Prirodnom ishranom protiv povišenog
holesterola i triglicerida
Granice preporucenog nivoa holesterola i triglicerida su: Ukupni novo holesterola ispod 200mg/1ooml <5,2mmmol/L “Dobri - HDL holesteroliznad 35mg/100ml 1,0-1,54mmol/L “Los –LDLholesterol ispod 130mg/100ml <2,6mmol/L Trigliceridi ispod 1,7mg/100ml <1,7mmol/L
Vecina nas zamislja holesterol kao vrstu masnoce, ali to je u stvari posebna vrsta alkohola koja se zove steroidni alkohol ili sterol.Vitalan je za zdravlje svake celije u nasem organizmu.On pomaze jetri da svari masnocu i zajedno sa proteinom i lecitinom deluje na transportu masti kroz nasu krv.I seksualni hormone ga sadrze u svom sastavu, a vazan je i u odrzavanju vlaznosti koze.Toliko je znacajan da ako ga nema dovoljno u hrani, jetra ga sama proizvodi.
Normalno se holesterola uglavnom nalazi u celijama, a samo u maloj kolicini u krvi
Kada njegov nivo u krvi poraste, postaje stetan po zdravlje, doprinosi nastanku arteroskleroze, stvaranju naslaga na krvnim sudovima, zacepljenju arterija i opterecenju srca.
Ali nije holesterol jedini uzrocnik zapusavanja arterija stetnim naslagama.Veliku ulogu u tome imaju i trigliceridi i ukupni lipoproteini.
Trigliceridi su masti ili masni molekuli koji se formiraju u jetri iz masti koje jedemo .Kod zena koje su cesce izlozene visokim trigliceridima, nivo treba da bude nesto nizi nego kod muskaraca.
Osobe ciji se nivo krece izmedu 250 i 500mg/100ml dvostruko su vis eizlozene opasnosti od srcanih oboljenja u odnosu na one sa niskim trigliceridima.
Lipoproteini se sastoje od masti i proteina, od narocitofg su znacaja lipoproteini visoke gustine (HDL) i niske gistine ( LDL)
HDL imaju malo holesterola a mnogo fosfolipida i kardiolozi ih smatraju “DOBRIM”jer smanjuju krvni pritisak i sansu za bolest srca.
LDL sadrze velike kolicine holesterola i imaju tendenciju da se pricvrste za zidove arterija i da stvaraju naslage.
Prema tome suvise LDL povecava rizik ateroskleroze i opasnost od srcanih oboljenja.Zato se nazivaju “LOSIM”holesterolom.
Posto se nivo triglicerida posle obroka sa masnom hranom podize i taj se nivo zadrzava sledecih nekoliko sati, savetuje se da se 8 sati pre ispitivanja ne jede.
KAKO ODRZAVATI MASNOCE U NORMALI?
Najvazniji pristup smanjenju holesterola je zdrava ishrana i stil zivota.
Koriscenjem zdrave ishrane sa malo zasicenih masnoca ,a sa vise biljne hrane (zrnasta hrana, voce povrce i mahunarke, umanjuje se opasnost od oboljenja srcea i krvnih sudova.Ali problem ipak postoji jer izbegavanje jaja, mesa,mleka i mlecnih proizvoda ne mora uvek da koriguje visok nivo holesterola u krvi jer ovu supstancu telo samo proizvodi.Ono moze da odgovori na ostru redukciju holesterola tako sto ce da proizvede vise svog.moze da proizvede i do 1500mg holesterola dnevno, sest puta vise od onoga sto normalno pojedemo.
Interesantno je napomenuti da neke etnicke grupe kao sto su Masai u Africi i Eskimi imaju hranu bogatu holesterolom, a ipak imaju niske vrednosti serumskog holesterola, tako da moraju da se uzmu u obzir i drugi faktori.neki od tih faktora su genetski, zatim nutricioni status, stres, vezbe, kretanje, godine zivota.
ISHRANA
Umesto da potpuno izbacite namirnice bogate holesterolom, dodajte vasoj ishrani vise vlakana.Za brzu eliminaciju holesterola iz tela dobar je pectin koji se nalazi u jabukama. Za to su dobre i cerealije kao
sto su ovas, jecam, proso ili heljda.Dodavanje jabuke cerealijama samo povecava efekat eliminacije. Jos jedan interesantan podatak je da mala kolicina polinezasicenih masti moze da smanji holesterol u krvi za 5-10%.Posebno je dobra
Linoleinska kiselina, koja se nalazi u hladno cedenim uljima, ribi (ne ljuskarima, orasima, semenkama i buteru od kikirikija.
Pomazu i namirnice bogate vitaminom B6 (piridoksinom).Kako je to vitamin rastvorljiv u vodi i gibi se priliko kuvanja, najbolje je ukljuciti u ishranu mnogo sirovog povrca i voca.Narocito je vitaminom B6 bogato zeleno lisanto povce. Znacajni su i proizvodi od soje – sojino mleko, kao i fermentisani proizvodi od soje bogati lecitinom kao sto su tofu(sojin sir) i tempeh (sojino meso)
Za snizenje holesterola u krvi do 30%preporucuju se sledece namirnice:
-bananae (1,5 osrednja); beli luk (2 cena ili 600mg u kapsulama); pola glavice crnog luka ; gersla (3 cinije kuvane ); grasak (pola cinije)jogurt (3 solje obranog) krompir ¾ cinije kuvanog: kukuruz secerac(pola cinije ) maslinovo, suncokretovo i druga hladno cedena ulja ; ovsene pahuljice ; pasulj;salata; soja ;sargarepa (2-3 korena);sljive (5 plodova ); vino (1 casa)
NAPOMENA:
Dijete sa veoma niskim unosom masti ispod 10%kalorija iz masti smanjuju nivo korisnog HDL holesterola.
Ribu treba imati najmanje 2puta nedeljno tj.500g, radi Omega -3 masne kiselin eribljeg ulja.
Mahunarke (pasulj, socivo )ovsene pahuljice, jabuke – najmanje 7 porcija nedeljno, radi korisnih biljnih vlakana koja snizavaju holesterol.
Najbolje je koristiti maslinovo i suncokretovo hladno cedeno ulje, a korisno je da se i mesaju. Voce i sokove pozeljno je konzumirati, ali cesce sveze voce nego sok, radi biljnih vlakana.
Hleb i zrnaste proizvode koristiti umereno, tako sto ce se dati prednost proizvodima od celog zrna i proizvodima od raznog zrnevlja (integralni hleb, ovsen pahuljice, cerealije za dorucak, testenine od integralnog brasna.
STA IZBEGAVATI
Mnogi ljudi zamenjujunamirnice bogate holesterolom onim vestackim, tipa margarina, majoneza, kremova, itd.Ali, ne postoje dokazi da ove namirnice sprecavaju srcane probleme, a sadrze u sebi razne dodatke koji mogu biti predispozicija za pojavu kancera.
Namirnice koje sadrze rafinirani secer vode nezdravom nagomilavanju masti u jetri i tkivima.One smanjuju i nivo zdravih HDL i povecavaju nivo LDL.
Rafinirane namirnice bi trebalo zameniti kompleksnim ugljenim hidratima- integralnim zrnima, vocem i povrcem.
Mnogi lekovi, ukljucujuci steroide i kontraceptivna sredstva, mogu da povecaju holesterol i triglyceride i da uniste hranjive sastojke potrebne za odrazavanje normalnih nivoa.Suvisne kolicine proteina i kuvane hrane mogu takode dauniste hranjive sastolke koji kontrolisu holesterol.
I konacno, jos jedan faktor koji dize holesterol je stres, sto je jedan od razloga zbog kojeg je izbegavanje stresa toliko znacajno.
REZIME
Lekove za smanjenj holesterola treba izbegavati osim u slucajevima poremecaja
hiperholesterinemije.,jer neki od njih mogu biti toksicni za jetru,a neki su i sa kancerogenim svojstvima.
Vlakna, narocito pectin iz voca i alginate iz algi, pomazu eliminisanju suvisnog holesterola iz tela.imale kolicine polinezasicenih masnih kiselina koje se nalaze u hladno cedenim(nerafiniranim )uljima mogu da snize masnoce.
Izgleda da vezbanje i kretanje pomazu povecanju HDL i samnjenju LDL, iako moze dap rode i po nekoliko mwswci pre nego sto dode do viden promene.
Dodaci koji su znacajni za kontrolu holesterola i koji drze nivo masnoca pod kontolom su
VITAMIN C koji je najbolji u kombinaciji sa bioflavonoidima.Kada se kombinuje sa lecitinom, pomaze rastvaranju arterijskih naslaga.
VITAMIN E pomoci ce poboljsanju cirkulacije ka srcu.
VITAMIN B6 i metionin balansiraju nivo triglicerida i pomazu normalizaciju holesterola.
Studije su pokazale da su anjbolji minerali za snizenje holesterola hrom, kalcijum, magnezijum i cink. Dumbir, beli luk i gljiva shitace smanjuju holesterol i triglyceride koje proizvodi jetra.0sim toga, beli luk i razreduje krv, umanjujuci tako sanse za opasne krvne ugruske.
Povećan nivo masti u krvi
Povećan nivo masti u krvi se javlja kao posledica prekomernog unosa zasićenih masti- masti životinjskog porekla. Takođe, može biti i genetski uslovljeno, pri čemu jetra pojačano stvara holesterol. Masti se u krvi transportuju u posebno spakovanim paketićima, koji se međusobno razlikuju po sadržaju masnih kiselina, holesterola i proteina (nosač). LDL ili tzv. LOŠ HOLESTEROL, sadrži mnogo više holesterola nego proteina, dok HDL ili tzv. DOBAR HOLESTEROL, sadrži veću količinu proteina (nosača) od holesterola. Svaki procenat povećanja HDL- dobrog holesterola, odnosno smanjenje LDL-lošeg holesterola, predstavlja zaštitu krvnih sudova i srca, i smanjuje za 2% smrtnost i onesposobljenost usled oboljenja srca i krvnih sudova.
Masti u krvi mogu da se zalepe na zidove krvnih sudova i da smanje njihovu prohodnost i elastičnost (aterosklerotski plak). Masti podležu daljoj
oksidativnoj degradaciji (u prirodi se ovaj proces naziva užeglost), pri čemu dovode i do oštećenja zidova krvnih sudova. U slučaju da se deo naslaga na zidovima krvnih sudova otkine, nastaje tromb. Tromb može dovesti do
začepljenja manjih krvnih sudova i do prestanka protoka krvi (prestaje transport kiseonika i nutrijenata). Ako dođe do začepljenja krvnih sudova u srcu,
nastaje srčani infarkt (deo srčanog mišića ostaje bez kiseonika i odumire, ako dođe do oštećenja suviše velikog dela srca, posledice mogu biti i fatalne). Ako dođe do začepljenja krvnih sudova u mozgu, nastaje šlog (deo mozga ostaje bez kiseonika i odumire, pri čemu može doći do gubitka funkcija koje su bile u
nadležnosti oštećenog dela mozga). U slučaju razgradnje tromba ne dolazi do bilo kakvih posledica.
Kvalitetnom ishranom smanjujete mogućnost nastanka tromba
Poznato je i u našem narodu da se slanina jede s belim lukom, to je zato što beli luk ima sposobnost da smanjuje nivo masti u krvi i razređuje krv, čime se smanjuje mogućnost nastanka tromba.
Iskustvo je pokazalo da ishrana bogata morskom ribom, maslinovim uljem, voćem, povrćem i vinom- mediteranska ishrana- omogućava regulaciju nivoa masti u krvi i smanjenje mogućih komplikacija. Masne morske ribe su
bogate omega 3 masnim kiselinama , za koje je utvrđeno da povoljno utiču na odnos dobrog i lošeg holesterola. Eskimi u svojoj ishrani pretežno koriste masne morske ribe i imaju najnižu stopu srčanih oboljenja i posledičnih komplikacija. Maslinovo ulje je bogato nezasićenim masnim kiselinama, koje omogućavaju povoljan nivo masti u krvi. Poznat je i francuski paradoks- naime Francuzi se hrane slično Nemcima, tj. u ishrani imaju zastupljene zasićene masti životinjskog porekla, ali za razliku od Nemaca piju vino posle jela.
Nauka je dokazala prisustvo polifenolnih jedinjenja, iz semena grožđa , koja štite krvne sudove od oštećenja usled oksidacije masti .
Citrusno voće (limun, narandža, grejp) je bogato bioflavonoidima, koji sprečavaju oksidaciju masti (u prirodi proces užeglosti) pod dejstvom raznih štetnih
materija, zračenja, hemikalija, kojima smo svakodnevno izloženi.
• Povećan nivo masti u krvi, holesterol, trigliceridi- omega 3 masne kiseline, beli luk, maslinovo ulje,lecitin, bijna vlakna, smanjen unos zasićenih masti ,
• Sprečavanje oksidacije masti i oštećenja krvnih sudova (komplikacije kao što su infarkt miokarda, moždani udar...) - bioflavonoidi, seme grožđa, resveratol
Za šta se upotrebljavaju omega 3 ?
Omega-3 masne kiseline su esencijalne masne kiseline. Esencijalne znači da organizam ne može da ih sintetiše, već se moraju uneti hranom. Omega 3 masne kiseline se nalaze u masnoj morskoj ribi, kao što je losos, tuna, sardine, haringe, skuša, bakalar… Nutricionisti preporučuju unos ribe bar 3 puta nedeljno, naročito masne morske ribe bogate omega 3 masnim kiselinama.
Visok holesterol
Eskimi koji koriste mnogo ribe bogate omeag 3 masnim kiselinama u svojoj ishrani imaju snižen LDL- štetan holesterol i povećan HDL- dobar holesterol. Nekoliko velikih kliničkih studija je potvrdilo da EPA i DHA smanjuju nivo ukupnog holesterola i triglicerida u krvi.
Visok krvni pritisak
Analizom kliničkih studija dolazi se do zaključka da suplemntacijom 3 g ribljeg ulja na dan može značajno da se smanji krvni pritisak, kod osoba koje nisu koristile terapiju za regulaciju krvnog pritiska.
Srčana oboljenja
Jedan od najboljih načina da se spreči razvoj srčanih oboljenja je da se smanji unos zasićenih masti (masti životinjskog porekla) i da se poveća unos
nezasićenih masti (masti biljnog porekla), uključujući omega 3 masne kiseline. Takođe je potvrđeno da sprečavaju nastanak i razvoj ateroskleroze (suženje krvnih sudova usled zadebljavanja i akumuliranja masti na zidovima krvnih sudova). Suplementacijom omega 3 masnih kiselina izrazito je smanjen rizik za razvoj iznenadnog srčanog napada ili šloga. Dovoljnim unosom ribe omogućuje se sprečavanje nastanka tromba, koji može začepiti arterije i dovesti do srčanog infarkta ili moždnog udara. Ustvari, unosom dve porcije masne morske ribe nedeljno smanjuje se rizik za šlog čak i do 50%. Međutim, nisačim ne treba preterivati pa, ljudi koji uzimaju više od 3 g ribljeg ulja (3 obroka ribe dnevno) mogu imati povećan rizik za krvarenja, a potencijalna krvarenja u mozgu mogu biti i fatalna.
Artritis
Većina kliničkih istraživanja sprovedenih o upotrebi omega 3 masnih kiselina kod upalnih stanja zglobova su se fokusirala na reumatoidni artritis. Utvrđeno je da omega 3 masne kiseline smanjuju bol u zglobovima, smanjju jutarnju ukočenost i omogućavaju smanjenje količine lekova koje koriste pacijenti sa reumatoidnim
artritisom. I druga hronična inflamatorna oboljenja kao što su osteoartritis, mogu biti ublažena upotrebom omega 3 masnih kiselina.
Depresija
Ljudi koji ne unose dovoljno omega 6 masnih kiselina ili ne održavaju ravnotežu u unosu omega 3 i omega 6 masnih kiselina u svojoj ishrani imaju povećan rizik za razvoj depresije. Omega 3 masne kiseline ulaze u sastav membrane nervnih ćelija. Omogućavaju komunikaciju između nervnih ćelija koja je neophodna za održavanje dobrog mentalnog zdravlja. Kod depresivnih pacijenata koji su
uzimali 2-3 obroka masne ribe nedeljno, tokom 5 godina zabeleženo je značajno smanjenje u depresivnim osećajima.
Ostale indikacije
za upotrebu omega 3 masnih kiselina koje su klinički testirane
su:osteoporoza, bipolarni poremećaj, šizofrenija, bulimija, anoreksija, različiti dermatitisi, psorijaza, opekotine, astma, makularna degeneracija, menstrualni bolovi, inflamatorna oboljenja creva.
Kako deluju omega 3?
Esencijalne masne kiseline su gradivne materije od kojih se stvaraju prostaglandini, koji regulišu brojne funkcije u organizmu uključujući imuni odgovor i sintezu hormona. Od omega-3 masnih kiselina nastaju prostaglandini koji smanjuju upalu, proširuju krvne sudove, smanjuju koagulaciju krvi i nivo štetnog LDL holesterola, a istovremeno podižu nivo korisnog HDL holesterola. Riblje ulje ne smanjuje ukupan holesterol kod hiperholesterolemije.
Ovi nutrienti igraju vitalnu ulogu u funkcionisanju mozga i pravilnom rastu i razvoju. Trudnice, dojilje, mala deca i žene koje planiraju trudnoću treba da vode računa o poreklu ribe koju konzumiraju zbog moguće kontatminacije živom, potrebno je koristiti ribu iz ribnjaka. Ove kategorije treba da primenjuju omega 3 masne kiseline u vidu suplemenata od respektabilnog proizvođača koji su
garanatovano bez žive i drugih toksina u ribljem ulju. U ishrani modernog čoveka postoji disbalans u unosu omega-6 i omega-3 masnih kiselina. Omega -6 masne kiseline su zastupljene u ishrani, a unose se putem suncokretovog, kukuruznog, lanenog ulja... Međutim, odnos u količini omega 6 i omega 3 u ishrani treba da bude 2:1 do 4:1, a u modernoj ishrani je od 10:1 do 30:1.
Postoje tri osnovna tipa omega 3 masnih kiselina koje se usvajaju u organizam: alfa linoleinska- ALA, eikosapentanoična- EPA i dokosaheksanska DHA. U
organizmu se vrši prevođenje ALA u EPA i DHA. Omega 3 masne kiseline smanjuju upalne procese i smanjuju faktore rizika povezanih sa razvojem
hroničnih bolesti kao što su srčana oboljenja, rak i artritis. Simptomi nedostatka omega 3 masnih kiselina su izrazit umor, loša memorija, suva koža, srčani
problemi, promene raspoloženja i depresija i slaba cirkulacija.
Mediteranska ishrana podrazumeva zdrav odnos između unosa omega 3 i omega 6 masnih kiselina. To podrazumeva ograničen unos mesa, a naglašen je unos proizvoda od celog zrna, svežeg voća i povrća, ribe, maslinovog ulja, belog luka i umerena potrošnja vina.
Poređenje simptoma koji nastaju u nedostatku esenc. masnih kiselina
Omega 3
Omega 6
Povećan krvni pritisak
Ekcemu slične kožne erupcije
Povećani trigliceridi
Gubitak kose
Poremećaji učenja
Degeneracija jetre i bubrega
Slaba motorna koordinisanost
Poremećaji ponašanja
Trnjenje ruku i nogu
Obilno znojenje i žeđ
Promene ponašanja
Podložnost infekcijama
Imuni poremećaji
Usporeno zarastanje rana
Slepljivanje trombocita
Sterilnost, pobačaj
Suva koža i edemi
Zaostajanje u rastu
Mentalna deterioracija
Srčana i cirkulatorna oboljenja
Šta kažu naučna istraživanja?Studije su pokazale i neka antitumorska dejstva ribljeg ulja, uticajem na
sprečavanje proliferacije ćelija, kod kancera dojke i debelog creva.Istraživanje sprovedeno 2001, JAMA radjeno je na skoro 80000 žena tokom 14 godina.
Rezultati pokazuju da su žene koje su uzimale omega-3 masne kiseline imale za 72% manji rizik od razvoja srčanog udara i 67% manji rizik za trombozu.
Kako se uzima omega 3?
Između 1000 mg i 3000 mg dnevno. Treba da se daje u podeljenim dozama sa hranom.
Riblje ulje se može bezbedno koristiti uporedo sa drugim lekovima zbog svojih dobrih osobina. Dugotrajnom upotrebom ribljeg ulja mogu se smanjiti zalihe vitamina E, pa treba voditi računa o njegovom adekvatnom unosu (200 IU dnevno). Suplementi se razlikuju po sadržaju EPA i DHA, obično sadrže oko 180 mg EPA i 120 mg DHA. Pet grama ribljeg ulja sadrži oko 170-560 mg EPA i 72-310mg DHA u zavisnosti od vrste ribe od koje je dobijeno. Ne preporučuje se unos više od 3 g omega 3 masnih kiselina dnevno.
U kojim slučajevima se ne smeju uzimati omega 3?
Ne preporučuje se upotreba kod hemofilije i poremećaja koagulacije krvi. Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri primeni omega 3 ?
Suplementi ribljeg ulja se veoma dobro podnose, jedino su registrovana blaga neželjena dejstva u digestivnom traktu.
Kontaminacija ribe teškim metalima, naročito živom, predstavlja problem.
Međutim, većina farmaceutskih brendova sadrži prečišćeno riblje ulje bez štetnih toksina kojima su zagađena mora, kao što su živa, olovo, kadmijum, dioxini, polihlorovani bifenili-PBC, i drugi teški metali.
Sa kojim lekovima istovremeno ne treba primenjivati omega 3?
Istovremena primena u velikim dozama (preko 3 g dnevno) sa antikoagulantnim lekovima (acetilsalicilna kiselina 100mg, acenokumarol, varfarin, klopidogrel) i fibrinoliticima ima sinergistički efekat, pa može dovesti do pojačane sklonosti ka krvarenju (krvarenje iz nosa, povrede, hirurške intervencije). Istovremenu
primenu suplemenata ginka i omega-3 masnih kiselina takođe treba da izbegavaju pacijenti skloni krvarenjima.
Deluje sinergistički sa statinima (Cholipam, Vasilip, Atoris, Sortis, Zocor, Holesta, Simvor…) tj. dodatno smanjuje nivo masti u krvi.
Za šta se upotrebljava beli luk?
Beli luk je u ušao u narodna predanja po svojim sposobnostima da tera veštice i čuva kuću od zlih duhova. Viševekovno narodno iskustvo i naučna istraživanja se podudaraju u tvrdnjama da beli luk deluje protiv
bakterija, gljivica, parazita, smanjuje masti u krvi, sprečava suženje krvnih sudova (aterosklerozu), snižava krvni pritisak.
Upotreba belog luka smanjuje razvoj kardiovaskularnih oboljenja, tako što smanjuje povišen holesterol, smanjuje povećan LDL-loš holesterol, smanjuje slepljivanje krvnih ćelija i sprečava nastanak
tromba, smanjuje povećan krvni pritisak. Utiče i na smanjenje dva druga markera kardiovaskularnih oboljenja, homocisteina i C-reaktivnog proteina. Beli luk sprečava prehladu i koristi se u njenom lečenju, a njegova efikasnost kod prehlade je i naučno potvrđena.
Kako deluje beli luk?
Beli luk povećava odbrambene sposobnosti organizma i pomaže organizmu da se izbori sa raznim izazivačima bolesti. Neka laborijska istraživanja sugerišu da beli luk ima i antikancerogeno dejstvo. Pokazuje i antiparazitarno dejstvo, ako se primenjuje u velikim količinama. Svež luk sadrži alicin, koji ima antibakterijsko, antivirusno i antifungalno dejstvo, tj. deluje protiv bakterija, virusa
i gljivica. Beli luk je najpoznatiji po svom antibakterijskom(uništava bakterije), antihiperlipidemijskom (smanjuje nivo masti u krvi) i
antitrombocitnom (sprečava nastanak tromba) dejstvu. Svež beli luk se pokazao efikasnim u borbi protiv sojeva E.coli, meticilin rezistentnog Staph aureus, Salmonella enteritidis i Candida albicans u laboratorijskim uslovima.
Postoji nekoliko važnih sastojaka belog luka koji su identifikovani kao aktivne supstance, i verovatno drugi koji još nisu identifikovani. Neoštećena glavica belog luka sadrži komponentu aliin, koji je bez mirisa. Kada se čen belog luka raseče, aliin dolazi u kontakt sa enzimom alinazom, pri čemu nastaje alicin, nestabilna, mirisna komponenta. Svež luk sadrži najviše alicina, jedne od aktivnih komponenti, ali se on ne može potpuno usvojiti u organizam. Ekstrakt belog luka se sastoji i od drugih sumpornih jedinjenja, koja su rastvorljiva u vodi, kao što je S-alil cistein. Ova jedinjenja se bolje usvajaju u organizam, a smatraju se odgovornima za smanjenje masti u krvi i sprečavanje nastanka tromba. Brojna klinička istraživanja potvrđuju efikasnost ekstrakta belog luka, kod povišenih masti u krvi, tromboza i drugih kardiovaskularnih oboljenja.
Kako se uzima beli luk?
Koristi se kao svež luk, 2-4 grama dnevno, ili kao ekstrakt 600-1200mg u podeljenim dozama. Preparati belog luka su obično standardizovani na alicin. Postoje i preparati bez mirisa. Količina aktivnih supstanci zavisi od toga da li se koristi svež beli luk ili ekstrakt (kapi, kapsule...), kako i gde je beli luk uzgajan, kako je pravljen ekstrakt....
Osobe koje imaju povećanu sklonost krvarenju, ne treba da uzimaju velike količine belog luka. Za svaki slučaj ne konzumirajte beli luk par dana pre hirurških intervencija.
Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri primeni belog luka?
U literaturi su opisani slučajevi pojave alergije na beli luk, stomačnih iritacija, žgaravice, muke... Miris koji karakteriše beli luk, zadržava se dugo posle konzumiranja luka, a odaje se dahom i preko kože.
Sa kojim lekovima istovremeno ne treba primenjivati beli luk?
Kod istovremene upotrebe belog luka sa izoniazidom, nekim antiviroticima, oralnim kontraceptivima može doći smanjenja koncentracije ovih lekova u plazmi. Beli luk deluje antikoagulantno, pa kod istovremene primene sa velikim dozama antikoagulanasa može dovesti do krvarenja.
Za šta se upotrebljava lecitin?
Lecitin se koristi za smanjenje triglicerida (kod ateroskleroze), za sprečavanje suženja krvnih sudova i nastanka infarkta i šloga. Koristi se i kod masne jetre, ciroze, a koristan je i kod gojaznosti i zloupotrebe alkohola, jer stimuliše metabolisanje masti i sprečava njihovu akumulaciju u jetri. Pošto hrana koju jedemo uglavnom sadrži previše masti, lecitin je koristan za lakše metabolisanje masti. Lecitin reguliše varenje, smanjuje osećaj nadutosti. Koristi se za
poboljšanje sna, kod zaboravnosti, poboljšava usvajanje vitamina rastvorljivih u mastima, kod bolova u zglobovima i mišićima. Koristi se i kod mršavljenja, jer utiče na poboljšanje metabolisanje masti. Primenjuje se kao pomoćno lekovito sredstvo kod Alchajmerove bolesti, bipolarnog poremećaja, tardivne diskinezije (drhtanja)...
Kako deluje lecitin?
Lecitin deluje kao emulgator masti, i na taj način omogućava lakše
matabolisanje i sprečava nakupljanje masti na zidovima krvnih sudova, u jetri, taloženje u masnom tkivu. Lecitin deluje na stimulaciju centara za memoriju, jer učestvuje u jedna njegova komponenta inozitol učestvuje u građi moždanih ćelija. Deluje na smanjenje ili potpuno uklanjanje bolova u zglobovima, kad se može koristiti i u znatno većim dozama. Neophodan je za pravilno funkcionisanje ćelijskih membrana, koje moraju biti propustljive za hranljive materije, a u isto vreme nepropustljive za štetne materije. Poboljšava apsorpciju vitamina
rastvorljivih u mastima (vitamin A, D, E). Jedan od sastojaka lecitina holin, je sastvani deo acetilholina, neurotransmitera (prenosnika signala između nervnih ćelija) koji omogućava mentalne funkcije.
Kako se uzima lecitin?
Lecitinom su bogati soja i žumance, a proizvodi ga i jetra. Prirodan je sastojak hrane i ćelija u organizmu, pa nema štetnih dejstava iako se uzmu veće doze od uobičajenih. Koristi se za regulaciju masti u krvi u dozama od 500-1000mg dnevno, kod neuroloških poremećaja čak i 5g i više dnevno. Uzima se sa jelom. Za šta se upotrebljava seme grožđa?
Grožđe i crno vino se smatraju odgovornima za čuveni »francuski paradoks« koji ukazuje na mali procenat infarkta u Francuskoj uprkos visokom procentu
zasićenih masti koje koriste u ishrani (svinjsko i goveđe meso). Za razliku od njih Nemci koji konzumiraju pretežno pivo, a hrane se na isti način, nisu zaštićeni od neželjenih srčanih komplikacija. Ovo se objašnjava redovnom upotrebom crnog vina, koje je bogato polifenolima, flavonoidima, proantocijanidinima...
Mediteranska dijeta je bogata flavonoidima i polifenolima (grožđe i drugo voće i povrće, vino, maslinovo ulje- nezasićene masne kiseline, celo zrno- integralni proizvodi, riba...).
Ekstrakt semena grožđa sadrži koncentrovane najefikasnije materije iz grožđa, koje štite krvne sudove od oštećenja, jačaju kapilare, sprečavaju oksidaciju masti i nastanak infarkta srčanog mišića. Takođe, ekstrakt semena grožđa stabiliše venske krvne sudove i smanjuje rizik za razvoj proširenih vena. Seme grožđa smanjuje aterosklerotske plakove- nakupine masti na zidovima krvnih sudova i doprinosi “otpušavanju krvnih sudova”. Smanjuje rizik za oštećenja očnih struktura, i mogućnost razvoja makularne degeneracije i katarakte. Grožđane dijete se koriste za detoksikaciju, tj.pročišćavanje celog organizma. Kako deluje seme grožđa?
Ekstrakt semena grožđa ima sledeća dejstva:
• Antioksidantno- sprečava oštećenja ćelija nastala pod dejstvom “slobodnih radikala”, zračenja, hemikalija...
• Štiti srce i krvne sudove, sprečava aterosklerozu (nakupine masti na zidovima krvnih sudova, koje sužavaju krvni sud)
• Sprečavaju oksidaciju masti, naročito LDL “lošeg holesterola” • Smanjuje mogućnost za nastanak infarkta
• Stabiliše oslabljene krvne sudove kod proširenih vena, smanjuje otok i upale • Smanjuje oštećenje očnih struktura- makularna degeneracija i katarakta • Kontrola dijabetesa i komplikacija dijabetesa
Šta kažu naučna istraživanja?
Studijama je potvrđeno da hronična upotreba crnog grožđa i njegovih proizvoda smanjuje pojavu oboljenja srca i krvnih sudova. Utiče na smanjenje nivoa masti u krvi i sprečava začepljenje krvnih sudova, tj. nastanak tromba. Prema
preliminarnim rezultatima ekstrakt semena grožđa ne utiče na krvni pritisak. Prema nekim istraživanjima sastojci semena grožđa povoljno utiču kod problema sa vidom.
Boju grožđu daju pigmenti proantocijanidini, i oni su zaslužni za jači
antioksidativni efekat crnih i crvenih sorti grožđa u odnosu na bele. Smatra se da crno vino sadrži 10 puta više flavonoida od belog vina. Ekstrakt semena grožđa deluje antioksidativno- sprečava oštećenja ćelija organizma, sprečava oksidaciju masti, i slepljivanje krvnih ćelija-tromb. Ovi efekti imaju povoljan uticaj na sprečavanje nastanka i razvoj srčanih oboljenja i
ateroskleroze-začepljenja krvnih sudova. �Prema nekim istraživanjima ekstrakt semena grožđa pokazuje bolje zaštitno dejstvo na ćelije od kombinacije E i C vitamina.
Proantocijaniidni mogu zaštititi normalne ćelije od oštećenja izazvanih duvanom ili hemoterapijom. Ispitivana je i njihova upotreba u smanjenju oštećenja koja nastaju kao posledica predoziranja nekim lekovima. Sastojci semena grožđa
sprečavaju rad enzima koji razaraju kolagen, elastin, hijaluron i druge tkivne strukture. Na ovaj način usporavaju se procesi starenja i razgradnje tkiva. Prema rezultatima jednog nemačkog istraživanja ekstrakt grožđa u poređenju sa
placebom posle 6 nedelja terapije, je pokazao smanjenje natečenosti nogu,
bolova i subjektivnog osećaja teških nogu, kod pacijenata sa hroničnom venskom insuficijencijom.
Ekstrakt semena grožđa je nekoliko puta jači antioksidans od C i E vitamina.
Kako se uzima seme grožđa?
Da zaštitite organizam od oštećenja „slobodnim radikalima“, potrebno je uzeti 25-150mg standardizovanog ekstrakta (40-80% proantocijanidina) 1-3 puta dnevno.
U kojim slučajevima se ne sme koristiti seme grožđa?
Grožđe ne treba da koriste dijabetičari zbog povećanog sadržaja šećera. Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri primeni semena grožđa?
Ekstrakt semena grožđa se dobro podnosi. Povećan unos grožđa i suvog grožđa može ispoljiti laksativno dejstvo.
Sa kojim lekovima istovremeno ne treba primenjivati seme grožđa? Nisu poznate interakcije sa lekovima.
Napomena
Iako se godinama daje prednost crnom vinu, zbog prisustva proantocijanidina- pigmenta koji imaju jako zaštitno dejstvo na srce i krvne sudove, neka
istraživanja pokazuju da i bela vina imaju dobra antioksidativna svojstva. Ne preporučuje se više od 2 čaše vina dnevno.
Šta je to LDL i HDL holesterol?
Masti nisu rastvorljive u vodi, te se ne mogu transportovati krvlju. Stoga se
pakuju u posebne paketiće, da bi se transportovale krvlju. Ovi paketići se sastoje od nosača-proteina i masti (lipida) koje se transportuju, pa se paketići
nazivaju lipoproteini. LDL (low density lipoprotein)je lipoprotein niske gustine i HDL (high density lipoprotein) je lipoprotein visoke gustine. LDL ima nisku
gustinu, jer je bogat mastima, a poznato je da masti i ulja plivaju na vodi, zato što su lakši od vode, tj. imaju manju gustinu. HDL ima malo masti, a mnogo više proteina (nosača) u svom sastavu, zato nije štetan, a čak je i „dobar“, jer ima kapacitet da kupi holesterol iz krvnih sudova i tako ih čisti.
Šta je to dobar holesterol?
Dobar holesterol ili HDL (high density holesterol) smatra se da ima
sposobnost da skuplja masnoću sa zidova krvnih sudova i na taj način sprečava nagomilavanje masti na zidovima krvnih sudova i sužavanje krvnih sudova. Razvojem suženja krvnih sudova, povećava se krvni pritisak i povećavaju šanse za začepljenje krvnih sudova, ako dođe do nastanka tromba. Dobar holesterol prikupljene masnoće prenosi u jetru, gde se dalje obrađuju, pa što ima više ovog „dobrog“ holesterola tim bolje, jer će manje biti slobodnog holesterola u krvi. Šta je to loš holesterol?
Loš holesterol ili LDL sadrži u velikom procentu holesterol, koji podleže oksidaciji. Holesterol iz ovih LDL paketića se lepi za zidove krvnih sudova i doprinosi izgradnji aterosklerotskog plaka(naslaga na zidovima krvnih sudova koje sužavaju prečnik krvnog suda). Kada je ovaj holesterol povećan dolazi do pojačanog stvaranja ovih naslaga tj.plaka. Kada se suzi promer krvnog suda povećava se krvni pritisak, pa se i srce dodatno opterećuje.
Zašto su povećane vrednosti holesterola štetne?
Kada su vrednosti LDL –lošeg holesterola u krvi suviše visoke, on se lepi za zidove krvnih sudova, i ugrađuje se u aterosklerotski plak, što dovodi do suženja krvnog suda i otvrdnjavanja zidova krvnih sudova. Ako se suviše suze krvni sudovi, otežano je snabdevanje krvlju, povećava se krvni pritisak. Ako se otkine deo plaka, nastaje tromb,koji počne slobodno da pluta krvlju. Ako dospe u krvni sud koji je uži od promera tromba, može da ga začepi i tada prestaje protok krvi u deo tkiva koji je dobijao krv putem tog krvnog suda. Ako do ovog začepljenja dođe u srcu dolazi do infarkta srčanog mišića, a ako u mozgu do moždanog udara.
Rizik za razvoj srčanih oboljenja povećavaju: pušenje, dijabetes, povišen krvni pritisak, nizak HDL, istorija srčanih oboljenja u porodici, godine –preko 45 za muškarce, preko 55 za žene.
Šta su trigliceridi?
Povećani trigliceridi se obično ne javljaju sami, već su povezani sa nekim drugim simptomima i stanjima, npr. gojaznost, dijabetes, povišen krvni pritisak. Obično kada su trigliceridi povećani, HDL „dobar“ holesterol je smanjen.
Povećani trigliceridi su faktor rizika za razvoj srčanih oboljenja, a naročito ako je udružen sa drugim simptomima koji karakterišu metabolički sindrom X. Šećeri koji se unose ishranom u organizmu se troše, a višak se pretvara u trigliceride i u tom obliku čuva za periode gladi. Povećan unos šećera (ugljenih hidrata), kao i dijabetes su povezani sa povećanim stvaranjem triglicerida.
Povećan holesterol može biti uzrokovan genetskim faktorom, lošom ishranom, gojaznošću, a faktori rizika su i slaba fizička aktivnost, godine, pol (žene pre menopauze imaju niži holesterol od muškaraca). Povišen holesterol može nastati i kao posledica nekog drugog oboljenja npr. dijabetes, hipotireoidizam,
obstruktivne bolesti jetre, oštećenja bubrega, lekovi (anabolički steroidi, progesteroni, kortikosteroidi).
Šta je ateroskleroza, a šta ja aterosklerotski plak?
Suvišan holesterol organizam ne može iskoristiti pa se on zbog toga zadržava u krvi i skuplja na zidove krvnih sudova, tj. nastajeaterosklerotski plak. Pri tome dolazi do suženja krvnih sudova, a ovaj proces se dešava u celom organizmu, ipak najopasnije je kad dođe do suženja srčanih i moždanih
arterija. Ateroskleroza je pojava suženja u promeru krvnih sudova, koje se dešava tokom dugog vremenskog perioda, tj. godinama. Sužavanje arterija u nogama zbog ateroskleroze dovodi do bolova i grčeva u potkolenicama
prvenstveno pri hodu.
Koje su optimalne vrednosti holesterola i triglicerida u krvi?
Ovde su date okvirne vrednosti holesterola i triglicerida, a ukoliko postoje i dodatni faktori rizika za razvoj oboljenja srca i krvnih sudova, vrednosti masti u krvi su rigoroznije. Lekar će vam na osnovu celokupnog zdravstvenog stanja odrediti koje vrednosti masti u krvi su poželjne. Vrednost ukupnog holesterola treba biti manja od 5,0 mmol/l, a vrednost LDL-holesterola manja od 3,0 mmol/l. HDL-holesterol treba biti preko 1,0 mmol/l.
Kako smanjiti holesterol u krvi?
Holesterol u krvi može biti povećan kao posledica povećanog unosa masti u ishrani ili ako jetra pojačano stvara holesterol, što je uglavnom genetski
predodređeno. Na smanjen unos putem ishrane može da se utiče, dakle u takvim slučajevima moguće je regulisati holesterol promenom navika u ishrani, dok kod genetski pojačanog stvaranja holesterola, samo dijeta nije dovoljna i potrebno je koristiti i lekove.
HDL holesterol izgleda da ima sposobnost da skuplja suvišni holesterol iz krvi. Na ovaj način taj holesterol se ne ugrađuje u plak, tj. ne doprinosi sužavanju i očvršćavanju krvnih sudova. Nizak nivo HDLa predstavja rizik za nastupanje aterosklerotskih promena, a što je vrednost HDL holesterola veća tim bolje. Kako se može povećati HDL holesterol?
Aerobna aktivnost- to mnogi ljudi ne vole da čuju, ali redovna fizička aktivnost, možda najviše doprinosi povećanju HDL holesterola. Pod fizičkom aktivnošću ne podrazumeva se samo treniranje nekog sporta, već i šetanje, fizički rad u kući, dvorištu, bašti, njivi...
Smanjenje telesne težine- gojaznost utiče na povećanje LDL holesterola, ali i na smanjenje HDL holesterola. Dakle, smanjenjem telesne težine doprinosi se porastu HDL „dobrog“ holesterola. Pogotovo ako se masne naslage stvarju u abdominalnom predelu tj. oko stomaka. Ovo je najlakše odrediti merenjem obima struka i kuka, ako je obim struka veći od obima kuka, to predstavlja dodatni faktor rizika za smanjenje HDL.
Prestanite pušiti- Ako prestanete pušiti dodatno ćete uticati na povećanje HDL „dobrog“ holesterola.
Smanjite unos trans masnih kiselina- ako na etiketi proizvoda stoji da sadrži „delimično hidrogenizovana biljna ulja“ znači da proizvod sadrži trans masne kiseline, koje utiču na povećanje LDL, i sniženje HDL holesterola.
Alkohol- postoje kontraverzna mišljenja po pitanju upotrebe alkoholnih pića, neki stručnjaci preporučuju 1-2 pića dnevno, dok drugi savetuju potpuno
izbacivanje. Više od 1-2 pića dnevno može imati negativne posledice po zdravlje, a u svemu treba imati meru. Vino sadrži polifenolna jedinjenja, koja ispoljavaju antioksidativnu aktivnost i štite krvne sudove, pa su možda ona u stvari
odgovorna za zaštitni efekat kod povećanog nivoa masti u krvi.
Povećajte unos nezasićenih masti (maslinovo ulje)- verovatno ste već puno puta čuli da je maslinovo ulje zdravo, a to je zbog sadržaja mononezasićenih masti koje povećavaju HDL holesterol. Povećajte unos rastvorljivih dijetnih vlakana- žitarice, voće, povrće, leguminoze. Za najbolje rezulteta bar 2 porcije ovih namirnica dnevno.
Omega 3 masne kiseline- masna morska riba je bogata omega 3 masnim kiselinama koje utiču na povećanje HDl holesterola.
Šta je sa namirnicama sa smanjenim sadržajem masti?
U poslednje vreme vrlo su popularni proizvodi sa smanjenim sadržajem masti, bezmasni, light, diet... To je naravno korisno kod osoba koje inače unose više kalorija nego što potroše, naročito za namirnice koje sadrže 20 i više procenata masti (sir, meso i mesni proizvodi...). Ipak, preterivanje u vidu potpunog ne unošenja msti takođe nije preporučljivo jer su pojedine masti i vitamini
rastvorljivi u mastima esencijalni, što znači neophodni za dobro zdravlje, a sam organizam ne može da ih proizvede. Prema nekim istraživanjima potpuno
izbacivanje masti iz ishrane dovodi i do smanjenja HDL „dobrog“ holesterola. Dakle, masti treba da čine manje od 30%, ali verovatno ne manje od 25% ukupnih kalorija.
Koji lekovi doprinose povećanju HDL holesterola?
Primenjuju se statini (Simvor, Sortis, Atoris, Cholipam, Vasilip, Hollesta...) koji utiču na smanjenje sinteze holesterola u organizmu, ali ne utiču na povećanje HDL-a. Niacin,vitamin B3, jedan od vitamina iz B grupe, doprinosi povećanju HDL-holesterola. Ipak, za ovakav efekat potrebne su velike doze niacina, pa kad se ovako primenjuje niacin je lek. Niacin se javlja u više formi, a samo nikotinska kiselina ispoljava povoljan efekat na HDL holesterol.
Dijeta kod povećanog holesterola
Nutricionista prepisuje jelovnik u skladu sa individualnim potrebama
organizma, pri čemu se uzimaju u obzir: pol, visina, težina, uhranjenost (gojaznost), fizička aktivnost, udeo različitih aktivnosti tokom dana
proporcionalno, specifične potrebe starosne grupe kojoj osoba pripada, vrednosti izmerenih masti, LDL, HDL, holesterola, triglicerida, šećera... Na ovom mestu su date neke opšte preporuke, a individualne potrebe uslovljavaju specifičan
jelovnik za svaku osobu, koji izrađuju nutricionisti. Opšte preporuke
Smanjiti unos zasićenih masti životinjskog porekla, trebalo bi izbegavati maslac, pavlaku, punomasne sireve (40-50 % masti), masno meso... U zamenu se mogu
upotrebljavati: mleko sa smanjenim procentom masti, sirevi sa malim procentom masti, krta mesa... Kod pripreme jela od mesa korisno odstraniti mast pre
mlevenja, sečenja šnicli... , a najbolje je jesti piletinu i ćuretinu, ponekad junetinu, govedinu, a svinjetinu samo u retkim prilikama ili potpuno izbaciti. Žumance, iznutrice, masna svinjetina i prerađevine od svinjetine sadrže velike količine holesterola, pa ih treba postepeno smanjivati, a po mogućnosti na kraju i potpuno izbaciti iz ishrane. Takođe, bilo bi korisno hranu ne pripremati na životinjskim mastima, već na biljnim uljima (maslinovo ulje). Za sve vrste
namirnica važi da je zdravije koristiti kuvano i bareno, nego prženo na dubokom ulju ili pečeno. Uz mesne obroke treba jesti priloge od povrća i salate, koje sadrže biljna vlakna (kupus, zelena salata, karfiol, kelj, pasulj, grašak...). Masna morska riba sadrži omega 3 masne kiseline, koje utiču na smanjenje "lošeg" LDL holesterola.
Rastvorljiva biljna vlakna vezuju masti iz hrane pa se one manje usvoje u organizam. Pasulj je bogat vlaknima i siromašan mastima, a sadrži i lecitin. Prema nekim istraživanjima jedan tanjir supe od pasulja dnevno je snizio ukupan holesterol za 19%, dok jedan čen belog luka ili pola glavice crnog luka snižava ukupni holesterol 10-15%. Svež beli luk ispoljava najjači efekat na smanjenje holesterola u krvi, a stari narodni običaj je da se slanina jede s belim lukom. Integralni hlebovi, od celog zrna žitarica, (pšenični, raženi...) sadrže više dijetnih vlakana od belog hleba. Preporuke su unositi više voća i povrća, to se može započeti uvođenjem užine u vidu jedne-dve voćke, npr, jabuke, kruške...
Ako imate problema sa povećanim mastima u krvi ubacite u svoj jelovnik makar jednu jabuku dnevno i već ste učinili nešto dobro za sebe. Ili probajte s 2-3 kašikice jabukovog sirćeta razmućene u čaši vode svako jutro. Dijetna vlakna iz ovsa su takođe korisna, jednu kašiku ovsenih pahuljica, potopite u mleko, sok, jogurt, ostavite da stoji 10-15 minuta i pojedite. Ovas sadrži
beta-glukane, koji snižavaju masti u krvi. Korisna navika za regulaciju holesterola je i šoljica zelenog čaja dnevno. Ako ste vernici, probajte da postite, to će biti višestruko korisno za vaš organizam. Post nije slučajno uveden u religije, on predstavlja odličan način da se organizam pročisti od nagomilanih toksičnih materija. Puno posne hrane je kalorično (hleb, orasi, bademi, smokve...), pa se u postu lako može i ugojiti, što nije redak slučaj. Upotreba soje u ishrani ima puno povoljnih efekata na zdravlje, smatra se da izoflavonoidi iz soje i sojini proteini doprinose smanjenju nivoa holesterola. Sojinlecitin je koristan kod povećanih triglicerida, jer je odličan emulgator, koji olakšava posao jetri.
Tabela preporučenih i nepreporučenih namirnica
Vrste
namirnica
Preporučena hrana
Hrana koju treba
izbegavati
Žitarice
Hleb od integralnog (celog zrna žita, crni,
raženi, ovseni hleb, pahuljice od žitarica,
integralni pirinač
Beli hleb, lisnato testa, prženo testo
Mleko i
proizvodi
od mleka
Obrano mleko i jogurt (do 1% masti), posni
sirevi
Punomasno mleko, pavlaka, topljeni i punomasni sirevi,
kajmak
Jaja
Belance ŽumanceRiba
Masna morska riba (losos, tuna, sardine...)Rakovi, lignje, hobotnica, riba pržena
ulju, kavijar
Meso
ponekad junetina, Piletina, ćuretina, govedina, jagnjetinaSvinjetina, mesne prerađevine, patka,
guska, koža peradi
Masti
suncokretovo ulje ...Maslinovo ulje, Maslac, životinjska mast, loj, tvrdi margarinPovrće
najbolje kuvano ili Sve vrste povrća barenoPrženo povrće ili preliveno uljem,
pomfrit
Voće
Sočno voće, citrusno voće, grozdasto voće,
konzervirano nezašećereno voće
Orasi, bademi, lešnjaci, suvo grožđe, suve
šljive, banane
Kolači i
poslastice
Pudinzi, suvi kolači s malo masnoća, voćni
kolači
Sve poslastice spremane sa uljem ili margarinom, palačinke,
krofne
Napici
šećera, čaj bez šećera, Voćni sokovi bez kafa bez šećeraSokovi s dodatkom šećera, gazirani bezalkoholni, čokoladni
napici
Začini
paprika, đumbir...So, biber, senf, Majonez, kečapNe treba očekivati da se navike u ishrani mogu promeniti preko noći, već je potrebno postepeno uvoditi promene, usvajati nove recepte, nove načine pripreme poznatih jela (manje ulja, ne pržiti...). Izreka kaže „Navika- jedna muka, odvika-sto muka“. Ishrana je stvar navike i iako u jednom trenutku nešto izgleda neprihvatljivo, vremenom se može razviti navika upotrebe iz
zdravstvenih razloga, a kad se ovlada receptima za pripremu ukusnih i zdravih jela, i ovakva jela i načini pripreme će postati rado prihvaćeni i omiljeni. Uvedite jednu promenu npr. jesti crni ili integrarlni hleb za jedan obrok dnevno, pa kad se prilagodite za par dana, uvedete ovaj hleb za dva obroka dnevno. I tako postepeno korigujete stare navike, neku možda nećete uspeti da promenite iz prve, ali posle izvesnog vremena pokušajte ponovo promeniti tu tvrdoglavu naviku.
Mada nekima preporuke za ishranu za regulaciju holesterola izgledaju
nezamislivo, i kako kažu neće da se hrane „kao ptice“, ipak treba da izaberu neke preporuke koje im se čine prihvatljive i da to promene za početak. To je najbolji način da se uvere da je ishrana ipak stvar navike.
Ako ne možete u potpunosti da se odreknete nekih namirnica, uzimajte ih, ali se trudite da postepeno smanjujete količinu. Ili se bar trudite da ne preterujete. Stare navike se teško i postepeno menjaju, a što je čovek stariji to je teže promeniti ukorenjene navike. Ipak, imajte na umu da ako počnete da
primenjujete principe ishrane koji dovode do regulacije holesterola, vaša deca će steći drugačije navike u mladosti, nego što ste ih vi imali, pa kad dođu u vaše godine, neće biti u prilici da od doktora čuju „Imate povećan holesterol“. Za šta se upotrebljava jabukovo sirće?
Jabukovo sirće je najpoznatije kao sredstvo za mršavljenje,a često se priemnjuje i za smanjenje nivoa masti u krvi. Jabukovo sirće se koristi kod artritisa, akni i drugih kožnih oboljenja, za smanjenje povećanog krvnog pritiska, kod glavobolja, kod hroničnog umora, za eliminaciju peruti, kod posledica opekotina i za
smanjenje povećanog nivoa holesterola.
Jabukovo sirće je poznato i kao supresor apetita. Pektini iz jabuke vezuju masti i smanjuju njihovo usvajanje. Pektini su nesvarljiva celulozna vlakna, koja su prisutna u jabuci. Prema nekim teorijama jabukovo sirće doprinosi smanjenju aciditeta krvi, koje nastaje usled nepravilne ishrane. Jabukovo sirće se koristi i kod bolesti grla, za regulaciju probave, kod slabe cirkulacije. Koristi se i spolja protiv svraba i za kupke.
Kako deluje jabukovo sirće?
Jabukovo sirće stimuliše metabolisanje masti i tradicionalno se koristi za
regulaciju telesne težine. Prema nekim studijama jabukovo sirće smanjuje nivo šećera u krvi i glikemijski index posle jela.
Kako se uzima jabukovo sirće?
U čaši vode rastvoriti 2-3 kašikice jabukovog sirćeta i popiti pre obroka. Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri primeni jabukovog sirćeta?
Mogu se javiti iritacije u probavnom traktu.
U kojim slučajevima se ne sme koristiti jabukovo sirće?
Jedino ograničenje za njegovo unošenje su stomačni problemi: višak želudačne kiseline, gastritis, čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu.
Šta su reishi, shitake, maitake?
Maitake gljive (Grifola frondosa) se koriste u Japanu i Kini preko 3000
godina. Pre mnogo godina u Japanu su bile monetrana jedinica, a vrednost im je odgovarala težini u srebru. Istorijski Maitake su korišćene kao adaptogen i
tonik. Tradicionalno, upotreba gljiva se povezuje sa smanjenjem krvnog pritiska i incidence kancera. Polisaharidi prisutni u ovim gljivama imaju jedinstvenu strukturu, to su beta-glukani. Klinička istraživanja Maitake gljiva su se značajno intenzivirala u poslednjih nekoliko godina, naročito upotreba u terapiji kancera. Ekstrakt maitake gljiva može sprečiti rast tumora i stimulisati imuni odgovor. Najčešće se rade ispitivanja njihove upotrebe kod tumora dojke i kolona. U Kini su rađena istraživanja kod kancera pluća, želuca i jetre i potvrđen je
antikancerogeni efekat. Takođe, i pacijenti oboleli od inzulin nezavisnog dijabetesa mogu imati koristi od ovih gljiva. Došlo se do zaključka da maitake mogu da smanje inzulinsku rezistenciju i povećaju osetljivost na inzulin.
Reishi gljive (Ganoderma lucidum)se koriste u tradicionalnoj kineskoj
medicini preko 4000 godina u terapiji oboljenja jetre, povišenog krvnog pritiska, artritisa… Reishi se koriste za smanjenje nivoa holesterola i triglicerida u krvi. A najpoznatije su po svojim imunostimulatornim svojstvima. Aktivne komponente uključuju: glikoproteine, enzime, polisaharide…Reishi ispoljavaju i značajnu antimikrobnu aktivnost, pa se koriste i kod bakterijskih i virusnih infekcija. Ove gljive sadrže ganodermičnu kiselinu koja utiče na smanjenje krvnog pritiska,
smanjuje nivo LDL- “lošeg holesterola” i triglicerida. Reishi pokazuje i protivupalno, antialergijsko, antioksidativno dejstvo.
Shiitake gljive (Lentinula edodes) su korišćene još u Ming dinastiji u Kini kao sredstvo za povećanje energije, lečenje parazitarnih infekcija… Dokazano je njeno dejstvo u borbi protiv tumora i stimulaciji imunog sistema. Shitake sadrže Lentinan beta- 1,3-glukan, koji se u Japanu koristi kao lek u terapiji raka.
Njegovo dejstvo je potvrđeno u studijama, gde je sprečio razvoj tumora kod miševa. Komponenta eritadenin utiče na smanjenje holesterola kod
eksperimentalnih životinja. Šta su beta- glukani?
Beta-D-glukani su nesvarljivi polisaharidi, koji su zastupljeni u zrnu ovsa i ječma, kvasca, nekih gljiva (Shitake, Maitake..). Beta-D-glukan iz kvasca se dobija iz zidova ćelija pekarskog (hlebnog) kvasca (lat. Saccharomyces cerevisiae). Beta-glukani u hemijskom smislu predstavljaju beta-1, 3/1, 6¬D-glukan. Beta-Beta-glukani se prvenstveno koriste za jačanje imuniteta uopšte, kod bakterijskih i virusnih infekcija, kod raka i HIV-a, za snižavanje masti i šećera u krvi.
Za šta se upotrebljavaju beta-glukani?
Beta-glukani stimulišu imuni odgovor organizma na taj način što aktiviraju makrofage, ćelije predvodnice svih imunih dešavanja. Makrofagi su zaduženi za “hvatanje i uništavanje” molekula stranih organizmu. Makrofagi dalje stimulišu kaskadu imunološkog odgovora (interleukine, faktore nekroze tumora, gama interferon, ćelije prirodne ubice…). Beta -glukani ustvari izazivaju makrofage da odreaguju, a za makrofagima ide čitava vojska odbrambenih ćelija i na taj način beta glukani pojačaju imuni odgovor. Ovako aktiviran odbrambeni sistem
proizvodi veći broj odbrambenih ćelija- vojnika, pa organizam može da se izbori sa infekcijama, malignim mutacijama… Na taj način organizam stvara
najefektniji imunološki odgovor. Što je značajno, beta glukani pomažu telu da precizno razlikuje “sopstveno” i da prekine imuni odgovor kad su ”napadači” (bakterije, virusi…) uništeni, te na taj način sprečava razvoj autoimunih
oboljenja. Pokazali su efikasnost i u kontroli postojećih autoimunih oboljenja kao što su artritis, psoriaza…
Kako deluju beta glukani?
Beta glukani mogu da stimulišu organizam na:
• Stimuliše imuni sistem da se efikasnije izbori sa malignim mutacijama, tj. Sprečava nastanak raka,
• Utiče na pojačanu borbu protiv virusa, bakterija, gljivica i drugih izazivača infekcija • Sprečava pojavu oštećenja koja nastaju pod dejstvom zračenja (X zraci,
hemoterapija, kompjuteri, mobilni…), • smanjenje nivoa masti u krvi (holesterol) • smanjuju nivo šećera-dijabetes,
• kod HIV virusa, hepatitisa B, virusa influence Šta kažu naučna istraživanja?
Brojne naučne studije su potvrdile imunostimulativno dejstvo beta-glukana. Studije koje ispituju oralnu primenu beta-glukana su malobrojnije, pa nema precizno utvrđene doze da bi beta-glukani pokazali potpuno imunostimulirajuće dejstvo. Neki stručnjaci preporučuju i kombinaciju beta –glukana i drugih
prirodnih proizvoda koji imaju sposobnost stimulacije imunog sistema- ehinacea, astragalus… Najefikasniji su ukoliko se komponenta lentinan, primenjuje
intravenski. Davanje specifičnih beta-glukana, lentinana i šizofilana intravenozno ili intramuskularno, produžava život pacijentima obolelim od kancera, koj su istovremeno primali konvencijalnu terapiju. Lentinan 1-2mg jednom ili dva puta nedljno tokom godinu dana, produžava život za 6-9 meseci, kod pacijenata u 3. i 4. stadijumu raka. Šizofilan 20-40 mg jednom ili dva puta nedeljno tokom bar godinu dana značajno produžava život, 4-5 godina.
Kod hiperholesterolemije primena beta glukana utiče na smanjenje koncentracija holesterola 6-8% posle 7-8 nedelja primene. Beta glukani mogu biti efikasni u sprečavanju postoperativnih infekcija.
Da bi se obezbedilo imunostimulativno dejstvo, neophodno je da beta 1,3-1,6 –D glukani budu zaista prisutni, u što većoj količini u preparatu. Oznake 1,3 govore da su molekuli glukoze međusobno povezani na ugljenikovim atomima 1 i 3, odnosno 1 i 6, a upravo ova 1,6 račvanja polisaharidnog lanca obezbeđuju imunološko dejstvo. Molekuli glukoze mogu biti povezani i 2,3 i 3,6 vezama između ugljenikovih atoma, ali ovi derivati ne pokazuju imunološko dejstvo. Takođe i veličina (mikroniziranost) čestica, kao i prisutna onečišćenja (proteini, masti…) utiču na apsorpciju i samim tim na imuni odgovor organizma.
Kako se uzimaju reishi, shitake, beta-glukani?
Ne postoje naučno definisane dnevne doze za ispoljavanje imunostimulativnog dejstva
U kojim slučajevima se ne smeju koristiti reishi, shitae, beta-glukani?
Reishi, shitake , beta-glukani se ne smeju primanjivati u slučaju: alergija na gljive ili sireve, trudnoća, dojenje,
Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri primeni reishi, shitake, beta-glukana? Mogu se javiti neželjena dejstva: dijareja, osip na koži
Sa kojim lekovima istovremeno ne treba primenjivati reishi, shitake, beta-glukane? Osobe koje su na terapiji antikoagulansima (protiv nastanka tromba), treba da budu posebno oprezne jer može doći do povećanja incidence za krvarenje. Teoretski, ne treba ih primenjivati sa imunosupresivima, kortikosteroidima. Napomene
Beta-glukani su bezbedni za upotrebu kao i svi biljni preparati koji privremeno stimulišu imunitet.
Da li mogu bezbedno da korisitm reishi, shitake, beta-glukane- individualna provera? Ukoliko koristite neke druge lekove, za koje sumnjate da spadaju u neku od ovih grupa i niste sigurni da li možete uzimati reishi, shitake ili beta-glukane, molim Vas da popunite kontakt formu, o mogućnosti istovremene primene leka koji
koristite i suplementa. Cilj svake terapije je prevashodno bezbedna primena. Preparati koji se mogu koristiti u iste svrhe:
Ehinacea- jačanje imuniteta, antibakterijski, antivirusno, protivupalno
Astragalus - modifikacija imunološkog odgovora , infekcije ,alergije
Za šta se upotrebljava zeleni čaj?
U Kini se koristi više od 5000 godina, a poznata je i stara kineska poslovica da je “bolje 3 dana bez hrane, nego 1 bez čaja”. Zeleni čaj možete da konzumirate sa limunom ili da ga mešate sa drugim aromatičnim biljem, radi neutralizacije gorkog ukusa. Zeleni čaj pokazuje antikancerogeno dejstvo, sprečava razvoj ateroskleroze (začepljenja krvnih sudova) i srčanih
oboljenja , ubrzava metabolizam i sagorevanje masti. Takođe, snižava nivo holesterola, pa se primenjuje i kod povećnog nivoa holesterola u krvi. Zeleni čaj sadrži fluoride, koji sprečavaju razvoj karijesa. Zeleni čaj je bogat
antioksidansima, koji sprečavaju razvoj oštećenja ćelija u organizmu. Koristi se kod infekcija, prehlada smanjujući oštećenja ćelija pod dejstvom virusa. Upotrebom zelenog čaja sprečava se razvoj malignih ćelija, a redovno konzumiranje je povezano sa smanjenom incidencom razvoja: raka jajnika, kolona, jednjaka, mokraćne bešike, pluća, pankreasa, prostate, kože.
Preparati zelenog čaja se primenjuju lokalno za tretman virusnih infekcija (groznica- herpes virus, polne bradavice).
Ako imate probema sa zadahom iz usta, ranicama u usnoj duplji ili čestim
infekcijama grla razmislite o tome da uvede pijenje zelenog čaja ili ispiranje grla zelenim čajem. Takođe, možete očistiti ranice u ustima vaticom natopljenom čajem.
Koristi se i za povećanje krvnog pritiska. Kako deluje zeleni čaj?
Osnovno dejstvo zelenog čaja, kao i svih drugih napitaka koji sadrže kofein je povećanje budnosti i saznajnih kapaciteta. Većina energentskih pića upravo sadrži kombinacije kofeina i šećera, tj. stimulator i gorivo koji omogućavaju povećanu budnost. Antioksidansi u zelenom čaju su nekoliko desetina puta efikasniji od vitamina C i E, koji važe za dobre antioksidanse. Antioksidansi se bore protiv slobodnih radikala, i time pomažu u borbi protiv starenja. Oni takođe sprečavaju nastanak i širenje malignih ćelija (ćelija raka). Stope razvoja
kancerogenih oboljenja su manje u Japanu i drugim zemljama dalekog istoka gde ljudi redovno konzumiraju zeleni čaj. Tačan mehanizam dejstva nije poznat, ali istraživači veruju da zeleni čaj doprinosi uništavanju kancerogenih ćelija i sprečava njihov razvoj. Studije pokazuju da ekstrakt zelenog čaja stimuliše metabolizam i pomaže sagorevanje masti. Neke studije ukazuju na delotvornost kombinacije zelenog čaja i kofeina u smanjenju i održavanju telesne mase, kod predgojaznih i umereno gojaznih osoba. Zeleni čaj dezinfikuje usnu duplju i sprečava razvoj infekcija. Zahvaljujući prisustvu teofilina, zeleni čaj opušta bronhije pa je svoju primenu našao i kod astme, bronhitisa. Prema nekim
istraživanjima upotreba kafe, čaja i drugih kafeiniziranih napitaka smanjuje rizik od razvoja Parkinsonove bolesti.
Istraživanja su pokazala da konzumiranje zelenog čaja sprečava širenje raka dojke kod žena u premenopauzi. Žene kojima je dijagnostikovan rak dojke u ranim stadijumima bolesti i koje su pile bar 5 šolja zelnog čaja dnevno pre nego što im je postavljena dijagnoza, imale su manje šanse da se bolest ponovo javi po završetku terapije. Ipak, žene koje su bile u kasnim stadijumima raka dojke imale su male ili nikakve koristi od konzumiranja zelenog čaja. Jedno veliko istraživanje u Japanu je pokazalo da pijenje zelenog čaja nije uticalo na smanjenje rizika za razvoj raka dojke. Istraživanja su pokazala da zeleni čaj snižava ukupan holesterol i podiže HDL („dobar“, zaštitni) holesterol. Potvrđeno je da ljudi koji konzumiraju zeleni čaj, imaju manji
ukupan holesterol od onih koji nisu pili šoljicu zelenog čaja svaki dan.
Polifenoli, komponente zelenog čaja, imaju sposobnost da smanjuju apsorpciju holesterola u crevima i da stimulišu njegovo izlučivanje iz organizma. Zeleni čaj se tradicionalno koristi za regulaciju nivoa šećera u krvi. Japanski naučnici su dokazali da ekstrakt zelenog čaja pomaže u zaustavljanju virusa HIVa.
Kako se uzima zeleni čaj?
Zeleni čaj se obično uzima u dozama od 300-400mg polifenola (aktivne
supstance u zelenom čaju) dnevno. Jedna šolja čaja sadrži 50-100mg polifenola. U kojim slučajevima se ne sme koristiti zeleni čaj?
Teoretski zeleni čaj može smanjiti usvajanje gvožđa, pa se ne preporučuje upotreba kod anemije. U slučaju povećanog unosa kole, guarane, kafe, matee, efedre i energetskih pića (koja uglavnom sadrže ove stimulatore) postoji
mogućnost preteranog stimulisanja organizma pri čemu nastaju: ubrzan rad srca, povećanje krvnog pritiska, pojačano izlučivanje tečnosti, nesanica, gubitak
apetita... Zeleni čaj se ne preporučuje u slučaju alergije na kofein, kod nesanice, epilepsije.
Koja neželjena dejstva mogu da se jave pri primeni zelenog čaja?
Neželjena dejstva uključuju: žgaravicu, iritaciju želuca i smanjenje apetita. Kod unosa većih doza zelečonog čaja mogu se javiti usled prisustva kofeina:
nesanica, ubrzan rad srca, povećan krvni pritisak, pojačano izlučivanje tečnosti...
Sa kojim lekovima istovremeno ne treba primenjivati zeleni čaj?
Pri primeni efedrina ne treba unositi zeleni čaj, zbog mogućeg pojačanja stimulativnog dejstva na organizam. Istovremena upotreba sa oralnim
kontraceptivima ili hinolonima može smanjiti izlučivanje kofeina za 40-65%, pri čemu se mogu razviti neželjena dejstva povećanog prisustva kofeina.
Napomena
Hronično trovanje čajem nastaje kao posledica preteranog konzumiranja čaja (više od 8-10 šolljica dnevno, duži period vremena) dovodi do: nesanice, opstipacije (zatvora i lenjosti creva), otežanog varenja, gubitka apetita i sistematskog slabljenja organizma.
