•
Naslov izvornika E. A. Volis Badž
AMULETS AND SUPERSTITIONS Recenzent
Dr Darko Tanasković Sa engleskog preveli
Dragan Jović
(poglavlja l-IV i VI-XXXVI) Borislav Stanić (poglavlje Y) Likovno-grafička oprema Zorica Milivojević Dobrosav Stanić Samostalno izdanje Borislav Stanić Dragan Jović Zorica Milivojević Dobrosav Stanić Za izdavača
Borislav Stanić, Beograd, Kneza Višeslava 15 b
Štampa korica
"Slobodan Jović", Beograd
Štampa teksta i povez "Bakar", Bor Tiraž 4000 YU ISBN 86-8 1 1 69-06-8 • -
-LI E
I TALISMANI
E. A. Volis Badž
• Sa engleskog preveliDragan Jović
Borislav Stanić
Beograd
1988 .
••
SADRžAJ
PREDGOVOR .. . . 7
J UNIVERZALNA UPOTREBA AMAJLIJA U VEZI SA CO· VEKQVIM VEROVANJEM U POSTOJANJE DEMONA I ZLIH DUHOVA. ... . . ... . . . ... ... 33
II ARAPSKE I PERSIJSKE AMAJLIJE l TALISMANI ... 61
• [II VAVILONSKE I ASIRSKE AMAJLIJE. .. ... . ... 97
IV KOPTSKE AMAJLIJE ... . ... . .... : . . . 133
V EGIPATSKE AMAJLIJE. .... . . ... ... 139
• VI ETIOPSKE (ABISINSKE) AMAJLIJE... ... 179
VII GNOSTIĆKE AMAJLIJE. . ... . . . ... ... ... ... .... 200
VIII HEBREJSKE AMAJLIJE.. . ... ... 211
IX MANDEAN5KE (MANDAITSKE) AMAJLIJE .. . .... .... 235
X FENICANSKE AMAJLIJE. . ... . . .... . .. . ... ... . 243
XI SAMARitANSKE AMAJLIJE... ... ... ... 251
XII SIRIJSKE AMAJLIJE . . .. . . . ... . . ... . .. . ... . . ... ... 262
XJ1I VAVILONSKE ZAMKE ZA ĐAVOLE OD TERAKOTE... 274
XIV AMAJLIJA PRSTENA .. ... . . . ... . . 281
XV KAMENJE I NJIHOVA PROFILAKTICKA I TERAPEUT· SKA SVOJSTV A . . . 295
XVI ZNACAJ BOJE, OBLIKA I FORME KOD AMAJLIJA .... 312
XVII SVASTIKA (KUKASTI KRST) ... 316
XVIII KRST... . ... . . . ... . ... 321 XIX RASPEĆE... ... ... . . . ... 332 XX UROKUIVE OCI .. ... ... 336 XXI XXII XXIII KASALA ... . ... ... . ... ... . ASTROLOGIJA ... ... ... ... . KABALlSTICKA IMENA I ZNAKOV
k
MAGlCNE FIGU· RE I KVADRATI SEDAM ASTROLO,KIH ZVEZDA ILI 346 359 PLANETA... ... ... . . . . ... .... .... ... ... 369XXIV ZVEZDE ILI ZNACI ZODIJAKA I NJIHOVI UTICAJI,
NEBESKE KUĆE I DEKANI.... . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 385
XXV KAMENJE KOJE PREDSTAVU A PLANETE I NJEGOVI UTI CAJ I . . . . 400
XXVI TEORIJE O BROJEVIMA I NJIHOVA MISTICKA I SVE-TA OBELEl.JA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 404
XXVII PRORiCANJE ... 4 1 8 XXVIII PRORICANJE VODOM... 420
XXIX PRORICANJE GLEDANJEM U LIVOTINJSKU JETRU .. 424
XXX ISPISANI KOTUR ZA PRORICANJE IZ PERGAMONA .. 43 1 XXXI PRORICANJE PO OBLICIMA NA ZEMUI I PESKU (GEOMANTIJA) . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 433
XXXII SREĆNI I NESREĆNI DANI. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 437
XXXIII FATIMINA ŠAKA... 440
XXXIV UGOVORI S ĐAVOLOM... 444
XXXV VOŠTANE FIGURE (ENVOUTEMENT) . . . . . . . . . . . . . . 452
XXXVI RAZNO ... 457
-•
•
PREDGOVOR
Početkom 1873. godine pokojni dr Samjuel Birč, kustos Odeljenja orijentalnih starina Britanskog muze ja, dao mi je dozvolu da kopiram pločice ispisane kli nastim pismom u njegovoj privatnoj sobi, kao i da ko ristim biblioteku Odeljenja. Njegova soba, u koju se ulazilo iz Kujundžik galerije, a koja više ne postoji, bila je prilično mala prostorija, pa je on morao da završava svoje poslove, kako službene tako i privatne, u prisus tvu nekolicine studenata kojima je dopuštao da rade u
njoj. Oni su bili smešteni za dva stola koja su se nalazi la ispod severnog i zapadnog prozora. Svakodnevno bi kod njega dolazili preprodavci starina i amateri kolek cionari koji su želeli da mu pokažu predmete koje su posedovali ili koje su hteli da kupe i da saznaju kojoj su svrsi ti predmeti služili, šta su znaci ili zapisi na njima značili, kao i kolika je bila njihova novčana vrednost.
Donošeni predmeti su obično bili orijentalni papirus, egipatski i koptski, tablice sa klinastim pismom, figure bogova, rukopisi na palminom lišću, prstenje, ukrasni privesci, ogrlice, amajlije svih vrsta, ispisane metalne pločice, kineska gr.nčarija, pečati itd. Bez obzira kakav bi predmet bio postavljen pred njega, Birč bi uvek znao ponešto o njemu I bio bi u stanju da svoje posetioce
8 AMAJLIJE I TALISMANI
uputi na stručne knjige ili naučnike za podrobnija oba veštenja. Da je on bio najveći egiptolog u Engleskoj, kao i to da su zvaničnici kineske ambasade dolazili kod njega zbog obaveštenja o staroj kineskoj istoriji i starim formama kineske piktografije, to svi znamo, ali ipak, svako bi mogao samo slušati i diviti se enciklopedij skom karakteru njegovog opšteg znanja. Prirodno, bio je više konsultovan za stvari vezane za egiptologiju i asirologiju jer je većina antikviteta pod njegovim nad zorom dolazila iz Egipta, Vavilonije i Asirije. Neki od posetilaca su tražili od njega obaveštenje, koje su obič no i dobijali, o stvarima kao što su moabitski kamen,
natpisi sa Kipra (u to vreme nedešifrovani), masora, ka bala, sinajski natpisi, spomenici iz Suse i Persepolja, natpisi iz Mal Amira, himjaritski natpiSi, astrologija, ri tuali obožavanja vatre, obredi Jazida ili poštovalaca đavola. Njegovi odgovori i kratke konsultacije su uvek bili interesantni i to što smo mi, tj. Navil, Strasmajer, V. H. Rilands i ja, mnogo više slušali nego radili, ne bi tre balo da čudi.
Jednoga dana, kada je izgledalo da je malo slo bodniji, usudio sam se da ga upitam da li mu se ipak
dogodilo da na postavljeno pitanje ne bi umeo da da odgovor, i on je odvratio : "Da, često". Ja rekoh: "Sta se onda dešava?" On mirno odgovori: "Priznam svoje ne znanje i uputim posetioca nekom drugom službeniku. Kada on ode, ja odmah zapišem postavljeno pitanje na parčetu hartije i što pre mogu pokušam da pronađem informaciju neophodnu da bi se odgovorilo na pitanje. Ako ikada dođe dan da ti postaneš asistent na ovom Odeljenju, savetujem ti da zapišeš sva razumna pitanja koja su ti postavljali i tražiš odgovore na njih. Mnogi postavljaju ista pitanja, naročito o stvarima od opšteg . "
Interesa.
,
PREDGOVOR 9
Deset godina kasnije imao sam veliku sreću da postanem jedan od asistenata dr Birča i zahvaljujući to
me, mnogo puta su mi postavljana pitanja na koja ni sam bio u mogućnosti da odgovorim na zadovoljavaju ći način. Zbog toga sam usvojio predlog dr Birča da zapisujem takva pitanja na komadićima papira, što sam nastavio da činim tokom godina mog dugog službova
nja u Britanskom muzeju. Kada sam se povukao 1924. i napustio svoje službene prostorije, poneo sam sa so bom poveću gomilu papirića sa pitanjima ispisanim na
njima. Tokom prvih godina moga službovanja pitanja su bila različitog karaktera povezana sa mnoštvom predmeta. Kada je naslednik dr Birča otkrio da usmeno ili pismeno odgovaranje na pitanja uzima srazmerno veliku većinu njegovog vremena, ubedio je Odbor da promeni naziv odeljenja u "Odeljenje za egipatske i asirske starine". Ovo je ograničavalo obim ali ne i broj pitanja i, malo po malo, ona su se počela odnositi ug
lavnom na egipatske, asirske, vavilonske i druge semit ske starine.
Kako su prilike dopuštale posle mog penzionisa nja, pročitavanjem izgužvanih papirića i otkrivanjem iz primljenih pisama da je publika uglavnom postavljala ista pitanja koja su me i njihovi očevi i majke pitali pre trideset ili četrdeset godina, odlučio sam da radim na pitanjima što je iscrpnije moguće i da napišem knjigu koja bi u nizu poglavlja ponudila odgovor na njih. Ova knjiga je rezultat toga. Kako se najmanje tri četvrtine pitanja ticalo amajlija i njima predstavljenih verovanj a,
ja sam knjigu nazvao "Amajlije i sujeverja" (doslo van prevod izvornika - prim. prev), mada bi verovatno tačniji naziv bio kada bi umesto sujeverja stajalo magi ja. (;italac mora zapaziti da u ovoj knjizi nema pokuša ja da se približi obrađivanju amajlija uopšteno, jer bi
la
pisanje istorije amajlija koje su bile i još uvek su u upotrebi širom sveta bilo izvan moći bilo kog čoveka. Takav bi rad ispunio mnogo debelih tomova i samo grupa stručnjaka koji bi zajedno radili mogla bi da po
nudi neophodni "primerak" za štampu. Upotreba amaj lija je posledica verovanja u moć UROKLJIVIH OCIJU
kod čoveka i životinja, a dokaz za obim literature koja se tiče ovog predmeta pruža podatak da "Quellen-Re gister" u knjizi dr Zeligmana (Seligmann) Der Bose
Blick (Berlin, 1 9 1 0) sadrži blizu 2500 jedinica, a u nje govom delu Die 4auberkraft der Auges (Hamburg
1922), broj citiranih autoriteta je za više stotina veći. U ovoj knjizi opisao sam najvažnije amajlije koje su koristili semitski narodi iz zapadne Azije, Egipta, Nubije i Etiopije, počevši sa onima iz I I I milenijuma pre n. e. iz Sumera i Elama. Pružio sam mnogo njihovih ilustracija reprodukovanih iz zbirki Britanskog muzeja, kao i iz privatnih zbirki, uključujući i moju ličnu. Opis samih amajlija je relativno jednostavna stvar jer u mnoštvu sl učajeva predmet sam sebe opisuje. Međutim, kada je reč o natpisima na amajlijama koji se sastoje od simbola, svetih i božanskih imena korišćenih kao reči moći, čini itd., neophodna su nešto duža objašnjenja njima pripisanih ideja i verovanja. Prema tome, dodao sam niz kratkih poglavlja u kojima sam pokušao da iz ložim glavne teorije o moćima "dejstvujućih" amajlija, značenjima natpisa i simbolima na njima, kao i da iz ložim verovanja koja su u vezi sa njima imali stari vavi
Ionski i egipatski vračevi, kasnije kabalisti, gnostici, ka ko pagani tako i hrišćani, i astrolozi. Njima sam pripo jio i mnoga gledišta astrologa, sastavljača horoskopa,
predskazivača sudbine, proroka, hiromanta i gledača u kristalnu kuglu sa kojima sam se susretao u Egiptu, Su
-•
•
-PREDGOVOR l l
danu i Mesopotarniji tokom mnogih službenih poseta
ovim zemljama.
Upotreba amajlija datira iz vremena kada su ani mizam i magija zadovoljavali čovekove duhovne potre be. Njihovo prihvatanje od strane prvobitnog čoveka iz gleda da je rezultat njegove unutrašnje potrebe ili pri rodni instinkt koji ga je učinio kadrim da zaštiti sebe i da pokuša da predvidi budućnost. Amajlije su mu omo gućavale da dobije potomstvo, davale su mu snagu da se odupre vidljivim i nevidljivim neprijateljima, a iznad svega UROKUIVIM OCIMA, kao i da zaštiti svoju ženu i
decu, svoju kuću i stoku ; njegovi naslednici širom sveta su uvek činili isto. Kada se u njegovoj svesti stvorio po jam boga, on je tom bogu pripisao stvaranje magijskih
moći za koje je verovao da su svojstvene njegovim amajlijama, i verovao je da su njegovom bogu one po trebne onoliko koliko i njemu samom. Za njega nije bi lo moguće da taj bog postoji bez porrroći magijskih sila.
U poznijim vremenima, on je smatrao da bog predaje magijske moći čoveku i ovakvo gledište srećemo često među civilizovanim sveštenicima Egipta, Sumera i Va vilonije. Ovi sveštenici nisu odbacili sirova magijska ve rovanja i prakse svojih predaka, bilo da su oni bili div ljaci ili poludivljaci ; naprotiv, prihvatili su mno!\e od njih neizmenjene i ona su obrazovala Integralnt deo misterija RELIGIJE koju su oformili. Otuda su magija i
religija nerazdvojive. Bogovi su postali čarobnjaci i služili su se magijom kada je bilo potrebno, šireći je
preko sveštel)ika na sve ljude. .
.
Jevrejs\d rabini i neki hrišćanski oci su osudih upotrebu amajlija, jedni zbog toga što su one povezane sa magijom, a drugi zato što je njihova upotreba smat rana za pokazivanje nepoverenja u mudrost i umeće
12 AMAJLIJE I TALISMANI imala trajne posledice, osim što je podstakla ljude da čine ono što je zabranjeno, a proizvodnja i nošenje amajlija su se nastavili kao i ranije. Čovek je uvek žudeo za amajlijama, pa su sveštenici, kako paganski tako i hrišćanski, preduzeli korake da tu potrebu zado volje. Na ovaj način oni su mogli više ili manje da kon trolišu upotrebu amajlija svih vrsta. Stara književnost Vavilona i Egipta jasno pokazuje da se verovalo da je magija suštinski deo oruđa bogova koji je koriste da po mognu sebi i drugim bogovima, a kada to požele, da je prenesu na čoveka.
-. Na Sent Petersburškom papirusu • postoji znača
Jan odlomak u kome se kaže da je veliki bog, verovatno Ra, stvono magijU za dobrobit čoveka. Ovo se sreće i u radu koji je napisao kralj zvani HATI, koji je vladao to
kom teških vremena između pada VI dinastije i uspona Tebanskog Carstva u III milenijumu pre n. e. Ovo delo sadrži niz "učenja" za koja je kralj savetavao svog sina
MERI-KA-RA_a da ih pomno sledi. U odeljku XXVI I I
kralj nabraja velike stvari koje je Bog stvorio za čoveka i ženu, koje on naziva "jatom i stadom Božijim", i kaže:
"On stvori nebo i zemlju za njihovo zadovoljstvo; On rasu tminu voda (tj. praiskonski okean); On stvori da have života za nozdrve njihove ; oni (tj. čovek i žena) su njegove slike I potičU od njegovih udova; On se diže u
nebo da bi im udovoljio ; On stvori voće i biljke, i jata i stada, I pernate ptice i ribe za njihovu hranu ' On odba
ci neprijatelje, uništi sopstvenu decu kad
�
gunđahu,
• Objavio V.
�
olenišev (Golenischeff), Les Papyrus hieratiques No. II
�5.
Il.'.6A I 1.�
.16B de I'Ermitage imperial B St. Peu:rsbourg,1913. Papirus niJe stanji od XVIII dinastije, ali je samo delo biJ o na. pisano za vreme IX iJi X dinastije.
,
PREDGOVOR 13
proliv njega i pobuniše se ; On učini dan da bi ih nagra dio ; i On stvori za njih nl za odbranu od moći
PJT ��
noćnog kao i�
... 1Q'(1 • !C" , Lr-...J. '- . , , . .magijU kao oružje
[rđavih} dogadanja
riJ@1
sna
. O
dnevnog."
Reč hekau koja je ovde prevedena kao "magija"
uključuje u svom značenju čini, bajanja, reči moći i sve druge veštine veštica i vračeva. Reč Hepri( mora da zna či nesrećno, neprijatno ili čak zlo dešavanje. Vrsta sna takođe nije određena: pisac je mogao imati u vidu san
koji zastrašuje ili snove u kojima su snevaču prikazani budući događaji i koji je Lato u stanju da svoje postup
ke uredi ili preuredi. Ukoliko je u pitanju ova vrsta sno va imamo dokaz da su ih bogovi često koristili za saop št
�
vanje svoje volje Egipćanima. Ovo dokazuje da je veština proricanja putem tumačenja snova bila ustaljena praksa.
Književnost Vavilona takođe daje primere gde se vidi da su i sami bogovi koristili magiju. Tako, kada je bog-Bezdan Apsu ustao protiv svog vrhovnog gospoda
ra Ea, nije ni imao mogućnost da se bori, jer je Ea prvo pustio na njega čini kojima ga je bacio u dubok san, a zatim ga ubio i preuzeo njegovo obitavalište; a Mumu, glavni zapoved ni k Apsuovih sila, bio je onesposobljen ili začaran na isti način i učinjen nemoćnim. Kada su bogovi otkrili da će ih napasti Tiamat, personifikacija i
majka sveg zla, i sve snage pod vođstvo m njenog Sina
14 AMAJLIJE I TALISMANI
Kingua, odabraše Marduka, sina Eaovog , za svog juna ka i opremiše ga moćima za koje su verovali da će ga osposobiti da izvrši njihov cilj. Ipak, smatrali su nužnim da, pre nego što ga pošalju u misiju, provere da li su njegove magijske moći na nivou njegovog zadatka. Učinili su da se pred njima pojavi plašt i rekli su mu "Ti ćeš biti najveći medu bogovima, prouzrokovaćeš zbacivanje (Tiamat) i obnavljanje (stvaranja) i to će
proći. I pak, izgovori jednu reč sam i učini da plašt ne stane. Izgovori drugu (reč) i učini da se plašt ponovo pojavi neoštećen." Nakon toga Marduk izreče reč moći i plašt nestade; on izreče drugu i plašt se ponovo poja vi. Kada bogovi videše da je njihov izabranik u stanju da koristi reči sa magijskom moći, bejahu zadovoljni i dadoše mu žezlo, presto i druge simbole vlasti kao ne pobedivo oružje kojim je trebalo da pogubi Tiama!.
Primer neograničenih magijskih moći pripisanih velikom bogu zvanom Neb-er-der (tj. Gospod do vrhunca), ili Hepera, dat je na jednom egipatskom pa pirusu u Britanskom muzeju (No. 10 1 88). U Knjizi po znavanja rađE>nja Raa se kaže da je u praiskonskom okeanu bog kao takav postojao samo u imenu. Na na čin koji nije opisan kao upotreba heka ili magije, on je radio na svom srcu (tj. umu) i tako postao biće koje su Egipćani znali kao Hepera ili Ra. Da je bog postojao samo preko svog imena, izloženo je u dobro poznatoj
legendi po kojoj bog otkriva svoje tajno ime Izidi, jer ona žudi da ga sazna da bi mogla da vlada čitavim sve tom. Svojim znanjem magije Izida je stvorila otrovnog gmizavca koji tako užasno ujede boga da je ovaj skoro umro. Suočen sa smrću, On otkri Izidi svoje tajno ime, a ona izgovori čini koje ga isceliše. Izida beše podjed nako vešta kako u crnoj tako i u beloj magiji. Ideja po kojoj bog postoji samo u imenu može se takode pronaći
PREDGOVOR 1 5
i u etiopskoj književnosti, a poneki pisci otišli su tako daleko da su tvrdili da su tri lica svete Trojice u prais
konskom okeanu postojala samo u imenu i da je
njiho-: , . .
vo postajanje potpomognuto upotrebom rečI mOCI, tj.
• •
magIJom.
Drevni bogovi Vavilona su takode koristili amajli je. Najinteresantniji primer je dat u Epu o stvaranju.
Kada je veliki bog Marduk, sin Eaov, pošao da se kao izabranik bogova bori protiv Tiamat, beše dobro nao ružan i nosaše nepobedivo oružje; izmedu usana je imao amajliju napravljenu ,od crvene smeše ili crvenog kamena u obliku oka, a u jednoj ruci je držao snop tra va kojima se štitio od delovanja ma kakve neprijateljske
magije.- Nema sumnje da je i Tiamat, "majka svega", podstrekač i voda pobune protiv bogova, takode pose dova la izuzetan predmet, verovatno neku vrstu amajli je, koji je u svakom slučaju bio izvor njenih moći. U
tekstu se ovaj predmet naziva "DUPU SEMATI" što se
često prevodi kao "tablica sudbina", ali se on ne opisu je detaljno. Otkuda ga je ona dobila nije poznato, kao
što nije ni jasno da li ga je ona nosila na glavi ili na gru dima.
Tiamat je stvorila veliki broj zastrašujućih stvore nja čudovišnog lika i obličja da joj pomognu u borbi
protiv bogova, a svog prvorodenog sina Kingua učinila je zapovednikom svojih snaga. Na jednom mestu ona čak zove Kingua "moj jedini muž". Predala mu je svu moć kao i Tablicu sudbina koju mu je pričvrstila na grudi, iako se u jednoj verziji kaže (red 1 05, Treća tabli
ca stvaranja) da mu ju je stavila na glavu. Kada je Mar duk pokorio Kingua i njegovu vojsku, oduzeo mu je
Tablicu sudbina "koja nikada nije trebalo da bude nje. • Meissner, Altorientafesche Texte, 11, 41, 44, red 61.
16 AMAJLIJE I TALISMANI
gova" i zapečatio je svojim prstenom, što pokazuje da je Tablicu smatrao svojom, pa ju je pričvrstio sebi na grudi. Ovo sugeriše da je Tablica, kao Paiza kod Mon
gola, bila znak autoriteta koji je nošen na grudima, oka- . čen lancem oko vrata. I u ovom slučaju se možemo upi
tati otkuda ona Tiamat? Da li joj je bila data i, ako je tako, ko ju joj je dao? [z pripovesti tekstova Stvaranja jasno je da je Tablica bila izvor moći Tiamat i da su joj njene čini i bajanja omogućili da sa njom čini zlo, tj. da pomoću nje izvodi crnu magiju. Po sebi, ona nije mogla biti zla, jer kada je Marduk zadobio Tablicu, on ju je stavio na svoje grudi. Prema tome, izgleda da Tablicu stvaranja moramo shvatiti kao amajliju.
Vavilonska priča o stvaranju u potpunosti poka zuje da su ljudi verovali da bogovi i davali sva velika
dela izvode uz pomoć magije. Mardukova magija bila je moćnija od magije Tiamat, njegove čini i bajanja
snažnija od njenih, pa su tako učinila da njena proklet stva i čini ostanu bez posledica.
Neka od verovanja u to da su bogovi Sumera, Va vilonaca i Egipćana koristili amajlije kao zaštitu u opas nosti, verovatno su dosta rano dospela i u Etiopiju. U
Knjizi tajni neba i zemlje nailazimo na opis Satanine pobune protiv Svemogućeg. Princ tame je okupio svoje snage i poveo ih u borbu protiv sila Božije vojske. Dva put su božanske armije bile odbijene i potučene i Sata na umalo nije zauzeo mesto pobednika nad Bogom. Svemogući obnovi svoje vojske i posla ih po treći put da unište Satanu i njegove sledbenike, ali ovoga puta sa njima posla sveti i krst na kome bejahu napisana imena sveteTrojice.Kada Satana ugleda krst sa tri mOĆna ime na na njemu, smelost i hrabrost ga napustiše, njegove ruke izgubiše snagu, oružje kojim se služio ispade iz njih, a njegove vojske okrenuše leđa i nepobedivi Božiji
PREDGOVOR 1 7
anđeli ih baciše u bezdan pakla. Abisinsko verovanje u pobedanosnu moć krsta u borbi protiv zlih duhova i bolesti koje oni izazivaju, zasnovano je na ovoj legendi ; još od najranijeg :azdoblja hrišćanstva krst je u celoj Evropi smatran za amajHju i talisman par excellence.
Pošto su najstariji civilizovani narodi verovali da je njihovim bogovima potrebna magija i da su se oni
njom služili, ne iznenađuje da su ljudi i žene pribe,gava li magiji u razdobljima stresova i teškoća. Ono što je bi lo dobro za bogove, bilo je dobro i za čoveka. Ljudi su pravili i upotrebljavali amajlije da bi se zaštitili i njiho va osnovna ideja je bila da obezbede život i snagu koju
su im dali bogovi mada im je izgledalo da božanske snage ne mare za njih. U svakoj zemlji je svaka genera cija pozajmljivala nešto od svojih prethodnika, ali čini se da nije napuštala nijedan bitan deo tradicije, verova
nja ili učenja u vezi sa amajlijama. Uvek je bilo prihva ćeno da materijali od kojih su se pravile amajlije pose duju svojstva, osobine ili moći koje su korisne čoveku. Uticaj zapisa, izreke, imena ili moćne reči zapisane na amajliji dopunjavao je ili možda pojačavao moć svoj stvenu materijalu. Ovim je moćima pridodata volja, na klonost ili ljubav onoga koji je amajliju davao. Kada se tome doda i čvrsto verovanje vlasnika amajlije u svoj stva materijala, jasno je da amajlija više nije mogla biti smatrana za komad inertne i mrtve tvari. Ona je u stvari postala "dejstvujuća" amajlija. Određena doza leka mogla je biti shvaćena kao amajlija i njeno delovanje je bilo upotpunjeno činima pagana i molitvama hrišćana. Njihova dobra volja kao i VERA obolelog, koja ih je pra
tila, lečile su ga i spasavale mu život. Moć i uticaj VERE
u ovakvim situacijama ne može biti prenaglašena. . ..
Gledano unazad na istoriju amajlija, teško je raz-o'
umeti zašto su crkvena i druga tela osuđivala njihovu
• •
-18 AMAJLIJE I TALISMANI
•
upotrebu. Opšta upotreba amajlija je bila i još uvek je posledica instinkta rase, tj. instinkta samoodržanja, i nema ničeg zlog u sebi ; nikada nije bila niti će ikada moći da bude povezana sa onim što se obično naziva "crnom magijom". Ako pažljivo ispitamo grupe amajli ja i amajlijskih natpisa opisanih i prevedenih u ovoj
knjizi, otkrićemo da se za svaku od njih verovalo da pri ma svoje moći od figura bogova iscrtani h ili urezani h,
od velikih imena bogova i njihovih božanskih svojsta
va, kao i od figura svetih životinja i natpisa bo�anskih imena različitih vrsta. Sve ove amajlije zasnivaju obra ćanje božanskim silama za zdravlje, plodnost, očuvanje
porodice, uspeh i blagostanje na veri 'svojih tvoraca i štićenika u pobedu moći Gospodnje nad Satanama svih doba i zemalja, u pobedu Dobra nad Zlim, Zakona nad
Haosom i Svetla nad Tamom. Za mnoge njihove štiće nike rečeno je da su učinili dela dostojna poštovanja kada su ih nosili, a nosili su ih i da bi zadobili povere nje svojih čuvara i učitelja. Verovatno su amajlije u Va viloniji, Asiriji i Egiptu oblikovali i izrađivali graditelji velikih hramova, a natpise na njima pisali sveštenici i uređivali njihovi pomoćnici.
Iz vavilonskih i egipatskih natpisa saznajemo da su amajlije napravljene od izvesnih vrsta kamenja obez beđivale onima koji su ih nosili privrženost bogova i boginja i istovremeno im omogućavale kontakt sa božanskim bićima. C:ovek koji ih je imao nije morao da pribegava nikakvom sistemu proricanja ne bi li otkrio kako mu je naklonjena volja bogova, jer nijedan čovek "čiji je bog uvek sa njim" ne može biti povređen. Neza sita želja da se sazna budućnost bila je i još je uvek du boko ukorenjeni instinkt u čoveku i mnogi oblici prori canja su zbog toga izvođeni još od najranijih vremena. Za neke amajlije se veruje da su svojim štićenicima
sla-PREDGOVOR 19
le snove u kojima im je bila otkrivena budućnost, ali ka ko je malo njih bilo zadovoljno sopstvenim tumače njem snova, nastala je vrsta profesionalnih tumača. Tu mači snova i znamenja su obično pripadali sveštenstvu hramova i to su bili ljudi solidnog obrazovanja, mada je po selima bilo mnogo prevaranata i šarlatana. Stari azi jatski narodi su izgleda posedovali tri metoda prorica nja budućnosti, tj. bacanje kocki, predviđanja astrologa i proricanje od strane sveštenika velikih hramova. Ta
kođe je bilo uobičajeno da ljudi konsultuju "vidovnja ka" o budućnosti. Običan narod se bavio bacanjem kocki i, mada je ova vrsta proricanja bila zabranjena i kod Hebreja i kod hrišćana, često se njima obraćao ka da su druga sredstva proricanja izneverila. Valama, pro roka, ubili su Izrailjci (Knjiga Isusa Navina, 13, 22), ali
Matej je izabran za apostola bacanjem kocki (Marko, 15, 24)! Astrolozi i "vidovnjaci" (posebno ovi drugi) su takođe bili zabranjeni jer je njihova proročka ekstaza ili izbezumljenost smatrana za ludilo i delirijum.
Najuvaženiji oblik predskazivanja bilo je proroš tvo. Šamaš je bio "gospodar proročanstava", ali su i
mnogi drugi vavilonski bogovi takođe davali proročan stva; prvi čovek koji je proricao u Vaviloniji bio je En ineduranki, kralj Sipara, koji je vladao u praistorijskom vremenu. Arbelska boginja Ištar davala je proročanske odgovore Esarhadonu, kralju Asirije. U Egiptu, proro čanstva je davao Ra, bog-Sunce, ili Amen-Ra. U Izrae lu, bog je saopštavao svoja proročanstva preko Arona i njegovih sled benika, ali priča o Saulu pokazuje da je bi lo prilika u kojima se on nije izjašnjavao. "I upita Saul
Boga ... ali ne odgovori mu onaj dan" (Prva knjiga Sa muilova 14, 37), "1 opet upita Saul Gospoda, ali mu ovaj ne odgovori ni u snu, ni preko Urima, ni preko proroka" (Prva knjiga Samuilova 28, 26), Očajan, Saul "
•
20 AMAJLIJE I TALISMANI
upita vešticu iz Endora i dan kasnije susrete svoju sud binu. Sama v�štica ga je, pre nego što je poslušala nje govo n�ređenJe, podsetila da je on "istrebio sa zemlje gatare I vrač!!re" (Prva knjiga Samuilova 28, 3).
. Ia
�
o je Zakon nalagao da kod Izrailja ne bude omh kOJI se bave proricanjem, predskazivača vremena mađio�ičara, gatara, čarobnjaka ili uročnika (Peta kni
g� M?JslJeva 18, 10), vidimo da je jedna vrsta proricanJa bila dozvoljena Zakonom; zvala se ispitivanje Uri mom I Tumimom i Mojsije je dao vrlo precizna uput stva za pripremu sredstava kojima će ono biti izvođeno. Urim i Tumim su bila imena dva kamička, ili pločice, ili komadića drveta koji su upotrebljavani kao što mi ko ristimo kocke. Cuvani su u malom džepu ili "naprsniku s�dskom" (Izlazak, 28, 30; Levit. 8, 8) i dužnost Arona i nJegovih sled benika je bila da ih tamo čuvaju i da ih iz nos.e kada bi ljudi želeli da ih ispituju. Potpuno je jasno da Je upotreba ova dva mala predmeta u svrhu prorica nja bila veoma stara i da je Mojsije, pošto nije mogao da potpuno ukine veštinu proricanja među Izrailjcima o o ' " o o . • • • • • • '
USVOJIO ovaj najstariji I naJcenJemJI oblik proricanja i stavio ga pod svoju kontrolu i kontrolu levitskih svešte nika. Ukratko, on je regulisao upotrebu Urima i Tumi ma, učinio da ispitivanje njima postane polureligiozni obred i, prirodno, osudio sve druge oblike proricanja, kao što je osudio upotrebu svih drugih amajlija osim fi lakterija ili traka koje su se stavljale na čelo između oči ju, Mezuza amajlije koja je visila na dovratku i Cicit
tj. kićanke ili rese. '
Cilj svih sistema proricanja bio je da se privole bogovi i Božanstvo da svoju volju u odnosu na određe ne stvari učine poznatom učenim i možemo dodati za konitim ispitivačima, a Mojsije je zajedno sa
pagan-PREDGOVOR 21
skim sveštenicima smatrao da ima slučajeva kada je i pravoverni Izrailjac mogao pomagati u ispitivanju .
Hrizostom i mnogi drugi hrišćanski oci osuđivali su upotrebu amajlija i sisteme proricanja zbog njihove veze sa magijom ali, sasvim je jasno da su hrišćani sa Orijenta bili privrženi raznim praksama paganske magi je mnogo vremena nakon što su one prestale da postoje
među evropskim hrišćanima. Ovim poslednjim, VERA u Božiju vladavinu je bila dovoljna, sistemi proricanja stoga nepotrebni, pa njihovi sveštenici nisu bili tako to lerantni kao njihova braća u evropskim delovima Male Azije, Egiptu, Nubiji, Palestini i Siriji. Dokazi o tome dati su u Novom zavetu. Priča o zvezdi koja je vodila mudrace (Matej, 2, 2) pokazuje da su sveti Matej i nje govi tumači tolerisali astrologiju; pominjanje Josifovog sna (Matej, 2, 12, 13, 19, 22) i sna Pilatove žene pokazu je da je proricanje po snovima bilo dozvoljeno. Na ho danje u snu ili trans Petrov (Dela apostolska, 10, 10) i Pavlov (Dela apostolska 22,
17)
rani hrišćani su gledal. na isti način. U Delima apostolskim gde nam se kaže da bolesni ljudi obuzeti zlim duhom "svi ozdravljahu" ka da je na njih pala Petrova senka, misli se na paganskoverovanje u čudotvornu moć skrivenu u senci sveca. Bi lo je uobičajeno verovanje da su se lekovite sile nalazile u odeždi sveca i kada su "čalme i ubruščiće" Petrove stavljali na bolesnike "oni se isceljivahu od bolesti i du hovi zli izlažahu iz njih" (Dela apostolska, 1 9, 1 2).
Nedugo po završetku IV veka naše ere počeo je preporod u upotrebi amajlija i hrišćani su počeli da upotrebljavaju amajlije koje su bile u vezi sa njihovom religijom. Prva i najistaknutija bio je krst koji se poja vio u različitim oblicima, a znak krsta koji su obično nosila sveštena lica i svetovnjaci rasterivao je đavole i duhove koji donose bolesti. Zatim su došle slike
Bogo-22 AMAJLIJE I TALISMANI
rodice, slike i figure arhanđela i velikih svetaca kao i kult mošti mučenika koji su bili žrtve brojnih proganja nJa u prvim vekovima naše ere. Neštavljena koža, per gament, papirus i kamenje bili su takođe ispisani od lomcima iz Biblije, a po pronalasku papira, konačno su se uobičajile papirnate amajlije i talismani. Nastali su i neki oblici hrišćanske magije. Najveće ime i moćna reč bila je Isus. Nafora, sveto ulje i tamjan postali su za mnoge amajlije nesavladive moći, a sveto vino i hleb zvani su "lekovima besmrtnosti".
Orijentalna magija svih vrsta prešla je u Evropu u srednjem veku, a njeni tragovi susreću se svuda na Za padu, čak i u današnje vreme. Matematičar, astronom i lekar zasnovali su svoje nauke na sumerskom vavilon skom i asirskom znanju verujući da su iz arit
:n
etičkih ,astroloških i medicinskih tablica preuzeli sve što je od
vrednosti, ah u tome su se varali. Astrologija, prorica nJe, upotreba brojeva i medicinski sistem koji su bili u upotrebi u Mesopotarniji u "I milenijumu pre n. e. živi su i aktivni u ovoj zemlji kao što su oduvek bili i domo roci ih poštuju mnogo više od egzaktnih nauk
�
koje suEvropljani iz njih razvili. Cak su u Engleskoj i Americi u današnje vreme na mnoge ljude izvršila uticaj verova nJa kOJa su bila uobičajena u Vaviloniji pre nekih četiri ili pet hiljada godina. Nikakav razvoj, kultura ili obra zovanje neće naterati čoveka da potpuno napusti upot rebu aITI�jlija i sistema proricanja jer amajlije daju oni ma kOJI Ih nose osećaj sigurnosti, zaštite i blagostanja, a ne štete nikome. Onaj koji se bavi veštinom proricanja ne nanosi štetu nikome do sebi samom.
Pisci knjiga i članaka o okultnom u enciklopedij skim radovima često ukazuju na astrologiju, proricanje
I srodne predmete kao na proizvode doba neznanja koji
se ubrzano gube ali, ako zaista u to veruju, zapali su u
•
PREDGOVOR 23
ozbiljnu grešku. Govori nam se da je ASTROLOGIJA pse udonauka, iako se u potpunosti razvila kroz eksperi ment, iskustvo i precizne zapise činjenica. Ovaj razvoj
ne čini od nje egzaktnu nauku, ali nemoguće je ne biti iznenađen opštom preciznošću tumačenja velikog broja karaktera muškaraca i žena koji se zasnivaju na tumače nju horoskopa. Među nama žive roditelji koji su dali da se odmah po rođenju njihove dece izrađe horoskopi i koji odgajaju svoju decu prema uputstvima njihovih sastavljača. Slično tome, postoje i neki lekari koji imaju horoskope svojih pacijenata i informacije iz njih koriste kao vodič u tretmanu koji im propisuju. Među nečijim prijateljima i poznanicima ima mnogo muškaraca i žena koji daju da im se horoskop napravi svake godine,
pa svoje poslove, putovanja i zadovoljstva planiraju prema položajima planeta i znakova zodijaka u proleć noj ravnodnevici. Izdanje Vajtovih astroloških radova,
"Sefarial", gospođica Adams i ostali pokazuju da broj astrologa i astrologa amatera u našoj zemlji mora biti veoma veliki. Ljudi su oduvek verovali da njihovim životima upravljaju zvezde i kod velikog broja stanovni
ka Zemlje to verovanje nikada neće nestati. Rezultati do kojih dolaze astrolozi su ponekad tako zapaženi i njihove prognoze se tako često doslovce ispunjavaju u događajima koji slede da je čak i onaj koji ne veruje primoran da prizna da mora da "ima nečega u tome".
GLEDANJE LI DLAN je takođe smatrano pseudona
ukom. Razvilo se na Istoku i došlo je u Evropu preko Indije, Mesopotarnije i Egipta. Orijentalni stručnjaci za gledanje u dlan su obično učeni i sposobni Ijuđi, pro
mućurni i mudri ocenjivači karaktera koji bez sumnje mogu da tačno procene prošlost i sadašnjost ljudskih života ispitujući crte sa dlana. Nije poznato kada je na
l
24 AMAJLIJE I TALISMANI
za proricanje koristili najstariji stanovnici Zemlje. Parsi tvrde da lice i dlanovi ruku sadrže ključ prave prirode, karaktera i naravi svakog čoveka. Svako ko je video Parsi stručnjaka kako rukuje tim ključem i ko je bio u mogućnosti da potom proveri iskaze, mora priznati da su njegove skice karaktera ispravne i da su proročan stva tačna do neverovatnog stepena. On bukvalno može da čita sa lica i ruku i ta sposobnost mu omogućuje da izbegne susret sa lošim i poročnim ljudima.
Veštinu GLEDANJA U KRISTAL praktikuju mnogi
ljudi i žene, a neki "gledači" postižu vrlo zapažene re zultate. Nema prevare kada je "gledanje" pošteno, jer zurenje u kristalnu loptu hipnotiše onoga koji zuri, nje gov um prelazi u stanje "viđenja" prošlosti i on je u mo gućnosti da vidi vizije koje ne može da opiše. Ukratko, pada u vrstu transa koji navodi optički nerv da stim uli še mozak i ovaj odašilje vizije preko njega u oko. Preko merno "zurenje" je štetno za vid pa obilno korišćenje kristalnih lopti treba obazrivo izbegavati. Vešti "gle dač" može doći do podjednako korisnih rezultata za is pitivača zureći u ogledalo, u vodu, čašu, zdelu, vedro, baru i vodu ili mastilo sipano u šaku.
Verovanje u postojanje VESTICA je izumrlo u našoj
ze'mlji, iako se u nekoliko udaljenih oblasti u zapadnoj Škotskoj i Irskoj još uvek govori da "proročice" (ili "mudre žene") postoje. Ne treba, međutim, pomisliti da je verovanje u VRAD2.BINE izumrlo, jer nije tako. U svim
velikim gradovima ima žena koje dobro zarađuju pred skazujući sudbinu gledanjem u karte ili u transu II ko
me one, kako tvrde, razgovaraju sa mrtvima ili dovode
II vezu mrtve sa živima. Ove žene ne nastoje toliko da
IUmače prošlost svojih klijenata, već da predskažu bu dućnost nekima od njih, i mora se priznati da su njihovi
napori ponekad izuzetno uspešni, što će reći da se
pro-•
25
PREDGOVOR
gnoze doslovce ispune. I skusni i diskretni predskazivač ima onoliko klijenata koliko je uspešan u svom poslu, a oni pripadaju svim klasama - vojnicima, mornarima, političarima, službenicima, crkvenim licima kao i veli kom broju žena, poznatim ili nepoznatim. Želja da se prorekne budućnost izgleda da je danas rasprostranje na isto onoliko koliko je oduvek bila. Proricanje u tran su opisano je kao veoma opasno i savesni predskazivači govore da mogu da "rade" samo određen broj časova istoga dana i da ti časovi ne mogu biti uzastopni. Mo derna veštica, muškog ili ženskog roda, više ne spravlja "đavoIsku čorbu", napitke od droga, ljubavne napitke od očiju slepog miša, iznutrica gmizavaca i ljudskog sa
la i sokove od zmija otrovnica, jer joj zakon stoji na pu
tu, i ona ne leti kroz vazduh jašući metlu od pruća ili štap. Nema, međutim, mnogo sumnje da ona još uvek izvodi svoja tradicionalna lukavstva i majstorije među civilizovanim narodom koji je dobro plaća za njene na
pore. J edino je ispravno reći da ona obmanjuje i sebe kao i svoje mušterije.
Vešca sa Zapada se treba mnogo manje plašiti od njegovog kolege sa I stoka. Niko ko je živeo među naro dom Sudana, narodom Fani iz zapadne Afrike i đavo lom opsednutim domorocima iz donje Vavilonije ne može a da ne poveruje da njihovi vešci-Iekari poseduju neku vrstu nama nepoznate psihičke snage. Izgleda da oni ubijaju svoje neprijatelje, a za novac i neprijatelje drugih ljudi, SUG ESTIJOM, što će reći da veštac-Ieka�
odlazi i kaže čoveku da treba da umre pre određenog Ih
na određeni dan i to uporno ponavlja, intenzivno želeći čovekovu smrt, dok naposletku čovek zaista ne umre. Izgleda da veštac-Iekar poseduje i moć da "sugeriše'
:
slepilo ili reumu ili neku vrstu bolesti koja će izazvati smrt žrtve. Jedini odgovor koji neko ko je videovešca-26 AMAJLIJE I TALISMANI
-lekara sa Istoka može dati na pitanje "Da li je moguće da neki čovek, crnac ili belac, poseduje takvu moć su gestije"" j�ste "Ne znam". Dok na Istoku putnik veruje da je to moguće i nastupa oprezno i uplašeno, na Zapa du on i dalje veruje u to, ali nije uplašen.
Meni se čini da se protiv nošenja amajlija ·može uputiti malo primedbi. Može biti budalasta ili sujever no nositi i sakupljati beživotne predmete, makar oni bi Ii napravljeni od zlata, srebra, platine ili nekog dragog kamenja. Oni koji ih nose zbog njih stiču osećaj sigur nosti i zaštićenosti, a one su često znak privrženosti i prijateljske ljubavi. Lepe amajlije podstiču divljenje vlasnika i njihovih prijatelja i često zadovoljavaju želju za lepim. Na Bliskom istoku amajlije se upotrebljavaju univerzalno i bez stida. Stari poštar na kami li koji me je vodio iz Damaska u Bagdad, smatrao je da je za naš bezbedni dolazak zaslužno pet plavih perli koje su bile prikačene na čelu svake od kamila. Uspeh koji sam imao u sakupljanju rukopisa u zemlji Tijari, takode je bio pripisan plavim dinduvama i amajlijama Kurana koje sam tamo kupio. Pod zaštitom vrećice sa prašinom iz groba Raban Hormizda, naš karavan je putovao iz Mosula kroz zemlju Jazida, ili obožavalaca davola, a pod zaštitom kese sa prašinom iz groba Kuhah Idrisa naš brod je sigurno plovio iz Dul goa u Košu na Tre
ćem vodopadu. Kada .su Arapi iz Šamara opljačkali naš karavan, ukrali hranu i odela i odveli naše životinje, razmišljali su da li da nas zakolju ili da nas skinu gole i oslobode u pustinji da bi nas bog ubio žedu i hladno ćom. Nisu uradili ni jedno ni drugo, ali Muhamed Amin me je uveravao da smo pobegli jedino zato što je on na grudima nosio pločicu od ahata na kojoj je bio is
pisan stih iz Kurana, a i ja sam imao jednu u tabakeri. Izgleda da su muslimanske amajlije popustljive prema
PREDGOVOR 27
•
hrišćanima. Isti stručnjak me je tako de uveravao da smo bili u mogućnosti da ubijemo dva lopova koji su došli da ukradu dve kutije indiga sa našeg splava u Ka lah Šerkatu, da probuše naše vreće od ovčije kože. i po tope nas, zato što smo sa sobom nosili ove amaJhJe. Za
njega je nošenje hrišćanskih amajlija predstavljalo vrstu časti. Isto je bilo i u Egiptu. AkrobatI su odbIh da po
kažu igru mačeva dok im nismo dali vremena da stave svoje amajlije, a igračice iz Kane i Mansuraha su veselo skinule sa sebe sve osim malih traka oko vrata na kOJI ma su nosile svoje amajlije. Moguće je navesti desetine
sličnih slučajeva. . . .
l na Zapadu mnogo velikih i istaknutIh ljudI
čvrsto veruje u zaštitiničku moĆ svojih amajlija. Posled nji ruski car je pridavao veliku važnost prstenu na ko me je bio komad drveta sa časnog krsta; prsten Je ŠtitIO njegovog dedu, ali na dan kada Je zabora�1O da ga sta vi, bio je ubijen (Sharper Knowisan, OrIgms?f Popujar
Superstitions, str. 156). J . D. Rokfeler, kOJI mje bIO kon formista, godinama je u džepu nosio "orlov kamen
:
' uudubljenju u kojem su se nalazili čvrsti predmetI kOJI su zveckali kada bi se kamen pomerao. On ga Je smatrao zaštitom od bolesti, brodoloma i drugih nesreća (ibid., str. 1 0). Pokojni profesor Rajt sa Univerziteta u Kem
bridžu, vrlo tvrdoglavi Skot, nosio je i danju i noĆu zlat ni prsten iz Loanga na kome su bili izraden i znakovi zo dijaka od žice. Obično je govorio da nikada ne bl mo
gao raditi ako ovaj prsten nije imao na rucI. Kolega sa Kembridža, koji je bio pobeden u službenoj .ra�pravl sa njim, prokleo ga je neizrecivim Imenom BozIJIm I RaJt je verovao da je ta kletva bila uzrok nJegovoJ fatainoJ
bolesti.
Tokom poslednjih pedeset godina egipatski skara: bej je postao veoma omiljena i popularna amaJhJa Ih
maskota zbog ideja o novom životu i vaskrsenju koje su Egipćani sa njim povezivali. Jedna gospođa je platila 50 funti za lepi, plavo gledosani porcelanski skarabej kraljice Hatšepsut jer je verovala da je ona bila reinkar nacija velike kraljice i da je u sebi nosila božanstvo bo ga Amena, njenog oca. Još jedna gospoda je platila ve liku sumu novca za lepi skarabej kraljice Ti zato što je verovala da je ona reinkarnacija te lepe žene na koju je smatrala da liči. S druge strane, mnogi vlasnici skarabe ja su promenili svoje mišljenje i zato što su ih smatrali
izvorima zle sreće i neuspeha, poklonili su ih Britan skom muzeju.
Odeljci u dnevnoj štampi sadrže interesantna tu mačenja o predmetima izabranim za maskote. Pokojni ser Henri Sigrejv je uvek sa sobom nosio zečiju šapu za koju crnci kažu <:la je najsrećnija stvar na svetu. Sapu je nosio sa sobom u Oejtoni kada je napravio sve svoje ve
like uspeh e kao kralj brzine. Ali, kada se njegovom bro du desila nesreća u kojoj je i on poginuo, zečiju šapu
nije nosio sa sobom ! (Evening Standard, 14. jun 1930). Australijski igrači kriketa imaju maskotu velikog gume nog kengura koju je jedan od njihovih članova udario i
slomio. Gospodin Vudful je odmah dao da se maskota popravi i ponovo je postavio (Evening Standard, 1 6. jun, str.
I I).
Osam ljudi je ubilo hobotnicu u blizini sveti oni ka Korbier u Džersiju; odneli su je u svoj hoteli postavili za maskotu (Daily Express, 17. jun, str.
I I ).
Slučaj koji pokazuje kako je zečija šapa spasla život i novac jednom čoveku ispričan je u odličnoj Ernest Pu lovoj (Ernest Poole) priči Bogataševa kola ( The Car ofCroesus, str. 1 64). Kada je Hobs ušao u igru, trebalo mu je šesnaest trčanja da premaši Grejsov rekord od 54.896 trčanja i sa njim je pošao beli vrabac; vrabac je ostao dok on nije postigao 40 trčanja, a onda je odleteo.
,
PREDGOVOR 29
Posmatrači rekoše: "Otišla je Hobsova sreća", i tri lopte kasnije Hobs je bio izbačen iz igre (Sunday Graphic,
1 0. avgust 1 930, str. 2). Sigurno je da je jedna od naj čudnijih maskota koje su ikad postavljene na automobil maskota Somerseta Maksvela: to je sićušna figura lovca u lovačkom kaputu koji u ruci drži mrtvu lisicu (Eve
ning Standard, 1 5. oktobar, str.
I ).
Strah, kažu priče Solomunove, nije ništa drugo do neprihvatanje pomoći koju razum nudi ( 1 7, 1 2). Nemo guće je da se ne zaključi da je amajlije stvorio čovekov strah, da im samo njegovo verovanje daje snagu i da ih njegova bezuslovna i nesavladiva VERA čini
delotvor-•
mm.
Svoju veliku zahvalnost dugujem upraviteljima Britanskog muzeja zbog njihove dozvole da fotografi šem odlomke iz:
I .
mandeanskih, samarićanskih i sirij skih rukopisa ; 2. dijagrame iz rukopisa kabale; 3. amaj lije i crteže iz štampanih knjiga uključujući i retku KnjI gu o Razielu i 4. obimnu zbirku sum erskih, vavilonskih, sirijskih, feničanskih, pehlevi i drugih amajlija. Ovaj rad je znatno olakšan zbog pomoći mojih bivših kolega, dr. L. O. Barneta, kustosa Odeljenja orijentalnih štam panih knjiga i rukopisa, i J.O. Levina, B.A., i njihovog osoblja u Klerksu. Izbor amajlija iz Vavilonije i Elama za štampanje je izvršio Sidni Smit iz Britanskog muzeja. Njegov prevod tekstova o upotrebi profilaktičkih i atro pejskih figura, koje je Vuli (Wooley) iskopao u Uru uHaldeji i opisao u stručnoj raspravi u Žurnalu (Journal) Kraljevskog azijskog društva, razjasnio je mnoge činje nice u vezi sa meso pota mij skom religijom. Saradnja IZ medu učenog psihologa i stručnog arheologa donela je odlične rezultate. Zahvalan sam, takode, i C. J. Gadu iz Britanskog muzeja zbog mnogih podataka u vezi sa v� vilonskim verovanjima o dragom kamenjU I za
obaves-30 AMAJLIJE I TALISMANI
tenja o glinenom modelu ovčije jetre koja su donela njegova istraživanja .. Dr Mozes Gasteru, glavnom rabi nu sefardskih zajednica u Engleskoj, veoma sam zahva lan zbog dozvole da objavim više odlomaka iz Zbornika ( Corpus) njegovih radova, koje je on objavio ove godi ne pod naslovom Studije i tekstovi o magiji, folkloru, samarićanska arheologija (Studies and Texts in Magic, Folklore, Samaritian Archeology, 3 vol s., 1923-28). Tu mači i mnogi drugi pisali su o amajlijama koje se pomi nju u Novom zavetu, šta su one bile, šta nisu itd., ali dr Gaster je prvi objavio tekstove sa amajlija, preveo i ob jasnio ne samo jezik Samarićana, već i njihovu filozofi ju i religiju.
Tokom pisanja ove knjige konsultovao sam mno ge radove u vezi sa tzv. "okultnim naukama" i pročitao veliki broj rasprava i članaka o različitim predmetima kojima sam se bavio na stranama koje slede. Studentu će verovatno biti korisniji tomovi knjige dr Zeligmana (S. Seligmann). Ovaj istaknuti autor pokazao je da su amajlije i amajlijski predmeti rezultat čovekovog vero
vanja u UROKLJIVE OCI i njihovu strašnu moć koja dale
ko doseže. On je ovo razjasnio u svojim delima Der bo se Blick und Verwandter, 2 toma, 19 1 0 , i Die Zauber kraf der Auges, 1 922, i ona će predstavljati standardne
radove po ovom pitanju još mnogo sledećih godina. Kabala je veliki izvor okultizrna i misticizma, kao i veli ki religijski i filozofski sistem. Kabbala Denudata baro na' fon Rozenrota (Rosenroth, 1 677-78), Ginsburgova
Kabbalah ( 1 865) i radovi Vajta (Wait e) su vrlo korisne knjige o ovom predmetu, ali praktičnu stranu kabale-je veoma uspešno obradio dr Erih Bišof (Erich Bischoft), učeni hebrejista, u svom delu Die Kabbalah (Einfiih
rung), Leipzig, 1923, a još potpunije u opsežnijem radu Die Elemente der Kabbalah, 2 toma, 1920. Student će
,
PREDGOVOR 31
takođe naći mnogo važnih podataka u nemačkim pre vodima knjiga magije Petra Abanoskog, Piktorijusa Vi lingenskog i Gerharda Kremonskog u Lindenovom iz danju Kornelija Agripe (Cornelius Agrippa), 3 toma,
Berlin, 1921. Odlomci iz Montgomerijevih prevoda tek stova na "zamkama za đavole" od terakote nađenim u Vavilonu Nifaru dobro ilustruju karakter mandeanske . . magiJe.
Dodavanje bibliografije jednom ovako obimnom delu je bilo nepotrebno jer su radovi glavnih autoriteta već pomenuti u mnogim poglavljima. Oni koji žele da detaljnije istražuju staru i savremenu okultnu književ
nost, trebalo bi da pogledaju spisak knjiga i rasprava dr Zeligmana i neprocenjive tomove predmetnog indeksa koje je objavio Britanski muzej. Dug i vrlo detaljan in deks koji sam ja dodao će, nadam se, olakšati korišće nje ove knjige. Zahvalnost takođe dugujem G. A. Krej nu, S. J. Vadlovu i korektorima iz osoblja kuće Harison i sinovi zbog mnogih praktičnih sugestija koje sam us-.
.
VOJlO.
E. A. VOLIS BADŽ
•
•
POGLAVLJE I
OPSTA UPOTREBA AMAJLIJA
PROUZROKOVANA C:OVEKOVIM VEROVANJEM U POSTOJANJE DEMONA I ZLIH DUHOVA
U svim mestima naše zemlje kao i u predelima drugih zemalja u kojima su vršena iskopavanja na po ložajima gde su se nalazili drevni gradovi, ašovi kopača izneli su na videlo izvestan broj predmeta različitih vrsta i veličina koje uopšteno možemo nazvati AMAJLI· JAMA i TALISMANIMA, i smatrati ih proizvodima ljudi
koji su verovali u MAGIJU . Upotreba ovih predmeta
nije ograničena ni na koje mesto, narod ili razdoblje i veliki broj danas dostupnih svedočanstava o tome do kazuje tvrdnju da je upotreba amajlija i talismana bila i, može se dodati, još uvek je opšta. Možemo otići čak i dalje i reći da se ona poklapa sa postojanjem Homo sa piensa na Zemlji. Prirodno je upitati zašto je broj amaj lija i talismana tako veliki, zašto su toliko rasprostranje ni i kojoj su svrsi oni služili? Odgovor na ova pitanja ne treba dugo tražiti. Prvobitni čovek je provodio dane u bedi, a noći II strahu i nemiru, da ne kažemo užasu.
Često mu je bilo teško da ishrani sebe, svoju ženu i de· cu, a da bi izbegao ili nadvladao zveri i gmizavce, svoje
34 AMAJLIJE I TALISMANI
prirodne neprijatelje, morao je opteretiti svoj razum i snagu do krajnjih granica. Strah od nepoznatih opas nosti, tame i noći, kada su divlje zveri tumarale oko nje gove pećine ili šipražja, znatno je uvećao njegove
nevo-Lice veoma starog vavilonskog demona Humbabe, čiji je glas bio kao oluja i či ji je dah bio kao uragan. Pobedili su ga Gilgamd, kralj Eraha, i Enkidu. Lice je oblikovano jednom linijom čija izvijanja predstavljaju ugibanje utrobe i čine konture. O tome kako je daUo do toga da lice demona bude predstavljeno na
ovaj način govorio je Sidni Smit (Smith) II Anna/s, vol. xi, str. \07.
Grubi crte� gore sa table V iz 2urnala Kraljevskog azijskog dru/cvs, juli 1926.
objavljen je uz ljubaznu dozvolu Saveta društva. Original je II Britanskom mu
zeju, No. 1 16737.
OPSTA UPOTREBA AMAJLIJA 35
Ije. U nekim krajevima, klimatske promene su ga dodat no opterećivale i on je neprestano morao biti na oprezu da bi osujetio napade ljudskih neprijatelja. Fizički na pori sa kojima se suočio i koje jc savladao bili su svaka ko dovoljni da ga uznemire i iscrpe; ali, iako je razlog zbog kojeg je tako postupio neobjašnjiv, on je nastavio da u svojoj svesti stvara čitave vojske nevidljivih, nepri jateljskih bića, DAVOLA. DEMONA i ZLIH DUHOVA. Vero vao je da su oni ne samo imali moć da proklinju njega i sve što je imao. već takođe i da na njega, njegovu ženu i životinje bace UROKLJIV POGLED, pa je časove i dane provodio u strahu da to ne urade. Delovanjima zlih du hova pripisivao je sve svoje telesne bolesti i oboljenja, kao i nesreće koje su mogle zadesiti članove njegove porodice, sluge i druge vrste vlasništva. Predstavljao ih je strašnim oblicima i smatrao ih sposobnim da uzmu bilo koje obličje, životinjsko ili ljudsko. koje bi im omo gućilo da "na njemu izvrše svoju opaku rabotu. Muškar
ce i žene koji su se otvoreno stavili u službu zlih duhova smatrao je CAROBNJACIMA i VESTICAMA i verovao je da mu i oni, kao i zli duhovi, mogu po svojoj volji naneti nepredvidivu štetu i raditi mu O glavi. Kako je vreme
prolazilo, njegov strah od zlih duhova nije se smanji vao, naprotiv, rastao je i svaka generacija bila je opsed nutija đavolom od prethodne. Civilizovani Sum eri, Va vilonei i Egipćani. kao i divljaci ili polucivilizovani na rodi koji su bili njihovi susedi, bili su opsednuti stra hom od zlih duhova podjednako kao i njihovi divlji preci koji su živeli u Mesopotarniji i Egiptu nekoliko hi ljada godina pre njih. Ovo je, u slučaju Sumera i Vavi lonaca, potpuno jasno po Legendi o stvaranju, napisa noj klinastim pismom , koja je došla i do nas.
I
I
I
36 AMAJLIJE I TALISMANI
ZLI DUHOVI VAVILONJJE
Prema ovoj legendi, veliki praiskonski vodeni po nor zvani Apsu bio je dom kako đavola tako i bogova,
tj. zlih i dobrih duhova; ponor i njegovi stanovnici po stojali su od iskona. Zli duhovi su imali užasna obličja
uzimana delom od životinja, delom od ptica, delom od gmizavaca i delom od ljudi; obličja dobrih duhova bila su ljudska. Nakon bezbrojnog niza eona, pojavila su se dva boga, ANSAR i KISAR, koji su izveli neki uvodni čin
stvaranja, pa pošto je protekao još jedan veoma dug pe riod vremena, nastali su veliki bogovi Vavilonije i među
njima ANU, bog Neba, BEL, bog Zemlje i EA, bog Vode
nog ponora. Ovi bogovi započeli su rad na stvaranju i čineći to, doveli su ApSUA u veliku nevolju. Ovaj bog sa
užasom primeti da je haos čiji je on bio simbol i prau zor, osuđen da nestane zbog delovanja bogova, pa se
posavetova sa TIAMAT i poče da stvara planove kako bl
uništio dela i moći bogova. Na domorodačkim reljefi ma i figurama Tiamat je predstavljena telom prekrive nim krljuštima tifonske životinje ili zmije na kome se nalaze krila i kandže. Ona je bila personifikacija sveg zla, a ipak, za čudo, i "majka svega", kao i čuvar TABLI CE SUDBINA, verovatno neke vrste talismana pomoću
kojeg se štitila. Apsu i T!AMAT poslaše izaslanika zva
nog MUMU da spreči EAov rad, ali u borbi koja je usle
dila E A izađe kao pobednik, i tako plan TIAMAT beše
osujećen, a Apsu usmrćen. T!AMAT tada izleže mladun
čad đavolskih čudovišta, pa ona i njen muški deo KIN OU sakupiše svoje vojske zlih bića i pripremiše se da po
bede bogove ; TABLICU SUDBINA TIAMAT prenese KIN OUU da bi mu pomogla u postizanju pobede nad njima.
Bogovi, pošto osetiše da nisu u mogućnosti da se suprotstave T IAMAT , postaviše M ARDUKA za svog
OPSTA UPOTREBA AMAJLIJA 37
junaka i pošto mu podariše sve svoje moći, ovaj bog se naoruža lukom, kopljem, toljagom i mrežom, pa pođe u borbu protiv T!AMAT. Kada KINGU ugleda MARDUKA
opremljenog strašnim borbenim oružjem, on se prestra ši i posrnu, pa potraži utočište u telu TIAMAT, a svi nje
govi saveznici pretrnuše od straha. Kada se MARDUK
približi TIAMAT, ova izgovori čini i bajanja za koje je
verovala da će ga učiniti bespomoćnim, ali mu ona ne mogaše nikako nauditi. On smesta baci na nju svoju mrežu i dunu joj jako u usta, pa čim se ona naduva kao mehur, on joj svojim kopljem probode kožu koja se po cepa, a utroba ispade iz nje. MARDUK tada uze TABLI· CU SUDBINA sa Kinguovih grudi i jednog po jednog uh
vati u svoju mrežu jedanaest saveznika TIAMAT, pa ih
zgazi. On smrvi lobanju TIAMAT svojom toljagom, pa
pošto raseče njeno telo na dva dela, on od jednog sagra di nebeski svod, a od drugog napravi prebivalište EA·
-ovo, ili Svetski okean.
Učinivši to, MARDUK otpoče rad na uređivanju
neba i zemlje i svega što je na njima u poretku u kome se i danas nalazi. Pošto mu se bogovi požališe da nema nikoga ko bi ih obožavao i ko bi im prinosio žrtve,
MARDUK nakon savetavanja sa drugim bogovima odlu
či da stvori čoveka. On predloži da se jedan bog žrtvuje kako bi se ostali mogli osloboditi službe, i bogovi odlu
čiše da to bude KINGU, jer je on bio glavni komandant snaga zla koje su se suprotstavile MARDUKU. Odmah
zatim KINOU bi uhvaćen, bačen u okove i usmrćen, pa EA od njegove krvi stvori čoveka da bi služio bogovima.
Zbog toga čovek u sebi nosi mrlju zla koja ga je oduvek nagonila da čini zlo.
Vavilonska priča o stvaranju sveta vrlo jasno go vori da je MARDUK savladao sve glavne vođe pobune protiv bogova, ali da nije u potpunosti uništio sve
voj-38 AMAJLIJE I TALISMANI
ske zla, pa su ove postojale i dalje da bi mučile, kinjile i nanosile štetu ljudima postalim od čoveka stvorenog od Kinguave zle krvi. Tako M A RDUKOVA pobeda nije bila potpuna i apsolutna jer on nije uništio zlo jednom za svagda. On je obezbedio sebe i ostale bogove, ali je lju
de ostavio da služe kao pien zlim duhovima koji su iz begli njegovu srdžbu. Ogroman broj glinenih pločica u
velikim svetski m muzejima, koje su ispisane klinastim pismom sa činima i bajanjima protiv davala i zlih duho va, dokazuje da su se Vavilonci mnogo više plašili zlih duhova nego svojih bogova.
ZLI DUHOVI EGIPTA
Književnost Starog Egipta ne pruža nam podro ban izveštaj o stvaranju sveta, ali tekstovi sažeto iznose da je bilo razdoblja u kojima nije postojalo ništa osim mase tamne i nepokretne vode ogromnog i
neodrede-. nog prostiranja, koja se zvala Nu ili NENU. Nju je po
krivala gusta tama i bila je prebivalište boga zvanog
N E B E RĐER, koji je tu postojao u tečnom obliku, esenci
ji ili samo u imenu, kao i vojske stvorenja tifonskih ob ličja zvanih " Mesu Betšu", tj. mrest buntovne zlobe.
Bog se posavetavao sa svojim srcem, pa pošto je pose davao magijske moći (heka), on izgovori svoje vlastito •
ime kao čin ili moćnu reč i odmah zatim prede u stanje
postojanja u obliku boga HEPERE, i poče rad na stvara
nju. Nepokretne moći zla uznemiriše se zbog njegovog poduhvata i smesta počeše da mu se energično suprot stavljaju. Stvaranje svetla bio je prvi čin stvaranja i bor ba izmedu SETA, personifikacije tame, noći i zla i HER -URA, personifikacije svetlosti, dana i noći, otpoče. Be
hu uspostavljeni dan i noć i stvari su tako stajale dugo vremena. H EPERA zatim stvori boga
Su
i boginju TEF·
-OPŠTA UPOTREBA AMAJLIJA 39
NUT od materije koju je izbacio iz svog tela, pa tako na stade prva trijada ili prvo TROJSTVO. Rad na stvaranju ubrzano je nastavljen i nastadoše nebo i zemlja, sunce i zvezde postavljeni su na svoja mesta na nebu, čovek i
-
-Bog Hepera. tj. "Sl\'iHalac", u obličju čoveka ... a glavom bube LIJ I �edj u �vom filnlomskom ili "duhovnom" čamcu. koji plovi vodama pr;Ji�konskog okeana zvanog Nu ili Nenu. Krewnje čamca izaziviI vcslo sa gl:\\'om ja\treoa koje
pose-duje magičnu moć.
žena nastadoše od suza koje su pale iz H E PERINIH oči ju, a životinje, ptice i gmizavci se pojaviše na zemlji. Ta da SET sakupi svoje moći lame i zla i povede rat protiv
čudovište APE P u istočni deo neba da bi on i njegovi sa
veznici mogli da unište RAA, boga-Sunca i spreče
nje-. govo pojavljivanje u našem svetunje-. RA odasla svoje zra
ke i vatrene plamenove, rasprši APE POVE saveznike i
baci na samog APEPA čini koje ga paralisaše i potpuno
onemoćaše. Bog-Sunce se trijumfalno podiže u nebesa
RA, samostvoreni, samoposlojeći i
večoi bog-Sunce, koji je prouzroko vao postanak svog materijalnog 'tela izgovaranjem svog sopstvenog tajnog IMENA, koje smrtnik nikad nije upoz nao.
TOT, um i jezik Raov, bog-Reč kroz čiji su izgovor poslale sve materijalne stvari. On je izumeo pisanje i bio je prvi pisac magijskih i religijskih
knjiga, kao i autor čini, bajanja itd.
i nastavi svoju putanju preko neba do večeri, kada ne stade u noćnoj tmini. Ali, kada sledećeg jutra požele da se nanovo uzdigne, on ugleda sve svoje neprijatelje ka ko leže čekajući na njega, jer je APEP povratio snagu i
okružio se starim saveznicima, pa je borba sa bogom -Suncem obnovljena i vođena svakoga dana. R A tako
41
nikada nije odneo potpunu pobedu nad APEPOM i nije
uspeo da ga usmrti. Njegovi zli duhovi bili su u moguć nosti da napadaju ljude i povređuju ih duhovno i fizič ki.
Uprkos uzvišenom karakteru svoje religije, Egip ćani su smatrali neophodnim da svakodnevno spaljuju
APEPOVU voštanu figuru u velikom hramu AMEN-RAA
u Tebi, da pri tom izgovaraju brojne čini u nameri da spreče čudovište da poremeti putanju boga-Sunca i zle
duhove da na njih štetno utiču svojim delovanjem. Egipćani su prihvatili hrišćanstvo u prvom veku naše ere, ali su zadržali verovanje u zle duhove i delotvor nost amajlija, talismana i magije kao sredstava zaštite protiv njih; oni u to veruju i danas. Veći deo savreme nih Egipćana su MUHAMEDANCI, ali iako oni više puta
dnevno potvrđuju svoju veru u ALAHOVU svemoćnost,
njihov strah od zlih duhova je veoma veliki, pa pribega vaju mnogim oblicima magije da bi zaštitili sebe, svoje porodice, svoje životinje i stoku.
ZLI DUHOVI U HRISĆANSKIM ZEMLJAMA
Više hrišćanskih apokrifa sadrže iskaz zasnovan na hebrejskim predanjima napisanim posle ropstva, da je Bog stvorio devet redova anđela koji su podeljeni u
tri grupe, tj. : l . Heruvime, Serafi me i Prestolja 2. Gos podstva, Sile i Vlasti 3. Poglavarstva, Arhanđele i Anđe le. Egipatska i etiopska crkva smatraju da je M IHAILO,
"anđeo Lica", bio glavni zapovednik svih ovih anđela i da su anđeli njegovog reda stvoreni u prvom času šesto ga dana stvaranja, tj. u petak. Međutim, do večeri toga
dana stvoren je još jedan red anđela, deseti, i zapoved nik ovoga bio je SATNAEL ili SATANA. Njegov postanak
ve-42 AMAJLIJE I TALISMANI
liku čast koju je BOG podario prvom čoveku, ispunila ga Je srdžba. Nedelju dana kasnije on je prisvojio čast
koja pripada Bogu i objavio rat vojskama Svemoćnog. One su bile sastavljene od konjanika, štitonoša, vozara, lučonoša, mačonoša, krstonoša, sekironoša, bakljonoša
I praćkara, ukupno oko 4 1 00 000 vatrenih bića. Anđeli
izgovoriše svoje borbene pokliče i pripremiše se za bor bu, ali ih Satana napade i natera u bekstvo ; božanske
vojske se nanovo okupiše i poleteše, ali ih Satana nate ra u bekstvo po drugi put. Bog posla svojim vojskama Krst svetlosti sa imenima svete Trojice ispisanim na njemu, pa kada Satana i njegovi đavoli ugledaše ovo, snaga ih izdade, oni oslabiše, okrenuše leđa i pobegoše.
MIHAILO i anđeli pođoše za njima i oteraše ih u pakao ;
mnogi hrišćani veruju da oni još uvek tamo borave. Ni jedan od osnivača velikih svetskih religija nije ni poku šao da uči svoje sledbenike da su Đavo, bilo kojim ime nom se on nazivao, i zli duhovi bili uništeni. U nekim religijskim sistemima Đavo i Bog su smatrani za skoro istovetne, mada suprotne snage, a neki su narodi, kao na primer JAZIDI, i obožavali Đavola. Cak i u Evropi ima mnogo više privrženika satanizma nego što se obič no misli.
Um primitivnog čoveka nije bio dovoljno razvi jen da mu omogući da razume priče o borbi između Đavola i Boga, tj. Tame i Zla i Dobra i Svetlosti, kao što je opisano u prethodnim odeljcima, a još manje da
ih izmisli. Izgleda da ga je instinkt, pre nego razum, na gonio da upotrebljava amajlije i talismane kao sredstva zaštite u borbi protiv urokljivih očiju i napada zlih du
hova, i da ga je on naveo da veruje da stvari koje je izabrao poseduju neku urođenu moć koja ga štiti. Ali, pre daljih razmatranja ovog pitanja, moramo pokušati
da pronađemo šta reči "amajlija" i "talisman" zaista
•
OP$TA UPOTREBA AMAJLIJA 43
znače, i pretpostavljajući da možemo odrediti .njihova tačna ili približna značenja, da saznamo kOJa Je zami
sao u umu prvobitnog čoveka podupirala njegovu upot rebu amajlija.
··AMAJLIJA I TALISMAN··
Reč AMAJLIJA (Amulet) potiče od latinske reči AMULETUM koju nalazimo kod Plinija, koji je upotreb ljava da bi označio : ( I ) predmet koji štiti čoveka od ne ke nevolje, (2) medicinski ili profilaktički postupak, (3) supstancu koja se koristi u medicini. On kaže da evrop ska ciklama sprečava sve magijske veštine da se približe
mestu na kome je ona zasađena i zbog toga se naziva
"amajlijom" (Nat. Hist., xxv, str. l I S); takođe kaže da ako se živi slepi miš pronese oko kuće i zakuca za pro zor okrenut naglavce, imaće dejstvo "amajlije" (ibid.
xxix, str. 83) ; dugi nazubljeni rogovi skarabeja prikače ni za tela dece imaju svojstva "amajlije" (ibid. xxx, str.
1 30) ; korisno je vezati komad ćilibara bolesnoj deci kao "amajliju" (ibid. xxvii, str. S I ) ; na Istoku ljudi nose jas pis kao "amajliju" (ibid. xxvii, str. 1 l7) ; u vezi sa upot rebom druge "amajlije", korisnik je trebalo da pljune u mokraću, kao i u desnu cipelu (ibid. xxviii, str. 88); va
siliskova krv smatrana je lekom za različite bolesti, kao i za "amajliju" koja će zaštititi čoveka od čini i bajanja (ibid. xxix, str. 66); žučni mehur crnog psa je "amajlija" koja štiti celu kuću ako se odmah očisti ili okadi (xxxi, str. 82). Jedan drevni pisac je smatrao da je "amajlij�" bila ekvivalent za filakterije, a prema drugom, ona Je označavala nešto što je odbijalo UROKUIYE OCI ; izgle
da, međutim, da niko nije poznavao tačno značenje ove reči. Neki su povezivali "amajliju" sa pričesnom posu
dom zvanom o.!,-"'I, a drugi sa '''!,-!,-o., čvorom ili trakom i
