51 Decembar 2004.
Malo istorije
Dru{tvo za toleranciju je nastalo kao mirovna grupa u toku rata u Bosni, a grupa ljudi koja je formi-rala Dru{tvo i ranije je radila, ne znaju}i za postojan-je nevladinih organizacija. Sredina u kojoj smo nastali je po mnogo ~emu specifi~na. Nabroja}emo najva`nije: centralna zbivanja - od pripreme do izvo|enja - oko «Jogurt revolucije» doga|ala su se u Ba~koj Palanci; kasnije, pojavom vi{estrana~ja postaje jako upori{te SPS i li~no njenog predsedni-ka; blizina granice sa Hrvatskom; stanovni{tvo velikim delom kolonizirano iz Bosanske Krajine (partizanske porodice); sredina izrazito zatvorena.
Prve akcije su sprovedene javnim apelima pro-tiv rata. Glavna ulica u gradu je bila izlepljena na{im plakatima protiv rata, veoma brzo smo po~eli izdavati bilten «Tolerancija» pod motom «U~imo bogatstvo i lepotu `ivljenja u razli~itosti». Javne tribine od kojih je jedna nosila naziv – Tolerancija kao osnovni uslov opstanka i napretka ili – kako se brani «svoj» narod. Totalna nezainteresovanost gra|ana za sve {to se oko njih doga|a nas nije pokolebala. ^ak ni okupljanje ekstremista pred zgradom Op{tine koji su tra`ili oru`je da «pobiju Usta{e u Iloku». Naprotiv, nastavili smo aktivniji rad. Kako smo imali ogromnu masu izbeglica, me|u kojima mnogo dece, krenuli smo i u rad sa izbeglicama. Pored davanja pomo}i, bavili smo se i organizovanjem njih samih ali i radom sa njima kroz razgovore tipa – [ta nam se to dogodilo, i rad sa decom. Kasnije smo radili na koordinaciji susreta udru`enja izbeglica iz SRJ (UPIJ) i Udruge
prog-nanika Hrvatske, kao i Udruge izbeglica iz Bosne u Osijeku.
Blizina granice sa Hrvatskom i veoma dobre veze sa ljudima iz Iloka i Vukovara, te veza sa Pokretom za mir Pan~evo su nas, ve} na samom
po~etku, dovele u kontakt sa mirovnim pokretom u Hrvatskoj. Od tada pa sve do danas traje na{ zajedni~ki rad. Radili smo na podru~ju isto~ne Slavonije i zapadnog Srema, gde nam se kasnije pridru`ila Grupa 484, i kao organizovanija i mno-goljudnija preuzela veliki broj inicijativa. Mi smo radili na nekoj vrsti osve{}ivanja ljudi, poku{avaju}i da okupimo one koji `ele aktivno raditi na pomiren-ju, {to je bilo skoro nemogu}e. Zna~ajan rad se dalje odvijao kroz koordinaciju mirovnih grupa Hrvatske, Srbije i Baranje u kojoj su, na `alost, u~estvovale samo tri grupe iz Srbije: Somborska mirovna grupa, Grupa 484 i mi. Sve do integracije ovog podru~ja u ustavno-pravni poredak Hrvatske, kako se to tada zvalo, rad na pomirenju bio je koor-diniran, s tim {to je svaka organizacija radila i druge aktivnosti, u skladu sa mogu}nostima ali uz stalnu me|usobnu informisanost.
Novije aktivnosti
Pored izdavanja biltena «Tolerancija» u kome su ~este teme vezane za ovu materiju, zbog ~ega smo navukli veliki broj neprijatelja u lokalnoj sredi-ni, i rada sa decom kroz razne oblike, poku{ali smo da, u saradnji sa NVO iz Hrvatske i Ma|arske, radi-mo na planu prekograni~ne saradnje nacionalnih manjina. Uradili smo analizu zakonodavstva i bavili se istra`ivanjem na temu nacionalnih manjina. Organizovali smo ~itavu seriju radionica, javnih trib-ina i okruglih stolova u sve tri zemlje, i doneli zajed-ni~ki veoma dobre stavove o radu na tom planu, te formirali Ku}u za multikulturalnost i prekograni~nu saradnju. Rezultat ipak nije zadovoljavaju}i. Treba nastaviti i uporno gurati saradnju, ali nas «male» malo ko prihvata da finansira. Zbog toga smo se okrenuli prekograni~noj saradnji lokalnih vlasti, pre-duzetnika i civilnog sektora kroz projekat koji je proizi{ao iz rada na prekograni~noj saradnji nacionalnih manjina, s tim {to smo u ovaj posao uklju~ili i Bosnu. Kroz ovu saradnju uspeli smo da
* Koordinator Dru{tva za toleranciju, Ba~ka Palanka, E-mail: mzdravko@EUnet.yu
POJEDINA^NI PROJEKTI U VEZI ISTINE I
POMIRENJA U BIV[OJ JUGOSLAVIJI I SVETU
ZDRAVKO MARJANOVI]*
Bez nacionalne strategije
ZDRAVKO MARJANOVI]
Bez nacionalne strategije o istini i pomirenju nema pravog re{enja
52 Decembar 2004.
kod lokalnih vlasti 11 gradova ozvani~imo na{e multietni~ke likovne susrete mladih.
Kao rezultat rada uz veoma skromna sred-stva, okupili smo u Ba~koj Palanci na me|unarod-nom radme|unarod-nom sastanku predstavnike sva tri sektora iz 16 gradova iz nabrojane ~etiri dr`ave. Jedina ta~ka dnevnog reda sastanka je bila: Potpisivanje sporazuma o prekograni~noj saradnji na konkret-nim oblicima. Sporazum je potpisalo 11 lokalnih vlasti, mali broj preduzetnika i 18 nevladinih organi-zacija. Usvojen je operativni plan kojim je ta~no definisano {ta }e ko uraditi. Naravno da ide veoma te{ko, a na{e mi{ljenje je da treba biti zadovoljan ako uspemo napraviti saradnju izme|u nekoliko gradova iz nekoliko oblasti. Problem aktivnijeg rada civilnog sektora, nas i na{ih saradnika, a time i real-izacije operativnog plana, su uglavnom finansijska sredstva.
Za{to smatramo da je ovo rad na planu istine i pomirenja?
Ako znamo da skoro dve decenije najodgovorni-ji rade na raspirivanju mr`nje i nepriznavanju bilo kakve krivice za rat i zlo~ine u njemu, posebno na jednostranom, neobjektivnom i nakaradnom tuma~enju istorije, da `ivimo u dr`avi ~ija politi~ka elita ne `eli ni govoriti o istini i pomirenju, ako poje-dine velike i u narodu uticajne politi~ke stranke imaju takve programe koji se mogu ostvariti samo novim ratom, ako nemamo na nacionalnom nivou nikakve komisije o istini i pomirenju, ili imamo lakrdiju od toga, ako se na{e informativne ku}e i dalje slu`e dobrim delom govorom mr`nje, istina ne na onako grub na~in kako je to bilo ranije ali zato sna`nije i sa ~ak ve}im efektima, smatramo da mi jedino mo`emo, kao prvi korak – ako ne ba{ ka isti-ni a ono bar ka pomirenju - raditi na planu saradnje na lokalnom nivou. Ova saradnja i kontakti nemi-novno }e dovesti i do razmatranja onoga bez ~ega nema mira na ovim prostorima – do istine i pomirenja. Ovome ide u prilog u narodu duboko ukorenjeno nepoverenje prema drugim/druga~ijim, kao rezultat skoro dvadesetogodi{njeg raspirivanja nepoverenja i mr`nje prema susedima. Zbog toga imamo utisak da su predrasude sada sna`nije kod velikog dela gra|ana nego {to su bile na po~etku ratnih sukoba.
Na{i planovi za dalje
Smatramo da erupcija mr`nje i nepoverenja neposredno pred po~etak ratnih sukoba ima svoje polazi{te u nikada obavljenom poslu na temu istine i pomirenja iz pro{losti. Kod Srba to se`e jo{ od Nemanji}a do legendi o kralju Petru I i naravno do
II Svetskog rata. Ima se utisak da smo sami sa sobom pri~ali o svemu ovome i nikada nismo raz-menili mi{ljenja sa bilo kim. Pri tome smo sliku o nama samima idealizovali. ^ini mi se da su predra-sude glavni problem ali isto tako da su one nastale i nastaju iz straha. Iz nemanja hrabrosti suo~avan-ja sa istinom o sebi samima. ^ini mi se da je i Dositej Obradovi}, zbog njegove otvorenosti prema svetu i pozivu da se uljudimo, prestao imati, ~ak i u {kolama u Srbiji, ono mesto koje mu istinski pripa-da. Ako ovome dodam nemanje nikakve aktivnosti na nacionalnom nivou o istini i pomirenju i sve rani-je re~eno, onda smatram da treba raditi malim koracima u lokalnoj sredini iz temelja i nenametlji-vo. Pri tome bi bilo veoma va`no pokretanje koor-dinirane akcije u ~itavom civilnom sektoru Srbije, ali se bojim da na{ civilni sektor, iz raznoraznih razlo-ga, nije spreman da to na takav na~in radi.
Na{i planovi za dalje, naravno ako uop{te opstanemo, su vrlo jednostavni.
Prvo smatramo da treba raditi na onome {to ve} o`ivljava, a to je realizacija Operativnog plana Sporazuma o prekograni~noj saradnji. Dobre efek-te daju na{i Multietni~ki susreti mladih, prvenstveno zbog sme{taja mladih u privatne ku}e tokom trajan-ja susreta.
Drugi projekat koji smo davno napravili, a nikada na{li sredstva i aktiviste (naravno mora}e se inovi-rati), je Dru{tveni klub Dru{tva za toleranciju. Namera nam je da kroz njega pokrenemo veliki broj pitanja koja sva, u su{tini, idu u pravcu pri~e o istini i pomirenju. Pri tome ne mislimo da se treba bazirati samo na poslednje ratne sukobe ve} i na sagleda-vanje sada{njih problema vezanih za pro{lost. Vojvodina je posebno osetljivo podru~je o ~emu se mora voditi ra~una i sa tog aspekta. ^vorove nastale vekovima moramo u~iti razdre{ivati ina~e nam nema izlaza.
Naravno, priklju~i}emo se svakoj akciji koja bi ova pitanja pokrenula na nacionalnom planu. Ako to ne u~ini civilni sektor, nema nikog drugog ko bi to pokrenuo. Iskreno se nadamo da jo{ u nama ima toliko snage da to mo`emo uraditi, iako smo duboko ube|eni da se na{ civilni sektor prosto isto-pio posle onog jednog oktobra, upetljavanjem u politiku i politi~ke borbe.
Umesto zaklju~ka
ZDRAVKO MARJANOVI]
Bez nacionalne strategije o istini i pomirenju nema pravog re{enja
53 Decembar 2004.
Sve, ili skoro sve politi~ke strukture koje ulaze u borbu za vlast nemaju ili hrabrosti ili ~ist obraz (iz prostog razloga {to je velika ve}ina njih u~estvo-vala u proizvodnji mr`nje i pothranjivanju predrasu-da samo u cilju osvajanja vlasti) predrasu-da se bave ovim problemom.
Bez nacionalne strategije o istini i pomirenju, posebno bez najaktivnijeg uklju~ivanja medija, nemamo pravog re{enja. Ako to ne uradimo, bojim se da pravimo najve}i zlo~in sopstvenom potomstvu, {to je jasno pokazano u poslednjih dvadesetak godina.
Zdravko Marjanovi}
There is no solution without national
strategy about truth and reconcilation
The society for tolerance was set up as a peace group in 1993, which means that it has been deal-ing with the issue of reconciliation ever since it came into being.
The two kinds of activities on the reconciliation plan have so far been the following:
Fieldwork in Eastern Slavonia and Western Srem as well as in Bosnia and Herzegovina.
Activities in the local communities.
Current activities include the implementation of the agreement on cross-border cooperation of the local authorities, entrepreneurs and the civil sector of four countries: Hungary, Croatia, Bosnia and Herzegovina and Serbia and Montenegro.
