Afroditu je bilo teško nagovoriti da pozajmi drugim boginjama svoj čarobni opasač koji je imao moć da se svako živi zaljubi u onoga ko ga ima na sebi; jer ona je ljubomorno čuvala svoj položaj. Zeus ju je udao za Hefajsta, hromoga boga-kovača, ali pravi otac troje dece — Foba, Dejne i Harmonije, koju je Afrodita predstavljala kao njegovu, — bio je Arej, bog rata, pravonoga, silovita pijanica i svađalica. Hefajst nije znao ništa o prevari, dok nesmotrene ljubavnike jednog jutra ne iznenadi Helije, zatekavši ih u postelji u
Arejevom dvoru u Trakiji; Helije je odmah svojom pričom napunio uši Hefajstu.
b) Uvređeni Hefajst se zatvori u svoju kovačnicu, i tamo iskova bronzanu mrežu za lov, finu kao paučina, ali neprobojnu i tajno je razape preko svoje bračne postelje. Afrodita, koja se vratila iz Trakije sva
nasmejana, objasni Hefajstu da se poslom zadržala u Korintu, a on joj reče: »Molim te, oprosti mi, draga ženo, što idem na kraće vreme na Lemno, svoje omiljeno ostrvo, da se odmorim.« Afrodita se ne ponudi da ga prati i, čim se on izmakao, žurno posla po Areja, koji brzo stiže. Oni radosno odoše u postelju, ali se u zoru nađoše zapleteni u mrežu nagi i nemoćni da se izvuku. Hefajst ih, vrativši se s puta, tako zateče, te pozva sve bogove da se osvedoče da ga je Afrodita osramotila. On je zatim izjavio da neće svoju ženu osloboditi bračne dužnosti sve dok mu ne budu vraćeni darovi koje je u vreme svadbe dao njenom poočimu Zeusu.
c) Svi su bogovi pohitali da vide Afroditu u nevolji, ali su boginje, iz osećanja obzira, ostale kod kuće. Podsmevajući se Hermesu, Apolon reče: »Ti bi voleo da budeš na Arejevom mestu, bez obzira na mrežu, zar ne?«
Hermes se zakle samim sobom da ne bi mario da je mreže i tri puta više, što boginje primiše sa
negodovanjem. Na sve ovo se oba boga grohotom nasmejaše, ali se Zeusu sve toliko zgadi da ne htede da vrati svadbene poklone, ni da se umeša u prostačku svađu između muža i žene, izjavivši da je Hefajst budala što je bruku izneo na javnost. Posejdon se, videvši Afroditino nago telo, zaljubi u nju, pa prikrivši
ljubomoru prema Areju, načini se da odobrava Hefajstu i rece: »Pošto je Zeus odbio da pomogne, ja ću se postarati da Arej kao cenu za svoje izbavljenje plati vrednost svadbenih poklona.«
»Vrlo dobro«, odgovori mračno Hefajst. »Ali ako Arej ne izvrši obavezu, ti ćeš morati da zauzmeš njegovo mesto u mreži!«
»Zajedno sa Afroditom?« upita Apolon smejući se.
»Ne verujem da Arej neće izvršiti obavezu«, reče Posejdon dostojanstveno, »ali ako on to ne bi učinio, ja sam spreman da platim dug i oženim se Afroditom.«
Tako oslobodiše Areja i on se vrati u Trakiju; Afrodita ode na Paf i okupavši se u moru, obnovi svoje devičanstvo.1
d) Polaskana Hermesovim iskrenim priznanjem da je voli, Afrodita uskoro zatim provede noć s njim. a plod ovoga beše Hermafrodit, dvopolno stvorenje; takođe zadovoljna Posejdonovim posredovanjem, ona i njemu rodi dva sina — Roda i Herofila.2 Nepotrebno je reći da Arej nije odgovorio obavezi, izgovarajući se
da kad Zeus nije hteo da plati, ne mora ni on. Na kraju platio nije niko, jer je Hefajst bio ludo zaljubljen u Afroditu i nije ozbiljno ni nameravao da se razvede.
e) Kasnije, Afrodita popusti u Dionisovoj želji i rodi mu Prijapa; to je bilo ružno dete sa neprirodno razvijenim genitalnim organima — to ga je Hera darivala u znak negodovanja zbog Afroditine
verolomnosti. Prijap je baštovan i nosi vrtlarski nož za potkresivanje.3
f) Mada neki tvrde da jeste, Zeus ipak nikada nije obljubio svoju usvojenu kćer Afroditu, ali ga je čarolija njenoga opasača neprestano dovodila u iskušenje, tako da je najzad odlučio da je ponizi time što će se beznadežno zaljubiti u smrtnika. To je bio lepi Anhis, kralj Dardanaca, unuk Ila. Jedne noći, dok je spavao u pastirskoj kolibi na trojanskoj planini Ida. Afrodita prerušena u frigijsku princezu, obučena u sjajnu crvenu haljinu, uđe i leže pored njega u postelju od lavljeg i medveđeg krzna, dok su pčele sneno zujale oko njih. Kad su se u zoru razišli, ona mu se otkri ko je i iznudi mu obećanje da nikome neće reći da je spavala s njim. Anhis se prestravi kad shvati da je otkrio golotinju boginje i poče da je moli da mu pokloni život. Ona ga uveri da nema čega da se boji i da će njihov sin biti slavan.4 Nekoliko dana kasnije Anhis je pio sa svojim
drugovima i jedan od njih ga upita:
»Zar ti ne bi radije spavao sa kćerkom toga i toga nego sa samom Afroditom?« »Ne«, odgovori on neobazrivo. »Pošto sam spavao sa obema, smatram ovo pitanje besmislenim.«
g) Zeus, čuvši ovo hvalisanje, sruči na Anhisa grom koji bi ga ubio da Afrodita ne postavi svoj pojas i tako sprovede udar groma u zemlju, pored samih Anhisovih nogu. Ipak, udar groma je tako povredio Anhisa da nikada više nije mogao da se uspravi. Pošto je rodila Anhisovog sina Ajneja, Afroditu ubrzo prođe strast za Anhisom.5
h) Jednog dana, žena kralja Kinire sa Kipra — a po drugima mogla je biti i žena kralja Fojniksa iz Bibla ili čak i kralja Tejanta — glupo se hvalisala kako joj je kćerka Smirna lepša čak i od Afrodite. Boginja se osveti za uvredu na taj način što učini da se Smirna zaljubi u oca i da mu jedne mračne noći ode u postelju, pošto ga je njena dadilja dobro podnapila, tako da nije znao šta radi. Kasnije sam Kinira shvati da je i otac i ded Smirninom još nerođenom detetu i, podivljao od besa, ščepa mač i poče da je juri po palati. Stigao ju je na obronku brega, ali Afrodita brzo pretvori Smirnu u izmirnino drvo, a mač ga, spuštajući se već,
prepolovi. U tom trenutku rodi se dete Adonid. Afrodita već žaleći zbog gluposti koju je učinila, uze dete, sakri ga u kovčeg i poveri na čuvanje Persefoni, kraljici mrtvih, moleći je da ga skloni na tamno mesto. i) Radoznala Persefona otvori kovčeg i nađe u njemu Adonida. On je bio tako lep da ga ona podiže iz kovčega i povede sa sobom. Vest dospe do Afrodite. koja odmah ode u Tartar da uzme Adonida od Persefone. Ali ova ne pristade da joj ga vrati, jer joj je već bio ljubavnik, te se Afrodita požali Zeusu.
Ubeđen da i Afrodita želi Adonida za ljubavnika, Zeus ne htede da bude sudija u tako nedoličnoj raspravi pa ustupi slučaj nižem sudu, kome je predsedavala Musa Kaliopa. Kaliopino mišljenje bilo je da i Persefona i Afrodita imaju podjednako pravo na Adonida. Afrodita — jer mu je omogućila da se rodi, Persefona — jer ga je spasla iz kovčega, ali da je njemu potrebno da se odmori od obe nezajažljive zaljubljene boginje. Ona zato podeli godinu na tri jednaka dela, tako da je on mogao da jedan deo godine provodi sa Afroditom, drugi sa Persefonom, a treći deo godine kako mu se svidi.
Međutim, ne skidajući svoj čarobni pojas, Afrodita je uspela da nagovori Adonida da provede sa njom svoju trećinu godine, da nerado provodi trećinu godine sa Persefonom, i da ne posluša odluku suda.6
j) S pravom ožalošćena, Persefona ode u Trakiju i svom dobrotvoru Areju reče da Afrodita sada više voli Adonida nego njega. ''Običan smrtnik'', vikala je ona, ''a pored toga još i mekušac!'' Arej postade veoma ljubomoran i, pretvorivši se u divljeg vepra, nalete na Adonida dok je lovio na planini Leban i zadade mu smrtonosnu ranu pred Afroditinim očima. Iz njegove krvi izađe Anemona, a duša mu siđe u Tartar. Afrodita ode plačući do Zeusa i zamoli da Adonid provodi samo sumorniju polovinu godine sa Persefonom, a nju da prati u letnjim mesecima. Ovo Zeus blagonaklono odobri. Međutim neki tvrde da je divlji vepar u stvari bio Apolon i da se svetio Afroditi za neku nepravdu koju mu je učinila.7
k) Da bi izazvala ljubomoru kod Adonida, Afrodita jednom provede nekoliko noći u Libiji sa argonautom Butom i tako rodi Eriksa, kralja Sicilije. Sa Adonidom je rodila sina Golga, i kćer Beroju, koja je osnovala Beroju u Trakiji; neki kažu da je Adonid, a ne Dionis, otac njenog sina Prijapa.8
l) Suđaje su odredile Afroditi samo jednu božansku dužnost, naime da izaziva ljubav; ali jednog dana Atena ju je uhvatila kako potajno tka na razboju, zbog čega poče da se žali kako joj Afrodita podriva vlast i zapreti da će se odreći svih svojih dužnosti. Afrodita se izvini Ateni i niko je posle toga nikada nije video da se bavi ručnim radom.8
1. Homer: Odiseja VIII. 266—367:
2. Diodor sa Sicilije: IV, S; Sholijast uz Pindarove Pitijske ode VIII, 24; 3. Pausanija: IX, 31, 2; Sholijast uz Apolonija sa Roda: I. 932:
4. Homerska himna Afroditi: 45—200; Teokrit: Idile I. 105—7; Higin: Fabula 94; 5. Servije o Vergilijevoj Ajneidi II, 649
6. Apolodor: III, 14, 3—4; Higin: Pesnička astronomija II, 7 i Fabule 58, 164, 251; Fulgentije: Mitologija III, 8;
7. Servije uz Vergilijeve Ekloge X, H; Orfička himna LV, 10; Ptolemaj Hefajstionov: I, 306;
8. Apolonije sa Roda: IV, 914—19; Diodor sa Sicilije: IV, 83; Sholijast uz Teokritove Idile IV, 100; Ceces: O Likofronu 831;
9. Hesiod: Teogonija 203—4; Non: Dionysiaca XXIV, 274—81. *
1. Kasniji Heleni su umanjili značaj Velike Boginje sa Sredozemlja, koja je dugo vremena bila glavno božanstvo u Korintu, Sparti, Tespiji i Ateni, stavivši je pod muško starateljstvo i smatrajući njene ozbiljne seksualne orgije samo preljubničkom, otpadničkom indiskrecijom. Mreža kojom je, kako opisuje Homer, Hefajst uhvatio Afroditu u preljubi, prvobitno je bila vlasništvo same Afrodite kao Boginje Mora (vidi 89, 2), a njene sveštenice takvu mrežu su, izgleda, nosile u vreme prolećnih karnevala; sveštenice boginje Hole ili Gode takođe su nosile mreže.
2. Prijap se javlja na grubim drvenim falističkim slikama koje prethode Dionisovim orgijama. Za njega se kaže da je Adonidov sin zbog minijaturnih »vrtova« koji mu se prinose na žrtvu u vreme festivala.
Kruškovo drvo bilo je posvećeno Heri kao vrhovnoj boginji Peloponeza (vidi 64, 4 i 74, 6).
3. Afrodita Uranija ("kraljica planina ili vresa'') bila je nimfa Erikina — božica miholjskog leta. Ona je uništavala svetog kralja posle ljubavnog čina na planinskim vrhovima, baš kao što pčela matica uništava truta iščupavši mu polne organe. Odatle i pčele na vresu i crvena odeća prilikom opisa Afroditinog ljubavnog doživljaja sa Anhisom na planinskom vrhu; odatle i poštovanje Kibele, frigijske Afrodiite na planini Ida, kao kraljice pčela a i običaj da Afroditini sveštenici u ekstazi sami sebe kastriraju u znak sećanja na njenog ljubavnika Atisa (vidi 79, 1). Anhis je jedan od mnogih svetih kraljeva koji su bivali pogođeni ritualnim gromom pošto su kao živi bili ljubavnici boginje Smrti (vidi 24, a). U ranijim verzijama ovoga mita Anhis je bio ubijen, a u kasnijim se spasava da bi se opravdala priča o pobožnom Ajneju, koji je doneo sveti paladijum u Rim, prenevši svoga oca iz zapaljene Troje (vidi 168, c). Njegovo ime poistovećuje Afroditu sa Izidom, čijeg je muža Ozirisa kastrirao Set prerušivši se u divljeg vepra. »Anhis« je, u stvari, sinonim za Adonida. On je imao svoje svetilište u Ajgesti, u blizini planine Eriks (Dionis iz Halikarnasa: I, 53) i za njega Vergilije kaže da je umro u obližnjem gradu Drepani i da su ga pokopali na planini (Ajneida III, 710, 759). Anhisovi ćivoti postojali su i u Arkadiji i Troadi. U Afroditinom svetilištu na planini Eriks bio je izložen zlatni sat meda, za koji se kaže da je bio zavetna žrtva Dajdalova kada je bežao na Siciliju (vidi 92, h).
4. Kao Boginja Smrti u Životu, Afrodita je imala mnogo naziva koji nikako ne pristaju uz njenu lepotu i priivlačnost. U Ateni su je zvali najstarijom Suđajom i sestrom Erinija; a ponegde Melajnida ("crna"), što je Pausanija slobodno protumačio kao naziv potekao iz činjenice što se najveći broj ljubavnih doživljaja događa noću. Skotija (''tamna"); Androfon ("umoriteljka muškaraca"); i čak, po Plutarhu, Epitimbrija (»grobarka«).
5. Mit o Kiniri i Smirni očevidno beleži istorijski period kad je sveti kralj u matrijarhalnoj zajednici odlučio da produži svoju vladavinu preko uobičajene dužine. On je to činio proslavljajući svadbu sa svojom
nominalnom kćerkom, mladom sveštenicom koja je trebalo da postane sledeća kraljica, umesto da dozvoli nekom novom knežiću da se njome oženi i oduzme mu kraljevstvo (vidi 65, 1).
6. Adonid (feničanski: adon »gospodar«) je grčka verzija sirijskog poluboga Tamuza, duha godišnje vegetacije. U Siriji, Maloj Aziji i Grčkoj, boginjina sveta godina bila je nekad podeljena na tri dela a njihova obeležja su bila lav, koza i zmija (vidi 75, 2). Koza, amblem središnjeg godišnjeg doba, pripadao je božici ljubavi Afroditi; zmija, amblem završetka godine, bio je Persefonin (boginja smrti); lav, amblem prvog dela, bio je posvećen boginji rađanja, ovde nazvanoj Smirna, koja nije imala nikakva prava na Adonida. U Grčkoj je ovaj kalendar zamenjen dvosezonskim; godina je bila podeljena ravnodnevicom, u istočnom delu zemlje, kao u Sparti i Delfima; ili dugodnevicom, po severnjačkom običaju, kao kod Atenjana i Tebanaca; to objašnjava razlike u poimanju planinske boginje Kaliope i boga Zeusa.
7. Tamuza je ubio vepar, kao i mnoge druge njemu slične mitološke ličnosti — Ozirisa, kretskog Zeusa, Ankaja iz Arkadije (vidi 157, e), Karmanora iz Indije (vidi 136, b) i irskog junaka Dijarmuda. Ovaj vepar izgleda da je nekad bio divlja svinja sa velikim oštrim očnjacima, u stvari, sama boginja Persefona, ali se u vreme kad je godina bila podeljena, pa je svetlom polovinom godine vladao sveti kralj, a tamnom njegov izabrani naslednik ili suparnik, taj suparnik pojavljivao se prerušen u divljeg vepra — kao Set kad je ubio Ozirisa; ili Fin Mak Kul kad je ubio Dijarmuda. Crvene sase koje niču na padinama Libana posle kiše alegorično predstavljaju Tamuzovu krv, a svake godine u proleće održava se u Biblu tužna svetkovina Adonida u čast Tamuza. Adonidovo rođenje iz izmirninog drveta — izmirna važi za dobro poznati
afrodizijak — pokazuje orgastički karakter njegovog rituala. Kapi smole izmirninog drveta smatrane su za suze prosute za njim (Ovidije: Metamorfoze X, 500). Higin smatra Kiniru kraljem Asirije (Fabula 58) možda zato što izgleda da obožavanje Tamuza potiče otuda.
8. Afroditin sin Hermafrodit bio je mladić sa ženskim grudima i dugačkom kosom. Kao androgyne, ili bradata žena, hermafrodit je imao, naravno, i svoju odgovarajuću fizičku spodobu, ali kao religiozna zamisao oboje su nastall u doba prelaza matrijarhata u patrijarhat. Hermafrodit je sveti kralj, kraljičin zastupnik (vidi 136, 4), koji nosi veštačke grudi. Androgina je mati prehelenskog klana, koja je izbegavala patrijarhat; da bi zadržala svoja vladarska prava i da bi svoju decu, rođenu od oca koji je bio rob, udostojila, ona je nosila veštačku bradu, kao što je bio običaj u Argu. Bradata boginja, kao kiparska Afrodita, i
feminizirani bog, kao Dionis, odgovaraju prelaznim društvenim oblicima.
9. Harmonija je, na prvi pogled, neobično ime za kćerku koju su rodili Afrodita i Arej; ali onda, kao i danas, ljubav i harmonija — osećanja mnogo snažnija od odanosti — vladaju pre svega u državi koja je u ratu.