Po Herinoj zapovesti, Titani su oteli Dionisa, Zeusovog novorođenog sina, rogatog i sa vencem od zmija, i rastrgli ga na komade, uprkos njegovoj moći preobražavanja. Zatim su Titani strpali tako raščerečenog Dionisa u lonac i skuvali ga; a narovo drvo odmah je izniklo iz zemlje na mestu gde je pala Dionisova krv. Međutim, njegova baba Rea ponovo ga je sastavila i povratila u život. Potom je Zeus poverio Persefoni brigu o njemu, a ona ga je odnela kralju Atamantu, koji je živeo u Orhomenu sa svojom kraljicom Inom i nju nagovorila da dete čuva u ženskom delu zgrade i da ga odneguje kao devojčicu. Ali Heru niko nije mogao da prevari i ona je zbog toga kaznila kraljevski par ludilom. U ludilu je Atamant ubio svoga sina Learha, misleći da je jelen.1
b) Zatim je, po Zeusovoj naredbi, Hermes pretvarao Dionisa čas u jare čas u ovna i poveravao ga na čuvanje nimfama Makridi, Nisi, Erati, Bromiji i Bakhi na helikonskom brdu Nisi. One su čuvale Dionisa u pećini, mazile ga, hranile medom i zbog ove usluge Zeus je postavio njihove likove među zvezde, nazvavši ih Hijade. Na brdu Nisa Dionis je otkrio vino, zbog čega ga i danas najviše slave.2
Kad je postao odrastao mladić, Hera je prepoznala u njemu Zeusovog sina uprkos mekušnosti koju je stekao odgojem, i poslala mu ludilo. Dionis je tada počeo da luta po svetu u pratnji svog vaspitača Silena i divlje vojske Satira i Majnada, koje su bile naoružane nekom vrstom bičeva ispletenih od bršljanovih stabljika sa šišarkama na vrhu i koje su zvali thyrsus, te zatim mačevima i zmijama, a pratila ih je zastrašujuća rika bikova. Otplovio je za Egipat, ponevši sa sobom vinovu lozu, a kralj Protej ga je na Faru gostoljubivo primio. Među Libijcima delte Nila, prekoputa Fara, behu neke amazonske kraljice koje je Dionis pozvao da krenu s njim na Titane i da povrate na presto prognanog kralja Amona. Dionisova pobeda nad Titanima i vraćanje na presto kralja Amona jedan je od najranijih njegovih vojnih uspeha, koji su bili mnogobrojni.3
c) On se potom uputio na istok i stigao u Indiju. Kad je došao do Eufrata, isprečio mu se damaski kralj, koga je živog odrao, pa preko reke podigao most od bršljana i vinove loze;
posle toga mu je otac Zeus poslao tigra, koji mu je pomogao da pređe reku Tigris, te Dionis stiže posle mnogo prepreka u Indiju, celu je pokori, a stanovništvo nauči vinogradarstvu, dade mu zakone i osnova velike gradove.4
gonio čak i brodovima, i toliko poubijao da je bojno polje nazvano Panhajma. Kod Fleuma su mu neki slonovi što ih je bio doveo iz Indije uginuli, a njihove se kosti još mogu videti.5
e) Dionis se zatim vratio u Evropu preko Frigije, gde ga je njegova baba Rea očistila od grehova za mnoga ubistva koja je počinio u vreme svoga ludila i posvetila ga u svoje misterije. On je odmah zatim napao Trakiju; ali njegovi se ljudi nisu još svi ni iskrcali kad ih na ušću reke Strimon dočeka ondašnji kralj Edonaca, Likurg, i suprotstavi im se tako svirepo da je zarobio gotovo čitavu vojsku, osim samoga Dionisa, koji je skočio u more i sklonio se u podmorske špilje kod Tetide. Rea, ogorčena zbog ovakvog ishoda, pomože zarobljenicima da uteknu i Likurgu posla ludilo; Likurg je udario rođenog sina Drijanta sekirom, misleći da seče lozu. Pre nego što je došao svesti, on poče da odseca lešu nos, uši i prste na nogama i rukama; i sva tračka zemlja postade suva i besplodna od užasa zbog njegovog zločina. Kad je Dionis, vrativši se s mora, objavio da će cela Trakija ostati neplodna sve dok Likurga ne budu osudili na smrt, Edonjani odvedoše Likurga na planinu Pangaju, gde ga rastrgoše divlji konji.6
f) Dionis nije više nailazio na otpor u Trakiji, te je otputovao u svoju voljenu Bojotiju, gde je pohodio Tebu i pozvao žene da učestvuju u bančenju na planini Kitajron. Pentej, tebanski kralj, nije podnosio Dionisovu raskalašnu prirodu i zatvorio ga je zajedno sa svim njegovim Majnadama, ali je i njega zahvatilo ludilo, te je, umesto da okuje Dionisa, okovao bika. Majnade su pobegle i besneći otišle u planinu, gde su rastrzale na komade svako telo na koje bi naišle. Pentej je pokušao da ih spreči, ali one, zagrejane vinom i verskim ludilom, i njega raščerečiše. Pobunu je predvodila Pentejeva mati Agava i ona mu je sama otkinula glavu.7
g) U Orhomenu, tri Minijadove kćeri po imenu Alkitoja, Leukipa i Arsipa ili Aristipa ili Arsinoja, nisu pristale da se pridruže bančenju, iako ih je lično Dionis pozvao, pojavivši se u obliku devojke. On je tada počeo da menja svoj oblik, postepeno se pretvarajući u lava, bika i najzad u pantera, te ih tako oterao u ludilo. Tada Leukipa ponudi na žrtvu rođenog sina Hipasa. Njega izabraše kockom, i tri sestre, pošto su ga rastrgle na komade i prožderale, jurile su planinama u izbezumljenosti sve dok ih Hermes nije pretvorio u ptice, a drugi kažu da ih je Dionis pretvorio u slepe miševe.8 Ubistvo Hipasa se okajava svake godine u
Orhomenu, na gozbi koja se zove agrionija (»izazivanje na svirepost«); tom prilikom žene se pretvaraju da tragaju za Dionisom, a zatim, pošto se slože da je on otišao Musama, sednu u krug i postavljaju jedna drugoj zagonetke, dok iz hrama ne dojuri Dionisov sveštenik i mačem ubije prvu koja mu dođe pod ruku."
h) Kad je cela Bojotija priznala Dionisu božanstvo, on krenu po egejskim ostrvima, šireći radost i strah gde god je dolazio. Stigavši u Ikariju, utvrdi da mu je brod nepodesan za plovidbu i najmi drugi od nekih tirinskih mornara, koji su tvrdili da idu za Naks. To su, u stvari, bili gusari i ne znajući s kim imaju posla, uputiše se prema Aziji, u nameri da ga prodaju kao roba. Dionis tada učini da vinova loza iznikne na palubi i da obavije jarbol, a bršljan počne da se uvija i oko brodskog pribora; vesla pretvori u zmije, a sam postade lav i zvucima frule nakrca brod životinjskim utvarama, tako da preplašeni gusari poskakaše u more i
pretvoriše se u delfine.10
i) U Naksu je Dionis sreo lepu Arijadnu, koju je Tesej napustio, i bez odlaganja se s njom oženio. Ona mu je rodila: Ojnopiona, Toanta, Stafila, Lartomija, Euanta i Tauropola. Docnije je stavio venčanu krunu među zvezde.11
j) Iz Naksa je otišao u Arg i kaznio Perseja, koji mu se u početku suprotstavio i poubijao mnoge
Dionisove sledbenike, time što je zaludeo Argivljanke, te su počele da jedu živu sopstvenu decu. Persej je brzo priznao svoju grešku i odobrovoljio Dionisa podigavši hram u njegovu čast.
k) Najzad, pošto je postigao da ga poštuju širom sveta, Dionis se uzneo na nebo i seo među veliku dvanaestoricu, s desne strane Zeusa. Boginja Hestija ustupila mu je sedište za visokim stolom, sva srećna što je našla razlog da izbegne ljubomorne kavge u porodici, znajući da uvek može da računa na
dobrodošlicu u svakom grčkom gradu u koji bi poželela da svrati. Dionis je potom sišao u Tartar putem preko Lerne, gde je podmitio Persefonu, poklonivši joj mirtu, da mu vrati mrtvu majku, Semelu. Semela se pope s Dionisom do Artemidinog hrama u Trojzenu; ali, da ne bi drugi duhovi postali ljubomorni i osetili se uvređeni, on Semeli dade drugo ime i predstavi je svom olimpijskom društvu kao Tionu. Zeus joj stavi na raspolaganje odaje, a Hera se,iako zanemela od ljubomore, izmiri sa sudbinom.12
1. Euripid: Bakhantkinje 99—102; Onomakrit, navodi ga Pausanija: VIII, 37, 3; Diodor sa Sicilije: III, 62; Orfička himna XLV, 6; Klement Aleksandrijski: Poslanica Grcima II, 16;
2. Apolodor: III, 4, 3; Higin: Fabula 182; Teon o Aratovoj Fajnomeni 177;
Diodor sa Sicilije: III, 68—69; Apolonije sa Roda: IV, 1131; Servije o Vergilijevim Eklogama VI, 15; 3. Apolodor; III, 5, l; Ajshil: Edonjani, Fragmenat; Diodor sa Sicilije: III, 70—71;
4. Euripid: Bakhantkinje S; Teofil, navodi ga Plutarh: O rekama 24; Pausanija: X, 29, 2; Diodor sa Sicilije: 11, 38; Strabon: XI, 5, 5; Fllostrat: Život Apolonija iz Tijane II, 8—9; Arijan: Indica 5;
5. Pausanija: VII, 2, 4—5; Plutarh: Grčka pitanja 56; 6. Apolodor; III, 5, 1; Homer: Ilijada VI, 130—40;
7. Teokrit: Idile XXVI; Ovidije: Metamorfoze III, 714; Euripid: Bakhantkinje, passim;
8. Ovidije: Metamorfoze IV. 1—40; 390—415; Antonije Liberal: 10; Ajlijan: Šarena istorija III, 42; Plutarh: Grčka pitanja 38;
9. Plutarh: loc. cit.;
10. Homerska himna Dionisu 6; Apolodor: III, 5, 3; Ovidije: Metamorfoze III, 577—899;
11. Sholijast o Apoloniju sa Roda: III, 996; Hesiod: Teogonija 947; Higin: Pesnička astronomija II, 5; 12. Apolodor;.III, 5, 3; Pausanija: II, 31, 2.
*
1. Glavni putokaz u tumačenju Dionisove tajanstvene istorije je širenje kulta vina po Evropi, Aziji i severnoj Africi. Vino nisu pronašli Grci: izgleda da su ga najpre uvozili u vrčevima sa Krete. Divlja loza je rasla na južnoj obali Crnog mora, odakle se vinogradarstvo proširilo kasnije na planinu Nisa u Libiji, preko
Palestine, do Krete; do Indije je došlo preko Persije; a putem kojim se u bronzano doba trgovalo ćilibarom, stiglo je u Britaniju. Vinske orgije u Maloj Aziji i Palestini, kao i kanaanitska gozba Tabernakula, u početku božanska orgija, bile su obeležene manje-više istom ekstazom kao i pivske orgije u Trakiji i Frigiji.
Dionisova se pobeda sastojala u tome što je vino svuda potiskivalo ostala toksična pića (vidi 38, 3). Prema Ferekidu (178) Nysa znači "drvo".
2. Dionis je nekada bio podređen Mesečevoj Boginji Semeli (vidi 14, 5) — koja se još zvala i Tiona, ili Kotita (vidi 3, 1) — i bio sudbinom određena žrtva njenih orgija. To što su ga odnegovali kao devojčicu, isto kao i Ahileja (vidi 160, 5), podseća na običaj, poznat na Kreti, da dečake do puberteta čuvaju u »mraku« (scotioi), što znači u ženskim odeljenjima. Jedna od njegovih titula bila je i Dendrites »drvo mladosti«. Letnje svetkovine u doba kad drveće olistava i kad je sva priroda opijena žudnjom, proslavljale su njegovu nezavisnost. Po priči su ga vaspitavali kao rogato dete, pri čemu se nije pridavala pažnja kakvi su rogovi, a oni su bili kozji, jelenji, bikovi i ovnujski, što je zavisilo od mesta gde su ga obožavali. Kad Apolodor kaže da je bio preobražen u jare, da bi se spasao Herine ljutine — »Erif« (»jare«) bila je jedna od njegovih titula (Hesihije sub Eriphos) — misli na kretski kult — Dionisa — Zagreja, kult divlje koze sa ogromnim rogovima. Vergilije (Georgike II, 380—84) pogrešno objašnjava da su kozu najčešće žrtvovali Dionisu, jer su koze upropaštavale lozu brsteći je. Dionis kao rogati jelen je Learh koga je Atamant ubio kad ga je Hera načinila ludim. U Trakiji je predstavljen kao beli bik, ali ga je u Arkadiji Hermes prerušio u ovna, zato što su Arkađani pastiri i što je sunce ulazilo u sazvežđe ovna o prolećnim svetkovinama. Hijade (»one koje donose kišu«), kojima je Hermes poverio Dionisa, dobile su druga imena ''visoka'', ''hroma'', ''strasna'', ''grlata'' i ''ljutita'', da bi se objasnili Dionisovi obredi. Hesiod (navodi ga Teon: ''O Aratu'' 171) beleži da su se Hijade ranije zvale Fajsile (»pročišćena svetlost«), Koronida (»vrana«), Kleja (»čuvena«), Faja (»mutna«), Eudora (''plemenita''); a i Higinovi navodi (Pesnička astronomija II, 21) su slični. Nysus znači "hrom"; prilikom orgija na kojima se pilo pivo na planini, izgleda da je sveti kralj skakutao kao jarebica, kao na prolećnim svetkovinama u Kanaanu; to se skakutanje zvalo Pesach (»skakutanje«) (vidi 23, 1). Međutim kad Makrida hrani Dionisa medom i kad Majnade upotrebljuju jelove grane obavijene
bršljanom kao tirz, ukazuje se na jedno ranije toksičko piće, na pivo od smreke, pomešano sa bršljanom i zaslađeno medovinom. Medovina je bila »nektar« koji se spremao od prevrelog meda, a pili su ga bogovi na
3. Dž. E. Harison prvo ukazuje da je Dionis — bog vina — kasnija verzija Dionisa — boga piva, zvanog Sabazije, kao i na to da tragedija možda ne potiče od reči tragos — ''jarac'', kao što misli Vergilije (loc. cit.), već od tragos — vrsta zrna od koga se u Ateni spravljalo pivo. Ona još dodaje da se na ranim slikanim vazama, u Dionisovom društvu nalaze ljudi-konji, a ne ljudi--jarci, i da je korpa sa grožđem u početku bila rešeto za sejanje žita. U stvari, koze na Lezbu i Kreti dovodili su u vezu sa vinom;
heladske konje sa pivom i nektarom. Tako su Likurga, koji se suprotstavio kasnijem Dionisu, rastrgli divlji konji — sveštenice boginje kobilje glave — što se, u stvari, desilo ranijem Dionisu. Priča o Likurgu meša se sa nejasnom pričom o prokietstvu koje je zadesilo njegovu zemlju pošto je ubio Drijada ("hrast''). Drijad je bio kralj hrastovog kulta koga su svake godine ubijali. Saseći njegove udove značilo je držati mu duh zarobljen (vidi 153, b i 171, i), a obaranje svetih hrastova povlačilo je smrtnu kaznu. Kotita je ime boginje u čiju su čast izvođeni edonski obredi (Strabon X, 3, 16).
4. Bog Dionis se fizički prikazivao kao lav, bik ili zmija, jer su ovo bili kalendarski amblemi godine podeljene na tri dela (vidi 31, 7; 75, 2 i 123, 1). On se rodio zimi kao zmija (odatle mu venac od zmija); postao je lav u proleće i bio ubijen i proždran kao bik, jarac ili jelen usred leta. To su bila i obličja u koja se pretvarao kad su ga napali Titani (vidi 30, a). Kod građana Orhomena izgleda da je panter zauzeo mesto zmije. Pošto je pohodio Egipat — njegove su misterije ličile na Ozirisove.
5. Herina mržnja prema Dionisu i njegovom vinskom peharu, kao i neprijateljstvo koje su pokazali Pentej i Persej, ukazuje na konzervativan otpor vinskom kultu i ekstravagantnom ponašanju Majnada, kultu koji se širio od Trakije do Atene, Korinta, Sikiona, Delfa i drugih civilizovanih gradova. Konačno su, krajem sedmog i početkom šestog stoleća pre naše ere, korintski tiranin Perijander, i Klisten, tiranin iz Sikiona, kao i atenski tiranin Pizistrat, odlučili da priznaju kult i ustanovili zvanične Dionisove gozbe. Odatle se i držalo da je Dionis sa svojim vinom prihvaćen i na nebu — on je sa položaja istisnuo Hestiju, koja je bila jedna od dvanaestorice Olimpljana još krajem petoga veka pre naše ere — ipak neki su bogovi i dalje zahtevali »trezne žrtve«. Ali iako jedna od nedavno odgonetnutih ploča iz Nestorove palate u Pilu pokazuje da je Dionis bio božanstvo još u trinaestom veku pre naše ere, on nikada, u stvari, nije prestao da bude polubog, i grob iz koga on vaskrsava svake godine stalno je prikazivan u Delfima (Plutarh: O Izidi i Ozirisu 35), gde su sveštenici smatrali da je Apolon besmrtan vid Dionisa (vidi 28, 3). Priča o njegovom ponovnom rođenju Iz Zeusovih bedara, kao što je hetitski bog vetrova bio rođen od Kumabija (vidi 6, 6), isključuje svako postojanje majke. Obredno rađanje od muškaraca dobro je poznata jevrejska ceremonija pozajmljena od Hetita (Knjiga o Ruti III, 9).
6. Dionis je plovio lađom oblika mladog meseca i priča o njegovom sukobu sa gusarima izgleda da je zasnovana na istom izvoru kao i legenda o Noju i životinjama u kovčegu: lav, zmija i ostale spodobe su njegovi bogojavljenski oblici za godišnje doba. Dionis je, u stvari, Deukalion (vidi 38, 3). U Lakoniji se sačuvala jedna nezvanična priča o njegovom rođenju: Kadmo zatvara Semelu i njeno dete u kovčeg što dospeva do Brasijaje, gde Semela umire i gde je sahranjuju, a Ina odgaja Dionisa (Pausanija: III, 24, 3). 7. Far, malo ostrvo u blizini Delte Nila, na čijoj je obali Protej doživeo ista preobraženja kao Dionis (vidi 169, a), imao je u bronzanom veku najveću luku u Evropi (vidi 39, 2 i 169, 6). To ostrvo je bilo tovarna luka za trgovinu sa Kretom, Malom Azijom, ostrvima arhipelaga, Grčkom i Palestinom. Odatle se kult vina razneo na sve strane. Priča o Dionisovom pohodu na Libiju verovatno je beleška o vojnoj pomoći koju su grčki saveznici poslali u Garamant (vidi 3, 3); a izveštaj o pohodu na Indiju smatra se da je mešovita priča o pijanom pohodu Aleksandra Velikog do Inda, međutim on je, u stvari, ranijeg datuma i beleži širenje kulta vina na Istok. Dionisova poseta Frigiji, gde ga je Rea posvetila, kazuje da su grčki obredi za proslavljanje Dionisa, Sabazija i Bromija frigijskog porekla.
8. Arijadnin venčani venac ili kruna, korona, Borealia, zvala se još i »kretska kruna«. Arijadna je bila kretska Boginja Mesec i njena deca sa Dionisom — Ojnopion, Toant, Stafil, Tauropol, Latromid i Euant —
izvorna su imena helenskih plemena koja su živela na ostrvima Hiju, Lemnu, tračkom Hersonesu i drugde (vidi 98, o). Pošto je kult vina dospeo u Grčku i na Egejska ostrva preko Krete — i reč oinos, »vino«, kretskog je porekla. Dionisa su često zamenjivali s kretskim Zagrejem, koji je na sličan način rastrgnut na komade posle rodenja (vidi 30, a).
9. Agava, Pentejeva mati, je Mesečeva Boginja koja je upravljala terevenkama pijanih od piva. Tri sestre koje komadaju Hipasa su Trojna Boginja kao nimfa; ovo može da se uporedi sa velškom pričom o Puilu, princu Difeda, koji uoči majskog praznika Rijanona (preinačeno od Riganton, "velika kraljica'') proždire ždrebe, u stvari svog sina Priderija ("briga''). Posejdona je u obliku ždrebeta pojeo njegov otac Kron; ali verovatno da je u nekoj ranijoj verziji Krona pojela mati Rea (vidl 7, g). Značenje ovog mita je u tome što ukazuje da je drevni običaj po kome su Majnade sa kobiljim glavama rastrzale kao godišnju žrtvu dečaka — Sabazija, Bromija, ili već kako bilo da su ga zvali — i živog ga proždirale, bio potisnut uređenijim
Dionisovim bančenjima; izmena se sastojala u tome što su ubijali ždrebe umesto dečaka po starom običaju. 10. Šipkovo drvo koje je niklo iz Dionisove krvi bilo je isto kao i drvo Tamuza — Adonida — Rimona. Njegov zreli crveni plod kad se otvori izgleda kao rana i ima crvene semenke. Ono simbolizuje smrt i obećano uskrsnuće koje će doći u rukama boginje Here i Persefone (vidi 24, 11).
11. Dionisovo spasavanje Semele, nazvane novim imenom Tiona (''gnevna kraljica''), izvedeno je po slici koja prikazuje svečanost posvećenu divljim ženama, što se održavala u Ateni na prostoru za igru. Tamo su, uz zvuke frule i igre, uz bacanje cvetnih listova iz košara, sveštenici prizivali Semelu da iziđe iz omphalosa ili iz veštačke humke, i da se pojavi u pratnji "prolećnog duha'', mladoga Dionisa (Pindar: Fragmenat 75, 3). U Delfima su slične svečanosti izvodile žene i zvale su je Herois ili »Heroinina gozba« (Plutarh:
Grčka pitanja 12; Aristofan: Žabe 373—96). Još jedna takva svečanost održavala se u hramu Artemide u Trojzenu. Boginja Mesec, da se podsetimo, imala je tri različita vida, po rečima Džona Skeltona:
Dijanu u zelenom lišću; Lunu koja tako svetlo sija; Persefonu u paklu.
Semela je, u stvari, bila drugo ime za Koru, ili Persefonu, i scena uznesenja iz Hada na zemlju često je slikana na mnogim grčkim vazama; na nekima ima i satira kako budacima pomažu Heroini da izađe, što ukazuje da je to bio pelaški obred. Oni su, verovatno, otkopavali žitnu lutku, koju su zakopavali posle žetve da bi napupila. Kora se, naravno, nije uznela na nebesa; ona je lutala po zemlji sa Demetrom dok ne bi došlo vreme da se vrati u podzemlje. Ali čim je Dionis uvršćen u olimpijsku dvanaestoricu, odmah je i uspeće njegove device majke postalo dogma, a kad je jednom već postala boginja, ona se razlikovala od Kore, koja je kao heroina nastavila da silazi i da se vraća iz podzemlja.
12. Vinova loza je bila deseto drvo u svetoj godini drveća, kome je odgovarao mesec septembar, doba vinsklh gozbi. Bršljan, jedanaesto drvo, odgovaralo je mesecu oktobru, kada su Majnade bančile i opijale se, trujući se žvakanjem bršljanovog lišća, a bilo je značajno i zbog toga — kao i druga četiri sveta drveta — što je davalo crvenu boju za bojadisanje (vidi 52, 3). Vizantijski sveštenik Teofil (Ruger: ''O zanatstvu'', gl. 98) kaže da su pesnici i umetnici voleli bršljan zbog tajnih moći koje je imao, od kojih ću vam jednu reći. Ako u martu, kad se pokrene biljni sok, probušite i zasečete stabljiku bršljana na nekoliko mesta, iscuriće