PRIKLADNOST TESTOVA FLUENTNOSTI ZA PROCENU
LATERALIZOVANOSTI EPILEPTI
Č
NOG ŽARIŠTA KOD
DECE SA PARCIJALNOM EPILEPSIJOM
Jasmina Vuksanovi
ć
1 Dom zdravlja, ZemunMilena
Đ
uri
ć
Institut za zaštitu majke i deteta Srbije ”Dr Vukan Čupić”, Beograd
Testovi fluentnosti se često koriste u kliničkoj praksi za procenu egzekuti-vnih funkcija. Ovaj rad ima za cilj da utvrdi prikladnost testova fonemske ver-balne i neverver-balne fluentnosti u diskriminisanju lateralizovanosti epileptičnog fokusa.
Uzorak se sastojao od 32 dece sa parcijalnom epilepsijom podeljenih u dve grupe: LHF grupa, koja se sastojala od dece sa levohemisfernim epileptič -nim žarištem (n=16) i DHF grupa, koja se sastojala od dece sa desnohemis-fernim epileptičnim žarištem (n=16), kao i od kontrolne grupe (K) zdravih vrš-njaka (n=50) 7-11 godina starosti. Sprovedena je kvantitativna i kvalitativna analiza rezultata dobijenih na testovima fluentnosti u zavisnosti od lateralizo-vanosti epileptičnog fokusa i u odnosu na kontrolnu grupu dece.
Rezultati ispitivanja fonemske fluentnosti su pokazali da je LHF grupa imala značajno redukovano izvođenje u poređenju sa DHF i K grupom, dok je analiza rezultata dobijenih na testu neverbalne fluentnosti pokazala da je DHF grupa značajno manje crtala figure bez značenja u poređenju sa LHF i K gru-pom. Kvalitativna analiza je dala vredne podatke koji mogu da doprinesu neu-ropsihološkoj evaluaciji parcijalnih epilepsija sa levostranim nasuprot desnos-tranom žarištu.
Ključne reči: parcijalna epilepsija, verbalna fluentnost, neverbalna flu-entnost.
UVOD
Testovi fluentnosti ispituju sposobnost generisanja verbalnog ili neverbalnog materijala prema utvrđenim pravilima i često se koriste u kliničkoj praksi pri proceni egzekutivnih funkcija, jer zahtevaju planiranje, organizovanu pretragu i praćenje izvođenja (Spreen i Strauss, 1998; Bryan, i Luszcz, 2000). Budući da se egzekutivne funkcije povezuju sa funkcionisanjem frontalnog režnja, to se ovi testovi često koris-te i pri ispitivanju pacijenata sa lezijama frontalnog režnja, mada novije studije oso-ba sa fokalnim lezijama mozga pokazuju da smanjena fluentnost nije ograničena samo na pacijente sa oštećenjem frontalnog režnja (Stuss i sar., 1998).
Testovi verbalne fluentnosti procenjuju produkciju maksimalnog broja reči prema utvrđenim pravilima tokom ograničenog vremenskog perioda. Najčešće se koriste dva tipa zadataka fluentnosti: semantička i fonemska. U zadatku fonemske fluentnosti reči se produkuju na osnovu definisanog fonemskog indikatora (produ-kovanje maksimalnog broja reči koje počinju određenim fonemama), a u zadatku semantičke fluentnosti reči se produkuju na osnovu definisanog semantičkog indika-tora (produkovanje maksimalnog broja reči koje pripadaju određenoj semantičkoj kategoriji). U ovom radu smo koristili test fonemske verbalne fluentnosti. Određeni broj studija ističe važnu ulogu leve hemisfere, naročito levog frontalnog režnja u sprovođenju fonemske fluentnosti (Jones-Gotman i Milner, 1977; Mummery i sar., 1996; Elfgren i Risberg, 1998; Tucha, Smely i Lange, 1999; Hernandez i sar., 2002; Fu i sar., 2006; Baldo i sar., 2006), dok rezultati nekih drugih studija ukazuju na značaj i drugih regija mozga, kao na primer parijetalnog režnja (Gourovitch i sar., 2000; Baldo i sar., 2006). Studije usmerene na ispitivanje regionalnog cerebralnog krvotoka (rCBF) su takođe pokazale povezanost fonemske fluentnosti sa funkcijom leve hemisfere, s tim što se stepen lateralizacije povećava sa uzrastom (Gaillard i sar., 2000;Holland i sar., 2001).
Studije koje su se bavile ispitivanjem dece sa parcijalnom epilepsijom su našle smanjenu fonemsku fluentnost u poređenju sa zdravim vršnjacima (Santschi i sar., 1997; Gleissner i Elger, 2001; Kaoua i sar., 2001). Kada je u pitanju uticaj laterali-zovanosti epileptičnog žarišta na uspešnost na testu fonemske fluentnosti podaci, međutim, nisu jedinstveni. Istraživanje Kaova (Kaoua i sar., 2001) je pokazalo da su pacijenti sa temporalnom epilepsijom sa žarištem u levoj hemisferi imali značajno smanjenu fonemsku fluentnost u poređenju sa pacijentima sa desnohemisfernom lateralizacijom, dok su neke druge studije pokazale značajno redukovanu fonemsku fluentnost obe grupe pacijenata sa temporalnom epilepsijom, i sa levohemisfernim i sa desnohemisfernim žarištem (Martin i sar., 1990; Gleissner i Elger, 2001; Bartha i sar., 2005).
obuhvata produkovanje reči koje pripadaju određenoj semantičkoj ili fonemskoj ka-tegoriji i smatra se da zavisi od sposobnosti skladištenja reči u memoriji, dok proces prelaska sa jednog klastera na drugi podrazumeva sposobnost nalaženja nove kate-gorije i smatra se da zavisi od uspešnosti procesa pretraživanja (Koren i sar., 2005). Analiza procesa stvaranja klastera omogućava da se rasvetli sposobnost prisećanja asociranih reči, dok proces prelaska sa jednog klastera na drugi omogućava analizu sposobnosti prelaska na novu kategoriju kada je potrebno. Neke studije su našle da je semantička fluentnost povezana sa oba procesa, dok je fonemska fluentnost pove-zana samo sa procesom prelaska sa jednog klastera na drugi (Troyer i sar., 1997; Bryan i Luszcz, 2000). U našoj studiji jedan od ciljeva koji smo postavili jeste da utvrdimo efekat lateralizovanosti u odnosu na proces stvaranja klastera (clustering) i u odnosu na proces prelaska sa jednog klastera na drugi (switching).
Test neverbalne fluentnosti, odnosno test fluentnosti crteža, je napravljen sa namerom da bude analogan testu verbalne fluentnosti. Neka istraživanja su našla povezanost srednjeg stepena između ova dva testa (Regard, Strauss i Knapp, 1982). Ovaj podatak potkrepljuju nalazi neuroimidžing studija, koje su pri izvođenju zadat-ka neverbalne fluentnosti opisale sličnu aktivaciju desnog frontalnog režnja kao u slučaju verbalne fluentnosti (Elfgren i Risberg, 1998), kao i druga istraživanja, koja ukazuju da je fluentnost crteža povezana sa funkcijom desne hemisfere, a naročito sa desnim frontalnim režnjem (Jones-Gotman i Milner, 1977; Ruff i sar., 1994; Foster i sar., 2005). Određen broj novijih istraživanja, međutim, daje podatke da je izvođenje na zadatku fluentnosti crteža povezano sa funkcijom frontalnog režnja i leve i desne hemisfere (Baldo i sar., 2001; Fama i sar., 2000).
Cilj ovoga rada je da utvrdi prikladnost testova fonemske verbalne i neverbalne fluentnosti u diskriminisanju lateralizovanosti epileptičnog fokusa, odnosno da utvr-dimo da li postoje kvantitativne i/ili kvalitativne razlike u zavisnosti od lateralizova-nosti epileptičnog žarišta. Na osnovu rezultata prethodnih istraživanja očekuje se da
će oba testa fluentnosti učestvovati u diskriminisanju levohemisfernih od desnohe-misfernih epileptičnih fokusa.
METOD
Uzorak
epilepsijom) nisu bila uključena u istraživanje. Grupe su bile izjednačene prema uz-rastu, IQ i prema polu (Tabela 2).
Kontrolna grupa dece je formirana na osnovu izveštaja i nalaza psihologa iz škole ¨Lazar Savatić¨ u Zemunu. Deca sa parcijalnom epilepsijom su testirana u In-stitutu za zaštitu majke i deteta “Dr Vukan Čupić” u Beogradu.Priroda epilepsije je utvrđena na osnovu kliničkih i elektrofizioloških ispitivanja. Sva deca su imala krip-togenu epilepsiju sa nastankom epilepsije posle 18 meseca starosti. Kod većine dece napadi su bili retki i deca su dobro odgovarala na terapiju. Grupa je bila podeljena na dve podgrupe: (1) LHF – deca sa fokusom u levoj hemisferi (n=16): petoro sa jednostavnim parcijalnim, jedno sa kompleksnim parcijalnim napadima i desetoro sa parcijalnom epilepsijom sa sekundarnom generalizacijom; i (2) DHF - deca sa foku-som u desnoj hemisferi (n=16): dvoje sa jednostavnim parcijalnim, troje sa kom-pleksnim parcijalnim napadima i jedanaestoro dece sa parcijalnom epilepsijom sa sekundarnom generalizacijom. Lateralizacija epileptičnog fokusa je utvrđena na os-novu interiktalnog EEG. LHF I DHF grupe se nisu značajno razlikovale prema sta-rosti, prema uzrastu na kom je nastala epilepsija i po polu (Table 2).
Pre nego što je započeto istraživanje dobijena je saglasnost institucija onako kako je predviđeno Helsinškom deklaracijom. Svi subjekti su učestvovali u istraži-vanju dobrovoljno, odnosno dobijena je saglasnost roditelja.
Detaljan opis grupa je dat na tabelama 1 i 2.
Tabela 1: Kliničke karakteristike dece sa parcijalnom epilepsijom
LHF (n=16) DHF (n=16)
T-P 1 2
T-P-O 2 2
T 6 7
P-T-O 2 1
F-T 4 4
Lokalizacija fokusa (na osnovu
interiktal-nog EEG)
O 1 0
Jednostavni parcijalni napadi 5 2
Kompleksni parcijalni napadi 1 3
Parcijalna epilepsija sa sekundarnom generalizacijom 10 11
Karbamazepin 10 8
Valproat 3 4
Valproat+Karbamazepin 1 1
Fenobarbiton 0 1
Diazepam 0 1
Lekovi
Prestanak uzimanja lekova 2 1
Dobra 15 14
Recidivi (1/god) 1 1
Kontrola napada
Recidivi (više od 1/god) 0 1
Tabela 2: Opšte karakteristike testiranih grupa
LHF DHF E K
M SD M SD M SD M SD t/χ
2 - test
(1) (2) (3) (4) (1)/(2) (3)/(4)
Starost (god) 9.1 1.4 9.8 1.2 9.5 1.3 9.4 1.3 1.497 0.158
Nastanak
epile-psije (god) 5.6 1.6 5.9 1.8 5.6 1.7 ... ... 0.489 ... IQ 105.6 7.3 106.9 7.9 106.3 7.5 108.2 7.4 0.475 1.801
9 8 17 28
Pol Ženski
Muški 7 8 15 22 0.297 2.102
* p<0.05
Materijal i procedura
Svako dete je individualno testirano u posebnoj prostoriji.
Opšte intelektualne sposobnosti su procenjene revidiranom Vekslerovom ska-lom inteligencije za decu (WISC-R) (Biro, 1987).
Benton Controlled Oral Word Association (COWA) Test (Benton i Hamsher, 1976) je korišćen za procenu verbalne fluentnosti. Ovaj test zahteva od subjekta da imenuje što više reči koje počinju glasovima K i S bez mogućnosti korišćenja repe-ticija, vlastitih imenica i promene reči po padežima u ograničenom vremenskom periodu od 1 minut za svaki stimulus. Prilikom analize rezultata korišćene su sledeće mere: skor koji čini sumu svih tačnih odgovora za oba stimulusa, skor koji čini sumu svih perseverativnih odgovora, skor koji čini sumu svih pogrešnih odgovora. Perse-veracije i pogrešni odgovori su uzeti u analizu, jer ¨mogu da odražavaju subjektovu nesposobnost praćenja sopstvenih odgovora, kao i nesposobnost simultanog izvođ e-nja novih i praćenja prethodno izgovorenih reči¨ (Bryan i Luszcz, 2000, str. 45).
Analiza podataka je obuhvatala i analizu dodatne dve komponente: veličina klastera i broj prelazaka sa jednog klastera na drugi. Klaster je definisan kao produ-kovanje reči koje imaju zajedničku semantičku ili fonemsku sličnost. Jedna reč nije računata kao klaster. Analizom su obuhvaćene sledeće mere: broj klastera i
aritmeti-čka sredina veličine klastera, prva kao mera kognitivne fleksibilnosti, odnosno efi-kasnost procesa pretrage (Raskin i sar., 1992; Raskin i Rearick, 1996), a druga kao mera prisećanja, odnosno efikasnost detetovog pristupa leksičkoj memoriji (Troyer i sar., 1997; Koren i sar., 2005).
oblici, dok su oblici kod kojih nisu zastupljene četiri linije, kao i odgovori sa kon-vencionalnim značenjem netačni. Prilikom analize rezultata korišćene su sledeće mere: skor koji čini sumu svih tačnih odgovora, skor koji čini sumu svih pogrešnih odgovora koji predstavljaju figure sa konvencionalnim značenjem, skor koji čini sumu svih pogrešnih odgovora kod kojih je prekršeno pravilo korišćenja sve četiri linije, kao i skor koji čini sumu svih perseverativnih odgovora. Skor koji čini sumu svih pogrešnih odgovora smo razdvojili u dva skora, jer se pogrešni odgovori kod kojih je prekršeno pravilo korišćenja sve četiri linije kvalitativno razlikuju od pogre-šnih odgovora koji predstavljaju figure sa konvencionalnim značenjem. Pogrešni odgovori kod kojih je prekršeno pravilo korišćenja sve četiri linije predstavljaju, kao u slučaju pogrešnih odgovora kod verbalne fluentnosti, nemogućnost subjekta da prati sopstvene odgovore u skladu sa utvrđenim pravilima testa, dok u slučaju po-grešnih odgovora koji predstavljaju figure sa konvencionalnim značenjem subjekat crta figure prema utvrđenom pravilu, jedino ne može da osmisli apstraktan oblik.
WISC-R je jedini standardizovan test, dok ostali nisu.
REZULTATI
Fonemska fluentnost
Ispitivanje fonemske fluentnosti pokazuje značajne razlike između grupa (χ2
=17.48; df=2; p<0.001), pri čemu je postignuće i LHF grupe i DHF grupe bilo signifikantno redukovano u poređenju sa K grupom (χ2=15.89; df=2; p<0.001; χ2
=5.38; df=2; p<0.01). Poređenje postignuća dve grupe dece sa parcijalnom epilep-sijom je pokazalo značajno redukovanu fonemsku fluentnost LHF grupe u poređenju sa DHF grupom (χ2
=4.32; df=2; p<0.05). U odnosu na broj pogrešnih i broj ponov-ljenih odgovora nisu utvrđene značajne razlike između grupa (χ2=2.66; df=2; p>0.05; χ2
=.37; df=2; p>0.05).
Analiza broja klastera je pokazala značajan efekat grupe (χ2=12.67; df=2; p<0.01), pri čemu je broj klastera u LHF grupi bio značajno manji u poređenju sa K grupom (χ2
=11.96; df=2; p<0.001). Između LHF i DHF grupe nije utvrđena
statisti-čki značajna razlika (χ2=2.37; df=2; p>0.05), niti između DHF i K grupe (χ2=2.58; df=2; p>0.05) iako je prisutan trend smanjene frkvencije DHF grupe. Analiza velič i-ne klastera je pokazala značajne razlike između grupa (χ2=7.84; df=2; p<0.05) , pri
čemu je veličina klastera u LHF grupi bila značajno manja u poređenju sa K grupom (χ2
=6.95; df=2; p<0.05). Između LHF i DHF grupe nije utvrđena statistički značajna razlika (χ2
=2.05; df=2; p>0.05), niti između DHF i K grupe (χ2=1.79; df=2; p>0.05).
Tabela 3: Prosečni skorovi testiranih grupa na zadatku fonemske fluentnosti
LHF DHF K M SD M SD M SD
Fonemska fluentnost 8.6 2.9 12.2 4.9 14.4 5.0
Pogrešni odgovori 0.3 0.6 0.5 0.6 0.2 0.5
Perseveracije 0.3 0.1 0.1 0.0 0.1 0.3
Veličina klastera 2.3 .8 2.1 0.7 2.4 1.3
Broj klastera 6.1 2.7 8.5 4.1 10.0 4.7
Neverbalna fluentnost
Ispitivanje neverbalne fluentnosti pokazuje značajne razlike između grupa (χ2
=20.85; df=2; p<0.001), pri čemu je postignuće i LHF grupe i DHF grupe bilo signifikantno redukovano u poređenju sa K grupom (χ2=5.97; df=2; p<0.05; χ2=17.71; df=2; p<0.001). Poređenje postignuća dve grupe dece sa parcijalnom
epi-lepsijom je pokazalo značajno redukovanu neverbalnu fluentnost DHF grupe u po-ređenju sa LHF grupom (χ2=4.69; df=2; p<0.05). Analiza broja pogrešnih i broja ponovljenih odgovora nije pokazala značajnu razliku između DHF/LHF/K grupa (χ2=.41; df=2; p>0.05; χ2
=3.32; df=2; p>0.05).
Na osnovu analize skora koji čini ukupnu sumu pogrešnih odgovora koji pred-stavljaju figure sa konvencionalnim značenjem je dobijena značajna razlika između grupa (χ2
=32.81; df=2; p<0.001). DHF grupa je značajno više crtala geometrijskih figura i/ili slova, odnosno figura sa značenjem u odnosu i na LHF (χ2=13.48; df=2; p<0.001) i na K grupu (χ2=31.40; df=2; p<0.001), dok se LHF I K grupa nisu zna-čajno razlikovale (χ2
=2.13; df=2; p>0.05).
Rezultati su izloženi na tabeli 4, a primeri načina njihovog izvođenja prikazuju prilozi 1, 2, 3 i 4.
Tabela 4: Prosečni skorovi testiranih grupa na zadatku fluentnosti crteža
LHF DHF K M SD M SD M SD
Fluentnost crteža 6.4 2.8 4.1 2.7 10.0 6.2
Perseveracije 1.9 1.6 2.4 3.6 2.0 2.6
Pogrešni odgovori .63 .89 .75 .93 .44 1.0
DISKUSIJA I ZAKLJU
Č
CI
Cilj ovoga rada je procena prikladnosti testova fonemske verbalne i neverbalne fluentnosti u evaluaciji lateralizovanosti epileptičnog fokusa, pri čemu smo želeli da utvrdimo da li postoje kvantitativne i/ili kvalitativne razlike u zavisnosti od laterali-zovanosti epileptičnog žarišta. Na osnovu podataka iz literature pošli smo od pretpo-stavke da će oba testa fluentnosti učestvovati u diskriminisanju levohemisfernih od desnohemisfernih epileptičnih fokusa.
Rezultati potvrđuju prethodna istraživanja da deca sa parcijalnom epilepsijom bez obzira na stranu epileptičnog fokusa imaju manje izvođenje na testu fluentnosti, i verbalne fonološke i neverbalne, u poređenju sa prosečnim zdravim vršnjacima (Santschi i sar., 1997; Gleissner, Elger, 2001; Kaoua i sar., 2001). Ovaj nalaz je u saglasnosti sa rezultatima koje su dobili Štus (Stuss i sar., 1998) i Gurovič (Gouro-vitch i sar., 2000), koji su utvrdili učešće i desne hemisfere pri izvođenju zadatka fonološke fluentnosti. Ispitivanje efekta lateralizovanosti epileptičnog fokusa
potvr-đuje pretpostavke da će LHF grupa biti značajno lošija i u odnosu na DHF grupu i u odnosu na kontrolne vršnjake. Na osnovu literaturnih podataka tradicionalno se pretpostavlja da je fonološka fluentnost sposobnost koja prvenstveno zavisi od funk-cionisanja frontalnog režnja leve hemisfere. U našoj studiji, međutim, nemaju sva deca LHF grupe fokus anteriorno. Naime, desetoro dece koja su uključena u LHF grupu je imalo fokus anteriorno ili temporalno, dok je kod šestoro fokus bio više posteriorno, pri čemu je kod sve dece osim kod jednog bio zahvaćen temporalni re-žanj. Noviji podaci, međutim, su u saglasnosti sa nalazima u našoj studiji, jer govore o tome da su i druge regije uključene (Stuss i sar., 1998; Gourovitch i sar., 2000; Baldo i sar., 2001), kao i da je i kod temporalne epilepsije fokusirane u levoj hemis-feri redukovana fonološka fluentnost (Pihlajamaki i sar., 2000).
Istraživanja usmerena na ispitivanje specifičnih kognitivnih sposobnosti koje leže u osnovi fonološke fluentnosti pokazuju da su održavanje pažnje, brzina proce-sovanja informacija, verbalno kratkoročno i dugoročno pamćenje, kao i stepen iz-građenosti vokabulara sposobnosti koje leže u osnovi verbalne fluentnosti (Ruff i sar., 1997; Bryan i Luszcz, 2000). U našoj studiji razultati analize broja ponovljenih i broja netačnih odgovora pri ispitivanju i verbalne i neverbalne fluentnosti ne poka-zuju značajno odstupanje DHF i LHF dece sa parcijalnom epilepsijom u poređenju sa zdravim vršnjacima, podatak koji ukazuje da deca sa parcijalnom epilepsijom bez obzira na stranu epileptičnog žarišta nemaju problem održavanja pažnje, već da pro-blem leži u nekim drugim kognitivnim sposobnostima. Analiza kognitivnih procesa koji leže u osnovi fonološke fluentnosti (procesa stvaranja klastera i procesa prelas-ka sa jednog klastera na drugi), je poprelas-kazala nižu frekvenciju prelasprelas-ka sa jednog klas-tera na drugi i značajno redukovanu sposobnost stvaranja klastera LHF grupe dece sa parcijalnom epilepsijom u poređenju sa kontrolnim vršnjacima, dok između DHF i K grupe značajne razlike nema. Ovaj podatak ukazuje da bi jedan od razloga
parcijalnom epilepsijom mogao biti smanjena efikasnost procesa pretrage, kao i smanjena sposobnost skladištenja reči u memoriji, odnosno smanjena efikasnost detetovog pristupa leksičkoj memoriji .
Rezultati ispitivanja fluentnosti crteža pokazuju da su deca sa DHF crtala
zna-čajno manje apstraktnih figura u poređenju i sa LHF i sa zdravim kontrolnim vršnja-cima. Ovi nalazi su u suprotnosti sa rezultatima koje su dobili Sanči sa saradnicima (Santschi i sar., 1997), koji izveštavaju da su i verbalna i neverbalna fluentnost bili smanjeni kod dece sa parcijalnom epilepsijom bez obzira na stranu epileptičnog fo-kusa. Pri kvalitativnoj analizi pogrešnih odgovora razdvojili smo greške kod kojih deca ne primenjuju pravilo korišćenja četiri linije, već crtaju sasvim proizvoljno, od grešaka kod kojih se deca drže svih propisanih pravila osim što ne mogu da zamisle apstraktne figure ili bar ne u dovoljnom broju u propisanom vremenu, već crtaju figure sa konvencionalnim značenjem. Na prvoj meri pogrešnih odgovora, kao i na meri broja repeticija nije bilo značajnog efekta grupe. Ispitivanje pogrešnih odgovo-ra koji predstavljaju figure sa konvencionalnim značenjem je pokazalo značajan efe-kat grupe. Deca sa DHF su značajno više crtala figure sa konvencionalnim znač e-njem u poređenju i sa LHF i sa zdravom kontrolnom grupom dece. Naime, nasuprot deci sa LHF, koja su crtala uglavnom apstraktne figure (prilozi 3 i 4), najveći broj dece sa DHF je na nalog da nacrtaju apstraktne figure crtao figure sa konvencional-nim značenjem (prilozi 1 i 2). Ovi nalazi bi mogli biti u vezi sa nalazima koji ukazu-ju na poremećaj percepcije i poremećaj učenja novih oblika koji se teško mogu opi-sati verbalno kod pacijenata sa desnohemisferno fokusiranom temporalnom epilepsi-jom (Jones-Gotman, 1986; Jones-Gotman i sar., 1997; Andrewes i sar., 1990). U ovom kontekstu, Goldberg i Costa (1981) sugerišu da je leva hemisfera veoma efi-kasna u obradi rutiniziranih kodova, dok je desna hemisfera veoma efiefi-kasna u obradi novih stimulusa i novih situacija. Nalazi koje smo dobili u ovom istraživanju ne sa-mo da podržavaju ovu pretpostavku, već i ukazuju na to da kod brojne dece sa parci-jalnom epilepsijom sa fokusom u desnoj hemisferi fluentnost crteža podržava leva hemisfera, jer su umesto osmišljavanja apstraktnih oblika crtala figure koje su već kodirane.
Iako ovo istraživanje ima određenih slabosti, pre svega mali uzorak koji čini dve eksperimentalne grupe, na osnovu dobijenih rezultata mogu se izvući sledeći zaključci:
1) Deca sa parcijalnom epilepsijom imaju značajno manju fonemsku fluent-nost bez obzira na lateralizovafluent-nost epileptičnog fokusa u poređenju sa kon-trolnim zdravim vršnjacima;
2) Deca sa levostrano fokusiranom parcijalnom epilepsijom imaju značajno sniženu fonemsku fluentnost od dece sa žarištem u desnoj hemisferi i od zdravih vršnjaka.
3) Deca sa parcijalnom epilepsijom sa žarištem u desnoj hemisferi imaju
4) Testovi fluentnosti, i verbalni fonemski i neverbalni test fluentnosti crteža, i kvantitativno i kvalitativno dobro diskriminišu decu sa parcijalnom epilep-sijom u zavisnosti od lateralizovanosti epileptičnog žarišta.
U nekim narednim istraživanjima bilo bi korisno povećati uzorak eksperimen-talne grupe u odgovarajućoj meri kako bi se mogla uzeti u obzir ne samo interhemis-ferična, već i intrahemisferična lokalizacija epileptičnog žarišta.
LITERATURA
Andrewes, D.G., Puce, A., & Bladin, P. F. (1990). Post-ictal recognition memory predicts laterality of temporal lobe seizure focus: Comparison with post-operative data. Neuropsychologia, 28, 957-967.
Bartha, L., Benke, T., Bauer, G., & Trinka, E. (2005). Interictal language functions in temporal lobe epilepsy. Journal of Neurology, Neurosurgery and Psychiatry, 76, 808-814.
Baldo, J. V., Shimamura, A. P., Delis, D. C., Kramer, J., & Kapla, E. (2001). Verbal and design fluency in patients with frontal lobe lesions. Journal of the Internati-onal Neuropsychological Society, 7, 586-596.
Benton, A. L., & Hamsher, K. S. (1976). Multilingual Aphasia Examination. Iowa City, University of Iowa.
Biro, M. (1987). REVISK: Revidirana skala za merenje inteligencije po principima Wechslera. Beograd, Savez društava psihologa Srbije.
Bryan, J., & Luszcz, M. A. (2000). Measurement of Executive Function: Considera-tion for Detecting Adult Age Differences. Journal of Clinical and Experimental Neuropsychology, 22(1), 40-55.
Elfgren, C, & Risberg, J. (1998). Lateralized blood flow increases during fluency tasks: Influence of cognitive strategy. Neuropsychologia, 36(6), 505-512. Fama, R., Sullivan, E. V., Shear, P. K., Cahn-Weiner, D. A., Marsh, L., Lim, K. O.,
Yesavage, J. A., Tinklenberg, J. R., & Pfefferbaum, A. (2000). Structural Brain Correlates of Verbal and Nonverbal Fluency Measures in Alzheimer’s Disease. Neuropsychology, 14, 29-40.
Foster, P. S., Williamson, J. B., & Harrison, D. W. (2005). The Ruff Figural Fluency Test: heightened right frontal lobe delta activity as a function of performance. Archives of Clinical Neuropsychology, 20(4), 427-434.
Fu, C. H. Y., McIntosh, A. R., Kim, J., Chau, W., Bullmore, E. T., Williams, S. C. R., Honey, G. D., & McGuire, P. K. (2006). Modulation af effective connectivity by cognitive demand in phonological verbal fluency. NeuroImage, 30, 266-271.
Gleissner, U., & Elger, C. E. (2001). The Hippocampal Contribution to Verbal Fluency in Patients with Temporal Lobe Epilepsy. Cortex, 37(1), 55-63.
Goldberg, E. & Costa, L. D. (1981). Hemispheric Differences in the Acquisition and Use of Descriptive Systems. Brain and Language, 14, 144-73.
Gourovitch, M., Kirkby, B., Goldberg, T. E., Weinberger, D. R., Gold, J. M., Espo-sito, G., Van Horn, J. D., & Berman, K. F. (2000). A Comparison of rCBF Pat-terns During Letter and Semantic Fluency. Neuropsychology, 14, 353-360. Hernandez, M. T., Sauerwein, H. C., Jambaque, I., Deguise, E., Lussier, F., Lortie,
A., Dulac, O., & Lassonde, M. (2002). Deficits in Executive Functions and Mo-tor Coordination in Children with Frontal Lobe Epilepsy. Neuropsychologia, 40(4), 384-400.
Holland, S. K., Plante, E., Byars, A. W., Strawsburg, R. H., Schmithorst, V. J., & Ball, W. S. (2001). Normal fMRI Brain Activation Patterns in Children Perfor-ming a Verb Generation Task. NeuroImage, 14,837-43.
Jones-Gotman, M., & Milner, B. (1977). Design Fluency: The Inventory of Nonsen-se Drawings After Focal Cortical Lesions. Neuropsychologia, 15, 653-74. Jones-Gotman, M. (1986). Memory for designs: The hippocampal contribution.
Neuropsychologia, 24, 193-203.
Jones-Gotman, M., Zatorre, R. J., Olivier, A., Andermann, F., Cendes, F., Staunton, H., McMackin, D., Siegel, A. M., & Wieser, H. G. (1997). Learning and retenti-on of words and designs following excisiretenti-on from medial or lateral temporal-lobe structures. Neuropsychologia, 35, 963-973.
Kaoua, B. N., Lespinet, V., Barsse, A., Rougier, A., & Claverie, B. (2001). Exploration of Hemispheric Specialization and Lexico-Semantic Processing in Unilateral Temporal Lobe Epilepsy with Verbal Fluency Tasks. Neuropsychologia, 39, 635-42.
Koren, R., Kofman, O., & Berger, A. (2005). Analysis of word clustering in verbal fluency of school-aged children. Archives of Clinical Neuropsychology, 20, 1087-1104.
Martin, R. C., Loring, D. W., Meador, K. J., & Lee, G. P. (1990). The effects of late-ralized temporal lobe dysfunction on formal and semantic word fluency. Neuropsychologia, 28, 823-829.
Mummery, C. J., Patterson, K., Hodges, J. R., & Wise, R. J. (1996). Generating “ti-ger” as an animal name or a word beginning with T: Differences in brain activa-tion. Proceedings, Biological Sciences / The Royal Society, 263, 989-995. Pihlajamaki, M., Tanila, H., Hanninen, T., Kononen, M., Laakso, M., Partanen, K.,
Soininen, H. & Aronen, H. J. (2000). Verbal Fluency Activates the Left Medial Temporal Lobe: A Functional Magnetic Resonance Imaging Study. Annals of Neurology, 47, 470-76.
Raskin, S. A., Sliwinski, M., & Borod, J. C. (1992). Clustering strategies on tasks of verbal fluency in Parkinson`s disease. Neuropsychologia, 30, 95-99.
Regard, M., Strauss, E., & Knapp, P. (1982). Children’s production on verbal and non-verbal fluency tasks. Perceptual and Motor Skills, 55, 839-844.
Ruff, R. M., Light, R. H., Parker, S. B., & Levin, H. S. (1997). The Psychological Construct of Word Fluency. Brain and Language, 57, 394-405.
Ruff, R. M., Allen, C. C, Farrow, C. E., Niemann, H., & Wylie, T. (1994). Figural Fluency: Differential Impairmants in Patients with Left versus Right Frontal Lobe Lesions. Archives of Clinical Neuropsychology, 9(1), 41-55.
Santschi, C., McMullen, W., Mesad, S., Perrine, K., & Devinsky, O. (1997). Fluency Measures in Patients with Left and Right Hemisphere Seizures, Epilep-sia, 38, Suppl. 8.
Spreen, O., & Strauss, E. (1998). A compendium of neuropsychological tests (2nd ed.). New York, Oxford University Press.
Stuss, D. T., Alexander, M. P., Hamer, L., Palumbo, C., Dempster, R., Binnis, M., Levine, B., & Izukawa, D. (1998). The Effects of Focal Anterior and Posterior Brain Lesions on Verbal Fluency. Journal of the International Neuropsychological Society, 4, 265-278.
Troyer, A. K., Moscovitch, M., & Winocur, G. (1997). Clustering and switching as two components of verbal fluency: Evidence from younger and older healthy adults. Neuropsychology, 11, 138-146.
ABSTRACT
THE APPROPRIACY OF FLUENCY TESTS IN ASSESSING
EPILEPTIC SEIZURE LATERALIZATION IN CHILDREN WITH
PARTIAL EPILEPSY
Jasmina Vuksanovi
ć
Health center Zemun, Serbia
Milena
Đ
uri
ć
Mother and Child Health Care Institut, Belgrade, Serbia
Fluency tests are frequently used in clinical practice to asses executive functi-ons. The literature data are not unequivocal although in a great number of papers is pointed out the importance of the left hemisphere, specially of the left frontal lobes in the mediation of phonological fluency and the right hemisphere in the mediation of nonverbal fluency. This paper considers the suitability of fluency tests for the detection of left versus right seizure laterality.
The sample consisted of thirty-two epilepsy patients divided into two groups: LHF-participants with the seizure focus in the left hemisphere (n=16), and DHF-participants with the seizure focus in the right hemisphere (n=16), and K-the control group of t age-matched healthy children (n=50) aged 7-11 years. The qualitative and quantitative comparison of the phonological and nonverbal fluency performance was carried out in consideration of the seizure laterality as well as compared to the healthy controls.
The results of phonological fluency performance revealed that the performance of the LHF group was significantly reduced as compared to both DHF and K group. The analysis of nonverbal fluency performance revealed that the performance of the DHF group was significantly reduced as compared to both LHF and K group The qualitative analysis obtained valuable data, which could additionally contribute to the neuropsychological evaluation of the left versus right seizure laterality.
Key words: partial epilepsy, verbal fluency, design fluency.
