Characteristics and consequences of psychopathic domestic violence

P

Klju~ne re~i: psihopatija, nasilje u porodici, nasilnik, `rtva, tretman.

Uvod

Poslednjih godina izuzetno je porastao interes javnosti za problem nasilja u porodici, {to je rezulti-ralo u~estalijim krivi~nim gonjenjem i porastom broja, prinudnih, sudski odre|enih tretmana, za ovu grupu prestupnika.1

Me|utim, u tretiranju ovog prili~no rasprostran-jenog vida nasilja, u potpunosti se zanemaruje jedan njegov veoma va`an, po nekima i klju~ni

seg-ment 2_{a to je porodi~no nasilje onih koji se nalaze} na granici izme|u mentalno zdravih i du{evno bolesnih osoba. Ta kategorija ljudi se danas, shod-no Ameri~koj psihijatrijskoj klasifikaciji mentalnih poreme}aja DSM-IV3 _{naziva «antisocijalni} poreme}aj li~nosti», a mi ih od ranije znamo kao psihopatiju.

Mora se, naime, imati u vidu da, mada su uzro-ci i dinamika nasilja prema `enama i deuzro-ci slo`eni i uklju~uju me|usobno povezano delovanje brojnih ekonomskih, socijalnih i psiholo{kih faktora, posto-ji, ve} pouzdana empirijska evidencija, da psihopati ~ine zna~ajnu proporciju perzistentnih porodi~nih nasilnika. Osim toga, istra`ivanja ukazuju i na odre|ene razlike u porodi~nom nasilju psihopata u odnosu na nepsihopate koje su, i te kako relevan-tane za pristup u re{avanju i u penalizovanju ovog vida nasilja. Te razlike vezane su za motive violent-nosti, za modus operandi, predikciju budu}ih napa-da, posledice po `rtve, ali i za ishode sudski odre|enih vidova korektivnog tretmana.4

Na`alost, psihopatija se u naj{irim krugovima, uklju~uju}i i stru~njake nepsiholo{kog i nepsihijatri-jskog profila, redovno, sasvim pogre{no poistove}uje sa te{kim du{evnim oboljenjima- psi-hozama, pa se i ne shvata u kojoj je meri ovaj prob-lem druga~iji, te`i i ozbiljniji, u krajnjem, i u praksi gotovo nere{iv, kada su akteri nasilja osobe sa psi-hopatskim sklopom li~nosti. A one su tu, me|u nama, imaju izvanrednu masku zdravlja, te ih ne pre-poznajemo, iako su u stanju da budu znatno vi{e i te`e, malignije nasilni, nego du{evni bolesnici. Zato je potrebno da, pre nego {to opi{emo najva`nije karakteristike psihopatskog nasilja u porodici, pre-ciznije odredimo sam pojam psihopatija.

* Dr Danka Radulovi} je asistentkinja na Defektolo{kom fakul-tetu u Beogradu. E-mail:dankar@ptt.yu

1 Hare, R. (1993) Without conscious: The disturbing world of the psychopaths among us, New York: Guilford Press, str. 94.

2 Ibid.

3 American Psychiatric Association, (1994), Diagnostic and statistic al manual of mental disorders(4th ed.) Washington DC: American psychiatric association.

4 Radulovi}, D. (2004) Antisocijalni poreme}aj li~nosti i prestupni{tvo, Doktorska disertacija, Filozofski fakultet, Beograd, Univerzitet u Beogradu, 259. str.

DR DANKA RADULOVI]*

Osobenosti i posledice

Odre|enje psihopatije

Nema kategorije ljudi koja svojim pona{anjem vi{e zbunjuje svoje najbli`e i sve ljude sa kojima dolazi u kontakt i koja, raskorakom izme|u onog {to pri~a i onog {to ~ini, tako uspe{no dovodi u zabludu i stru~njake, a naro~ito organe gonjenja i pravosu|a, kao {to je to slu~aj sa psihopatama. Verovatno je zato i sama nozolo{ka kategorija kojom su opisivani ljudi ~ija su glavne karakteris-tike: egoizam, impulsivnost, surovost, neodgov-ornost i hroni~na nemoralnost, uprkos o~uvanoj sposobosti rezonovanja, tokom svog istorijskog razvoja do`ivela brojna preimenovanja i rekoncep-tualizacije: od «ludila bez delirijuma», «moralnog ludila», «uro|enog zlo~inca», «sociopate», «poreme}aja li~nosti» do «antisocijalnog odnosno disocijalnog poreme}aja», ali se najdu`e, do danas, s pravom odr`ao pojam «psihopatija».5

Za razliku od klini~ara psihijatara, kriminolozi, krivi~ari, sudski psiholozi i psihijatri, forenzi~ari, vode}i autoriteti iz ovih oblasti i dalje koriste termin psihopatija,6 _{{to, ina~e, dopu{ta i sama DSM-IV} klasifikacija (zato mnogi nau~nici i stru~njaci koriste oba termina sinonimno). Oni ukaziju da je konstrukt psihopatija od ve}e koristi i u teorijskom i u prakti~nom pogledu, posebno u domenu - dijag-nostike, ve{ta~enja, izricanja sankcija, tretmana i predikcije budu}eg kriminalnog pona{anja.

Psihijatrijska kategorija «antisocijalni poreme-}aj li~nosti» je previ{e inkluzivna, jer zahvata samo pona{ajne manifestacije psihopatskog poreme}aja li~nosti, bez dodatne analize psiholo{kog sklopa koji stvara osnov za antisocijalno i kriminalno pona{anje, tako da se ve}ina prestupnika mo`e svrstati u ovu kategoriju. Kao kriterijumi za utvr|ivanje «antisocijalnog poreme}aja li~nosti» u DSM-IV klasifikaciji7 _{uzimaju se, izme|u ostalog,} slede}e antisocijalne manifestacije u pona{anju: kr{enje socijalnih i zakonskih normi, varanje, lagan-je i manipulativnost (zbog li~ne koristi ili zadovoljst-va), iritabilnost i agresivnost koja se ispoljava kroz te{ke tu~e i nasilne delikte, nepromi{ljenost u pona{anju bez obzira na posledice, trajna neod-govornost, nehajanje za posledice svog pona{anja, bezose}ajnost i nedostatak ose}anja krivice i kajanja za ono {to se lo{e u~ini. Pojam psihopatija, pored bihejvioralnih manifestacija antisocijalnog i kriminalnog pona{anja osobe, zastupljenog u kri-terijumima za dijagnozu antisocijalnog poreme}aja

li~nosti, obuhvata i psiholo{ku strukturu odgovornu za takvo pona{anje.

Ali zabuna ima i u vezi sa psihopatijom i one po~inju ve} na nivou tuma~enja njenog etimolo{kog zna~enja. Naime, sama re~ psihopati-ja (kovanica gr~kog porekla: psiha –du{a i pathos-pati, boluje, u velikoj je nevolji), upu}uje na zaklju~ak da je doti~ni pojedinac u problemu, da pati, a u realnosti, ~e{}e to biva sa njegovom okoli-nom (mada i sami psihopati, katkad, trpe zbog svoje devijacije).

Definicije psihopatije su mnogobrojnije, a uglavnom se, manje ili vi{e, svode na poku{aje da se ome|e oblici varijacija u neodre|enom, nejas-nom prostoru izme|u normalnog i patolo{kog, odnosno, da se ustanove dijagnosti~ki relevantne crte, simptomi, ili sindromi kojima se opisuje poreme}aj i da se, eventualno, uka`e na njegovo poreklo. Ve}ina koncepcija nagla{ava agresivnost kao najva`niju i najistaknutiju odliku li~nosti psi-hopata.8

Za potrebe sagledavanja porodi~nog nasilja veoma je pogodno odre|enje psihopatije dao Cleckey.9 _{Po njemu je psihopatija klaster od} {esnaest me|usobno povezanih osobina, me|u kojima su: odsustvo ose}anja krivice, nesposobnost da vole, impulsivnost, sni`ena emocionalnost, povr{an {arm i nesposobnost da profitiraju iz iskust-va, manipulativnost, neodgovornost, samocentrira-nost, umanjenje ili potpuni nedostatak empatije i aksioznosti i pove}ana verovatno}a da }e izvr{iti vi{e tipova krivi~nih dela nego drugi prestupnici, kao i da }e slabije odgovarati na tretman. Hare10 _jasno ukazuje na to da su psihopate po svojoj psiholo{koj strukturi li~nosti sklone fizi~kom i psiholo{kom nasilju uop{te, pa i u porodici.

U masi poku{aja da se izna|e differencia speci-fica psihopatskog poreme}aja, jo{ uvek se ostalo na nivou hipotetskog. Ipak, ono {to je nesumnjivo jeste empirijski proverljiv nalaz, da se kod psihopa-ta sre}u odlike koje postoje i kod normalnih osoba, ali su one druga~ijeg stepena izra`enosti (intenzite-ta) i imaju druga~iji slo`aj, {to svakako daje nagla{eno antisocijalni kvalitet u manifestnom pona{anju, pa je i sam poreme}aj pre psiholo{ki nego psihijatrijski.11

5 Ibid.

6 Ibid.

7 American Psychiatric Association (1994).

8 McCord, W. and McCord, J. (1964) The psychopaths: An essay of criminal mind. Princeton, NJ: Van Nostrand

9 Cleckey, H. (1976) The mask of santy (5th edition, 1th1941), St. Louis Mosby.

10 Hare, R. (1993) op. cit. str. 96.

Polaze}i od najzna~ajnijih podru~ja kojima se, na nivou simptomatologije, mo`e zahvatiti fenomen psihopatije, a to su osobine li~nosti, vrednosni sis-tem i devijantno pona{anje, psihopatija se mo`e definisati kao relativno trajno stanje strukturalnog psiholo{kog poreme}aja li~nosti, koga odlikuju: (a) osobeni sklop karakteristika li~nosti u kome domini-ra agresivnost, (b) antidru{tvena, egoisti~no-hedo-nisti~ka vrednosna orijentacija u kojoj su upadljivi nedostatak morala i namera zla; i (c) bihejvioralne manifestacije poreme}aja u pona{anju, me|u koji-ma se posebno isti~e ~injenje krivi~nih dela.12

Iz ovog vidimo da psihopatija nije proces (kao {to je slu~aj sa du{evnim bolestima), ve} je rela-tivno trajno stanje, koje je te{ko korigovati. Psihopata ne pati zbog svoje devijacije, {tavi{e, na neki paradoksalan, gotovo perverzan na~in, on u njoj u`iva. Psihi~ke funkcije psihopata nisu mani-festno o{te}ene, niti se psihopate upadljivo, zna~ajno razlikuju od normalnih, osim u tome {to, za razliku od zdravih, uslovno re~eno normalnih osoba, psihopate sve druge psihi~ke funkcije, prvenstveno volju i razum podre|uju dejstvu nago-na. Psihopata, kao i normalan ~ovek razume propise i norme pona{anja koje dru{tvo name}e. On shvata i zna~aj njihovog po{tovanja, ali se i pored toga,za razliku od normalnih, ne trudi da svoje pona{anje uskladi sa interesima dru{tva. Zato se mora smatrati ura~unljivim i krivi~no odgov-ornim.

Osobenosti, incidencija i

posledice nasilja psihopata u porodici

Empirijska istra`ivanja govore da me|u psiho-lo{kim faktorima rizika od nasilja u porodici, predn-ja~i psihopatija. Ako se imaju u vidu navedene rel-ativno trajne karakteristike li~nosti psihopata, ne ~udi {to oni pripadaju kategoriji najopasnijih poro-di~nih nasilnika. Verovatno}a da }e u bliskoj budu}nosti do}i do ponovne i to te`e povrede ~lanova porodice, daleko je ve}a kada su u pitanju nasilnici psihopati, nego kod bilo koje druge kate-gorije nasilnika, a pove}ana je i verovatno}a da, u tom slu~aju, do|e do upotrebe oru`ja ili tupih pred-meta.13

Za razliku od porodi~nog nasilja nepsihopata, koje je obi~no reaktivno, vezano za stvarne ili per-cipirane povode i visoko emocionalno uzbu|enje nasilnika, nasilje psihopata u porodici, uglavnom nije povezano sa nekim incidentim povodom, ne

bledi sa godinama, planirano je, svrhovito i hlad-nokrvno, bez emocija (psihobiolozi ga nazivaju «predatorsko»).14_{Za psihopate je porodica njihovo} vlasni{tvo, produ`etak njihovog selfa, bez prava ~lanova na sopstveni identitet. Deca i `ena im nisu ni{ta vi{e, ni druga~ije, va`ni, nego njihov automo-bil, stereo ure|aj i svaki drugi objekat u posedu, sa kojim smatraju da mogu da postupe kako sami `ele.15

Porodice psihopata su izlo`ene ozbiljnom, hroni~nom, nepredvidivom, ni~im isprovociranom psiholo{kom i fizi~kom nasilju. Kad je re~ o fizi~kom nasilju, oni periodi~no biju supruge i decu, «preven-tivno», «da bi se uvela disciplina i predupredile nedozvoljene ideje» (kako izjavljuju sami porodi~ni nasilnici psihopate). Oni uglavnom, bez ikakvog emocionalnog upliva, hladnokrvno i prora~unato, u cilju uspostavljanja strahovlade i neprikosnovene dominacije, izvr{avaju te`ak napad na ~lanove porodice. @rtve su, naj~e{}e `ene i mala deca. Napade izvode uz pretnju tupim predmetima, oru`jem (no`), u porodi~nom okru`enju (u ku}i ili stanu). Jedna tre}ina dece psihopata je svedok povre|ivanja majke u atacima psihopatskog poro-di~nog nasilja.16

Violentno pona{anje psihopata u porodici je nepredvidivo. Nasilje zapo~inju bez povoda, sasvim iznenada, izvr{avaju ga bez ikakvog emo-cionalnog upliva, iako, odaju utisak strahovitog besa i ljutnje ({to je, uglavnom, gluma ili stanje, poznato kao «namerno ula`enje u bes»17<sub>). Nekada</sub> prave kratku pauzu, pa nastavljaju sa nasiljem, sa jo{ ve}om `estinom, {to se nikada ne de{ava poro-di~nim nasilnicima nepsihopatama. Kao {to i zapo~inje, njihovo nasilje se, tako, sasvim iznena-da i prekiiznena-da. A psihopate se, oniznena-da, pona{aju kao iznena-da se ni{ta nije dogodilo, kao da nisu koji minut pre toga, naneli te{ke fizi~ke i psihi~ke ozlede `rtvi iz porodice. ^ak znaju da nakon nasilja odr`e govor `rtvama, kako su oni, u stvari, primorani da tako postupaju, zbog neadekvatnosti supruge ili dece, koje, ina~e, «vole do obo`avanja i za koje bi dali sve na svetu». Ukoliko se, tokom njihovog agre-sivnog ataka, desi ne{to nepredvi|eno, npr. zazvoni telefon, psihopata }e, ponekad, prekinuti nasilje i javiti se na poziv, sasvim mirno razgovarati telefonom, ~ak prijatnim, predusretljivim glasom, da bi po zavr{etku razgovora, nastavio sa jo{ `e{}om

12 Ibid.

13 Hare, R. ( 1993) op. cit. str. 55.

14 Ibid.

15 Ibid.

16 Ibid.

violentnom tiradom. Zapravo, kako psihopate i same opisuju, oni svesno odlu~uju kada }e se i koliko naljutiti, doziraju svoj bes, uvode sebe u stanje povi{enog tonusa, ljutnje i jarosti, i sami odlu~uju kada }e iz tog stanja da iza|u.18

Pomo}u nasilja, oni uspe{no manipuli{u `rtvom i posti`u da se ona pona{a kako to oni `ele. Izu~avanjem pona{anja brutalnih mu`eva nasilni-ka, sa psihopatskom devijacijom, otkriveno je da oni ostaju bez karakteristi~nih fiziolo{kih reakcija za stanje besa i ljutnje, koje sre}emo kod normalnih ljudi i, uop{te, kod nepsihopata.19 <sub>Mu`evi</sub> psi-hopate, koji su uz pretnju no`em i oru`jem tukli svoje supruge, kako govore istra`ivanja, ~inili su to hladnokrvno i prora~unato, pre nego {to bi se reklo da ih, u tim prilikama, obuzme bes. Fiziolo{ka merenja svedo~e da se de{ava paradoksalna situacija, da, kako njihov bes raste (preciznije, kako ga oni vi{e odigravaju), puls im sve vi{e opada, umesto da raste, kako to biva u slu~ajevima neobuzdanog besa izlivenog u porodici od strane nepsihopata.20 _{Ispada da psihopatski nasilnici} postaju fizi~ki smireniji, ako su ratoborniji i nasilniji. Nasilje koje oni ~ine je prora~unato, instrumental-no, jer je ono na~in da kontroli{u svoje `ene i decu, ulivaju}i im strah. Prora~unate psihopatske siled`ije, napadaju svoje `ene bez ikakvog povoda i kada nasilje po~ne, {ta god da `ena radi, ona ne}e mo}i da ga zaustavi. A ako odlu~i da to vi{e ne trpi, `ena ne}e mo}i da se otarasi nasilnika, ni onda kada poku{a da ga napusti. Jer su njihovi motivi za napade, redovno prora~unati i druga~iji od motiva mu{karaca nepsihopata, koji nasilje prema `enama ~ine u stanju enormno povi{enih emocija, potpune preplavljenosti besom i to zbog ose}anja odba~enosti, ili ljubomore ili straha od toga da }e biti napu{teni. Psihopate su psiholo{ki i fizi~ki nasilne i van braka, te ule}u u tu~e, protivza-konita pona{anja i u stalnim su konfliktima sa ljudi-ma iz okru`enja.21

Dok zlostavljaju `enu, nasilnici sa psihopatskim sklopom li~nosti ne obaziru se na to da li je prisut-no dete. Ne osvr}u se ni na uzrast deteta, niti se interesuju da li }e, i koliko traumati~no, delovati nji-hovo pona{anje na decu, niti na njihovu majku. Ne kaju se za u~injeno. @rtve psiholo{ki te`e podnose psihopatsko nego nepsiholo{ko nasilje u porodici. Ono ~ini `enu depresivnom, disociranom, zaoku-pljenu brigom i emocionalno povre|enom. Zbog toga, onda, ona nije spremana, ni sposobna, da odgovori na potrebe deteta, a u nekim slu~ajevima maltretirana majka i sama postaje sklona zlostavl-janju dece. Za sve druge, izvan porodice, psihopate nasilnici (naro~ito ako pripadaju tipu primarnih psi-hopata), o sebi stvaraju sliku samopregornog, uzornog supruga i oca, bri`nog i pa`ljivog, nikako ne nekog ko ~ini nasilje. Jedino oni koji sa njim `ive, znaju pravu prirodu psihopate, mada i njima samima dugo, nekada do kraja `ivota, nije jasna njegova predatorska igra, jer ih dr`e u la`nom uverenju da su vezani za porodicu, da ih vole i sl.22 Me|utim, kako psihopatija nije homogena kate-gorija, ima i onih tipova koji su skloni da i pred drugima imaju izlive agresije i nasilja nad ~lanovi-ma porodice, a tu, u prvom redu, po Millon-u i Davis-u23 <sub>(1998) spadaju psihopate iz dve</sub> kate-gorije: tiranske i eksplozivne. Oba ova tipa su vio-lentna bez obzira na okru`enje. Eksplozivne psi-hopate i prema supruzi i prema deci, nezaustavlji-vo reaguju na nasilan i povre|uju}i na~in, gonezaustavlji-vore}i neoprostive stvari koje se te{ko mogu zaboraviti, slu`e}i se pretnjama i zastra{ivanjem, svesni ~injenice da je njihovo eksplozivno i nekontrolisano pona{anje efikasno u zastra{ivanju drugih. Tiranske psihopate prednja~e po spremnosti da zastra{uju, povre|uju i pregaze svoje `rtve, a stim-ulisani su slabo{}u, strahom i otporom `rtve. Bilo da su izrazito fizi~ki nasilni i brutalni prema supruzi i deci ili da ih psihi~ki zlostavljaju, kritikuju i istra-javaju u nemilosrdnim, namerno dramatizovanim mentalnim tiradama, oni ose}aj zadovoljstva do`ivl-javaju tek kada `rtvu, u potpunosti, primoraju da im se pot~ini.

Prema nekim nalazima, psihopate koje vr{e nasilje prema suprugama, u 50% slu~ajeva biju i svoju decu.24 _{Kada imamo u vidu da je, prema} ista`iva~kim podacima, incidencija psihopatije me|u porodi~nim nasilnicima najmanje 30%, (a u 18 Ibid.

19 Hare, R. D., Cox D. N, (1978) Psychophysiological research on psychopathy. In: W. H. Reid (Ed.), The psychopath: A comprehensive study of antisocial disorders and behav-iours, New York: Brunner & Mazel, p. 209-222.

20 Hare, R. D., Cox, D. N. (1978) “Psychophysiological research on psychopathy“, In: Reid, W. H. (Ed.), The psy-chopath: A comprehensive study of antisocial disorders and behaviours, New York: Brunner & Mazel, p. 209-222.

21 Radulovi}, D. (2002) “Psihopatija i nasilni delikti: Da li su psi-hopate uvek i nasilni prestupnici“, u: Radovanovi}, D., Delikti nasilja, Beograd: Institut za kriminolo{ka i sociolo{ka istra`ivanja, str. 425-444.

22 Ibid.

23 Millon, T., Davis, R. (1998) “Ten Subtypes of Psychopathy”, In: Simones, T., Briket-Smith, E. M., Davis, R., Psychopathy: antisocial, criminal and violent behavior, New York & London: Guilford Press, p. 171-181.

ve}i istra`ivanja kre}e se oko 50 %), onda je ovaj podatak vi{e nego zabrinjavaju}i.25 _{Pogotovu {to} se zna da, ~ak i kada se na|e manji procenat psi-hopata, na njih otpada najve}i broj te{kih oblika nasilja u porodici.26

Bilo da se nasilje sporovodi nad `enom ili decom, te`ak violentni napad podrazumeva:

a) upotrebu oru`ja ili predmeta kojima se povre|uje `rtva;

b) surovo batinanje koje dovodi `rtvu do poten-cijalne `ivotne opasnosti;

c) posledice nasilja su takve da je `rtvi potrebna medicinska pomo} ili hitna intervencija.27

U 80% nasilnici su u alkoholisanom stanju.28 Opisi li~nosti onih koji ~ine te{ke delikte porodi~nog nasilja, prezentirani u brojnim studijama porodi~nog nasilja,29 _{pa i onim izvedenim kod nas,}30 nedvos-misleno pokazuju da su akteri te{kog nasilja, ve}inom psihopatske osobe: impulsivni, iritabilni, narcisti~ni, egocentri~ni, agresivni, nepoverljivi, izolovani, nesigurni, niske samoprocene, otu|eni, opsesivno zainteresovani za svoju maskulinost, nestabilnog pona{anja, skloni seksualnim napadi-ma, ljubomorni u akloholizmu, kriminalnog `ivotnog stila, sa istorijom razbojni{tava, kockanja, narko-manskih hap{enja i sl.

Govore}i generalno, rekli smo da za razliku od porodi~nih nasilnika nepsihopata, psihopate, naj~e{}e, ne ~ine nasilje u stanjima ljutnje i stresa, ni zbog trenutnog, provociraju}eg povoda. Ali i takvih situacija ima, mada su one retke i, ako se dese, pre su vezane za narcisti~ku povredu psi-hopata (prekr{aje strogih patrijarhalnih normi od strane supruga, otkaz i gubitak posla, ismevanje od strane supruga ili ~ak nekog izvan porodice i sl), nego za povi{enu emocionalnu pobu|enost.31 Ina~e, po pravilu, njihovo nasilje nije isprovocirano trenutnim stresom, ljutnjom, ve} je prora~unato da izazove efekte. A nekada je, jednostavno, posledi-ca `elje da se razbije monotonija u bra~nom i poro-di~nom `ivotu, da se ne{to, makar i tako surovo de{ava. Empirijski je, naime, utvr|eno da psi-hopate ne podnose dosadu i da su u stanju da vr{e krivi~na dela da bi do{li do preko potrebnog

uzbu|enja, kao i da oni, ~ak i kaznu lak{e podnose nego dosadu.32

Kao i u ostalim krivi~nim delima, psihopata redovno krivi `rtvu za u~injeni prestup, ne pokazuje nikakvo kajanje zbog izvr{enog dela, ima rigidna tradicionalna verovanja o polnim ulogama, ali za javnost i blisko socijalno okru`enje, on je demokrati~an i, ni najmanje, ne pokazuje optere}enost patrijarhalnim shvatanjima. Nasilnik ovog profila, iako u braku, ima veliki broj prolaznih veza, ni`e prihode i manje stabilno prebivali{te. Spolja, psihopata odaje sliku krajnje samouverenos-ti, izra`en je kontrast izme|u njegovih realnih postignu}a, npr. u profesiji i percepcije svoje veli~ine. Ima potrebu da, sve vreme, obezvre|uje druge, uklju~uju}i i ~lanove porodice, kako bi naglasio vlastito ose}anje visoke vrednosti. Psihopate hro-ni~no la`u sve ljude, pa i svoje supruge i nema izgle-da izgle-da se promene, ali su uvereni izgle-da imaju opravizgle-dan- opravdan-ja za to. Prevarama, i mnogostrukim seksualnim vezama, u svojim o~ima oni bivaju veliki, «sposob-ni», sna`e}i svoju grandioznost, do`ivljavaju}i da tako poni`avaju i dezevaluiraju partnera. Obmana i varanje drugih ljudi njih odu{evljava i podi`e im samopo{tovanje.33

@rtva psihopatskog nasilja u porodici, supruga ili dete dovr{ava svoju dezevaluaciju, dodatnim vlastitim obezvre|ivanjem, kao posledicu prolongi-rane persuazije koju nad njom primenjuje nasilnik. Ona je posramljena, povre|ena, poni`ena i degradirana psihi~kom i fizi~kom torturom i manip-ulacijom psihopate, ~ije su emocije, na nivou preso-cijalizacijskih. Oni atakuju i varaju, upravo u onoj oblasti u kojoj veruju da je ~ovek najranjiviji. Supruga, deca kao i drugi ljudi sa kojima je u kon-taktu su tu, samo zbog njegove vlastite samo-grat-ifikacije.34 <sub>Po{to nema internalizovane vrednosti,</sub> psihopata se ne vezuje ni za koga, pa ni za porod-icu, mada se, nekada, mo`e u~initi da to nije tako. U odre|enim situacijama, na primer, kada su ~lanovi porodice ugro`eni spolja, oni mogu reago-vati za{titni~ki, ali je to, prevashodno, zbog do`ivl-jaja da je to njihov posed, te da je svaki udar na ono {to je njihovo (`ena, deca), napad na njih same. Njihova «iskrena» obe}anja da }e se promeniti i da }e i}i na tretman, nikada se ne obistine, iako im 25 Dutton, (1994) op. cit. str. 190.

26 Radulovi}, D. ( 2004) op. cit. str. 147.

27 Domestic Violence: http://calswec.bercley.edu.

28 Ibid.

29 Ibid.

30 Nikoli}–Ristanovi}, V. (2000)Od `rtve do zatvorenice: nasil-je u porodici i kriminalitet `ena, Beograd, IKSI & VDS.

31 Radulovi}, D. ( 2004) op. cit. str. 139.

32 Radulovi}, D. (1998) “Bihejvioralne i neurofiziolo{ke karak-teristike psihopatskih prestupnika“, Jugoslovenska revija za kriminologiju i krivi~no pravo, 36: 2, str. 125-146.

33 Radulovi} D. (2002) “Psihopatija i nasilni delikti: Da li su psi-hopate uvek i nasilni prestupnici“, u: Radovanovi}, D. Delikti nasilja, Beograd, Institut za kriminolo{ka i sociolo{ka istra`ivanja, str. 425-444.

`ene, koje ih, i pored svega, vole, uvek, iznova, poveruju. Psihopate su zadovoljne sobom i efekti-ma koje proizvodi njihovo pona{anje na ~lanove nji-hove porodice i na relevante druge i bez obzira na razna situaciono izre~ena obe}anja o menjanju, ne pada im na pamet da rade na sebi, niti da, bilo {ta, u svom pona{anju menjaju.35 <sub>@ene razumeju da</sub> su, kada su u pitanju psihopate, u ve}oj nevolji i onda kada poku{aju da ih napuste, jer od nasilnika, redovno do`ivljavaju najrazli~itije pretnje i ucene i teror, kojim ih on prisiljava da ostanu u braku. Pretnje su u po~etku nekada suicidalne (psihopata preti da }e se ubiti), ali, ukoliko ne daju rezultate, brzo prerastaju u homicidalne (ubi}e suprugu, decu i sl.). Naravno, nikada i ne pomi{ljaju}i da se odrekne instrumentalne violentnosti. U tim okolnos-tima ne izostaju ni pretnje da }e joj biti oduzeta deca.

Situacija se komplikuje i nerazumevanjem oko-line, koja psihopatu vidi, u potpuno druga~ijem svetlu, jer se on redovno potrudi da me|u rodbinom, prijateljima i kolegama, plasira sliku o sebi, kao ide-alnom suprugu i pa`ljivom ocu. Psihopate koriste ~itav niz kontrolnih taktika.36 <sub>Jedna od taktika koju</sub> primenjuje je, da on svoju suprugu ve{to ~ini ekonomski i na svaki na~in zavisnom od sebe, ube|uje je da nije u stanju da se stara o sebi, u {ta ona pre ili kasnije poveruje i sistematski je izoluje, pod razli~itim izgovorima ili namernim pravljenjem posesivnih i ljubomornih scena, ili sa obrazlo`enjem da je njoj mesto isklju~ivo u ku}i i da im, uostalom, svako ko dolazi ku}i remeti dinamiku i oduzima dragoceno vreme. Izolacija `rtve (naj~e{}e supruge, ali i dece) je opsesivna forma kontrole, koja obezbe|uje psihopati nasilniku izvesnost, sig-urnost da niko drugi ne}e imati pristup `rtvi i da ne preti opasnost, da bilo ko stekne uvid da se tu ne{to de{ava.37 _{Prevenira je od odlaska na posao, ne} dozvoljava joj stru~no usavr{avanje, odvra}a je od kontakata sa prijateljicama i porodicom, optu`uje je da je nepouzdana, da ne ~uva porodi~nu privatnost, obavezuje je da mora da }uti i ~uva porodi~ne tajne, zaklju~ava je, ometa je u jelu i spavanju, zabranjuje joj da izlazi izvan njegovog vidokruga, drugima pri~a o njoj lo{e, {ali se neprimereno na njen ra~un.

Izrazito je verbalno i emocionalno zlostavlja, koristi za nju povre|uju}a imena, uni{tava ose}anje pri-padnosti, razbija stvari po ku}i, kako bi izazvao efekat zastra{ivanja, pla{i decu. Uku}anima preti nasiljem i smr}u, uklju~uje se u neodgovorna i opas-na poopas-na{anja, samo da bi ih pla{io. I u nekim svakodnevnim situacijama, van ku}e, se sli~no pona{a, npr. u saobra}aju se vlada rizi~no, i kada vozi decu i suprugu ne vodi ra~una, bilo da vozi pre-brzo, ili da vozi pod dejstvom alkohola.38

U odnosu prema supruzi u ku}i, kako zlostavl-janje du`e traje, on pokazuje sve povi{eniji nivo fizi~kog zlostavljanja: gura je, baca stvari na nju, gori je opu{cima, {amara je, udara, preti joj da }e upotrebiti oru`je ili joj ma{e oru`jem u lice, povre|uje je tokom trudno}e, nasilno se pona{a pred nepoznatim ljudima, na ulici i kada ima publiku koja ga ne poznaje. Ali uz fizi~ko ne retko primen-juje i seksualno nasilje: primorava je na seksualne odnose, da pije alkohol ili da uzima drogu, pre i tokom seksualnih odnosa i sl, da zadovoljava nje-gove devijantne seksualne potrebe (fellacio i sl.). Obi~no je imao isto pona{anje i u prethodnim bra~nim i vanbra~nim vezama.39

Dete u riziku od psihopatskog maltretmana, tako|e, je izlo`eno najrazli~itijim oblicima zlostavl-janja. Psihopata, uglavnom, izdvaja jedno dete, prema kome je posebno okrutan, zadirkuje ga, degradira, pla{i ga da }e biti kidnapovano, tera ga da gleda zlostavljanje svoje majke. Idu}i korak dalje u nasilju, on, milom ili silom, involvira dete u nasilje, primoravaju}i ga da i ono u~ini neko zlo majci.40

Nasilnik psihopata nikako ne mo`e da se promeni, bez prisilne intervencije, a vrlo te{ko i sa njom. Rezultat njegovog nasilja je da, posle odre|enog vremena, i sama `rtva po~inje da se izoluje, jer po~inje da misli o sebi da stvarno nije dobra, da nije u redu, da nema {ta da ponudi najbli`ima i da i drugi o njoj imaju isto mi{ljenje kao njen suprug, nasilnik. Jo{ ukoliko je i ranije poku{avala da ode, bez adekvatne pripreme, plani-ranja i podr{ke dru{tvene zajednice, porodice, pri-jatelja, a prethodni poku{aji su rezultirali u seriju, jo{ ozbiljnijih fizi~kih ozleda i pretnji smr}u, onda, izvesno je, vi{e i ne poku{ava da to u~ini.41_Pretnje,

35 Hare, R. (1998) “Psychopathy and Their Nature: Implications for Mental Health and Criminal Justice Systems“, In: Simones, T., Briket-Smith, E. M., Davis, R., Psychopathy: antisocial, criminal and violent behavior, New York & London: Guilford Press, p. 188-215.

36 Ristanovi}, V. (2002) op. cit. str. 86-89; Nikoli}-Ristanovi}, V. ur. (2002) Porodi~no nasilje u Srbiji, Beograd: VDS & Prometej, str. 18-19.

37 Iibid.

38 Hare, R. (1991)

39 Hare, R. D., McPherson, L. M. (1984) “Violent and agressive behavior in criminal psychopaths“, International Journal of abnormal psychology, 100, 392-339.

41 O ovome videti i u kontekstu teorije nau~ene bespomo}nosti: Walker, L. (1990) Terrifying Love: Why Battered Women Kill and How Society Responds, New York: HarperPerennial, str. 42-64.

zastra{ivanja psihopate da }e o njoj plasirati naj-gore izmi{ljotine i da }e se njemu verovati, izgleda-ju joj krajnje realisti~no, a, na`alost, i u praksi ~esto i jesu takve. Tako `rtva, psihi~ki skrhana, potpuno izolovana, zaokupljena brigom za sigurnost svoje dece, obi~no posle dugog zlostavljanja, i sama pri-hvati atribute koje joj agresor pripisuje. Ali, ne samo pogubne atribute, nego i razloge za brutalizaciju koje psihopata neumorno iznalazi, pa se redovno de{ava da `ena, iako ozbiljna, psihosocijalno i intelektualno zrela osoba, posle dugogodi{njeg psihi~kog terora i fizi~kog nasilja psihopate, zavr{ava sa dijagnozom posttraumatski stresni poreme}aj.42

Emocije, o kojima nasilnik psihopatskog sklopa li~nosti tako mnogo govori i dramati~no ih pokazu-je, u stvari su sni`ene i kratkotrajne. Psihopata nije u stanju da opi{e razli~ita emocionalna stanja. Istra`ivanja govore da on, kada ga pitate da opi{e neku emociju, npr. da li se upla{io, govori o telesnim simptomima, a nije u stanju da opi{e ciju. Pored toga, psihopate nemaju socijalnih emo-cija, a po Hare-u43_{, modulacija afekta je kod} psi-hopata na nivou 5-godi{njeg do 7 -godi{njeg dete-ta: njihovo emocionalno ispoljavanje je sirovo, grubo, iznenadno i eksplozivno. Negativne emocije koriste da bi kontrolisali druge u okru`enju, pogo-tovu u porodici, pa ~lanovi porodice nau~e da promene svoje pona{anje, npr. da hodaju ne~ujno, kako nasilnike ne bi izbacili iz takta, ali na taj na~in samo potkrepljuju njihovu omnipotenciju i kontrolu. Cilj njihovih odnosa u porodici nije da steknu afek-tivnu vezanost, ve} umesto toga, da uspostave svoju potpunu kontrolu i dominaciju, odnosno da ostvare bespogovornu pokornost uku}ana. Nikada im ne nedostaju ~lanovi porodice, niti im nedostaju ljudi, uop{te. [tavi{e, za njih su emocije koje vide kod drugih znak slabosti. Hroni~no su ravnodu{ni prema svima, pa i prema ~lanovima porodice, mada vrlo uspe{no odigravaju «duboku» emo-cionalnu vezanost.44<sub>Sadisti~ki dominiraju dok ~ine</sub> nasilje, do`ivljavaju zadovoljstvo u tu|oj patnji, zbog dominacije. Skloniji su seksualnom sadizmu, nego porodi~ni nasilnici nepsihopate, a bol i patnju nanose supruzi «jer je vole». Za nasilje koje po~ine odgovornost pripisuju najpre `rtvi, supruzi ili detetu, ali i svima drugima, te njihovi samoizve{taji i iskazi na sudu nisu validni jer obiluju projekcijama.

Nekada psihopate nasilje nad `enom i decom ~ine iz ~iste dosade (koju ne podnose), u `elji za akci-jom i trilerom, koriste}i se raznim izgovorima (npr. u~inio sam to preventivno da ne bi smela da pomis-li da me vara ipomis-li da se pona{a kao njena prijateljica i sl.). Ina~e, mnoge psihopate parazitski `ive na ra~un supruge i porodice koju zlostavljaju. Tako|e, ule}u u rizi~ne i protivzakonite situacije ne haju}i za opasne posledice njihovog pona{anja po egzisten-ciju i sigurnost cele porodice. Iako su svesni mogu}ih implikacija takvog postupanja, potpuno ignori{u opasnosti.45

Me|utim, kada su u pitanju primarne psi-hopate,46 _{valja imati u vidu da njihovo} antisocijal-no i kriminalantisocijal-no pona{anje ima cikli~an tok, sa kra}im vremenskim intervalima u kojima oni funkcioni{u kao naizgled socijalizovani, lojalni gra|ani. Cikli~ne epizode47 _{karakteristi~ne su i za} njihovo nasilni~ko pona{anje u porodici, {to su potvrdila i istra`ivanja sprovedena na uzorku na{ih `ena `rtava nasilja.48 <sub>Psihopate mogu, u</sub> odre|enim vremenskim intervalima, zaista pokazi-vati socijalno prihvatljivo pona{anje, ~ak se pona{ati kao «pa`ljivi» mu`evi, «bri`ni» roditelji, «savesni» radnici, ali se to njihovo pona{anje posle kratkog vremena, iznenada, neo~ekivano korenito, menja i prelazi u potpunu suprotnost. Oni postaju nepojmljivo agresivni, verbalno i fizi~ki nasilni u porodici, varaju, la`u, alkoholi{u se, obmanjuju okolinu, kr{e zakon, falsifikuju dokumenta, a kada se zbog toga na|u u nevolji nije im nelagodno i, po pravilu, uvek tra`e opro{taj i «jo{ jednu {ansu», koju od `ena redovno dobijaju.49_{Ali je, bez} izuze-taka, uvek prokockaju.

Ve}ina psihopata ponavlja porodi~no nasilje ve} tokom prve godine, a oko 70% njih, ~ine}i prose~no oko 6 incidenata.50 _{Tokom vremena, sve je} verovatnije da se napadi dese i na javnim mestima i `rtvi postaje sve lak{e da ih predvidi. «Videla sam ga kako dolazi..» je klasi~na formulacija `ena `rtava, a porodi~ni nasilnik postaje sve spremniji na zlostavljanje, nema nikakvog straha, niti ograni-~enja, ni od autoriteta izvan porodice.51_Ve}ina psi-hopata iz kategorije porodi~nih nasilnika napu{ta

42 Hare, R. (1993) op. cit. str. 208; Tako|e i Herman, J. (1992) Trauma and Recovery, New York:BasicBooks.

43 Hare, R. (1991) Manual for the Hare Psychopathic Checklist- Revised, Toronto: Multi-Health Systems.

44 Ibid.

45 Radulovi}, D. (1998) op. cit. str. 129.

46 Cleckey, H. (1976)

47 Radulovi}, D. (1998) op. cit. str. 131.

48 Nikoli}–Ristanovi}, V. (2000) Od `rtve do zatvorenice, Beograd: IKSI & VDS str. 79-80.

49 Radulovi}, D. (1993) op. cit. str. 131.

50 Domestic Violence: http://calswec.bercley.edu.

tretman, a i kada to ne u~ine, postaju jo{ opasniji nasilnici i mu~itelji, zbog znanja koje kroz psihoter-apiju sti~u, pa, ~ak, ~etiri, do pet puta ~e{}e recidi-viraju.52 _{To se pogotovo de{ava kada su mla|i,} kada koriste supstance, kada su ni`eg obrazovan-ja i prihoda, kada su ljubomorni i kada imaju prethodna hap{enja u svojoj biografiji. ^injenica da porodi~ni nasilnici koriste alkohol, u sociolo{koj lit-eraturi se, katkad, nedopustivo uzima za osnov da se alkoholisanost proglasi uzrokom porodi~nog nasilja. Istra`iva~i naime nalaze visoku korelaciju izme|u alkoholisanosti i droge i nasilja u porodici, ponekad ne poku{avaju}i da utvrde posreduju}e, interaktivne uticaje li~nosti na relaciju izme|u nasil-ja i zloupotrebe supstanci, a uz to su i neinformisani o komorbiditetu psihopatije i alkoholizma i narko-manije.53_{Alkohol je ~est pratilac psihopatije i} facili-tator, ali se ne mo`e progla{avati uzrokom porodi~nog nasilja, iako se, po nekim istra`ivanjima (u kojima se psihopatija isti~e kao prvi uzro~nik nasilja), nalazi da, ~ak 80% uhap{enih nasilnika u porodici ima istoriju zloupotrebe supstance.54

Posledice porodi~nog nasilja

psihopata na decu

Porodi~no nasilje psihopata, dovodi do niza negativnih posledica po mentalno zdravlje njihove dece. Zbog rane izlo`enosti traumi i zlostavljanju, takva deca regrediraju u pona{anju, imaju ozbiljne smetnje u govoru, pokazuju tipi~ne somatske `albe, no}ne more, anksioznost, emocionalne smetnje i te{ko}e u vezivanju. U periodu latencije, de~aci ~iji su o~evi porodi~ni nasilnici psihopatskog sklopa li~nosti, eksternalizuju probleme kroz agre-sivno i delinkventno pona{anje, dok devojke, ~e{}e, internalizuju i manifestuju kroz povla~enje, {kolsku fobiju i stra{ljivost. Kod de~aka se pojavlju-ju problemi u odnosima sa vr{njacima, tu~e, izbe-gavanje drugih, pa su i u adolescenciji prena-gla{eno agresivni, tragaju za odmazdom, uklju~uju se u aktivnosti gangova, be`e od ku}e i {kole, pokazuju neuspeh u {koli, ponavljaju razrede. Na emocionalnom planu, zlostavljana deca psihopata ostaju o{te}ena, kod njih je ~esto ometen razvoj socijalnih emocija, empatije i prosocijalnih stavova. Kada se na|u u stresnim okolnostima, oni reaguju jedinom vrstom pona{anja koju su nau~ili u ambi-jentu porodi~nog nasilja, a to je: bori se ili be`i ({to se bihejvioralno ispoljava agresijom ili

povla~e-njem).55 _{Zlostavljana deca psihopata, identifikuju} se sa agresorom, a rizik da se rano desenzitiziraju na nasilje veoma je veliki. Po{to su navikli na nasil-je, prihvataju ga kao normalno pona{annasil-je, ono postaje deo njihovog uobi~ajenog bihejvioralnog repertoara, a koriste ga i za prevazila`enje anksioznosti i depresije.56 _{Najozbiljnije o{te}enje} se kod njih pojavljuje u sferi vezivanja. Ako do|e do potpunog odsustva vezivanja, kod takve dece se strukturira psihopatski poreme}aj, a ako je vezivan-je nesigurno ili anksiozno, onda nastavezivan-je border line nivo funkcionisanja, ili, eventualno, eksploatativno vezivanje sa karakteristi~nim, narcisti~kim nivoom funkcionisanja ili, u najgorem vidu, violentno vezi-vanje, sa svim pobrojanim manifestacijama nasilja.57

(Kontra) efekti obaveznog tretmana

psihopatskih porodi~nih nasilnika

Saznanje da su najopasniji mu{karci koji kon-tinuirano maltretiraju svoje `ene i decu, psihopati, ima ozbiljne implikacije za programe tretmana. Najpre zato {to su psihopate sasvim rezistentne na tretman, a potom i zato {to neprimeren tretman mo`e pogor{ati stanje. To va`i i za obavezne vidove tretmana i za programe tretmana za nasil-nike.58 _{Iako ~e{}e od ostalih nasilnika u porodici} dobijaju sudska re{enja o prinudnom tretmanu, Hare,59_{kao i mnogi drugi autori,}60_{zaklju~uje da su} efekti takve mere, ili nikakvi, ili, ~ak, kontraproduk-tivni, jer oni postaju jo{ ve}i nasilnici. Pored toga, nema nikakve sumnje, da psihopati, bez izuzetka, drasti~no ometaju izvo|enje takvih programa i imaju negativan uticaj na ~itavu grupu. Uz rizik da se kriminalne psihopate jo{ bolje obu~e za kvali-fikovaniju manipulaciju i maltretman uku}ana, sti~u}i znanja iz psihologije na ovakvim seansama, najopasnija posledica slanja psihopata na grupni

52 Ibid.

53 Radulovi}, D. (2004) op. cit. str. 35.

54 Domestic Violence: http://calswec.bercley.edu.

55 Rygaard, P. N. (1998) “Psychopathic children: indicators of organic disfunction“, in: Millon, T., Simones, E., M., Briket-Smith, M., Davis, R., Psychopathy: antisocial, criminal and violent behavior, New York & London: Guilford Press, p. 247-260.

56 Prema nekim teoreti~arima, na ovakav na~in, pomo}u bru-talnog porodi~nog nasilja (~iji su izvr{ioci naj~e{}e psi-hopatske osobe), mo`e se objasniti etapno, intergeneraci-jsko preno{enje nasilja u intimnim odnosima.

57 Kernberg, O. (1975) Borderline conditions and pathological narcissism, New York: Jason Aronson.

58 Hare, R ( 1993) op. cit. str. 195-198.

59 Ibid.

tretman, je la`an ose}aj sigurnosti, koji on mo`e stvoriti kod supruge napada~a.61 _{Tipi~na zabluda} supruga tipa «bio je tretiran, pa }e sada biti bolji», onemogu}ava ih da pravovremeno i adekvatno reaguju, da budu oprezne i pripravne u situaciji slede}eg, obi~no, jo{ te`eg napada. Na terapijskim sastancima, psihopate se prikazuju ljubaznim, {armantnim, opisuju svoje nasilje u porodici kao sasvim bezna~ajno, kao nesre}an splet okolnosti koji se desio u ljutini, tokom `u~ne rasprave sa `enom ili kao posledicu nerviranja, zbog izuzetno lo{eg pona{anja deteta. Tokom intervjua koji prethodi tretmanu obi~no izjavljuju da razumeju problem i da je sve ono {to im treba da nau~e neku od ve{tina upravljanja ljutnjom. Neizostavno pokazuju kako su «dobro obave{teni» o fenomenu zbog koga im je sudski odre|en tretman. Opisuju psiholo{ku dinamiku i teorije povezane sa porodi~nim nasiljem na pompezan na~in i zaklju~uju da im tretman ne mo`e pru`iti vi{e nego {to oni ve} znaju, ali su, ipak, voljni da ga poha|aju, jer, «svojim znanjem», mogu pomo}i drugim mu{karcima da steknu bolji uvid u svoje probleme. Ve} tokom prve sesije, oni iznose gomilu neistina (npr. da imaju diplomu poznatog uni-verziteta, da su otpo~eli nekoliko uspe{nih poslova i sl.), ne propu{taju da ka`u da im je sada{nje krivi~no delo prvo, a kada ih vo|a grupe opomene da su, tako|e, osu|ivani za kra|e, napade i pre-vare, oni se, jednostavno, nasme{e, i ka`u da je sve to bilo bezna~ajno, rezultat pogre{nog razumevanja. U svim sesijama, psihopate domini-raju grupnim diskusijama i tro{e najve}i deo vreme-na neproduktivno, u povr{nim avreme-nalizama drugih ljudi. Ostali ~lanovi grupe su, obi~no, frustrirani nji-hovom intelektualnom arogancijom i agresivnim na~inom komuniciranja, te su kao {to smo ranije pominjali, ve} posle nekoliko grupnih sastanaka, ili izba~eni iz grupe ili sami napu{taju tretman.62

Zaklju~ni komentar

Najve}i oprez u identifikovanju, interventnom reagovanju, ka`njavanju i odre|ivanju mera obaveznog tretmana mora se imati onda kada su nasilnici u porodici psihopate. Na`alost, u na{im uslovima, gotovo da nije zabele`en slu~aj da su nasilnici u porodici bili prinu|eni da se podvrgnu psiholo{kom dijagnosti~kom ispitivanju u okviru

koga bi se utvrdilo da li pripadaju kategoriji psi-hopata ili ne.63 _{Dodu{e, i kada bi to postalo deo} ustaljene prakse, treba biti svestan ~injenice da su psihopate vrlo ve{te u kamufla`i, te se de{ava da lako zavaraju i stru~njake, dijagnosti~are i psihijatre i psihologe, prikazuju}i se u potpuno drugom, «nor-malnom» svetlu, naro~ito ukoliko o~ekuju da }e za po~injeno nasilje u porodici biti ka`njeni. Tada vrlo uspe{no simuliraju ne samo normalnost, nego i du{evnu bolest.64 _{Deca i supruge psihopata su,} kao `rtve njegovog nasilja fizi~kog i psiholo{kog, u ve}em riziku nego ~lanovi porodica u kojima nasil-nik nema psihopatski sklop li~nosti, a izgledi za jo{ suroviju viktimizaciju, paradoksalo se uve}avaju posle sudski odre|enih specijalizovanih tretmana.

Zbog svega {to je u radu izneto, jasno je da je prioritetan zadatak dru{tva, u saniranju posledica psihopatskog nasilja u porodici, pomo} majci da stekne sigurnost za sebe i decu, iako se to te{ko ostvaruje i pored zakonskih odluka i obezbe|ivanja da nasilnik snosi odgovornost za po~injeno. Od vitalnog zna~aja je, da se izna|u na~ini da se majka i dete, neposredno po napadu, sa~uvaju od posttraumatskog stresa, kao i da se obezbedi da se majka brzo preorijenti{e na dete, da bi proces empatije izme|u nje i deteta ostao neo{te}en. Time se predupre|uju i tragi~ne psihi~ke posledice, zas-toji u razvoju i trajna o{te}enja dece, a njihova trau-ma, biva koliko - toliko ubla`ena.

Me|utim, kada su nasilnici psihopatskog sklopa li~nosti, mnoge `ene ne prijavljuju napade, zbog sasvim opravdanog straha od odmazde. Njihova deca su, tako|e, zastra{ena i nisu ni sposobna da se `ale, a susedi, pak, ne `ele da se me{aju, znaju}i kakva je li~nost izvr{ilac, pa se viktimizaci-ja nastavlviktimizaci-ja, nekada do tragi~nih posledica. U svakom slu~aju, ciklus nasilja se samo u~vr{~uje, a psihopatski stil pona{anja se, tako, sistematski reprodukuje.

61 Hemphill, J. (1991) Psychopathy and recidivism following realise from a therapeutic community treatment program, Unpublished master’s thesis, University of Saskatchewan, Saskatoon, Saskatchewan, Canada.

62 Radulovi} (2004), op. cit. str. 165.

63 U anglosaksonskim studijama evaluacije tretmana porodi~nih nasilnika, izme|u ostalih instrumenata, primenju-je se i Hare-ova skala psihopatiprimenju-je (PCL-R), pa je ustanovl-jeno da na uzorku mu{karaca koji su zbog nasilja nad `enama, po sudskoj odluci, u~estvovali u programu tret-mana, nalazi 25% psihopata. Ali se ne sme gubiti iz vida ~injenica, da, uprkos sudskog re{enja, mnogi porodi~ni psi-hopatski nasilnici ne odlaze na tretman, a i oni {to krenu na par seansi, brzo odustanu ili su isterani. Dakle, stopa u~e{}a psihopata u porodi~nom nasilju je znatno ve}a, u odnosu na onih dvadeset pet procenata koji zavr{e tretman.

Danka Radulovi}, PhD

Characteristics and consequences of

psychopathic domestic violence

Domestic violence is a problem to which more attention is paid today. However, in its theoretical consideration, as well as in practical reaction, one must not lose sight of characteristics of domestic