57 Decembar 2004.
D
evedesetih godina, tokom ratnih sukoba zbog raspada biv{e SFRJ, vi{e od 4 miliona ljudi je napustilo svoje domove. Od tog broja vi{e od 1.500.000 je spas potra`ilo unutar granica svoje zemlje u internom raseljenju. Pet ili skoro deset god-ina od zavr{etka sukoba u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, na Kosovu i u Makedoniji, u regionu je ostalo oko 600.000 interno raseljenih lica (IRL), bez mogu}nosti da se vrate u mesta odakle su izbegli ili integri{u u sredinu gde su potra`ili uto~i{te.Od svog osnivanja 1995. godine, Grupa 484 kao neprofitna, nevladina organizacija poma`e izbegli-cama iz Bosne i Hrvatske, a od 1999. raseljenima sa Kosova. Grupa 484 pru`a informativnu, pravnu i psihosocijalnu pomo} najugro`enijim izbeglicama i raseljenim licima, prvenstveno usmeravaju}i podr{ku ka oja~avanju njihovih sopstvenih kapaciteta za za{titu svojih prava.
Po{to nisu pre{li me|unarodnu granicu, i u odsustvu obavezuju}eg me|unarodnog sistema koji bi ih {titio, odgovornost za polo`aj raseljenih lica le`i pre svega na njihovoj mati~noj dr`avi koja mora da im obezbedi punu jednakost sa drugim gra|anima. U praksi, raseljena lica su izlo`ena mnogim problemima u ostvarivanju osnovnih gra|anskih, ekonomskih i socijalnih prava, kao {to je dobijanje li~nih dokumenata, ostvarivanje vlas-ni~kih prava, pristup zdravstvenoj za{titi, socijalnoj pomo}i, ostvarivanje prava na adekvatan sme{taj itd. Bez posebnih mera za{tite, iz pravne jednakosti koju raseljeni navodno imaju, ~esto proizilazi nemogu}nost ostvarivanja ljudskih prava i te{ko}e u pristupu javnim uslugama.
Naime, iako su im ~esto potrebne iste mere za{tite kao izbeglicama, raseljeni na prostoru biv{e SFRJ suo~avaju se sa nebrigom i diskriminacijom dr`avnih vlasti i sve manjom zainteresovano{}u me|unarodnih organizacija koje su te`i{te svojih
aktivnosti premestili ka drugim kriznim regionima u svetu. Organizacije, kao {to su UNHCR, ICRC, WFP, ECHO, obustavile su ili zna~ajno smanjile pro-grame humanitarne pomo}i, preusmeravaju}i svoje aktivnosti na dohodovne i razvojne projekte, {to je dovelo do rizika da najugro`eniji me|u raseljenim budu potpuno uskra}eni za pomo} u hrani i osnovn-im `ivotnosnovn-im namirnicama koja osnovn-im je i dalje preko potrebna. Ekonomske sankcije, ratovi i velike selidbe stanovni{tva dovele su do op{teg siroma{enja dru{tva, iscrpljenosti institucija sistema i srozavanja nivoa usluga koje dr`ava mo`e da ponudi, tako da u zemljama regiona jo{ ne postoje kapaciteti socijalne za{tite koji bi efikasno zamenili humanitarnu pomo} me|unarodnih organizacija.1
S tim u vezi, NRCje upozorio da smanjenje broja raseljenih ne zna~i nu`no ispunjenje dugoro~nih re{enja, jer na primeru Hrvatske i Bosne i Hercegovine se mo`e videti da te{ka ekonomska situacija ili diskriminatorna praksa protiv pripadnika manjina ~ine povratak raseljenih te{kim ili neodr`ivim.2@ive}i na marginama dru{tva u te{kim
`ivotnim uslovima, raseljeni u regionu su permanen-to izlo`eni raznim formama direktne i indirektne diskriminacije, a negde, kao na Kosovu, ~ak otvorenom nasilju i zastra{ivanju.
* Grupa 484, Gra~ani~ka 10, Beograd, E–mail: office@grupa
484.org.yu
1 U Srbiji, Me|unarodni komitet crvenog krsta (ICRC) ponudio je da pomogne u tom prelazu obezbediv{i milion evra koji }e da se dodeljuje najugro`enijim raseljni~kim porodicama preko ra~una Komesarijata za izbeglice Republike Srbije. Dogovor je bio da petstotina porodica svakog meseca prelazi na ra~un Ministarstva socijalne za{tite i da prestaju da budu na teretu ICRC. Tih 6.000 porodica obuhvata oko 30.000 najugro`enijih raseljenih lica koji imaju pravo na socijalnu za{titu. Svakog meseca bi petstotina porodica tre-balo da prolazi kroz proceduru lokalnih centara za socijalni rad kako bi tu pomo} nastavili da dobijaju od dr`ave, ali prema nezvani~nim izve{tajima iz Ministarstva taj program nije zadovoljio o~ekivanja.
2 NRC, Global IDP project, Protecting internally displaced per-sons in the OSCEarea: A neglected commitment, October 2003.
POJEDINA^NI PROJEKTI U VEZI ISTINE I
POMIRENJA U BIV[OJ JUGOSLAVIJI I SVETU
DANILO RAKI]*
Neka razmatranja o polo`aju i
DANILO RAKI]
Neka razmatranja o polo`aju i perspektivi interno raseljenih lica na prostoru biv{e SFRJ
58 Decembar 2004.
Op{ta oskudica i nedostatak perspektive i dalje }e biti sna`an izvor socijalnih tenzija. Bez sadr`ajne i dublje demokratizacije i stvaranja povoljne klime u regionu, te{ko }e se stvoriti pret-postavka za trajno re{enje problema raseljenih. U odsustvu izgledne egzistencijalne perspektive, veli-ki broj raseljnih i izbeglica na}i }e se «u socijalno deklasiranim slojevima koji su tradicionalno upori{ta nacionalizma».3Savet Evrope je upozorio
da se tragedija tih ljudi ~esto zloupotrebljava za promovisanje ekstremisti~kih politi~kih ideja.4
Prema oceni HCIT-a, zloupotreba njihove pozicije `rtve odnosno politi~ka radikalizacija i usmeravan-je raselusmeravan-jenih ka ekstremnim politi~kim opcijama bi}e olak{ana ukoliko ne bude pomaka u re{avan-ju njihovih osnovnih `ivotnih problema.
Osvrt na polo`aj raseljenih lica u
zemljama biv{e SFRJ
U Srbiji i Crnoj Gori, pet godina od prestanka sukoba na Kosovu, nalazi se 224.833 interno rasel-jenih (Srba, Roma i drugih nealbanaca), od kojih 206.789 u Srbiji, a 18.044 u Crnoj Gori. Nacionalisti~ke opcije su oja~ale posle parlamen-tarnih izbora, a mnoge partije u takozvanom demokratskom bloku jo{ uvek su optere}ene nacionalisti~kim i ksenofobi~nim stavovima. U celi-ni gledano, nema povoljne politi~ke klime za efikas-no re{avanje poblema raseljenih u dru{tvu. Nestabilna politi~ka situacija u Srbija potresa sva polja delanja koja se ti~u izbeglica i IRL, tako da ne postoji strategije za re{avanje problema raseljenih koji su izlo`eni sistematskoj vrsti indirektne diskrim-inacije kada je u pitanju, pre svega, registrovanje prebivali{ta i pribavljanje li~nih dokumenata, {to je preduslov za sticanje svih ostalih prava. UNHCR o~ekuje da razni programi, uklju~uju}i i Strategiju za smanjenje siroma{tva, ne}e blagovremeno po~eti sa implementacijom, {to }e dovesti do zane-marivanja potreba najugro`enih me|u izbeglicama i raseljenim.5 Prema istra`ivanju ICRC, oko 90
odsto raseljenih u Srbiji nalazi se ispod granice siroma{tva, za razliku od deset odsto lokalnog stanovni{tva ispod te granice.6
Iz politi~kih razloga, Vlasti u Sbiji potpuno su nevoljne da ponude programe integracije za rase-ljene, insistiraju}i na njihovom povratku na Kosovo. Aktivnosti najva`nijih me|unarodnih ~inilaca (UNHCR, Savet Evrope, OEBS), kao i doma}ih organizacija koje se bave za{titom IRL i promoci-jom njihovih prava, ograni~ene su stoga na predla-ganje mera u okviru opcije povratka na Kosovo, {to limitira pravo IRL da se integri{u u mestima rase-ljenja. Eksplicitan primer takve diskriminacije je u procesu zatvaranja kolektivnih centara. Programi nov~ane i materijalne pomo}i za ljude koji izlaze iz kolektivnih centara usmereni su samo na izbeglice, ali ne i na raseljena lica. Preostalih 8.000 raseljenih u kolektivnim centrima mogu da odaberu samo preme{taj u drugi kolektivni centar, odnosno ponovno preseljenje.
Tako|e, nestabilnost politi~kih institucija, prak-ti~no nepostoje}i pravni okvir na nivou dr`avne zajednice Srbije i Crne Gore, kao i veoma usko i neprecizno odre|ene nadle`nosti dr`avnih organa i lokalne samoprave, potpuno blokiraju svaku aktivnost na promociji prava IRL na dr`avnom i lokalnom nivou.
U Crnoj Gori, polo`aj raseljenih je dodatno ote`an jer ih vlasti tretiraju kao gra|ane Srbije bez jednakih prava sa gra|anima Crne Gore. Oni su potpuno isklju~eni iz dru{tvenog sistema, bez mogu}nosti dobijanja dr`avljanstva, zaposlenja, socijalne pomo}i, adekvatnog sme{taja itd. Odnos crnogorskih vlasti prema izbeglicama i IRL, ~esto je bio predmet kritika me|unarodnih organizacija.
Oko 25.000 raseljenih lica, pre svega pripadnika manjina, raseljeno je usled etni~kih sukoba i tenzi-ja unutar Kosova. Tako|e, u provinciji pod protek-toratom Ujedinjenih nacija, nalazi se jo{ uvek 5.000 Albanaca iz Pre{evske doline s juga Srbije koji su na Kosovo izbegli tokom 2000. i 2001. u vreme borbi srpskih snaga bezbednosti sa albanskim pobunjenicima.7 Prema podacima UNHCR na
Kosovo se do sada vratilo oko 11.000 Srba, Roma i drugih nealbanaca, od kojih 3.800 pro{le godine. Broj povratnika na Kosovo je mali, pre svega zbog nepostojanja osnovnih bezbednosnih uslova. Veoma su ~esti slu~ajevi ubistava, paljenja i uni{tavanja imovine i drugih oblika napada i zas-tra{ivanja. Nasilje je kulminiralo u neredima albanske ve}ine protiv srpske zajednice i me|unar-odne uprave 17. i 18 marta 2004. fgodine, kada je 20 ljudi ubijeno, oko 950 povre|eno, a uni{teno je najmanje 750 ku}a i stanova pripadnika manjina
3 Ratko Bubalo, HCIT, Ograni~avaju}e okolnosti br`eg iznala`enja trajnih re{enja izbegli~kih problema na podru~ju biv{e SFRJ, 2004.
4 COE, SAMhas changed enormously but not yet enough, September 2004.
5 UNHCR, South-Eastern Europe – Major developments, 2004.
6 ICRC, The Vulnerability Assesment of Internally Displaced
DANILO RAKI]
Neka razmatranja o polo`aju i perspektivi interno raseljenih lica na prostoru biv{e SFRJ
59 Decembar 2004.
kao i 36 crkava i manastira. Neredi su doveli da novog raseljenja vi{e od 4.000 ljudi, uglavnom unutar provincije, a pet meseci kasnije njih 2.300 i dalje je bilo raseljeno.8
Tako|e, nere{ena imovinska pitanja, nemogu}nost zaposlenja i neadekvatno i nedovoljno finansiranje projekata reintegracije, bili su glavni razlozi za slab povratak raseljenih.
U avgustu 2004, UNHCR je preporu~io zemlja-ma Zapadne Evrope da nastave da pru`aju za{titu azilantima, pripadnicima manjina sa Kosova i ljudi-ma iz me{ovitih brakova i da, pre svega iz bezbed-nosnih razloga, ne vra}aju te ljude u provinciju, ali ni u druge delove Srbije i Crne Gore gde bi se na{li u stanju internog raseljenja, odnosno u situaciju da ne}e mo}i da ostvare osnovna ljudska prava. UNHCRje apostrofirao Rome, A{kalije i Egip}ane, kao posebno ugro`ene i marginalizovane etni~ke grupe na Kosovu i u Srbiji. Ta organizacija je zauzela stanovi{te da povratak tih ljudi ne bi bio razlo`an, sem ukoliko ne bi bio iznimno opravdan u svakom pojedina~nom slu~aju.9
U BiH i Hrvatskoj, nacionalisti~ke partije su se vratile na vlast, ali na sre}u vi{e otvoreno ne upra`njavaju jezik ksenofobije. S druge strane, skoro da ne postoji ili je znatno usporeno re{ava-nje brojnih izbegli~kih i raseljeni~kih problema, posebno onih koji proizilaze iz diskriminatorskih propisa (stanarsko pravo, pravo na u~e{}e u priva-tizaciji). Tako|e, ono {to se ~ini u korist raseljenih i izbeglica, radi se pod pritiskom, odnosno iznu|eno je prijemom u Savet Evrope, uklju~ivanjem u Evropsku uniju itd.
U Hrvatskoj, prema zvani~nim podacima u aprilu 2004. godine bilo je 11.493 interno raseljenih lica. Od ovog broja 1.702 IRL su srpske nacional-nosti, koji uglavnom ~ekaju da se vrate u u svoje domove u Slavoniji u Isto~noj Hrvatskoj. Od 220.000 raseljenih Hrvata, 211.510 se vratilo u svoje domove. Pored malog broja raseljenih Srba, u Hrvatskoj postoji i zna~ajan broj izbeglica – vi{e od 200.000 za koje nije na|eno dugoro~no re{enje devet godina od prestanka sukoba. Mali broj reg-istrovanih raseljenih Srba u Hrvatskoj mo`e da se objasni i manjkavim popisom koje su hrvatske vlasti sprovele 1997., 1999. i 2003. godine.10
Vlada Hrvatske je izrazila re{enost da vrati uzurpiranu imovinu izbeglim Srbima, ali je, prema podacima UNHCR, propustila da ispuni zadate rokove za povra}aj, tako da jo{ uvek ima 3.509 slu~ajeva okupirane imovine. Pored brojnih zakon-skih i proceduralnih te{ko}a s kojima se izbeglice i IRL suo~avaju, povratak ote`ava i te{ko ekonomsko stanje u pojedinim regijama koje je dovelo do toga da je u nekim slu~ajevima povratak bio neodr`iv. Zbog smanjenja fondova, UNHCR je bio prinu|en da smanji pomo} povratnicima pri preuzimanju domova koje je trebalo osposobiti za stanovanje. Ti domovi su naj~e{}e prethodno bivali oplja~kani, a njihova infrastruktura je namerno uni{tavana.11
Na osnovu selektivne diskriminatorne primene Zakona o stambenim odnosima, nekoliko desetina hiljada Srba je izgubilo stanarsko pravo na oko 30 - 35.000 stanova. Odluka Evropskog suda za ljuds-ka prava u Strazburu od jula 2004. da odbije tu`bu biv{eg nosioca stanarskog prava Kristine Ble~i} protiv Hrvatske, cene}i da nije do{lo do povrede prava imovine, odnosno da stanarsko pravo nije identi~no pravu vlasni{tva, sigurno ne}e doprineti trajnom re{enju problema izbeglica i raseljenih lica. (Presuda broj 59532/00-Ble~i} protiv Hrvatske)
U Bosni i Hercegovini, od 2 miliona ljudi koji su napustili svoje domove tokom rata, oko 900.000 ljudi je bilo interno raseljeno. Osam godina od prestanka rata i potpisivanja Dejtonskog sporazuma oko 330.000 ljudi je ostalo raseljeno unutar zemlje u oba entiteta. U Federaciji BiH ostalo je oko 140.000 raseljenih, 170.000 u Republici Srpskoj i 20.000 u distriktu Br~ko. Zahvaljuju}i protektoratu me|unarodne zajed-nice, vra}anje imovinskih i stanarskih prava u Bosni i Hercegovini odvija se neometano, ali glavna prepreka za odr`ivi povratak je te{ka ekonomska situacija bez mogu}nosti zaposlenja. Povratak raseljenih u BiH najvi{e usporava nedostatak finan-sijskih sredstava za obnovu o{te}enih i uni{tenih ku}a, a odlazak me|unarodnih donatora preti pogor{anju ovog problema.12
Tako|e, povratnici koji se vra}aju u entitete u kojima predstavljaju etni~ku manjinu povremeno su izlo`eni napadima ~iji je cilj zastra{ivanje i zaustavl-janje daljeg povratka. Prema oceni UNHCR, bezbednosna situacija daje osnov za zabrinutost po{to su u 2003. zabele`ena tri ubistva u vezi sa povratkom.13Dodatnu zabrinutost izaziva povla~e-8 UNHCR position on the continued international protection
needs of individuals from Kosovo, August 2004.
9 UNHCR, The possibility of applying the internal flight or relo-cation alternative within Serbia and Montenegro to certain persons originating from Kosovo and belonging to ethnic minorities there, August 2004
10 NRC, Global IDPproject, Profile of Internal Displacement: Croatia, May 2004.
11 UNHCR, South-Eastern Europe – Major developments, 2004.
12 NRC, Global IDPproject, Profile of Internal Displacement: Bosnia and Hezegovina, January 2004.
DANILO RAKI]
Neka razmatranja o polo`aju i perspektivi interno raseljenih lica na prostoru biv{e SFRJ
60 Decembar 2004.
nje NATO trupa, koje bi trebalo da zamene mirovne snage EU, koje mo`da ne}e mo}i da odgovore naraslim etni~kim tenzijama, s obzirom na njihov broj i nedostak iskustva u o~uvanju mira.14Tako|e,
povratnici, koji uglavnom predstavljaju nacionalne manjine u entitetima u koje se vra}aju, jo{ uvek se suo~avaju sa diskriminacijom u zapo{ljavanju, soci-jalnoj i zdravstvenoj za{titi i {kolstvu, zbog ~ega su pojedine op{tinske vlasti izlo`ene pritisku i sankci-jama Visokog predstavnika me|unarodne zajednice. U Makedoniji, kao rezultat etni~kih sukoba izme|u Albanaca i Makedonaca 2000. i 2001. oko 170.000 ljudi je izbeglo iz svojih domova od kojih je 74.000 bilo interno raseljeno. Od potpisivanja Ohridskog sporazuma u avgustu 2001. godine, 95 odsto izbeglih i raseljenih se vratilo u svoje domove. Oko 2.700 ljudi koji su jo{ uvek raseljeni ne vra}aju se, pre svega, zbog straha za svoju bezbednost. Ipak, sa zavr{etkom obnove njihovih ku}a, o~ekuje se da }e se zna~ajan broj raseljenih vratiti svojim domovima tokom 2004.15
Zaklju~ak
Neujedna~en regionalni pristup predstavlja veliku prepreku za povratnike i raseljene. Postoje velike razlike u pravnom i op{tem egzistencijalnom polo`aju izbeglica i raseljenih lica u zemljama u regionu (na primer: stanarska prava u BiH i Hrvatskoj). Isto tako, u Srbiji postoji velika ozloje|enost na me|unarodnu zajednicu, odnosno
njenu upravu na Kosovu, predstavljenu kroz UNMIK i KFOR, zbog potpunog proma{aja da uspostavi bezbednost i po{tovanje osnovnih ljudskih prava na Kosovu i Metohiji, kao {to su to uspeli u Bosni i Hercegovini. Ipak, o~ekivanja od me|unarodnih i evropskih integracija, iako ~esto nerealna, daju prostor evropskoj i me|unarodnoj zajednici da uslovljava pomo} ispunjavanjem preuzetih me|unarodnih obaveza i daju joj mogu}nost da vi{e insistira da se svuda u regionu pod jednakim uslovi-ma ostvaruju prava kako povratnika tako i raseljenih lica.16 UNHCR smatra da bez urgentnog procesa
pomirenja koji bi obuhvatio sve ljude u regionu, uz sna`nu podr{ku me|unarodne zajednice, pitanje mira i ekonomskog razvoja ostaje nere{eno, kao i problem povratka ili integracije raseljenih lica.17
Danilo Raki}
The overview of the status and
prospec-tive of internally displaced persons on the
territory of the former Yugoslavia
In this paper the overview of the status and the prospective for the future of internally displaced persons in Serbia and Montenegro, Bosnia and Herzegovina, Croatia and Macedonia is done. The Group 484 is an NGO, which have been supporting refugees since 1995 and internally displaced per-sons from Kosovo since 1999.
14 AFP, Ethnic hatred stalks Bosnia a decade after war, 11 September 2004.
15 NRC, Global IDPproject, Profile of Internal Displacement: Macedonia, February 2004
16 Ratko Bubalo, HCIT, Ograni~avaju}e okolnosti br`eg iznala`enja trajnih re{enja izbegli~kih problema na podru~ju biv{e SFRJ, 2004.
