The first marriage of despot Leonardo III Tocco

UDK

327:94Š(496.5:497.11)“14”

Nada Ze~evi}

PRVI BRAK DESPOTA LEONARDA

III

TOKO

U radu se razmatraju pitawa direktnih motiva i {ire zainteresovanosti

za ugovarawe braka izme|u despota Leonarda

III

Toko (1449–1479) i Milice,

k}erke despota Lazara Brankovi}a i Jelene Paleolog, sklopqenog 1. maja 1463.

godine u Dubrovniku. Istorijska analiza, zasnovana uglavnom na dokumentarnim

podacima, ali i nekolicini narativnih izve{taja nastalih u vreme blisko

skla-pawu braka, navodi na zakqu~ak da je, uprkos evidentnom umawivawu zna~aja te

veze, ~emu su neki krugovi izve{ta~a pribegavali, woj u vreme sklapawa ipak

bio pridavan {iri politi~ki zna~aj, te da je korist od ovog kratkotrajnog braka

Leonardo

III

Toko imao i posle Mili~ine smrti.

Dana 1. maja 1463. godine u velikoj sali Rektorove palate u Dubrovniku

sklopqen je brak izme|u Milice Brankovi}, k}erke po~iv{eg srpskog despota

Lazara (1456–1458), i Leonarda

III

Toko (1448–1479), latinskog despota

jon-skih ostrva.

Narativna dela, nastala nekoliko decenija nakon ovoga doga|aja, od

stra-ne osoba koje su prostorno i dostra-nekle li~no bile bliske supru`nicima,

opi-1_{Informativno o vladavini LeonardaIIIToko (1449–1479),W.Miller,The Latins in the}

Levant:A History of Frankish Greece(1204–1566)(New York—Cambridge, 1964repr), 483–486;D.M. Nicol,The Despotate of Epiros1267–1479 (Cambridge,MA1984), 210–213. Za izvore, literaturu i komentare o Leonardovoj tituliB. Ferjan~i}, Despoti u Vizantiji i ju`noslovenskim zemqama (Beograd, 1960), 85–87.N. Ze~evi}, Bra~ni ugovor LeonardaIIIToko i Milice Brankovi}, Stari srpski arhiv 4 (Spomenica profesora Milo{a Blagojevi}a) (2005) 229–230.

2_{T.Spandugnino,De la origine deli Imperatori Ottomani,ordini de la Corte,forma del}

guerreg-giare loro religione,rito,et costumi de la natione,in Documents inedits relatifsa_l’histoire de la Gre_{ce au}

MoyeneAge,ed.G.Sathas(Paris, 1890),vol. 9, 166; novije izdawe na engleskom,D.M.Nicol, Theo-dore Spandounes:On the Origin of the Ottoman Empire(Cambridge, 1997), 40;H.de Busac, œChroniqueŒ, inE. Brayer— V. Laurent, œLe Vaticanus Latinus4789: Histoire et alliences des Cantacuze_{nes aux}

is-suju ovaj brak istovetno, kao zna~ajnu dinasti~ku alijansu.

_{Za wih, ova veza}

predstavqa savez izme|u Leonarda, pripadnika mo}ne napuqske porodice ~iji

su preci vladali jo{ i Epirom, te delovima Peloponeza, sa Milicom, koja je,

osim {to je dolazila iz srpske dinastije Brankovi}, imala korene i u

vizan-tijskoj carskoj porodici, budu}i da je po majci bila unuka despota Tome,

jed-nog od dvojice mla|ih sinova cara Manojla

II

Paleologa, koji su do 1460.

godi-ne vladali posledwim romejskim enklavama na Pelopogodi-nezu.

Me|utim, nasuprot pomenutim narativnim izve{tajima, zvani~ni

doku-menti dubrova~kih institucija, nastali u vreme kada je brak sklopqen, o ovoj

vezi govore druga~ije.

_{[turost wihovog iskaza i usputno navo|ewe bra~nih}

strana tako su uo~qivi da se sti~e utisak kako wegovo sklapawe nije

predsta-vqalo ni{ta vi{e od obi~nog porodi~nog povezivawa pripadnika

Dubrov~a-nima ne naro~ito zanimqivih suseda.

_{Kontrast izme|u nagla{avawa zna~aja}

braka u pomenutim narativnim delima i generalne oskudnosti dubrova~kih

zvani~nih izvora iz vremena wegovog sklapawa isti~e se i kontradiktorno{}u

detaqa iz, do danas, najiscrpnijeg neposrednog izve{taja o ovoj vezi — bra~nog

ugovora supru`nika, sklopqenog istog dana kada je obavqeno i ven~awe.

_Iz

wega, na jednoj strani, jasno proizlazi zakqu~ak da je sklapawe braka

nesumwi-vo bio zna~ajan dru{tveni doga|aj u Dubrovniku tog vremena: obredu ven~awa

ta}i da su se sva trojica autora pozivala na li~ne direktne porodi~ne veze sa ~lanovima porodi-ca Toko i Brankovi}.

3U stale{kom pogledu, ovaj brak dobar je primer povezivawa mlado`ewe ni`eg ranga sa nevestom iz istaknutije porodice, nepisanog pravila statusnog napredovawa u regionu tog vre-mena. O tome v.H.Bresc,Europe:Town and Country(Thirteenth–Fifteenth Century),in A History of the Family,eds.A.Burguiere,C.Klapisch-Zuber,M.Segalen,F.Zonabend(Cambridge,MA, 1996) 451.

4_D.Zakythinos,Le despotat grec de Moree(1262–1460),vol. 1 (Paris, 1932), 119; 204–297; 351–358;I.\uri},Sumrak Vizantije:vreme Jovana VIII Paleologa1392–1448 (Zagreb, 19892_{), 46–47.}

5_{Detaqan navod dubrova~kih referenci koje pomiwu boravak Milicine majke Jelene}

Pa-leolog u Dubrovniku (a sa wom verovatno i Milice), uD.Dini}-Kne`evi},Sremski Brankovi}i, Istra-`ivanja4 (1975) 24–25,nn. 99–105. Dana 1. i 2. maja 1463. nijedno dubrova~ko ve}e nije zabele`i-lo svoj rad (1. maj je padao u nedequ), a jedina direktnija vest o pripremama za svadbu jeste odlu-ka iz 30. aprila 1463,Dubrova~ki arhiv(=DA),Diversa Cancellariae,vol. 71,fol. 32r(mikrofilm Di-versa Cancellariae,II/7/11, Arhiv SANU u Beogradu), kojom se Jeleni za tu priliku daje finansij-ska pomo}, te joj se ustupa sala Velikog ve}a. Na sli~an na~in sled doga|aja bele`i i nastavak de-laCroniche di Ragusa Giugnii Resti,in Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium,vol. 25,ed.S.Nodilo(Zagreb, 1893) (=Resti}ev nastavlja~), 361.

6_{[turost dubrova~kih izvora generalno po pitawu Brankovi}a u to vreme,}

Dini}-Kne`e-vi},Sremski Brankovi}i, 24, tuma~i kao pokazateq prestanka interesovawa Dubrov~ana za tu poro-dicu usled wenog politi~kog kraha.

7_{Tekst latinskog dokumenta koji se danas ~uva kao deo porodi~nog legata uArchivio di}

prisustvovao je veliki broj uglednih svedoka, kao i visokih zvanica

„latin-skog, gr~kog i slovenskog jezika,Œ

_{a neobi~no elaborirane formule obe}awa o}

uzajamnom po{tovawu budu}ih supru`nika tako|e pokazuju da je brak bio

vi-|en kao veza od posebnog zna~aja.

_{Ipak, neki detaqi iz bra~nog ugovora}

jedna-ko nedvosmisleno ukazuju na ne{to drugo. Uslovi braka i ven~awe utana~eni

su u evidentnoj `urbi, svega nekoliko dana pre obavqawa samog ~ina stupawa u

brak,

_{prilikom ne{to sve~anije ceremonije, daleko mawe rasko{ne od pre- i}

post-nupcijalnih proslava, kakve bi trebalo da prate jedan ovakav doga|aj,

dok su tro{kovi za slavqe bili skromni i, kako izgleda, najve}im delom

pod-mireni od strane dubrova~kih vlasti.

_{Neobi~nost sklapawa ovoga braka}

ogleda se i u odsutnosti mlado`ewe, te ~iwenici da su umesto wega brak

sklo-pili wegovi opunomo}eni izaslanici,

_{dok te`inu iskqu~ive deklaracije o}

saglasnosti obe strane na bra~ni `ivot prema kanonima katoli~ke crkve i

za-konima Svetog Rimskog Carstva izazivaju naznake vizantijske pravne prakse,

kojima se odre|uju neka pitawa polo`aja budu}e Leonardove supruge.

8Ugovor, 215–216, red. 190–195 (reference na redove prate savremeno izdawe).

9Za ove formule Ugovor, 211, red. 27–35, 212–213, 78–90, i komentar, str. 224, nap. 10. Za sli~ne formule u drugim va`nim brakovima sklopqenim u DubrovnikuXVveka,Janekovi}-R o-mer,Rod i grad, 61.

10Mada postoje indicije da se o ovom braku generalno razmatralo u ranu jesen 1462. (v. dole, str. 12–14), hronologija wegovog sklapawa koju otkrivaju Ugovor, str. 211, red 8 iDA, Di-versa Cancellariae,vol. 71,fol. 32r, jasno pokazuje da su neposredne pripreme za brak izvr{ene za ma-we od dve sedmice, u periodu nakon 11. aprila 1463, a pre 30. aprila iste godine.Cf.J.Tadi}, Pro-met putnika u starom Dubrovniku(Dubrovnik, 1939), 98, i\. To{i}, Posqedwa bosanska kraqica Ma-ra, Zbornik za istoriju Bosne i Hercegovine 3 (2002) 40. O `urbi strana Toko i Brankovi} tako|e svedo~i i hronolo{ka podudarnost pravnog ~ina (contractio matrimonii) i ceremonijalnog dela ven-~awa, ~inova u drugim slu~ajevima obi~no razdvojenih mesecima pa i godinama.N.b. — nasuprot uobi~ajenoj uplati miraza pre ven~awa, klauzula Ugovora koja ugovara uplatu miraza u vreme kada Milica bude stigla u dom svoga supruga (str. 213, red. 111–113), dakle, nakon obavqene ceremonije ven~awa, kako se ~ini, po{tuje dubrova~ki zakon donesen svega par sedmica pre ven~awa Leonarda i Milice,v.Liber Croceus,ed.B. M. Nedeqkovi}, u Zbornik za istoriju, jezik i kwi`evnost srp-skog naroda,IIIodeqewe, kwigaXXIV(Beograd, 1997), cap. 34, str. 34 (28. mart 1463).

11_{Ugovor, 215–216, red. 180–199. O svadbenim sve~anostima u Dubrovniku u vreme blisko}

ovoj svadbiDini}-Kne`evi}, Polo`aj `ene, 76–77. Atmosferu ove svadbe svakako su nadvisiva-le sve~anosti koje su Dubrov~ani organizovali povodom udaje Milicine majke Jenadvisiva-lene za Lazara Brankovi}a u jesen 1446., v.B. M. Nedeqkovi}, Dubrovnik u svatovima kneza Lazara \ur|evi}a, Zbornik Filozofskog fakulteta u Beogradu (=ZFFB) 8/2 (1964) 479–523;M. Spremi}, Despot \u-ra| Brankovi} i wegovo doba (Beograd, 1994), 315–319.

12_{DA,Diversa Cancellariae,vol. 71,fol. 32r.Resti}ev nastavlja~,p. 361.}

13_{Cf.Janekovi}-R}omer,Rod i grad, 65, o tada{wem obi~aju da mlado`ewe li~no pregovara-ju oko uslova sklapawa braka. Leonardovi izaslanici bili su Galasije Ruso (Russo/œRuffoŒ) i Ja-nu}ije Morelo. O GalasijuZe~evi}, Bra~ni ugovor, 224, i nap. 12. Navedenom komentaru o wemu ovom prilikom dodajem ~iwenicu da wegovo ime nije zabele`eno ni u jednoj italijanskoj grani ove porodice tokomXVveka, (G.Caridi,La spada,la seta,la croce:i Ruffo di Calabria dal XIII al XIX secolo‰Torino, 1995Š), {to ~ini izvesnom pretpostavku da je Galasije bio pripadnik ogranka ove porodice koji se u Gr~koj na{ao ranije, po svoj prilici prate}i Toko gospodare uXIVveku.

14_{Ugovor, 211, red. 30–33;ibid., red. 40–43; 214, red 122. Zapadniususogleda se i u}

Pogled na politi~ku situaciju u regionu, u vreme sklapawa braka daje

ja-san odgovor na to za{to sklapawu ove veze Dubrov~ani, kao ni ostali

savreme-nici upu}eni u doga|aj, nisu mogli pridati o~ekivani zna~aj — dobro je bila

poznata ~iwenica da se nijedna supru`ni~ka strana nije mogla pohvaliti

is-taknutim polo`ajem. Milica je, kako znamo, u svoj brak unela teret te{kih

okolnosti koje su je pratile tokom wenog dotada{weg `ivota: neslo`na

poro-dica, gubitak oca, a zatim i domovine i povla{}enog `ivota u blizini

tro-na.

_{Wenom siroma{nom politi~kom mirazu svakako treba dodati i}

nesumwi-vo te{ko iskustnesumwi-vo plemenitih pojedinaca iz romejskog sveta koji su pretrpeli

osmansko osvajawe i egzil.

_{U trenutku sklapawa svoga braka, Milica je ve}}

~etiri godine — tre}inu svoga dotada{weg `ivota

_{— provela sa majkom u}

iz-begli{tvu koje ih je od Srbije, preko Ugarske, Bosne, mogu}e Peloponeza, a

ve-rovatno i Krfa i Ankone, dovelo u Dubrovnik.

_{Politi~ko breme wenog}

su-utvr|ivawe miraza obavila wena majka, dok je Milica li~no dala samo saglasnost i zakletvu (Ugovor, 211, red. 17–20 i 213, red. 99–100 i 110–111).G.Buckler,Women in Byzantine Law about 1100A.D.,Byzantion11/2 (1936) 397i412. Za sli~nu proceduru u Srbiji,Dini}-Kne`evi}, Po-lo`aj `ene, 72. ^iwenica da je brak sklopqen prema kanonima rimske crkve otvara pitawe Mi-licinog eventualnog konfesionalnog preobra}ewa. Mogu}nost da je Milica zbog svoga braka prihvatila katoli~anstvo nigde nije direktno dokumentovana, no sude}i prema analogiji sa sli~nim slu~ajevima preobra}ewa katolkiwa u Srbiji (Dini}-Kne`evi}, Polo`aj `ene, 62), kao i dobro poznatoj ~iwenici da je jedan deo ~lanova Milicine porodice sa maj~ine strane ispove-dao katoli~anstvo — ili mu je bar bio deklarativno naklowen — nije nemogu}e da se tako ne{to uistinu dogodilo. Nasuprot nedostatku pomena ovog pitawa u Milicinom bra~nom ugovoru, brak wene ro|ake Jelisavete sa Matijom Huwadijem izri~ito je uslovqen nevestinim ostankom u pra-voslavqu, v.M. Spremi}, Despot \ura| Brankovi} i papska Kurija, ZFFB 16 (1989) 173. No, ~ak i ukoliko je Milicina udaja doista zna~ila promenu wene verske konfesije, u vreme kada su i mo}niji Romeji od we katoli~anstvo videli kao jedinu mogu}nost opstanka (\uri},Sumrak Vizan-tije, 334–340) takav potez svakako ne bi trebalo smatrati neobi~nim.

15_{O smrti wenog oca, despota Lazara Brankovi}a u januaru 1458, te porodi~nom razdoru}

koji je neposredno usledio nakon toga v.Dini}-Kne`evi},Sremski Brankovi}i, 6–7,Spremi}, Despot \ura|, 515–20; 574. O politi~kim neprilikama koje su usledile za namesni{tvoA. Veselinovi}, Granica izme|u Srbije i Bosne uXVveku, u Bosna i Hercegovina od sredwega veka do novijeg vremena, Me|unarodni nau~ni skup 13–15. decembar 1994 (Beograd, 1995) 87–100.

16 _{O razli~itim aspektima egzila najmarkantnijih pojedinaca i grupa izbeglica od}

Osmanlija,W.Miller,Balkan Exiles in Rome,inid.,Essays on the Latin Orient,Amsterdam1964repr, 497–515; N. Iorga, The Exiles, in id., Byzantium after Byzantium, Engl. translation L. Treptow (Iaôi–Oxford, 2000) 31–55.J.Harris,Greek emigres in the West1400–1520 (Camberley,Surrey, 1995).

17_{Ra~unaju}i prema dobi wene najstarije sestre Mare, koja je 1459. godine imala 12}

na, Milica je mogla imati u vreme udaje — kada je svakako bila punoletna — izme|u 13 i 15 godi-na. O tomeM. A. Purkovi}, K}eri kneza Lazara (Melburn, 1957), 63;To{i}, Posqedwa bosanska kraqica, 34. O udadbenoj dobi u Dubrovniku tog vremena,Liber croceus,cap. 2,p. 4 (13.decembar 1460). Leonardo je od svoje neveste bio znatno stariji, te je u vreme ven~awa mogao imati izme|u 26 i 29 godina (o 1335/6. god. kao mogu}em datumu wegovog ro|ewa,N.Ze~evi},The Tocco of the Greek Realm, neobjavqena doktorska disertacija odbrawena u Budimpe{ti 2004, 216,n. 725).

tako-pruga nije bilo ni{ta lak{e: Leonardovo odsustvo sa sopstvenog ven~awa

upravo je najboqa ilustracija te`ine polo`aja u kome se nalazio, i{~ekuju}i

u prole}e 1463. godine kona~an napad Osmanlija.

_{Domen porodice Toko}

godi-nama se smawivao — od smrti wegovog oca Karla

II

1448. godine do leta 1460,

jedina wihova utvrda na kopnu u Epiru, koji je porodica nekada u celosti

po-sedovala, bila je Vonica, a neposredno u vreme ven~awa ~ak je i porodi~no

je-zgro na jonskim ostrvima bilo ugro`eno osmanskim napadima.

_Pri

organizo-vawu odbrane, Leonardo se nije mogao oslawati na sopstvene snage:

produktiv-na mo} wegove vlasti nezadr`ivo se smawivala, a za odbranu nije nedostajao

samo novac, ve} i qudstvo, oru`je, pa ~ak i osnovne `ivotne namirnice.

_Od

svojih suverena Leonardo se nije mogao nadati nikakvoj za{titi. Dvojica od

wih, tada{wi aragonski kraq u Napuqu Ferante (1458–1494) i \ovani

Anto-nio Balzo Orsini, tarantski princ, u ovo vreme bili su vi{e zainteresovani

za re{ewe me|usobnog sukoba nego za odbranu wima dalekih prekomorskih

po-seda porodice Toko.

_{Tek od svog tre}eg formalnog za{titnika, Mleta~ke}

re-publike, Leonardo nije mogao da o~ekuje ni{ta dobro — Mle~ani su mu ve}

du-`i niz godina nerado davali krajwe simboli~nu pomo}, dovoqnu tek toliko da

se domen odr`i do onog trenutka kada bi ga oni bez ikakvog otpora mogli

pot-~initi svojoj direktnoj vlasti.

|e,DA,Consilium Rogatorum,vol. 17, 139r(digitalni snimak u mom posedu). Zbog kontradiktor-nosti iskaza navedenih izvora, postoje izvesne razli~itosti u tuma~ewu putawe i hronologije izbegli{tva Jelene Paleolog, v. M. Laskaris, Vizantijske princeze u sredwevekovnoj Srbiji: prilog istoriji vizantiskosrpskih odnosa od krajaXIIdo sredineXVveka (Beograd, 1926), 119; Tadi},Promet putnika, 98;Dini}-Kne`evi},Sremski Brankovi}i, 24;Spremi}, Despot \ura|, 551;J. Kali}, Srpska vlastela u borbi za obnovu Despotovine, u Istorija srpskog naroda, vol. 2, (Beo-grad, 1982), 374;To{i}, Posqedwa bosanska kraqica, 40. Milica, kao i wena mla|a sestra Irina nisu nijednom prilikom izri~ito pomenute u izvorima o kretawu Jelene Paleolog, ali se da za-kqu~iti da su se, kako zbog wihove maloletne dobi, tako i zbog nesigurnosti prilika tog vreme-na, nalazile uz majku. Za pomo} pri nabavci materijala 17. kwige fondaConsilium Rogatorum du-brova~kog arhiva ovom prilikom izra`avam posebnu zahvalnostprof.dr.Zdenki Janekovi}-Ro_mer (Institut za povjest Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti,Dubrovnik),mr Ani Marinkovi}(Central European University,Medieval Studies Department,Budapest) imr Hrvoju Gra~aninu(Odsjek za po-vjest Filozofskog fakulteta Zagreba~kog sveu~ili{ta,Zagreb).

19_{AAV3: 25,no. 7262 (3. januar1463).}

20_{AAV3: 25,no. 7331 (4. maj 1463).Cf.AAV3: 25,no. 7347 (17. maj 1463).}

21_{AAV3: 24,no. 7025 (23. april 1461);nos. 7232i7233, (16. oktobar 1462);no. 7236 (26.}

oktobar 1462).

22_{Koristan informativni pregled ovoga sukoba, koji je od 1458. sa povremenim}

zati{ji-ma trajao do kraja 1463. godineM. Spremi}, Dubrovnik i Aragonci 1442–1495 (Beograd, 1971), 11–12. Vazalitet porodice Toko prema Tarantskim prin~evima datira iz vremena wegovih preda-ka, odXIVveka, dok je vazalitet tada{wem kraqu u Napuqu, Feranteu, Leonardo zasnivao ne sa-mo na poretku uspostavqenom od starine, ve} i prema poveqi koju mu je izdao kraq AlfonsV (1442–1458) 16. jula 1452 (ASN,ATM,Privilegi,busta1,perg.no. 54). Ova privilegija vremenski koincidira sa sli~nim poveqama koje je kraq Alfons izdao Stjepanu Vuk~i}u Kosa~i, \ura|u Kastrioti Skenderbegu i Tominom bratu Dimitriju. O ovim ispravama v.M. Spremi}, Vazali kraqa Alfonsa Aragonskog, ZFFB 12/1 (Spomenica Georgija Ostrogorskog) (1974) 455–467.

Kako izlazi iz svega re~enog, ~ini se da su pomenute vesti narativnih

iz-vora o va`nosti braka Leonarda Toko i Milice Brankovi}, rezultat

preteri-vawa. No, sa druge strane, ukoliko je politi~ki zna~aj braka bio odista

nezna-tan, kako to sugeri{u dubrova~ki dokumenti iz vremena wegovog sklapawa,

ta-da neuobi~ajeni koraci koje je Leonardo Toko u~inio stupaju}i u tu vezu ostaju

bez obja{wewa. Naime, za razliku od svojih predaka, mu{kih naslednika Toko

poseda u Gr~koj, koji su se svi, bez izuzetka incestoidno, ali strate{ki

pro-mi{qeno, vezivali za pripadnice uskog endogamog kruga mo}nih italijanskih

porodica koje su gravitirale napuqskom tronu — Orsini, A}auoli,

Buondel-monti

_{— Leonardo se, brakom sa Milicom, vezao za dinastiju koja ne samo da}

nije bila bliska italijanskim krugovima, ve} je tradicionalno bila vezana za

pravoslavqe

_{u ~ije simpatizere Leonardovi preci zasigurno nisu spadali.}

Takav Leonardov postupak name}e nekoliko pitawa vezanih za motive za

skla-pawe braka. [ta je veza sa Milicom, li{enom pogodnosti svoga plemenitog

porekla, mogla doneti Leonardu kada je gubitak vlasti i uticaja bio siguran?

Da li je, u takvoj situaciji, weno srpsko-vizantijsko porodi~no nasle|e zaista

moglo imati zna~aja, i to takvog da je Leonardo kovawe planova o sigurnoj

`e-nidbenoj alijansi sa bilo kojom plemenitom nevestom iz poznatih apeninskih

krugova podredio sklapawu braka sa princezom bez domovine? Jednako, {ta je

Milicu, izlo`enu svim mogu}im nepogodama egzila, navelo da pristane na

`i-vot sa mu`em koji je svakog ~asa mogao da do`ivi sudbinu koja je ve} zadesila

wu, naslednike wenog oca ili dedu po majci?

Pogled na izvorne naznake o li~nim interesima ven~anih strana pokazuje

da su trenutne egzistencijalne potrebe supru`nika svakako imale znatnu

ulo-gu u wihovom pristanku na ovaj brak. Za Milicu, i wenu majku koja je u

Dubrov-niku aktivno ugovarala bra~nu vezu, a zatim se i pridru`ila }erci na posedu

porodice Toko,

_{udaja za Leonarda otvarala je perspektivu, makar i}

privreme-nog, prestanka ~estog i neprijatnog preseqewa. Sa stanovi{ta wihove

finan-sijske situacije, bra~ni aran`man tako|e je obe}avao solidno obezbe|ewe

bu-du}i da je u ime duarija (uzmirazja) Milica trebalo da dobije 4.000 dukata,

plus godi{we prihode od imawa porodice svoga supruga na Kefaloniji u

izno-su od 1.000 dukata,

_{mogu}nost da te prihode uve}a u slu~aju da Leonardo}

po-nisu prelazile nekoliko stotina dukata (npr.AAV3: 25,no. 7449;AAV, 3: 24,no. 7236). Otvore-ne mleta~ke aspiracije na posed Toko zabele`eOtvore-ne su uAAV3: 25,no. 7282 (4. februar 1463).

24Genealo{ko stablo porodice Toko uNicol,The Despotate, 256.

25Brankovi}i su se, pak, nastojali povezivati sa vizantijskim vladarskim krugovima, na {toSpremi}, Despot \ura|, 320, ukazuje kao na element srpsko-gr~ke simbioze.

26Otvoreno neprijateqstvo prema pravoslavqu Leonardov predak, LeonardoI(c. 1357–c. 1374) pokazao je progonom pravoslavnih episkopa sa ostrva Lefkade i Kefalonije tokom sedme dekadeXIV veka(Miller,The Latins, 292), dok je wegov sin KarloI(samostalno vladao 1390–1429) u svom pismu Neriju A}ajoliju od 20. novembra 1424,inJ.A.Buchon,Nouvelles recherches histori-ques sur la Principautefranüaise de Moree et ses hautes Baronnies,vol. 2 (Paris, 1843),no. 65,pp. 284–5, veru svojih gr~kih podanika nazvao œvarvarskom.Œ

27_{Za hronologiju odlaska Milice i Jelene na Lefkadu, v. dole, nap. 76.}

28_{Ugovor, 214, red. 133–140 i red. 145–150, str. 215, red. 160–163, pokazuje da se ovde}

na-vrati svoje epirske posede, kao i mogu}nost da samostalno raspola`e

polovi-nom svoga miraza.

_{Na prvi pogled, sli~ni razlozi naveli su i Leonarda na}

`enidbu. Nevesta je donosila miraz od 9.000 zlatnih dukata, {to je, imaju}i na

umu Leonardove lo{e finansije, svakako nagove{tavalo olak{awe. Kada se,

me|utim, uzme u obzir to da Milicin miraz nije dolazio u novcu ve} u

drago-cenostima, te ~iwenica da Leonardo prema odredbama bra~nog ugovora nije

mo-gao u potpunosti da raspola`e ovim predmetima,

_{postaje, ipak, jasno da je}

we-govu `enidbu potrebno objasniti i nekim drugim razlozima.

Kako pokazuju tragovi Leonardove prepiske, on je u vreme sklapawa svoga

prvog braka o~ekivao zna~ajnu pomo} sa Zapada, ali ne od svojih

nezainteresova-nih suverena, ve} iz centra zapadnog hri{}anstva, od pape Pija

II

(1458–1464).

U godini koja je prethodila Leonardovom ven~awu, 1462-oj, katoli~ki

ponti-feks obavqao je pripreme za veliki antiosmanski pohod koji je, po wegovoj

za-misli, trebalo da okupi sve sile tada{we katoli~ke Evrope, kao i izvestan broj

gospodara sa romejskog Istoka.

_{Me|u tim gospodarima najistaknutija figura}

bio je Toma Paleolog, deda po majci Leonardove neveste. On je nakon gubitka

svo-jih teritorija na Peloponezu u maju 1460, i kratkog boravka na Krfu i Veneciji,

od prole}a 1461. svoje izbegli~ke dane uglavnom provodio kao povla{}eni gost u

rimskom okru`ewu papske Kurije, zavre|uju}i papinu milost ne samo svojim

car-skim poreklom, ve} i svojim ranijim vezama sa Kurijom, relikvijom sv. Andrije

koju je sve~ano predao papi, te izjavama o svom katoli~anstvu i podr`avawem

papske ideje o uniji katolika i pravoslavnih.

_{Uz to, Toma je zauzimao}

central-lazile ne samo na Kefaloniji, ve} i na drugim jonskim ostrvima u vlasti porodice, kao i Epiru koji je u vreme pre LeonardaIIItako|e pripadao Toko domenu. Oblast Paliki pomenuta je u Prak-tikonu kefalonijske episkopije nastalom u vreme vladavine Rikarda Orsinija ovim ostrvom (12. juli 1262),F.Miklosich — J.Muller,eds,Acta et diplomata graeca medii aevi sacra et profana,vol. 5 (Wien1887), 16. Jedan deo tih poseda kasnije se, po svoj prilici, nalazio u rukama Nikole A}aju-olija 1336–1338, v.P. Topping,Estates of Niccolo Acciauoli in Cephalonia,Byzantion36/ 2 (1966) 544–559. Kako su Toko bili u bliskoj vezi sa ovom li~no{}u (rodona~elnik œgr~kogŒ ogranka po-rodice, LeonardoIo`enio je A}ajuolijevu sestri~inu Magdalenu Buondelmonte), mogu}e je da je na oblast koja je, kako se ~ini, preno{ena kroz kasnije generacije Toko supruga (osim gore nave-denog, v. jo{ i Ugovor, str. 214, red. 145–157), porodica polagala pravo putem miraza. Uz to, na-vedene naznake Ugovora po kojima su dve supruge Toko gospodara ovim oblastima samostalno upravqale teritorijama datim im u vidu uzmirazja mogle bi da se dovedu i u vezu sa ranijim alu-zijama o Kefaloniji kao ostrvu gde vladaju `ene, koje je ostavioJ.Froissartu vreme svoga putova-wa ovim oblastima neposredno nakon Nikopoqske bitke (1396.) u svojimChroniques vol. 16,in Ouvres de Froissart,ed.K.de Lettenhove(Bruxelles, 1875), 53–54. O mestu Paliki jo{ v.Tabula im-perii Byzantini,vol.3:Nikopolis und Kephallenia,ed.P.Soustal(Wien, 1981), 220–222.

29Ugovor, 214, red. 119–124.

30Ugovor, 214, red. 119–130.

31Za period blizak wegovoj `enidbi,AAV3: 25,no. 7262 (3. januar 1462);no. 7331 (4. maj 1463). Razloge za Leonardova o~ekivawa treba svakako tra`iti u izrazima naklonosti Pija II prema Toko gospodaru koji poti~u jo{ iz vremena Mantovanskog kongresa (1459), o tomeK.M. Set-ton,The Papacy and the Levant(1204–1571),vol. 2 (Philadelphia, 1976), 212.

32_{L.von Pastor},Geschichte der Pa_{pste im Zeitalter der Renaissance}:von der Tronbesteigung Pi-us’II bis zum Tode Sixtus’IV(Freiburg im Breisgau, 1928), 217–219.

no mesto u papskim planovima za antiosmanski pohod koji je pozivao na

obna-vqawe carske vlasti Paleologa, i to po~ev{i od Peloponeza, ~ijim je jednim

de-lom Toma prethodno vladao.

_{Sa Leonardom je situacija bila druga~ija:}

anti-osmanski planeri, ma koliko ga hrabrili, na wega nisu ozbiqno ra~unali.

Imaju}i to sve u vidu, Leonardu je brak sa unukom papinog favorita bio

potre-ban iz perspektive ulaska u krug oblasnih gospodara koji su u planiranoj

krsta-{koj ofanzivi imali najboqe izglede za kona~no oslobo|ewe od osmanske

opa-snosti. Leonardov interes za oro|avawe sa Tomom Paleologom radi wegovog

bli-`eg povezivawa sa Kurijom potvr|uju i naizgled sitni izvorni detaqi. Me|u

wima su posebno ilustrativni primeri direktnog isticawa ro|a~ke

povezano-sti despota Toko i Paleologa kroz wihovo zajedni~ko pomiwawe,

_{kao i}

Leo-nardove izjave o o~ekivawu teritorijalnih dobitaka u planiranom krsta{kom

pohodu — teritorije kojima se nadao nalazile su se upravo u oblasti koja je

ne-koliko godina pre sklapawa braka pripadala dedi wegove mlade `ene.

Naznaka o o~ekivanosti Leonardovog braka na {irem nivou, navedena u

wegovom pismu ovla{}ewa od 11. aprila 1463. inkorporiranom u bra~ni

ugo-vor,

_{ukazuje na to da je interesovawe za ovu vezu ~ak i prevazilazilo li~ne}

ambicije supru`nika. Direktnih priznawa o ume{anosti istaknutih

poli-ti~kih li~nosti i entiteta u osmi{qavawu ove veze, dodu{e, nema, te se do

od-govora na pitawe kome je ovaj brak sve mogao koristiti mora do}i posrednim

putem, kroz pra}ewe izvora koji osvetqavaju interese onda{wih politi~kih

strana zainteresovanih za doga|awa na Balkanu.

139; 164; 189. Moderna nauka, kao {to je poznato, ne dovodi u pitawe Tomine izjave o prihvatawu katoli~anstva, simpatija prema uniji, kao ni naznake o katoli~anstvu wegovih sinova u vremena wihovog obrazovawa u Rimu (od 1465), ali svakako preispituje wihova li~na ube|ewa i motive za ovakve stavove. Kao posebno zanimqive radove o ovom pitawu, ne samo za slu~aj posledwih Pale-ologa, ve} i mnoge sli~ne situacije, izdvajamC.R.Zach,Familles nobles italiennes d’origine grecque, Jahrbuch derO_{sterreischen Byzantinistik}32/6 (1982) 19–26;J.Harris,A Worthless Prince?Andreas Palaeologus in Rome, 1465–1502,Orientalia Christiana Periodica 61 (1995) 537–554;C. Delacroix--Besnier,Les Grecs unionistes refugies en Italie et leur influence culturelle,in Migrations et diasporas Mediteraneennes(Xe–XVI sie_{cles), eds.M.Balard–A.Ducellier, (Paris, 2002) 59–96.}

34_{Harris,Greek emigres, 112.}

35_{Leonardovo ime ne nalazi se me|u imenima lokalnih gospodara na koje se ra~unalo u}

ofanzivi,AAV3, 24no. 7119 (6. mart 1462);AAV3: 25,no. 7488 (18. septembar 1463).

36_{Direktna potvrda da je Leonardo brak sa Milicom do`ivqavao kao porodi~no}

povezi-vawe sa wenim dedom dolazi iz wegovog testamenta sastavqenog 8. marta 1494, izASN,ATM,Atti notarili,busta6,perg.no. 218 (legalizovan 10. marta 1494): œIll.Imperatoris Constantinopolitanae, eiusdem domini testatoris patrue pro quibus dotibus iuri specialiter obligata terre et castra in partibus mo-ree ad ipsum dominum testatorem‰…Š,etc.Œ Da su tu vezu i drugi do`ivqavali na isti na~in po-tvr|uje se uPii secundi pontificis maximi Commentarii,vol. 1,eds.I.Bellus–I.Boronkai(Budapest, 1983), 8, 1,p. 368, red. 4–5 (=Pii Comm.). Sli~no sugeri{u i natpisi uV.Forcella,Iscrizioni delle chieze e d’altri edifici in Roma,vol. 11 (Roma, 1875),nos. 1404 i 1405 iS.Lampros,Palaiolo_geia

kai_{Peloponnhsiak}a_{(=PP),vol. 4 (Atina, 1930), 307, te likovne predstave iz bolniceSanto} Spi-rito in Sassiau Rimu iz ne{to kasnijeg vremena.

37_{AAV3: 25,no. 7453 (23. avgust 1463);no. 7645 (20. decembar 1463).} 38_{Ugovor, str. 211, red. 20–23.}

39_{Ovaka situacija svakako je u dobroj meri bila posledica straha od osmanske}

Do-Tako, nekoliko izvornih vesti sugeri{e da je ne mali stepen

interesova-wa za alijansu Leonarda i Milice postojao kod nevestinog dede, Tome

Paleo-loga, {to je moglo delimi~no da po~iva na ve} postoje}im rodbinskim vezama

porodica Paleolog i Toko, nakon udaje Leonardove tetke po ocu,

Magdale-ne-Teodore za Tominog brata, kasnijeg cara Konstantina

XI

(1449–1453).

_O

~vr{}em porodi~nom vezivawu Toma je imao razloga da razmi{qa i u vreme

ko-je ko-je neposredno prethodilo braku Leonarda i Milice, kada su wegove

terito-rije padale pod osmansku vlast. U prilog takvom zakqu~ku ide podatak da je

Tomino prvo uto~i{te u begu od Osmanlija leta 1460. bilo upravo ostrvo pod

vla{}u porodice Toko, gde ga je Leonardo srda~no primio zajedno sa wegovom

`enom, mnogobrojnom decom i ~lanovima gr~kog plemstva koje ga je pratilo.

Svestan nesigurnosti lutawa koje ga je daqe o~ekivalo, Toma je mogao da brak

Leonarda i Milice upravo tada osmi{qava, u nadi da }e wemu i wegovoj

poro-dici oblast pod vla{}u porodice Toko omogu}iti sigurno pribe`i{te.

Ideju o Tominom interesovawu za sklapawe braka wegove unuke i Leonarda

po-dr`avaju i mleta~ki izvori. Iz wih se vidi da je avgusta 1462, ne{to mawe od

devet meseci pre ven~awa, Toma od Mle~ana tra`io specijalne prijateqske

preporuke kojima se hteo po nekom pitawu obratiti Leonardu. Istom

prili-kom, Venecijanci su potvrdili i spremnost da wegovu }erku, Milicinu majku

Jelenu, tako|e preporu~e gospodaru Toko.

_{Mleta~ki kapitul iz avgusta 1462.}

bar primer usmenog saop{tavawa Tomine osetqive diplomatske komunikacije mo`e se na}i u PP, 4, 242–245.

40_{Magdalena-Teodora je bila sestra Leonardovog oca KarlaII(1430–1448) koju je wihov}

stric, Karlo i udao za vizantijskog despota kako bi ubla`io politi~ke posledice svoga poraza koga je pretrpeo u sukobu sa Paleolozima 1428. O woj, v.Byzantinische Kleinchroniken,ed.P. Schrei-ner,vol. 2, (Wien, 1977), 435–436. PremaSetton,The Papacy,vol. 2, 32 iibid.,n. 102, Magdalena-Te-odora koja je umrla krajem 1429. u Stamiri na Peloponezu, sahrawena je u Klarenci, odakle je we-no telo prenesewe-no u manastir Zodotos u Mistri, da bi, svakako pre 1453, bilo daqe preba~ewe-no u carigradsku crkvu Hora (P.A.Underwood,The Kariye Djami‰New York, 1975Š,vol. 3, 294–5, slike 2; 4,pl. 549).

41Mada ovaj doga|aj jasno bele`iPii Comm., 1, 8, 1, 367–368, te nagove{tava iSfrances, Memorii, 40, 12, 122, moderni pregledi Tominog izbegli{tva previ|aju ovu epizodu. Da li se Mi-lica nalazila me|u pomenutim ~lanovima porodice koji su pratili Tomu u ovoj fazi wegovog iz-begli{tva (sa suprugom i mla|om decom Toma se rastao na venecijanskom Krfu u jesen 1460) nije otvoreno re~eno; ukoliko jeste, to bi vodilo zakqu~ku da je svoga supruga li~no poznavala i pre sklapawa braka.

42Izvesna naznaka postojawa kontakta izme|u Tome i Leonarda u kasno leto sugerisana je i tonom pisma venecijanske uprave Krfa,AAV3: 24,no. 6959 (23. avgust 1460). Sli~an potez bra~nog povezivawa sa lokalnim gospodarom u otprilike isto vreme (1464.) u~inio je i gr~ki aristokrata Jovan Rali, udav{i svoju k}erku Irinu za Repo{a, ne}aka Skenderbegovog (cf.Musachi, 295), prema O. J. Schmitt, Das Venezianische Albanien (1392–1479) (Mu_{nchen, 2001), 599, n. 14} (fragmentarni citat dokumenta iz mleta~ke kancelarije daje detaqe miraza zanimqive za pore|e-we sa Milicinim).

Mili-daqe pomiwe i da je paralelno sa ovim, Jelena od Mle~ana nabavqala i izvesnu

sve~anu ode}u.

_{Ode}a nije opisana u detaqe, no da se radi o svadbenoj ode}i}

Jelenine k}erke, zakqu~uje se iz mleta~ke naznake o Leonardu kao jednom od

interesenata za nabavku te ode}e, kao i ~iwenice da se vreme pomenute nabavke

podudara sa vremenom u kome su prema regionalnim obi~ajima neveste

naba-vqale svadbenu ode}u.

Moderni istori~ari koji su pomiwali brak Leonarda i Milice u

kon-tekstu odnosa Dubrovnika i porodice Brankovi} odavno su istakli da je

wego-vo sklapawe svakako i{lo u prilog gradu pod Sr|em.

_{Prema uvre`enom}

mi-{qewu, }erka despota Lazara bila je prevelik balast za Republiku sv. Vlaha, u

kojoj je boravila sa svojom majkom Jelenom od oktobra 1462. godine.

_{Za ovu}

ne-po`eqnost ~ini se da je mlada princeza mogla da zahvali u najve}oj meri

upra-vo supra-vojoj majci. Kako pokazuju vesti iz dubrova~ke kancelarije, Jelenino

pona-{awe u vreme dok je boravila u ovom gradu izazivalo je doma}ine: u grad je sa

pratwom do{la nepozvana

_{i ostala svakako du`e nego {to su to doma}ini}

mo-gli o~ekivati; izdr`avawe koje je dobila od dubrova~kih vlasti — ne posebno

izda{no ali nagla{avano kao gest gostoprimstva

_{— nije je spre~ilo da}

neko-liko puta poku{a da utera navodne dugove, {to su podanici i predstavnici

vlasti Republike bili skloni da shvate kao svojevrsnu nezahvalnost i

uznemi-ravawe.

_{Kona~no, suo~eni sa neposrednim strahom od Osmanlija, koji se od}

cin brak. Identitet Leonarda u mleta~kim dokumentima od 12. avgusta 1462, na prvi pogled nije jasan budu}i da ga Mleci tu pomiwu kao œcomes MartinaŒ. Da se svakako radi o gospodaru Toko (cf.Miller,The Latins, 454) sigurno je iz porodi~nih dokumenata u kojima se jo{ odXIVveka ~la-novi ove porodice tituli{u na isti na~in, prema posedu konteje Martina koji su u`ivali u oko-lini Taranta. Koristan pregled Toko titula i poseda,B.C.Gonzaga,Memorie delle Famiglie nobili delle provincie Meridionali d’Italia(Napoli, 1875), 138.

44_{AAV3: 24,no. 7197. Jelena je ode}u po~ela da nabavqa o~ito pre smrti wene majke,}

Ka-tarine Zaharija, na Krfu 16/26. avgusta 1462.

45_{AAV3: 24,no. 7197. O svadbenoj ode}i koju su nosile u to vreme neveste u Dubrovniku}

i Italiji,Dini}-Kne`evi}, Polo`aj `ene, 74–75.

46_{K. Jire~ek, Istorija Srba, tom 1 (Beograd, 1988}repr), 394;Tadi},Promet Putnika, 98–101; B. Kreki}, Dubrovnik i Levant (1280–1460) (Beograd, 1956), 53, nap. 1;Purkovi}, K}eri, 62–64; D. M. Nicol, The Byzantine family of Kantakouzenos (Cantacuzenos), ca 1100–1460 (Washington, 1968), 224; D. Dini}-Kne`evi},Sremski Brankovi}i, 25,n. 104; Spremi}, Despot \ura|, 551–552. Ovom prilikom vaqa podsetiti i na ulogu, kao i politi~ku korist (o tome\uri},Sumrak Vizanti-je, 317,n. 140a) koju su Dubrov~ani imali prilikom sklapawa braka Milicinih roditeqa. Za bi-bliografiju o pitawu tog braka v. gore nap. 10.

47_DA,Consilium Rogatorum,vol. 17, 139r(11. oktobar 1462) (digitalni snimak u mom pose-du).Sfrances,Memorii, 41, 9, 126.Jire~ek, 1, 394. Up.Kreki}, Dubrovnik i Levant, 53, nap. 1. O du-brova~kom raspolo`ewu prema Jeleni kao krajwe pozitivnom govoriTadi},Promet putnika, 99, dok je kriti~nije mi{qewe izrazioI. Bo`i} u svome radu Bele{ke o Brankovi}ima (1460–1480), ZFFB 13/1 (1976) 103–122. Novija zapa`awa o stavu dubrova~kih vlasti prema izbeglicama od Osmanlija iznela jeZ.Janekovi}-Ro_{meru komunikacijiDiversified Differences:Ethnic and} Religio-us Minorities in Medieval Dubrovnik,Interdisciplinary Workshop„Segregation,Integration and Assimi-lation in Medieval TownsŒ (Central European University Budapest, 20–22. februara 2003).

48_DA,Consilium Rogatorum,vol. 17, 139r. O hronologiji Jeleninih kontakata sa Dubrov-nikomTadi},Promet putnika, 98.

49_DA,Consilium Rogatorum,vol. 17,fols. 139r, 142r, 143r(digitalni snimci u mom posedu).

50 _{Za detaqnije komentare i bibliografske reference o wenim sporovima sa}

prole}a 1463. ose}ao iz Bosne, gde je kraqevao nevestin zet, Dubrov~ani su se

pla{ili da bi se gostoprimstvo koje su ukazali Jeleni Paleolog me|u

osman-skim osvaja~ima moglo shvatiti kao ozbiqna provokacija.

Da je za brak Leonarda i Milice postojalo interesovawe i na papskoj

Ku-riji svedo~i nekoliko detaqa iz wihovog bra~nog ugovora: ceremonijom

ven~a-wa u Dubrovniku dominirali su duhovni svedoci, i to visokog ranga,

_{dok su}

sva trojica prisutnih svetovnih svedoka bila dubrova~ki plemi}i, dobro

upu-}eni u papske antiosmanske planove.

_{Dvojica plemi}a, Junije Gradi} i}

Sigi-smund Gu~eti}, bili su u vreme blisko sklapawu braka izrazito anga`ovani na

odr`avawu neposrednih kontakata Dubrovnika sa Kurijom i Ugarskom, upravo

po pitawima planiranog krsta{kog pohoda.

_{Kona~no, jedan od wih, Junije}

Gradi}, dobro je poznato, bio je va`na li~nost u kontaktima izme|u

Dubrovni-ka, porodice Brankovi} i papske Kurije u vreme koje je prethodilo sklapawu

braka izme|u Leonarda i Milice.

51Delovi iz dubrova~kih izvora koji najre~itije govore o strahu od neposrednog osmanskog napada, posebno jakom u maju i junu 1463. objavqeni su uF.Ra~ki,Dubrova~ki spomenici o odno{aju dubrova~ke ob}ine naprama Bosni i Turskoj godine razspa bosanske kraljevine,Starine6 (1874) 1–18 i]. Truhelka,Dubrova~ke vijesti o godini1463,Glasnik Zemaljskog muzeja u Sarajevu22 (1910) 1–24, dok je dah te atmosfere zadr`an i u dubrova~koj istoriografiji u vreme koje je usledelo ovim doga|ajima, npr.Annales Ragusini Anonymi item Nicolai de Ragnina,ed.S.Nodiloin Monumenta spectantia historiam Slavorum meridionalium,vol. 14 (Zagreb, 1883), 64–65. O Milicinoj starijoj sestri, udatoj za bosan-skog vladara Stjepana Toma{evi}a, v.To{i}, Posqedwa bosanska kraqica Mara, 29–59.

52_{Od sedmorice svedoka ~etvorica su bili visoki duhovnici. Zanimqivo je da su sva}

tro-jica dubrova~kih duhovnika koji su svedo~ili na svadbi (Rusko Sara~i}, Marin Rawina i Nikola Men~eti}) pomenuta ponovo zajedno u izvornom materijalu iz prve polovine 1465. god., u kome se govori o skandalu oko imenovawa novog dubrova~kog nadbiskupa. Iz navoda uD.Farlati,Illyrici sacri tomus sextus:Ecclesia Ragusina(Venezia, 1800), 174–175, lako se zakqu~uje o visokoj reputaciji koji su te osobe imale ne samo u Dubrovniku, ve} i na Kuriji tada{weg pape, PavlaII(1464–1471).

53_{O mestu koje je Dubrovnik zauzimao u krsta{kim planovima tog vremena,I. Bo`i},}

Dubrovnik i Turska uXIViXVveku (Beograd, 1952), 170. Sa aspekta tog mesta, {turost iskaza dubrova~ih dokumenata po pitawu Leonardovog i Milicinog braka (v. gore, nap. 6) morala bi se razumeti i kao posledica krajweg opreza Dubrov~ana o ~uvawu tajnosti pomenutih krsta{kih planova.

54_{Ra~ki,Odno{aji, 5; 14;Resti}ev nastavlja~, 364–365. Tako|e,E.Fermend`in,Acta Bosnae}

po-tissimum ecclesiastica cum insertis editorum documentorum regestis ab anno925usque ad annum1752 (Zagreb, 1892),no. 902,p. 211–212. Gradi} je u vreme koje je prethodilo ven~awu bio i u direktnom kontaktu sa milanskim vojvodom Fran~eskom Sforcom, o tome v.V.Maku{ev,Monumenta historica slavorum meridionalium vicinorumque populorum,tom2 (Beograd, 1882), 91–92 (23. maj 1460), sa kojim je, pak, Toma Paleolog odr`avao prisne veze (za primere te prepiske v. PP 4, 242–243).

55_{O Gradi}evim kontaktima sa Brankovi}ima koji datiraju jo{ od vremena Milicinog}

Prilikom razmatrawa zainteresovanosti papskih krugova za brak o kome

pi{emo, neophodno je imati na umu i to da se u`urbane pripreme za wegovo

za-kqu~ewe vremenski poklapaju sa, isto tako u`urbanim, pripremama Kurije za

jednu posebnu diplomatsku misiju — nagovarawe Venecije da u|e u rat protiv

Osmanlija uz priznavawe vrhovnog papskog vo|stva u pohodu. Kao {to je

pozna-to, ova misija bila je prili~no osetqivo pitawe s obzirom na to da je papinom

planu o povratku Tome Paleologa na Peloponez mleta~ki du`d pretpostavqao

zauzimawe ove oblasti za ra~un Venecijanaca.

_{Kada se ovome doda i}

neskrive-ni sukob izme|u papskog favorizovawa Tome Paleologa i otvorenog mleta~kog

zahteva da ovaj bude potpuno iskqu~en iz pohoda,

_{postaje jasno da Mle~ani}

svojom vizijom nisu izazvali samo papskog {ti}enika, ve} i ulogu, a

konse-kventno i autoritet, samog Pija

II

.

_{Vi|en u svetlu ovoga problema, brak}

izme-|u Leonarda i Milice lako je mogao da bude rezultat poku{aja Kurije da,

vezu-ju}i svog eksponenta za Leonarda kao mleta~kog vazala, zakulisno oja~a

osnovi-cu za zahtevawe mleta~kog u~e{}a u antiosmanskoj koaliciji pod papinim

uslovima.

Op{te je poznato da je kqu~na li~nost u sprovo|ewu papske krsta{ke

koncepcije i wenom nametawu Mlecima bila osoba koja je dobrim delom i

osmislila aktivnosti papinog antiosmanskog projekta iz 1462. i 1463. godine

— nikejski kardinal Visarion.

_{Na veze izme|u unija}enog Trapezuntskog}

Gr-ka jakog carigradskog identiteta i Tome Paleologa ne treba posebno uGr-kazivati

— modernoj nauci dobro su poznati detaqi wihovog bliskog prijateqstva,

za-snovanog jo{ u vreme kada je katoli~ki kardinal tek postajao pravoslavni

sve-{tenik u Moreji pod Teodorom

II

, kao i podaci o pomo}i i za{titi koju je kao

56_{AAV3: 25,nos. 7488 i 7489 (18. septembar 1463).}

57_{Archivio di Stato di Venezia,Secreta, 22,fols. 16 (14) i 20 (18), delimi~no uSetton,The}

Papacy,vol. 2, 268,n. 28.

58_{O tome da Venecijanci nisu mnogo marili za papine krsta{ke planove ni ranije}

svedo-~i i papska opomena iz vremena mantovanskog kongresa (1459) uD.Malipiero,Annali Veneti dall’ Anno1457al1500 (Firenze, 1843)in Archivio storico Italiano7 (1843–1844),pt. 1, 8 (8.Kalende sep-tembra1459): œUbi altum cor?Ubi memoria rerum quae vestri maiores pro religione Magnifice gesse-runt? ‰…ŠNon meruit hoc de vobis Christus,Deus vester et noster‰…Š.Œ Tako|e,Il sogno di Pio II e il viaggio da Roma a Mantova,Atti del Convegno internazionale(Mantova, 13–15.aprile2002),eds.A. Calzona,F.P.Fiore,A.Tenenti(Firenze, 2003).

59Ne{to kasnije, svakako pre smrti Skenderbega 1468, Mili~ina mla|a sestra Irina udata je za sina ovog mleta~kog favorita. O wemuSchmitt,Das venezianische Albanien, 508; 598; 599; 603; 606; 607; 622.

katoli~ki kardinal Visarion ukazivao Tomi, kako u vreme wegovog odolevawa

Osmanlijama na Peloponezu, tako i u danima wegovog izbegli{tva.

_Kao

pozna-nik Leonardove tetke Magdalene, Visarion je u isto vreme slovio i za dobrog

poznavaoca porodice Toko.

_{Kada se ove ~iwenice pogledaju u kontekstu}

Visa-rionovih antiosmanskih poruka iz vremena bliskog ven~awu,

_{neizbe`no se}

na-me}e pitawe: da li je brak Leonarda i Milice trebalo da poslu`i kao sredstvo

u ostvarivawu Visarionove namere oslobo|ewa Gr~ke i obnavqawa Vizantijskog

carstva za ra~un wegovog prijateqa Paleologa — za Kuriju jedinog legitimnog

naslednika Carstva na istoku

_{— uz aktivnu pomo} Svete stolice?}

Sli~no ostalim politi~kim ~iniocima zainteresovanim za

regional-na doga|awa, direktno li~no prizregional-nawe o ume{anosti u sklapawe ovoga

bra-ka Visarion nije ostavio. Ukoliko mu je brak doista slu`io za utvr|ivawe

papine uloge u koaliciji tokom pregovora sa Mlecima u julu 1463, ili,

mo-`da, ~ak i za osigurawe sopstvenog polo`aja u Veneciji,

_pomenuti

nedosta-tak priznawa svakako je trebalo da poslu`i prikrivawu wegovih namera. No,

i bez ovakvog svedo~ewa, senka Visarionovog prisustva u ogranizovawu braka

Leonarda i Milice ~ini se primetnom. Svedok naveden u bra~nom ugovoru

odmah iza dubrova~kog rektora bio je Bla` (Vlaho) Konstancijev,

_bolowski

61_{O detaqima ovoga prijateqstva,D.Zakythinos,Le despotat grec de Mor}ee,vol. 2 (Paris, 1953), 333–334;\uri},Sumrak Vizantije, 223;Harris,Greek emigres, 113. Posebno korisno novije razmatrawe Visarionove pomo}i izbeglicama sa romejskog istoka,Delacroix-Besnier,Les Grecs unionistes refugies, 49–73.

62_{Visarionu se pripisuje autorstvo za epitaf posve}en Magdaleni Toko, po{tovanoj na}

romejskom dvoru po svojoj rafiniranosti i obrazovawu, PP, 4, 94–5.

63_{U vreme neposredno pred sklapawa braka Leonarda i Milice, Visarion je uputio}

enci-kliku qubavi i doktrine Grcima,PG161, 461sq., gde je naglasio neophodnost unija}ewa.

64 _{Op{te je poznato da je papin koncept restauracije vlasti Paleologa prenebregavao}

pretenzije na porodi~ni legat Tominog brata Dimitrija, koji je prihvatio osmansku vlast. Do-bar primer isticawa Tominih prava na vizantijski presto iznad prava wegovog brata dolazi iz pisma PijaIIFirenci 1461, PP 4, 259–264.

65_{Pii Comm., 1, 12, 20,pp. 587–588. O Visarionovom poslanstvu u Veneciji u leto 1463,}

Pastor,Geschichte der Pa_pste, 221–222. Ideju da je tokom pregovora sa Venecijom Visarion radio za sopstvenu korist potkrepquje wegova samoidentifikacija tokom 1462–1463. kao „Bessario Ve-netus,Œ koju, pak, nije isticao u svojoj prepisci sa papom ili krugovima bliskim PijuII. O zna~e-wu ove identifikacije,J.Monfasani,Bessario Venetus,in Byzantine Scholars, 133–135. Tako|e v.J. Gill,The Sincerity of Bessarion the Unionist,Journal of Theological Studies XXVI(1975) 377–392.

biskup,

_{li~nost iz kruga klerika ovoga grada na koje je Visarion imao poseban}

uticaj

_{i koji su i ne{to kasnije (1472) aktivno u~estvovali u sprovo|ewu}

Vi-sarionovog plana udaje Milicine tetke po majci Zoje za velikog moskovskog

kne-za Ivana

III

Vasiqevi~a (1462–1505).

_{Osim Bolowe, biskupa Bla`a}

Konstanci-jevog i Visariona direktnije su vezivale i druge stvari — od zajedni~ke

pripad-nosti dominikanskom redu,

_{preko sli~nih filozofsko-teolo{kih gledi{ta,}

do qubavi prema pisanoj re~i.

_{Naznakama o Visarionovoj zainteresovanosti za}

19;110; 141–144;S.Krasi},Povjest dubrova~ke nadbiskupije i dubrova~kih nadbiskupa(X–XVI stolje-}a) (Dubrovnik, 1999), 87. Za pomo} pri nabavqawu ove monografije zahvaqujem seprof.dr fra Be-nediktu Vujici(Franjeva~ki teolo{ki fakultet u Sarajevu).

67U svojstvu bolowskog biskupa Bla`a Konstancijevog jasno identifikuje Ugovor, 221, red. 184–185 (œdomino Blasio episcopo Bononiensi,reverendissimi in Christo patris,domini Banassa de Capitibus de Senis,archiepiscopi Ragusini vicarioŒ), te Ugovor, 216, red. 202–203 (œEgo Blasius Con-stantini,episcopus Bononiensis et‰vicariusŠŒetc.). Ovom prilikom `elim da uka`em na jednu neja-sno}u u dosada{wim tuma~ewima navedene Bla`eve funkcije (Spremi}, Despot \ura|, 551; Ze~e-vi}, Bra~ni ugovor, str. 221). Naime, prate}i prvonavedenu sintagmu, ovatuma~ewa identifikuju Bla`a kao bolowskog biskupa i vikara dubrova~kog nadbiskupa. Ovakva identifikacija, me|u-tim, krajwe je neobi~na jer podrazumeva to da je Bla` Konstancijev, u vreme kada je dr`ao najvi-{i crkveni polo`aj u Bolowi (o upravnoj organizaciji u ovome gradu, v. dole nap. 68), istovre-meno bio vikar (biskup sufragan) podre|en dubrova~kom nadbiskupu (detaqnije o vikarima du-brova~kih nadbiskupa tokomXVvekaKrasi},Povjest dubrova~ke nadbiskupije, 40; 48, kao i o nad-biskupima iz ovog vremena,op.cit.,passim). Mogu}e re{ewe ovog problema dolazi iz ne{to dru-ga~ijeg pristupa funkciji genitiva u prvonavedenoj sintagmi, pri ~emu se ovaj pade` u odse~ku œdomino Blasio episcopo Bononiensi,reverendissimi in Christo patris,domini Banassa de Capitibus de Senis‰…ŠvicarioŒ svakako mo`e razumeti u wegovom prisvojnom zna~ewu, ali bi ga u odse~ku œ ar-chiepiscopi RagusiniŒ trebalo posmatrati u funkciji genitivapositionis. U tom slu~aju, zakqu~uje se da je bolowski biskup Bla` Konstancijev uistinu bio vikar, ali ne klerik podre|en ’dubro-va~kom nadbiskupu Benasi od Sijenskih Kapita’ (o Benasinom identitetu v. dole, nap. 72), ve} vikar (kako izlazi iz konteksta, poslanik) ’po{tovanog oca u Hristu, gospodina Benase od sijen-skih kapitapri stolici dubrova~kog nadbiskupa’ (iz ~ega bi se daqe dalo zakqu~iti da Benasa nije bio li~no prisutan ven~awu, up.Ze~evi}, Bra~ni ugovor, 221).

68_{O Visarionovoj upravi ovim gradom u funkciji papinog legata 1450–1455, te wegovim}

kasnijim vezama sa ovda{wim klericima, kao i intelektualnom krugu koji je tu formirao, izme-|u ostalih delaU.Dallari,I rotuli dei lettori legisti e artisti dello Studio Bolognese dal1384al1799, vol.1 (Bologna, 1888);Mohler,Kardinal Bessarion, 1, 325–335;E.Nasalli Rocca,Il cardinale Bessario-ne legato pontifico in Bologna(1450–1455),Atti e memorie della R.Deputazione di storia patria per le provinze di Romagna ser. 4/2 (1928–1930), 17–80. [to se ti~e upravnog ure|ewa Bolowe, zna~ajno je ista}i da je nadbiskupsku stolicu Bolowa dobila tek po~etkomXVIveka, kada je i direktno ukqu~ena u papsku dr`avu, te da je do tog vremena visoku upravnu funkciju vr{io biskup papski legat, koji je vlast nad gradom delio sa ancijanima, œvessilifero di giustizia,Œ narodnim gonfaloni-jerima, œmassari delle arti e dai sedici riformatori,Œ kao i ~lanovima lokalne porodice Bentivoqo.

69_V.Maku{ev,Monumenta historica slavorum meridionalium vicinorumque populorum,tom1 (Warsawa, 1874), 309–310.

70Bla`evu gorqivost u propovedawu posebno isti~e wegov biograf s po~etkaXVIIIveka, dubrova~ki dominikanac-erudita Igwat \ur|evi}, v. Biografska dela Igwata \ur|evi}a, 19, opisuju}i ga kao œtheologus celeber et acutus,concionator foecundus et acerrimus dogmatum divi Tho-mae propugnator.Œ O jakim vezama — kako profesionalnim tako i li~nim — izme|u izbeglih gr~kih intelektualaca i dominikanaca na Apeninima koji su bili smatrani duhovnom elitom svoga vremenaC.Delacroix-Besnier,Les Dominicans et la chretientegreque aux XIV et XV sie_cles(

Ro-me, 1997);eadem,Les Grecs unionistes, 69–70.

71_{Kao pripadnici propovedni~kog reda sv. Dominika, Visarion i Bla` su svoja polazna}

brak Leonarda i Milice treba dodati jo{ i podatak da su Bla`a Konstancijevog

na ven~awe uputili sijenski kapiti kao izaslanika gospodina Benase,

_{~iji su}

sugra|ani aktivno u~estvovali i u ostalim doga|ajima toga vremena u kojima su

glavni protagonisti bili papa Pije

II

, Visarion i Toma Paleolog.

_{Kada se}

to-me jo{ doda i poznata ~iwenica da Visarion stoji u pozadini svih korisnih

kontakata koje su Toma i wegova deca imali na Zapadu, kao i Zojinog braka, a

ve-rovatno i nekih ranijih kontakata porodice Paleolog,

_{postaje jo{ izvesnije}

i latinsku intelektualnu elitu ovoga vremena. Bez namere da ovom prilikom detaqno ulazim u bogatu literaturu za ilustraciju Visarionovih teolo{kih stanovi{ta izra`enih tokom sedme decenijeXVveka, ovom prilikom upu}ujem na ~uveni Visarionov spisIn caluminatorem Platonem, inMohler,Kardinal Bessarion,vol. 2. O uticaju u~ewa Tome Akvinskog na pisano delo Bla`a Kon-stancijevog mo`e se govoriti samo posredno, budu}i da wegov opus u koji se ubrajaju u~ene pro-povedi nije sa~uvan. Urednik \ur|evi}evog dela,P. Kolendi}, u \ur|evi}, Biografska dela, p. 19; 267, n. 593, navodi da je ne{to od materijala koji se pripisuje ovom kleriku sa~uvano i do ~e-tvrte dekadeXXveka, na`alost, ne preciziraju}i gde i pod kojim naslovom. \ur|evi}, Biograf-ska dela, 19, Bla`u pripisuje jo{ i delo zasnovano na kompilaciji Tome AkvinskogSupra Euan-gelium S.Ioannis lectura proemium, koje je, navodno, po~iwalo sa œVidi Dominum sedentem super so-lium excelsum et elevatum.Œ Navedeni po~etak nesumqivo je starozavetni citat, v. Kraq. 1, 22, 19, 2; Qetop. 2, 18, 18, 2; Isaija, 6, 1, 2; Amos, 9, 1, 1, dobro poznat crkvenim piscima sredwovekov-nog zapada, npr. Bonaventuri (Collationes in Hexaemeron, ed.F.Delorme, Bibliotheca Franciscana Scholastica Medii Aevi8 (1934),visio3,collatio2,pt. 25,ln. 6).

72_{Ugovor, 215, 185–186. Identifikacija ove osobe navedena u Ugovoru predstavqa}

svoje-vrsnu zagonetku, budu}i da dubrova~ki dokumenti preostali iz vremena bliskog ven~awu ne po-miwu ovako nazvanu li~nost. Zanimqivo je da kasniji pisci — od kojih nijedan ne navodi Ugovor kao svoj izvor — pomiwu neke od delova Benasine identifikacije navedene u Ugovoru („de Capiti-bus de SenisŒ), ali ih pripisuju drugim osobama.Farlati,Illyircum sacrum, 173, ih, na primer, do-vodi u vezu sa Fran~eskomII, dubrova~kim nadbiskupom koji je umro od kuge 1465 („Cognomento de Capitibus,seu capiteus,alter a Francisco Capio sive Campano), dok drugi (Crijevi},Sladi,Gams, Razzi,Le{i},Krasi},itd.), smatraju da se radi o pripadniku sijenske porodice ¼Kapita½ i bliskom ro|aku PijaII(detaqniji bibliografski podaci uKrasi},Povjest dubrova~ke nadbiskupije, 96–97; 99; 103–104; 128 iibid.,n. 392). Identifikacija visokog duhovnika pod imenom „Benassa de Capi-tibus de SenisŒ data u Ugovoru mogla bi da navede i na zakqu~ak da se radi o pripadniku dubro-va~ke plemi}ke porodice Bene{i}. Nasuprot ovim mogu}nostima, me|utim, pisawe pape PijaII, Pii Comm., 1, 8, 12, 7,p. 402, izve{tava da je u vreme blisko ven~awu Leonarda i Milice jedan od wegovih miqenika bioBartholomeus Benassai, kapit (caput populi) grada Sijene, pripadnik sijen-skog aristokratsijen-skog rodaBenassa(Benassaio), za ~ije ~lanove znamo da su uXViXVIveku ispo-qavali jake politi~ke ambicije i stajali u bliskim vezama sa papama iz tog perioda. Iz ovoga proizilazi zakqu~ak daBenassapomenut u Ugovoru nije bio dubrova~ki nadbiskup, ve} jedan od upravnika Sijene, li~nost bliska Kuriji PijaII, koja je bolowskog biskupa Bla`a Konstancije-vog uputila u svoje ime (pretpostavimo po uputama iz papine blizine) u Dubrovnik za priliku ven~awa Leonarda i Milice. Papina referenca o BartolomeuBenassai, me|utim, ne stavqa ta~ku na raspravu o identitetu ove li~nosti — svoga qubimca papa PijeIIjasno je pomenuo kao œfalso cognomento BenassaiŒ!

73_{Primeri bliskosti sijenskih uglednika i pape PijaII, zasnovane svakako i na papinom}

poreklu iz sijenskog aristokratskog rodaPiccolomini, mogu se na}i uPii Comm.,vol. 1, 8, 12, 7, 402;Mohler,Kardinal Bessarion, 3, 563–564;Pastor,Geschichte der Pa_{pste, 223i228,n. 2. O ulozi} Sijenaca u udaji Zoi za moskovskog kneza, PP 4,XXX(29. juni 1472). O uticaju duhovnih lica na javni `ivot Sijene u ovom periodu,B.Paton,Preaching Friars and the Civic Ethos:Sienna1380–1480 (London, 1992).

74_{V. dole, nap. 83. Kako je dobro poznato, Visarionu se pripisuje izvestan uticaj na}

da je prisustvo visokog sve{tenika Bla`a Konstancijevog na ven~awu 1. maja

1463. doista nosilo pe~at Visarionove li~ne pa`we za sam doga|aj.

Da zakqu~im: uprkos {turosti i neznatnom broju direktnih

dokumentar-nih izvordokumentar-nih informacija o braku Leonarda

III

Toko i Milice Brankovi},

~i-ni se gotovo sigur~i-nim da je ova veza u vreme wenog sklapawa bila vi|ena kao

zna~ajna politi~ka alijansa koja je obe}avala ne samo ispuwewe li~nih

inte-resa novoven~anog para, ve} i nekoliko vi{ih politi~kih planova. Tri meseca

nakon sklapawa braka, u avgustu 1463, strane za koje se ova veza pokazivala

ko-risnom svakako su mogle da budu zadovoqne: strah od osmanskog napada u

Du-brovniku je prolazio,

_{Milica i wena majka su se, verovatno na Lefkadi,}

od-marale od svojih lutawa,

_{Leonardo i Toma, svaki za sebe, o~ekivali su}

kona-~an pokret zapadne vojske kako bi se jednom zauvek re{ili Osmanlija, dok je

nikejski kardinal, tada ve} carigradski patrijarh, Visarion, siguran u

diplo-matski uspeh svojih tek okon~anih pregovora sa Mle~anima,

_{brojao dane do}

pokreta wihove flote, koja je daqe trebalo da pokrene ma|arskog kraqa Matiju

Korvina, ostale evropske sile, a kona~no i samog papu da zauzme vode}e mesto

na krsta{kim la|ama koje bi trijumfalno jedrile ka Gr~koj.

Vi{estruka politi~ka korist koju je brak Leonarda i Milice

nagove-{tavao, me|utim, nije dugo potrajala. Kao {to je dobro poznato, papska

koali-cija nikada nije bila do kraja okupqena,

_{dok su Mleci rat vodili na na~in i sa}

sklapawe navodnog prvog braka Tomine k}erke Zoi sa sinom duke od Kalabrije;Miller,The Latins, 454, druga~ije o identitetu navodnog mlado`ewe.Cf.Harris,Greek emigres, 113,n. 139.

75_{Dokumenti dubrova~kih ve}a iz leta 1463. pokazuju da je strah od direktnog napada}

Osmanlija, o~ekivan tokom juna, ve} krajem slede}eg meseca prolazio.

76_{Kako se sla`e ve}ina modernih istori~ara, Milica je nedugo nakon svadbe otputovala}

u domen svoga mu`a radi ostvarewa braka (consummatio matrimonii). Jelena se ubrzo pridru`ila k}erci, svakako nakon 14. juna, kada je dokumentovana jedna wena molba uDA,Diversa Notariae vol. 47,fol. 36v od14. juna (mikrofilmDiversa Notariae,III/8/7, Arhiv SANU u Beogradu) i 11. okto-bra, kada je umesto we izvesne poslove u Dubrovniku obavio wen dijak Kozma (za detaqne refe-rence o tom dokumentuDini}-Kne`evi},Sremski Brankovi}i, 25,n. 104). Navedeni dokument od 14. juna nagove{tava da je Jelena planirala da putovawe obavi do 8. jula (istina, ne ka`e se gde, {to ne treba da ~udi obzirom na to da je ovaj dokument nastao u vreme najve}e osmanske opasnosti po Dubrovnik). Da Milica tom prilikom nije bila sa majkom zakqu~uje se iz nedostatka poime-ni~nog pomiwawa Milice u pratwi koja je trebalo da bude uz Jelenu na tom putu (œfamula et comi-tiuaŒ). Navedeni izraz, osim {to potvr|uje pretpostavke o razli~itom vremenu odlaska majke i }erke u Toko domen, otvara i pitawe: da li je Milicina mla|a sestra Irina u periodu izme|u bo-ravka u Dubrovniku (Spremi}, Despot \ura|, 552) i svoje udaje za Skenderbegovog sina (v. gore, nap. 59) izvesno vreme boravila i u Toko oblasti?

77O ulasku Venecije u rat protiv Osmanlija kasnoga leta 1463, i toku po~etnih operaci-ja,Pastor,Geschichte der Pa_pste, 223–261;R.Lopez,Il principio della guerra Veneto–Turca nel1463, Archivio Veneto,series5, 15 (1934) 45–131. Za hronologiju papinog postavqawa Visariona za ca-rigradskog patrijarha v. Literaturu navedenu u nap. 60.

78_{Papa PijeIIpo~etak krsta{kog pohoda proglasio je Bulom od 22. oktobra 1463, za tekst}

v.A.Theiner,Vetera Monumenta Slavorum Meridionalium,vol. 1 (Zagreb, 1863), 474–481.

79_{Kako je dobro poznato, u kasno leto 1464, Mleci su u Moreji razoru`ali galije nekih}

ciqevima koji su samo wima odgovarali.

_{Leonardo je jo{ neko vreme dozivao}

pomo} pape,

_{a ime Tome Paleologa polagano je nestajalo iz pontifovih navoda}

o opravdanosti pohoda. Ni Milici Brankovi} nije bilo su|eno da na du`e

vre-me izbegne nepogodama koje joj je donosio `ivot — najverovatnije ve} do kraja

1464. brak sa Leonardom prestao je da postoji usled wene smrti, kako se {iroko

veruje, na poro|aju.

_{Ne{to ranije (avgust 1464) umro je i idejni vo|a}

anti-osmanske zamisli tog vremena, papa Pije

II

, a mawe od godinu dana nakon toga i

wegov {ti}enik, Milicin deda Toma Paleolog (maj 1465). U godinama koje su

nastupile, Visarion se izme|u novih krsta{kih planova, sve do svoje smrti,

no-vembra 1472, brinuo o za{titi Tomine mla|e dece,

_{Leonardo se nastojao}

do-dvoriti Veneciji,

_{dok je wegova ta{ta, Jelena Paleolog, kao monahiwa}

mana-stira Bogorodice Odigitrije na Lefkadi,

_{po svoj prilici budno pratila da}

miraz wene k}erke zavr{i u rukama jedinog deteta, sina ro|enog Leonardu.

U politi~kim krugovima tog vremena, brak Leonarda Toko i Milice

Brankovi} brzo je zaboravqen prvenstveno zato {to je bio kratkotrajan, ali i

zato {to je, kao posledica lo{eg politi~kog polo`aja oba supru`nika, mogao

da obezbedi jedino trenutne, a nikako dugoro~ne strate{ke ciqeve politi~kih

partija koje su imale o~it interes za wegovo sklapawe. Godine 1477. Leonardo

se ponovo o`enio, ovaj put nevestom iz Italije.

_{^iwenica da je wegova druga}

80_{Pii Comm}., 1, 12, 35,p. 609.

81_{Pii Comm}., 1,Appendix2,p. 635.

82_Odatumu i uzroku Milicine smrti ne postoji nijedan direktan pouzdan istorijski iz-vor; svi zakqu~ci o poro|aju kao wenom uzroku poti~u iz kasnijeg perioda. Milica svakako nije bila me|u `ivima 1467. kada je Sfrances posetio wenu majku na Lefkadi,Sphrantzes,Memorii, 45, 1, 134.

83_{Ilustrativni primeri wegove brige za Tomine sinove Manojla i Andriju mogu se na}i}

u Visarionovom pismu wihovom pedagogu,Epistola VI,PG161, 677–685, kao i preceptoru i ~lano-vima sinoda, PP, 285–295. Visarion je umro u Raveni, a sahrawen je u crkvi sv. Apostola u Rimu.

84 _{Svi dokumenti navedeni uNagy–Ny}a_{ri,Magyar diplomacziai eml}ekek, vol. 1, nos. 188, 195, 199, 213, 223, 231, 236, za period od 31. januara 1465. do 21. februara 1466, govore o Leonar-dovom nastojawu da Mlecima bude na usluzi prilikom ure|ivawa mira sa Osmanlijama. Navedena dokumentacija, ipak, tako|e pokazuje i to da mu Venecijanci nisu mnogo verovali, {to prihvata iBo`i},Dubrovnik i Turska, 173.

85_{Za godinu smrti Jelene Paleolog (mona{ko ime Hipomoni) obi~no se uzima 1473, mada}

ima i nekih druga~ijih mi{qewa.OtomeZe~evi},The Tocco of the Greek Realm, 235–236,n. 819.

86_{Spandugnino,De la origine deli Imperatori Ottomani, 166 (Theodore Spandounes, 49),}

pogre-{no je izvestio da je Milica Leonardu izrodila jednog sina i tri k}erke.ASN,ATM,Scritture diverse,busta42 (2.juni, 1499),fol. 197v, ukazuje na to da se radi o Leonardovim k}erkama iz dru-gog braka. Nasledno pravo Milicinog potomka nije specifi~no odre|eno Ugovorom, te se mo`e zakqu~iti da se tom prilikom trebalo po{tovati obi~aj prema kome mu` mo`e da poseduje miraz prve `ene sve do punoletstva naslednika ili svoje ponovne `enidbe. Hronologija sklapawa govih brakova kao da ukazuje na to da se on na drugi brak odlu~io upravo u vreme punoletstva we-govog sina iz braka sa Milicom. O naslednim pravima dece u slu~aju smrti majke koja su po{to-vana u Dubrovniku,Dini}-Kne`evi},Polo`aj `ene, 117–118.

supruga stajala u bliskoj ro|a~koj vezi sa napuqskim kraqem Feranteom, ~ija

je politi~ka mo} Leonardu tada mogla ponuditi najizgledniju pomo} u odbrani

od Osmanlija — wihov kona~ni udar na jonska ostrva bio je pitawe dana

_—

dobro pokazuje da je Leonardo ponovo u{ao u brak iz trenutnog politi~kog

in-teresa. No, u vreme kada je porodica Toko izgubila posed u Gr~koj (1479), a

Leo-nardo sa porodicom ve} izbegao u Napuq, prvi brak posledweg despota iz ove

porodice koji je vladao gr~kim oblastima neo~ekivano ponovo dobija na

zna~a-ju. Bra~nu vezu sa srpskom princezom Milicom Brankovi} Leonardo

III

Toko je

u italijanskim krugovima, koje je obilazio tra`e}i pomo}, predstavqao kao

svoju direktnu vezu sa legitimitetom Paleologa i uop{te vizantijskom

car-skom tradicijom. Imaju}i to u vidu, mo`e se re}i da se prvi brak Toko

gospo-dara jo{ jednom pokazao sredstvom ispuwavawa wegovih trenutnih interesa.

Istina, ovoga puta ti interesi nisu bili nametnuti osmanskim osvajawem, ve}

finansijskim i socio-kulturnim te{ko}ama koje je Milicinom mu`u donela

ne`eqena repatrijacija.

_{Svako kasnije, kako se ~ini iz perspektive}

dana-{weg vremena, prenagla{eno, narativno tuma~ewe oro|avawa latinskog

gospo-dara sa pripadnicom srpsko-vizantijskog vladarskog kruga, zasnovano je,

da-kle, ve} u samom svom polazi{tu, na „situacijskim interpretacijamaŒ

u~esni-ka ove veze, nastalih ne samo u vreme trajawa samog brau~esni-ka, ve} i nakon wegovog

okon~awa.

mu je Leonardo li~no prisustvovao, a jedan od wegovih specijalnih izaslanika koji su pratili doga|aj i ovoga puta bio je Galasije Ruso.

88Kona~no zauzimawe oblasti pod vla{}u porodice Toko Osmanlije su izvele krajem av-gusta — po~etkom septembra 1479.Miller,The Latins, 485–486.

89_I.De Volterra,Il diario Romano,ed.E.Carusi,in Rerum Italicarum Scriptores,ed.L. Murato-ri,vol. 23: 3 (series nova) (Citta_{di Castello}, 1904), 12,ad ann. 1480;Buchon,Nouvelles recherches, 2, no. 49, 355. Porodi~ni arhiv (posebnobusta11) obiluje brojnim referencama kasnijih Toko, kao i wihovih geneologa, na wihove direktne veze sa vizantijskim tronom putem Leonardove prve bra~ne veze.

90_Ze~evi},The Tocco of the Greek Realm, 242–254.Cf.Miller,The Latins, 487.

Nada Ze~evi}

THE FIRST MARRIAGE OF DESPOT LEONARDO III TOCCO

The marriage between Leonardo III

—

the last member of the Tocco family

who ruled the Heptanese

(1448–1479) —

and Milica Brankovi}

,

the daughter of the

Serbian Despot Lazar Brankovi} and Helen Palaiologos

,

concluded in Dubrovnik on

May

1 1463,

is an intriguing issue

:

it was concluded under unusual circumstances

,

and its significance was variously presented by the couple

’

s earlier and later

contem-poraries

.

An analysis of several historical sources

(

mainly those of documentary

cha-racter

,

also some of a narrative nature

)

shows that

,

despite the bellitlement of its

sig-nificance made by some of the pair

'

s contemporaries

,

the marriage was generaly

se-en as a prospective alliance

,

designed not only to satisfy the existential needs of the

couple

,

but also to enhance the interests of various important political factors of the

time

:

Thomas Palaiologos

,

the authorities of Dubrovnik

,

the Roman Curia

,

and

Car-dinal Bessarion

.

As widely known

,

the political prospectives opened by this marriage were not

fully accomplished due to the short duration of this relationship

(

Milica died soon

af-ter the wedding

).

Yet this conjugal alliance proved useful for the Tocco party even

after its conclusion

.

In the time following Leonardo

'

s flight from the Ottomans to

Naples

(

after

1479),

he referred to the lineage with Milica as an alliance with the

Byzantine imperial family

,

supposedly in order to achieve certain benefices from the

Italian environment where he rapatriated

.