Critiques of the globalization process: The examples of Russia and Serbia

Milan Subotiæ

E-mail:subotic@instifdt.bg.ac.yu

KRITIKE PROCESA GLOBALIZACIJE:

PRIMER RUSIJE I SRBIJE

Nacrt istra

`

ivaèke teme

Apstrakt:U radu je izlo`en nacrt teme kojom æe se autor baviti u narednom

istra`ivaèkom ciklusu u okviru projekta Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. Po-lazeæi od „globalizacije“ kao kljuène reèi tekuæih debata o politièkoj, ekonomskoj i kulturnoj sudbini savremenog sveta, autor je predmet svog istra`ivanja ogranièio na kritike procesa globalizacije koje su formulisane u Rusiji i Srbiji. Sadr`inski, plani-rano istra`ivanje æe biti posveæeno analizi i interpretaciji razlièitih filozofsko-teorij-skih, politièkih i ideoloških argumenata kritièara procesa globalizacije u politièkom i kulturnom`ivotu Rusije i Srbije. Predlo`eni komparativni pristup treba da omoguæi sagledavanje uticaja koji na domaæe kritièare globalizacije imaju protivnici tog pro-cesa u Rusiji, kao i da olakša razumevanje razlika u opiranju procesima globalizaciji koje su posledica razlièitog politièkog, ekonomskog, vojnog, kulturnog i meðunarod-nog polo`aja ove dve zemlje u savremenom svetu. Osnovni cilj istra`ivanja je proce-na teorijsko-argumentativnih i praktièno-politièkih kapaciteta kritika globalizacije u ove dve postkomunistièke zemlje.

Kljuène reèi:globalizacija, politika, neoliberalizam, tranzicija, kritika

glo-balizacije, postkomunizam, Rusija, Srbija.

Tema „Kritike procesa globalizacije: primer Rusije i Srbije“ prijavljena je u okviru projekta „Moguænost primene modernih filo-zofsko-politièkih paradigmi na transformaciju društva u Srbiji/Jugo-slaviji“. U formulisanju predlo`ene teme rukovodio sam se kako sopstvenim istra`ivaèkim interesovanjima, tako i opštim problem-skim okvirom koji je odreðen nacrtom zajednièkog projekta. U ovom tekstu æu u formi kratkog obrazlo`enja poæi od tvrdnje da „globalizacija“ predstavlja jednu od dominantnih paradigmi savre-mene politièke filozofije, socijalne teorije i politikologije, te skicirati

FILOZOFIJA

I

DRUŠTVO

XXI

* _{Rad nastao u okviru projekta „Moguænost primene modernih}

neke od osnovnih tematskih celina u okviru kojih se sukobljavaju njeni savremeni zastupnici i kritièari. S obzirom da debate o globali-zaciji imaju poseban znaèaj za „zemlje u tranziciji“, obrazlo`iæu osnovne razloge za izdvajanje sluèaja Srbije i Rusije u planiranim istra`ivaèkim aktivnostima, te formulisati poèetni hipotetièko okvir koji æe ih usmeravati. Na kraju, sastavni deo ovog nacrta je selektiv-na bibliografija koja sadr`i spisak radova od kojih polazim kao od materijala za dalje istra`ivanje.

1.

Tokom poslednjih desetak godina „globalizacija“ je postala jedan od onih sveobuhvatnih koncepata uz pomoæ kojih se ne samo

analizirajuiobjašnjavaju, veæ ikreirajudruštveni, ekonomski i

po-litièki procesi savremenog sveta. Kao deo „nove planetarne vulgate“ (Burdije), „globalizacija“ je postala obavezujuæe „opšte mesto“ ne samo akademskih rasprava, veæ i jezika medija i politike1_{. Ona je}

po-tisnula stari kategorijalni aparat epohe Hladnog rata i zauzela cen-tralno mesto u politièkom i teorijskom diskursu nakon sloma komunizma i poèetka „tranzicije“ postkomunistièkih društava u liberalno-demokratska društva sa tr`išnom privredom2_{. Urušavanje}

komunizma i globalno širenje demokratskih vrednosti i institucija, kombinovano sa potvrðivanjem superiornosti tr`išno strukturisane privrede, vodilo je uverenju o konaènoj univerzalizaciji kapitalistiè-kog liberalno-demokratskapitalistiè-kog modela društva (Fukuyama). Ove pro-mene nisu bile ogranièene samo na strukturu i sadr`aj ideološkog polja, veæ su svojim posledicama zadirale u redefinisanje èitavog si-stema meðunarodnih odnosa: „U 1989. godini meðunarodni politiè-ki sistem koji je trajao tri veka i zasnivao se na balansu moæi i imperijalnim te`njama, okonèan je u Evropi. Ta godina ne oznaèava

MILAN

SUBOTIÆ

1 _{Prema U. Beku (Beck): „Globalizacija je sigurno najšire korišæena (ali i}

po-grešno korišæena) kljuèna reè u diskusijama skorašnjih godina, a biæe to i u narednim godinama. Takoðe, ona je jedna od najreðe definisanih, najmaglovitijih i pogrešno shvatanih, kao i politièki najdelotvornijih reèi“ (Beck, 2000: 19).

2 _{Stoga, autor jedane od najuticajnijih knjiga o globalizaciji, M. Voters}

(Wa-ters), veæ na poèetku svoje knjige istièe da je globalizacija „koncept 90-tih godina“

(Waters, 1995:1). Time se istièe postojanje kvalitativne razlika izmeðu

„globalizacij-ske paradigme“ i ranijih naèina tematizovanjainternacionalnihekonomskih,

samo kraj Hladnog rata, veæ i mnogo znaèajnije,kraj sistema dr`ava

koji potièe od vremena tridesetogodišnjeg rata u Evropi“ (Cooper, 2002). Stoga je nestanak komunizma tumaèen kao ulazak istorije u novu, kvalitativno drugaèiju epohu u kojoj æe svet (konaèno) postati politièki jedinstven, ekonomski integrisan globalnim tr`ištem na kome æe sve više slabiti i nestajati barijere nesmetanoj cirkulaciji lju-di, kapitala i roba, a komunikacijski æe biti povezan moænim infor-matièkim „mre`ama“ koje ukidaju va`nost prostorne udaljenosti.

U svom deskriptivnom znaèenju, „globalizacija“ oznaèava do sada nezabele`eni, kvalitativno i kvantitativnonovistepen

ekonom-ske, politièke i kulturne integracije dr`ava i regiona sveta. Visok stepen integrisanosti sveta èesto se ilustruje posledicama koje globa-lizacija ima u svakodnevnom `ivotu. Tako, na primer, M. Voters (Waters), profesor Univerziteta u Tasmaniji, jednog od svakako naj-izolovanijih delova sveta, istièe: „Stanovnici Tasmanije znaju da `ive na jedinstvenoj planeti jer aerosol sprejova drugih naroda uzro-kuje kancerogene rupe u ozonskom omotaèu iznad njihovih glava, jer je njihova relativno visoka stopa nezaposlenosti posledica recesi-je na meðunarodnom tr`ištu roba, jer su njihova deca izlo`ena ‘pro-svetljujuæem’ uticaju uzora poput Robokapa“ (Waters, 1995: 3). Gidens (Giddens), takoðe naglašava uticaj procesa globalizacije na individualni, svakodnevni`ivot: „@ivimo u svetu promena koje uti-èu na skoro svaki aspekt naše svakodnevnice... Pogrešno je misliti da se globalizacija odnosi samo na velike sisteme, kao što je svetski financijski poredak. Globalizacija se ne odnosi samo na nešto ‘tamo negde’, udaljeno i daleko od individue. Ona je fenomen koji isto tako nalazimo ‘ovde unutra’ i koji utièe na intimne i liène aspekte naših `ivota“ (Giddens, 2000: 24; 30). Upravo èinjenica „širine“ i „dubi-ne“ promena koje je tokom kratkog vremena donela „globalizacija“ èesto se istièe kao argument protiv stanovišta da je ona samo nasta-vak procesa industrijalizacije i modernizacije zapoèetih kapitalistiè-kim razvojem od kasnog XVIII veka (Hirsh & Thomson, 1996), ili samo radikalizovano ostvarenje „imperijalizma kao poslednjeg sta-dija kapitalizma“. Jer, osim insistiranja na promeni statusa kategorija „vremena“ i „prostora“ u kasnoj Moderni (Gidens, 1998), obièno se istièe da globalizacija, za razliku od ranijih oblika svetske integracije (putem kolonizacije i/ili internacionalne saradnje) dovodi do „trans-nacionalizacije“, tj. do integracije sveta u kojoj se uloga i znaèaj nacija-dr`ava smanjuje u korist jaèanja transnacionalnih

ekonom-FILOZOFIJA

I

DRUŠTVO

skih i politièkih subjekata i institucija jedinstvenog globalnog dru-štva: „Globalizacija se mo`e shvatiti kao proces (ili skup procesa) koji ovaploæuje promenu prostorne organizacije socijalnih odnosa i aktivnosti, promenu koja je izazvanatranskontinentalnimili regio-nalnim tokovima i mre`ama aktivnosti, interakcija i moæi“ (Held,

McGrew at all, 1999). Tako, u ekonomskoj sferi, koncept „nacional-ne privrede“, biva zamenjen modelom jedinstvenog (globalnog) tr`išta na kome deluju moæne transnacionalne korporacije, svetske finansijske organizacije i finansijski „kapital bez domovine“. Za ekonomiste, „globalizacija“ je, pre svega, „proces pretvaranja po-sebnihnacionalnih privredauintegrisanu svetskuprivredu“ (Silbert

and Klodt, 1999), proces u kome se na globalnom nivou sve više uklanjaju prepreke („deregulacija“) za finansijske transakcije, slo-bodnu trgovinu i širenje tehnologije. Stoga, po mišljenju Kenièi Omae, savremeni ekonomski razvoj dovodi do „kraja nacionalnih dr`ava“ èija se ekonomska uloga smanjuje u korist novih meðu-dr`avnih regionalnih entiteta, transnacionalnih korporacija i organi-zacija poput Meðunarodnog monetarnog fonda (IMF), Svetske ban-ke (WB) i Svetsban-ke trgovinsban-ke organizacije (WTO). Po ovom gorljivom zagovorniku globalizacije, nacionalna dr`ava u ekonom-skom smislu postaje „nostalgièna fikcija“ i „kartografska iluzija“ koju razaraju investicije, industrija, informatika i individualna po-trošnja („èetiri I“ – Ohmae, 1995). Istina, teza da dr`ava gubi ulogu organizatora i regulatora ekonomskog `ivota, nije nu`no praæena tvrdnjom o smanjenju i nestajanju njenih politièkih funkcija (kontro-la teritorije, oèuvanje zakonskog poretka, itd), kao i njenog emocio-nalno-simbolièkog znaèaja. Ali, proces globalizacije u politièkoj sferi obièno se predstavlja kao proces u kome se dr`ava, radi uspešne integracije u „meðunarodnu zajednicu“, odrièe klasièno shvaæenog suvereniteta usvajajuæi „opšte“ standarde prema kojima se rukovodi u unutrašnjoj i spoljnoj politici. Na taj naèin, globalnim širenjem de-mokratskih vrednosti i re`ima, otvara se problem gubitka „simetriè-nosti“ i „podudar„simetriè-nosti“ odnosa izmeðu onih koji donose politièke odluke i onih na koje se te oluke odnose, tj. „regionalna i globalna meðupovezanost dovodi u pitanje tradicionalno rešavanje kljuènih problema demokratske teorije i prakse unutar nacionalne dr`ave“, a „sam proces upravljanja mo`e da se istrgne iz okvira nacija-dr`ava“ (Held, 1997: 32). Èinjenica da demokratski izabrana vlast na nacio-nalnom nivou èesto donosi politièke odluke koje više zavise od šireg

MILAN

meðunarodnog okru`enja i organizacija, nego od empirijske volje i interesa sopstvenih biraèa („naroda“), ubla`ava se tezom o „global-nom društvu“ i „globalnoj (politièkoj) kulturi“. U svakom sluèaju, nezavisno od mnogobrojnih i razlièitih odreðenja „globalizacije“, treba imati u vidu da ona, pored deskriptivnog, ima i normativno znaèenje: na osnovu opisa tekuæeg procesa integracije sveta, formu-liše se potreba i/ili nu`nost kreiranja jedinstvenog globalnog pravnog prostora, kao i svetskih organa ekonomskog i politièkog upravljanja. Po mnogim ocenama, èoveèanstvo je krajem XX veka ušlo u novo „Globalno doba“, te mora radikalno izmeniti institucije ekonomskog i politièkog`ivota da bi uspešno rešavalo stare i odgo-varalo na nove (ekološke, bezbednosne, ekonomske) probleme koje to doba donosi (Albrow, 1996). Drugim reèima, uspešan odgovor na izazove savremenosti zahteva novu teorijsku i praktièku paradigmu koja nastaje iz uverenja da „mnogi savremeni problemi ne mogu biti adekvatno shvaæeni na nivou nacija-dr`ava, tj. u uslovima zasebnih zemalja i njihovih internacionalnih odnosa, veæ zahtevaju konceptu-alizaciju u uslovima globalnog procesa“ (Sklair, 1992: 143).3

Ipak, normativno-praktièka i ideološka funkcija globalizacij-ske paradigme je, u krajnjoj liniji, oslonjena na teorijglobalizacij-ske radove u ko-jima se proces globalizacije razlièito tematizuje – od najopštijih filozofskih pristupa u kojima ovaj fenomen slu`i kao podsticaj za re-definisanje „veèitih pitanja“ u svetlu teze o kraju Moderne, do socio-loških, politikoloških i ekonomskih radova u kojima se analiziraju pravci, dinamika i posledice razlièitih dimenzija svetske integracije. Ne gubeæi iz vida pretenziju na obuhvatnost „globalizacijske paradig-me“, iz analitièkih razloga mogu se razlikovati njeni razlièiti tematski segmenti kojima se „globalistièki pristup“ sadr`inski-predmetno di-ferencira. Tako, na primer, amerièki sociolog Èiz-Dan (Chase-Dunn) istièe najmanje pet dimenzija globalizacije koje treba pa`ljivo raz-likovati i posebno prouèavati – ekonomsku, politièku, kulturnu,

FILOZOFIJA

I

DRUŠTVO

XXI

3 _{Ovo premeštanje istra}

`ivaèkog interesa sa nivoa nacija-dr`ava i njihovih

meðusobnih odnosa na analizu najva`nijih problema u svetskom okviru zahteva

odgovarajuæi teorijski aparat koji je u nastajanju. Osnovni teorijski pristupi globali-zaciji, prema L. Skler, mogu okvirno biti podeljeni u èetiri grupe: (1) teorije svetskog sistema; (2) teorije globalno-kulturološkog pristupa; (3) teorije globalnog civilnog

društva i (4) teorije globalnog kapitalizma (Sklair, 1999: 149). Ovim teorijama mo

-`emo dodati politikološke i geopolitièke teorije koje fenomen politièke moæi

komunikacijsku i ekološku dimenziju (prema: Riggs, 1999). Neki autori, poput D`. Modelskog (Modelsky), akcenat stavljaju pre svega na „ekonomsku“ i „meðunarodno-politièku“ dimenziju globalizacije koje su praæene stvaranjem globalnog „javnog mnjenja“ i unutraš-njom demokratizacijom veæine dr`ava.4_{Ova i brojna druga odreðenja}

dimenzija i parametara globalizacije otvaraju problem definisanja nji-hovih meðusobnih odnosa. U osnovi, ovo pitanje se svodi na dilemu: Da li je globalizacija posledica privrednog (kapitalistièkog) razvoja i tehnološkog napretka, ili su na nju presudno uticale promene u poli-tièko-ideološkom i kulturnom polju? Rešenja ove dileme su razlièita – od gotovo marksistièke teze o primatu ekonomsko-proizvodne sfere, preko isticanja va`nosti politièkih promena i posledica informa-tièke revolucije, do tvrdnje o odluèujuæoj ulozi promena u kulturi i ljudskoj svesti. Ali, nezavisno od shvatanja primata nekog od „fakto-ra“ ili pristupa kojim se insistira na njihovoj simultanosti i uzajamnoj dinamici, uobièajeno je da se proces globalizacije tematizuje u tri široko shvaæene ravni – ekonomskoj, politièkoj i kulturnoj. Ovo te-matska podela nije znaèajna samo za razumevanje razlièitih teorija globalizacije, veæ i za klasifikaciju kritièkih stavova prema globaliza-ciji i njenim teorijskim i ideološkim zagovornicima. Naime, argu-mentativna strategija kritièara globalizacije zavisi, u krajnjoj liniji, od odreðenja globalizacije kao prevashodno ekonomskog, politièkog ili kulturnog procesa. Ali, pre prikaza osnovnih tokova kritièkog, „anti-globalistièkog“ stanovišta, treba naglasiti da se diskusija o globaliza-ciji ne vodi u formi jednostavne podele na njene protivnike i zastupnike, tj. da su sporovi o globalizaciji slo`eniji od crno-bele slike sukoba dve (pro et contra) teorijske, ideološke i politièke grupacije.

U literaturi se obièno razlikuju tri osnovna stava prema globa-lizaciji: (1) neoliberalni; (2)reformistièki i (3)radikalni(Scholte,

2000: 35-40). Prvi stav karakteriše teorijsko i praktièno zalaganje za jaèanje globalizacije, pa se naziva i „hiperglobalistièkim“ (Held) ili „globalizmom“ (Beck), a politièki se vezuje za klasiènu liberalnu veru u moæ tr`išta, ekonomske i politièke slobode, individualizam... ne samo u okviru nacije-dr`ave, veæ i na globalnom nivou. Treæi, „radikalni“ stav odlikuje razlièite protivnike i kritièare globalizacije,

MILAN

SUBOTIÆ

4 _{Èinjenicu poveæanja broja demokratskih re}

`ima u više od 70% postojecih

dr`ava kao na bitnu pretpostavku jaèanja procesa globalizacije posebno istièe L.

tj. „skeptike“ (Held; Gidens) koji dovode u pitanje kako teorijski sta-tus same globalizacijske paradigme, tako i praktiène posledice pro-cesa koji „neoliberali“ nazivaju „globalizacijom“. Izmeðu ova dva suprotstavljena stanovišta lociran je „treæi put“ (Gidens) – „reformi-stièki“ ili „transformacioni„reformi-stièki“ (Held) stav koji prihvatanje globa-listièkog pristupa kombinuje sa kritikom „neoliberalne“ politike i te`njom ka reafirmaciji leve (socijaldemokratske) tradicije kao ko-rektiva vladajuæem konceptu globalizacije (alternativni projekat „globalizacije sa ljudskim likom“).

Navedena klasifikacija stavova prema globalizaciji predsta-vlja jednu ideal-tipsku konstrukciju koja nam mo`e poslu`iti kao analitièko sredstvo, dok su u društvenoj stvarnosti i teoriji ovi stavo-vi retko formulisani u svom „èistom“ obliku. Razumevanje tekuæe „globalizacijske debate“ podrazumeva praæenje èitavog spektra ideoloških, politièkih i teorijskih stavova – od globalistièke vere u „novi vrli svet“ tr`išta i slobodne trgovine, do izolacionistièke reak-cije na „avet globalizareak-cije“. Zato, iako je moja istra`ivaèka tema ogranièena na istra`ivanje kritika procesa globalizacije, ona pretpo-stavlja poznavanje i rekonstrukciju bar osnovnih karakteristika neoliberalnog „globalizma“ kao podrazumevanog predmeta kritike.

2.

Kritièari i protivnici globalizacije su ideološki i politièki veoma raznolike grupe i pokreti – od „zapatista“ i anarhistièkih grupa, preko sindikata, socijaldemokratske i (neo)komunistièke levice, do klasiènih konzervativaca i ekstremnih desnièarskih grupa. Ideološke i teorijske pretpostavke antiglobalistièkog anga`mana èesto su dijametralno su-protne, ali otpor planetarnoj dominaciji neoliberalne ideologije i prakse ujedinjuje najrazlièitija i tradicionalno meðusobno udaljena ili suprot-stavljena ideološka i politièka stanovišta5_{. Unutar šarolike}

„antiglobali-stièke scene“ koja se ne mo`e redukovati na novi društveni pokret koji

FILOZOFIJA

I

DRUŠTVO

XXI

5 _{Na ovu èinjenicu duhovito skreæe pa}

`nju Stojan Ceroviæ u novinskom

ko-mentaru posveæenom poreðenju S. Miloševiæa i Manu Èaoa, istaknutog muzièara-anti-globaliste koji je gostovao u Beogradu: „Gledano ideološki, a antiglobalizacija jeste ideologija (kao i globalizacija, uostalom), u tom frontu bi trebalo da se naðu, rame uz rame, Miloševiæ i Manu Èao, Šešelj, Mira Markoviæ i šareno, levièarsko, anarhistièko društvo planetarnih demonstranata protiv MMF-a, Svetske banke, kapitalizma, novca,

svoje postojanje obznanjuje na demonstracijama poput onih u Sietlu, Davosu, Pragu i, naroèito, u Ðenovi (2001), mo`emo, kako je veæ istaknuto, razlikovati dve osnovne grupacije: (1) kritièare i aktiviste koji osporavaju i odbacuju globalizaciju i (2) zagovornike alternativ-nog modela globalizacije. Takoðe, u okviru obe ove grupacije, izdvaja-ju se kritike koje u prvi plan stavljaizdvaja-ju (a) ekonomske; (b) politièke i (c) kulturne aspekte i posledice globalizacije, bez obzira da li ih radi-kalno odbacuju ili tragaju za drugaèijom, „istinskom“ globalizacijom.

S obzirom da se globalizacija najèešæe (samo)razumeva kao proces stvaranja jedinstvenog svetskog tr`išta (robe, kapitala, radne snage) koji dugoroèno6dovodi do pozitivnih razvojnih efekata na

globalnom nivou putem delovanja tr`išnih zakonitosti, najveæi broj kritièara je upravo usmeren na kritiku ekonomskih aspekata i posle-dica tako shvaæene „globalizacije“. Nasuprot uverenju po kome glo-balizacija rezultuje privrednim rastom i poboljšanjem polo`aja svih uèesnika u svetskoj tr`išnoj utakmici, kritièari istièu da na jedinstve-nom tr`ištu bogati postaju još bogatiji, a siromašni sve siromašniji. Pored pogoršanja materijalnog polo`aja stanovnika nerazvijenih zemalja, èesto se istièe da neoliberalni ekonomski model vodi osiro-mašenju i smanjenju kvaliteta`ivota i širokih slojeva stanovništva razvijenih zemalja koji se, radi ekonomske racionalizacije i konku-rentnosti, lišavaju niza socijalnih prava i beneficija proisteklih iz nasleða „dr`ave blagostanja“. Ipak, osnovni predmet spora ostaje polo`aj i odnos razvijenih i nerazvijenih na globalnom tr`ištu, tj. proraèun dobitaka jednih i gubitaka drugih, kao i razmatranje posle-dica neravnomernog razvoja, njegovih socijalnih, politièkih i eko-loških „rizika“. Na nivou razmatranja ekonomskih pokazatelja ove debate se vode egzaktnim jezikom brojki, ali nisu osloboðene nor-mativnih i ideoloških sporova o konceptima „socijalne pravde“, „odr`ivom razvoju“ i šire shvaæenim (socijalnim, ekološkim, demo-grafskim, politièkim...) konsekvencama globalnog tr`išta.

MILAN

SUBOTIÆ

6 _{B. Mijatoviæ, ogranièavajuæi „globalizaciju“ na „spoljnu trgovinu, strana}

di-rektna (investiciona) ulaganja i kretanje finansijskog kapitala“, istièe: „Širenje sloboda

neminovno donosi,u du`em roku, ekonomski napredak. Slobodna spoljna trgovina

unapreðuje meðunarodnu podelu rada prema raspolo`ivosti faktora proizvodnje, a

time donosi dobitak svima. Slobodnija strana ulaganja doprinose prevazila`enju

osku-dice investicija u manje razvijenim zemljama i ubrzavaju njihov razvoj. Slobodnije kretanje finansijskog kapitala takodje snabdeva siromašnije zemlje kapitalom i ujedna-èava njegovu cenu – smanjuje je tamo gde je visoka (manje razvijene zemlje) i uveæava

Sporovi o uèincima ekonomskog aspekta globalizacije na po-litièki`ivot i sistem meðunarodnih odnosa privlaèe veæu pa`nju jav-nosti nego èisto struèno-ekonomske teorijske debate. U osnovi, ovi sporovi mogu biti podeljeni u nekoliko tematskih celina, ali su gotovo uvek fokusirani na probleme statusa i sudbine nacionalne dr`ave u procesima globalizacije. Tezi o „povlaèenju“ nacionalne dr`ave pred neumitnom logikom globalnog tr`išta i neophodnosti napuštanja klasièno shvaæenog suvereniteta dr`ave u korist meðunarodnih (poli-tièkih, pravnih, ekonomskih) institucija, kritièari globalizacije se suprotstavljaju na razlièite naèine – od „izolacionistièke“ (teritorijali-stièke) odbrane suvereniteta dr`ave-nacije, preko reafirmacije pro-tektivne uloge dr`ave u pravednijoj raspodeli „socijalnih troškova“ izazvanih tokovima globalnog tr`išta, do predloga stvaranja instituci-ja novog globalnog poretka „ravnopravnih dr`ava i naroda“ (vid. Obrenoviæ, 2002: 77-101). Na apstraktnijoj ravni, promene u statusu i funkcijama dr`ave podstièu rasprave o prirodi i smislu same „politi-ke“ u savremenom svetu (krize fenomena „politièkog“ i potreba nje-govog redefinisanja), dok na meðunarodno-politièkom nivou ove promene vode sporovima o ideološkoj samoprezentaciji „novog svet-skog poretka“ i mehanizmima njegovog (realnog) funkcionisanja (spor „idealista“ i „realista“). Takoðe, nasuprot poèetnih optimistiè-kih vizija globalnog poretka, poslednjih godina se sve više istièe fenomen „fragmentacije“ politièkog prostora kao reakcije na domi-nantni model globalizacije koji „proizvodi“ regionalne krize. S druge strane, posebnu tematsku celinu èine rasprave o uticaju globalizacije na demokratske institucije i vrednosti, kako u meðunarodnim odnosi-ma, tako i unutar pojedinaènih dr`ava i regiona. Naime, i oni kritièari globalizacije koji dele privr`enost demokratskim vrednostima èesto skreæu pa`nju na sukobljavanje tr`išne logike i ljudskih prava, kao i na teškoæe stavljanja pod demokratsku kontrolu nadnacionalnih insti-tucija globalnog društva. Otuda, analogno konceptu „graðanskog društva“ kao protivte`e i participativne korekcije dr`ave na nacional-nom nivou, formuliše se koncept „globalnog civilnog društva“ kao globalne „mre`e“ treæeg sektora koja bi bila partner i korektiv nadna-cionalnim politièkim institucijama i profitno orijentisanim svetskim korporacijama. Ali, brojne kritike globalizacije kao procesa koji (na nacionalnom i meðunarodnom nivou) ugro`ava principe demokrati-je, temelje se na prihvatanju skupa vrednosti èije se univerzalno

FILOZOFIJA

I

DRUŠTVO

va`enje podrazumeva pa se, na taj naèin, otvaraju problemi kulturnog (vrednosnog) aspekta same globalizacije i debata o njoj. Naime, kon-cepti ljudskih prava i demokratskih vrednosti pretenduju na univer-zalno va`enje koje se, upravo od strane kritièara globalizacije, dovode u pitanje sa stanovišta kulturnog relativizma, kulturne samo-svojnosti i pluralizma kulturnih identiteta. Od poznate Hantingtono-ve teze o buduæem „sukobu civilizacija“ koji mo`e izazvati globalizacija „zapadnjaèkih“ vrednosti, svest o kulturnoj (civilizacij-skoj) kompleksnosti sveta potisnula je Fukujamin poèetni optimizam u pogledu uspešne univerzalizacije liberalno-demokratskih sistema i vrednosti širom sveta. Istina, Hantintonova teza je više korišæena u raspravama o arhitektonici „multipolarnog sveta“, tj. u kontekstu kri-tike aktualnog stanja meðunarodnih odnosa („novog svetskog poret-ka“), nego u striktno kulturološki inspirisanoj kritici globalizacije.

Široko rasprostranjeno uverenje da je uèinak globalizacije po-guban za kulturni identitet nezapadnih naroda i civilizacija više se oslanja na proces globalnog širenja zapadne (amerièke) masovne kulture, nego što se povezuje sa usvajanjem demokratskih politièkih procedura i liberalnih vrednosti. U odnosu na ekonomske i politièke aspekte, kulturni aspekti globalizacije predstavljaju najèešæe proble-matizovanu temu jer su simboli „kulturnog imperijalizma“, poput Coca-Cole i McDonalda, planetarno prisutni i neposredno vidljivi kao unificirajuæi elementi svakodnevnog `ivota. Otuda, globalna ekspanzija amerièke masovne kulture (poduprta politièkom, vojnom i ekonomskom moæi)7_{, predstavlja onaj aspekt globalizacije koji, po}

uverenju njenih kritièara, vodi išèezavanju kulturne raznolikosti sve-ta i razaranju nacionalnih identitesve-ta. Ovaj „kulturološki argument“ kritièara globalizacije svodi se, po reèima M. V. Ljose (Llosa), na uverenje da æe „svi narodi, a ne samo maleni i slabi, izgubiti svoj identitet, svoju dušu, i svesti se na kolonije 21. veka – na zombije ili karikature izvajane po kulturnim normama jednog novog imperijali-zma koji, osim što vlada planetom i planetarnim kapitalom, vojnom

MILAN

SUBOTIÆ 7 Prema L. Fridmanu (Friedman), iza „nevidljive ruke“ globalnog tr`išta, mora stajati „skrivena pesnica“ vojne sile: „Da bi globalizam bio efikasan Amerika ne sme da se boji da deluje kao svemoæna velesila što ona i jeste... McDonaldi ne mogu da cvetaju bez McDonell Douglasa (dizajnera vojnih aviona)... A skrivena pesnica koja èini svet sigurnim za tehnologije Silikonske doline, zove se Armija, Vazduhoplovstvo, Mornarica i Korpus marinaca SAD“ (New York Times, March,

silom, a i nauènim znanjem, te`i da nametne drugima i svoj jezik, kao i svoje naèine razmišljanja, verovanja, u`ivanja i sanjanja“ (Ljosa, 2001). Ne ulazeæi ovde u raspravu o (ne)opravdanosti straha od gubitka kulturnog identiteta u procesima globalizacije, treba uka-zati na èinjenicu sna`ne revitalizacije diskursa o identitetu, kao i na-stojanja da se politika zasnuje na identitetu, a ne prevashodno na interesima ili ideologiji (identity politics– Hantington). Samo

tema-tizovanje problema (kulturnog, nacionalnog) identiteta svakako je znak njegove krize, naroèito u „zemljama u tranziciji“ u kojima se napuštanje starog oblika društvenog, ekonomskog, politièkog i kul-turnog`ivota ukršta sa iskušenjima „globalizacije“8_.

3.

„Tranzicija“ i „globalizacija“ su povezani procesi, a rasprave o primatu jedne ili druge pojave lièe na stari spor o jajetu i kokoški. Naime, iako reè „globalizacija“ ulazi u široku upotrebu nakon sloma komunizma i otpoèinjanja „tranzicije“ bivših socijalistièkih dr`ava, postavlja se pitanje da li bi do tog sloma uopšte i došlo da svet veæ u velikoj meri nije bio „ujedinjen“, tj. „globalizovan“? Ali, nezavisno od preciznog odreðenja njihove uzroèno-poslediène veze, jasno je da se „globalizacija“ potvrðivala u procesu „tranzicije“ socijalistièkih sistema u liberalno-demokratske, kao i da je „tranzicija“ zapoèela sa

FILOZOFIJA

I

DRUŠTVO

XXI

8 _{U odbrani nacionalnog i kulturnog identiteta od uticaja globalizacije èesto se}

zaboravlja da je upravo taj „identitet“ plod kontinuirane i otvorene „socijalne

kon-strukcije“, a ne supstancijalno odreðena, neupitnadatost. Takoðe, èesto upravo

„brani-telji identiteta“ svojim tumaèenjem njegove „suštine“ èine lošu uslugu kolektivitetu

kojeg štite. Ilustrativan primer takvog sluèaja je intervjuNinuBore Ðorðeviæa,

popu-larnog srpskog rokera koji istièe da je „gubljenje identiteta, gubljenje nacionalnog – jedna grozna stvar“, te poziva Srbe da oèuvaju svoje „nacionalne specifiènosti“, nasu-prot „pristalicama globalizma“ koje smatra svojim „politièkim nasu-protivnicima“. Kritiku-juæi „globaliste“ koji pozivaju „na ulazak u Evropu“, Ðorðeviæ „nacionalne

specifiènosti“ bli`e odreðuje takošto interiorizuje i afirmiše upravo niz negativnih

ste-reotipao Srbima: „Da bismo ušli u Evropu, treba da budemo èlanovi sekti, treba da bu-demo pederi koji hoæe da nam zabrane da nam smrde noge, oni hoæe da imamo sve zdrave zube, oni æe da nam zabrane da se ubijamo tupim predmetima, sekirama, cepa-nicama kao što smo navikli, nego da moramo da se ubijamo civilizovano, pištoljima“

(Nin, 26. juni 2002). Navedeni primer je zanimljiv zbog psihološke interiorizacije

optimistièkom verom u novi globalni poredak zasnovan na širenju vrednosti i institucija kapitalistièkog Zapada. Ovaj poèetni optimi-zam u brzu i laku promenu privrednog i politièkog sistema („struktur-no prilagoðavanje“), kao i èitavog „sveta`ivota“ realnog socijalizma, brzo je bio suoèen sa traumatiènom stvarnošæu ekonomske „šok tera-pije“, gubitkom socijalne sigurnosti širokih slojeva stanovništva, „divljim“ kapitalizmom, krizom starog sistema vrednosti, itd. Istina, teškoæe i tempo „tranzicije“ bili su razlièiti u zemljama bivšeg socija-lizma – od sluèaja uspešnog „kluba“ kandidata za prijem u EU, preko zemalja u kojima su se periodi krize ciklièno smenjivali sa periodima stabilizacije, do onih koje su usled ratnih razaranja ili politièkog kon-tinuiteta sa elementima „starog re`ima“ ostajale u statusu „odlo`ene tranzicije“. U svim ovim zemljama, „globalizacija“ je tematizovana kao jedan od razloga (ne)uspešne tranzicije, a antiglobalistièki (ili, alternativno globalistièki) pokreti i teorijski stavovi postali su deo novog politièkog, kulturnog i društvenog miljea.

Predlo`ena istra`ivaèka tema ne pretenduje na obuhvatni pre-gled odnosa prema „globalizaciji“ u tranzitornim zemljama, veæ je ogranièena na sluèajeve Rusije i Srbije, tj. na istra`ivanje kritièkih stavova prema globalizaciji u ove dve zemlje. Ovako ogranièenje predmeta istra`ivanja poèiva na uverenju da su „sluèajevi“ Rusije i Srbije, u odnosu na druge bivše socijalistièke zemlje, po mnogo èemu specifièni. Ne ulazeæi u ekspliciranje brojnih specifiènosti, ovde treba naglasiti samo neke: raspad i nestanak dr`avnih zajednica èiji su deo ove zemlje bile; autohtonost komunizma u njihovoj istori-ji; pripadnost zajednièkom civilizacijskom krugu; postkomunistièki razvoj obele`en ratom ili nasiljem; postojanje autoritarnog voðstva, itd. Istina, neke od ovih specifika oèituju se i u sluèajevima drugih zemalja, a po svom tempu i pravcima, putevi Rusije i Srbije u post-komunistièkom razdoblju bili su èesto po mnogim karakteristikama razlièiti. Takoðe, potpuno sam svestan razlika koje proistièu iz ne-jednakog znaèaja i mesta koje zauzimaju Rusija i Srbija u globaliza-cijskim procesima, tj. njihovog razlièitog politièkog, ekonomskog, kulturnog i meðunarodnog polo`aja u savremenom svetu. Uva` ava-juæi te razlike, kritike globalizacije koje su formulisane u Rusiji i Srbiji biæe analizirane i interpretirane zasebno, da bi naknadno bile komentarisane u komparativistièkoj perspektivi. Predviðeni kompa-rativni pristup bi mogao da omoguæi sagledavanje meðusobnih

MILAN

uticaja9_{, kao i preciznije „mapiranje“ sliènosti i razlika u pozicijama}

kritièara globalizacije u Rusiji i Srbiji.

U istra`ivanju stavova prema globalizaciji u Rusiji i Srbiji biæe korišæena u literaturi uobièajena klasifikacija na zastupnike („neoli-berale“) i kritièare globalizacije – podeljene na „reformistièko“ i „radikalno“ krilo. Pošto se stavovi zagovornika globalizacije u Rusiji i Srbiji zasnivaju na preuzimanju i primeni neoliberalnih teorija, na prvi pogled se èini da su, s obzirom na kriterijum originalnosti, zani-mljivije teorijske i praktiène pozicije kritièara „globalizma“. Skloni da svojim protivnicima pripišu „janièarski mentalitet“10, kritièari glo-balizacije u Srbiji i Rusiji retko reflektuju sopstvenu poziciju u sklopu šireg, svetskog „antiglobalistièkog“ pokreta, tj. ne dovode u pitanje „autohtonost“ sopstvene teorijske i politièke pozicije. Stoga æe u pla-niranom dugoroènom istra`ivanju posebna pa`nja biti posveæena si-tuiranju argumentacije srpskih i ruskih kritièara globalizacije u širi kontekst „antiglobalizma“ ili traganja za „alternativnom globalizaci-jom“. Jer, tek imajuæi u vidu ovaj opšti okvir, moguæe je istra`iti i tumaèiti specifiène oblike kritike globalizma u Rusiji i Srbiji, tj. do-minaciju posebnih kritièkih strategija i argumentacija koje svoje po-reklo imaju u istorijskim i društvenim okolnostima ove dve zemlje.

Podela na „radikalno“ i „reformistièko“ stanovište u kritici globalizacije biæe korišæena u istra`ivanju kao osnova za klasifikaciju stavova koje su tokom poslednje decenije artikulisali kritièari globali-zacije u Rusiji i Srbiji. U sferi ekonomije, politike i kulture otpori

FILOZOFIJA

I

DRUŠTVO

XXI

9 _{Na osnovu poèetnog uvida, mo}

`e se tvrditi da su ovi uticaji bilidvosmerni,

tj. da njihova dinamika nije bila odreðena samo tradicionalnim „ugledanjem“ na Ru-siju kao „starijeg brata“, veæ i obrnutim transferom, naroèito tokom ratnih zbivanja u bivšoj Jugoslaviji kada je, za deo ruskih kritièara „novog svetskog poretka“, Srbija bila „avangarda“ i predvodnik antiglobalistièke borbe.

10 _{Tako zagovornike globalizacije izvan „kapitalistièke metropole“ Vera}

Vratu-ša-@unjiæ odreðuje kao „kompradorsku bur`oaziju poluperiferije i periferije“: „Radi se

o sitnoj i srednjoj bur`oaziji èiji su pripadnici èesto poslediplomske studije završili u

inostranstvu, usvajajuæi neoliberalni koncept globalizacije kao samoevidentnu nauènu

formulaciju prirodnog zakona. Poput neke vrsteintelektualnih janièaraoni su spremni

da iz socijal darvinistièkog ubeðenja sprovode u zemljama porekla mere ‘strukturalnog prilagoðavanja’ i ‘sok terapije’ poput ukidanja subvencije za osnovne prehrambene proizvode, lekove i knjige... ukidanja carinske zaštite domaæe industrije u povoju i

de-valviranja nacionalne valute“ (Vratuša-@unjiæ, 2001: 47, kurziv MS). Da ova

globalizaciji su artikulisani u nizu od izolacionizma („oslanjanja na sopstvene snage“), preko „kontrolisanog prilagoðavanja“ voðenog svešæu o nacionalnim interesima i snagama, do preuzimanja mesijan-ske uloge u stvaranju novog i kvalitativno drugaèijeg svetskog ekonomskog i politièkog poretka. Kakve su teorijske i politièke pret-postavke le`ale u osnovi ovih stavova, te koliko su one bile i koliko jesu „`ivotno sposobne“? – predstavljaju osnovna pitanja na koja æe istra`ivanje pokušati da odgovori. U osnovi, ako je radikalni izolacio-nizam (pre svega, plod reakcije na gubitak statusa supersile u Rusiji i poraza dr`avotvornog projekta u Srbiji) danas postao više predmet teorijskog i istorijskog interesovanja, onda se kljuèno pitanje svodi na odreðenje profila i kapaciteta razlièitih „reformistièkih“ strategija pri-lagoðavanja „globalizaciji“, kao i normativno-teorijskih pretpostavki razlièitih vizija alternativne globalizacije formulisanih iz perspektiva „periferije“ zahvaæene „tranzicijom“. Jedno od pitanja koje se name-æu u tom kontekstu je vezano za status koji u ovim strategijama ima koncept (politièkog, kulturnog, ekonomskog) „nacionalizma“ i „naci-onalnog interesa“. Drugo je sadr`inski vezano za èinjenicu nepostoja-nja sna`nih socijaldemokratski usmerenih politièkih partija u Srbiji i Rusiji bez kojih „reformistièki“ inspirisana kritika globalizacije teško mo`e biti „operacionalizovana“ u politièkom i ekonomskom`ivotu11_.

Sem toga, u obe ove zemlje sna`ni su (politièki, kulturni, svetonazor-ski...) rezidijumi „starog re`ima“ koji artikulišu antikapitalistièko raspolo`enje širokih slojeva stanovništva pomoæu retorike koja se razlikuje od retorike tradicionalne „levice“. Stoga æe posebna pa`nja u buduæim istra`ivanjima kritike globalizacije biti posveæena upravo ovim „neokomunistièkim“ (Rusija) ili „socijalistièkim“ (Srbija) poli-tièkim i teorijskim projektima „istinske globalizacije“.

MILAN

SUBOTIÆ

11_{Preuzimanje „reformistièke“, socijaldemokratske kritike globalizacije u}

ze-mljama tranzicije (tj. u situaciji stvaranja kapitalistièkih sistema) strukturno podseæa na preuzimanje marksizma u nerazvijenim zemljama poput Rusije s poèetka XX veka. Naime, ova analogija poèiva na fenomenu istorijske „neistovremenosti“: pred ruskim marksistima (do pobede boljševika) je stajao zadatak „razvijanja kapitali-zma“, a ne njegove radikalne negacije („legalni marksizam“) i „preskakanja“ istorij-skih etapa. Slièno tome, postavlja se pitanje da li je danas u zemljama u tranziciji

(„periferiji“) moguæeprimenititeorijske rezultate kritike kapitalizma „metropole“,

ili je nu`no proæi kroz „purgatorijum“ prvobitne akumulacije, a ne odmah uæi u

Selektivna literatura:

Albrow, M. (1996),The Global Age, Cambridge: Polity Press

Appadurai, A. (ed.), (2001),Globalization, Durham, NC: Duke University Press

Bauman, Z. (2000),Globalization, Columbia University Press

Beck, U. (2000),What Is Globalization?, London: Blackwell Publishers Ceroviæ, S. (2002), „Globalno i lokalno“,Vreme, No. 596 (6. juni), Beograd Cooper, R. (2002), „The new liberal imperialism“,The Observer, Sunday

April 7

Daimond, L. (1998), „Globalization of Democracy“, in: Kiely and Marfleet (eds)Globalization and the Third World, Routledge

Djurkoviæ, M. (2002),Diktatura, nacija, globalizacija, Beograd: IES Fedorov, Y. (2000),Democratization and Globalization: The Case of

Rus-sia, Carnegie Endowment Working Papers, Washington DC. Giddens, A. (2000),Runaway World: How Globalization is Reshaping Our

Lives, London: Routledge

Giddens, A. (2000a),The Third Way and its Critics,Cambridge: Polity Press Gidens, E. (1998),Posledice modernosti, Beograd: Filip Višnjiæ

Gimpel’son, V (sost.), (2001), Globalizaciya i postsovetskoe obšæestvo, Moskva

Grubaèiæ, A., (2002),„Drugaèiji svet je moguæ“(intervju), Reporter, 10. decembar, Banja Luka

Held, D. (1999),Demokratija i globalni poredak, Beograd: Filip Višnjiæ Held, D. ed. (2000), A Globalizing World? Culture, Economics, Politics,

London: Taylor & Francis Books Ltd.

Held, D., McGrew, A., at all (1999),Global Transformations: Politics, Eco-nomics and Culture, London: Polity Press

Hirsh, P. & Thomson, G., (1996),Globalization in Question,The Internatio-nal Economy and Possibilities of Governance. London/Cambridge: Polity Press

Kalb, D. (1998),Globalization and the Question of Cultural Identity, Wien: IWM Working Paper, No. 2

Khor, M., (2001), Rethinking Globalization: Critical Issues and Policy Choices,London: Zed Books

Khoros, V. (sost.), (1999),Postindustrial’nyj mir: centr, periferiya, Rossiya, Moskva: RAN

King, A, (Editor), (1997), Culture, Globalization and the World-System: Contemporary Conditions for the Representation of Identity, Uni-versoty of Minnesota Press

FILOZOFIJA

I

DRUŠTVO

Kluènikov, B. (2000), „O Globalizacii, novom tatalitarizme i Rossii“,Naš sovremennik, Moskva, No. 5.

Kondrat’eva, T; Novo`enova, I., (2000),Processiy globalizacii: ekonomi-èeskie, social’nye i kul’turnye aspekty, Moskva: INION RAN Lebedeva, M. (2000),Mirovaya politika i me`dunarodnye otnošeniya na

poroge novogo tysyaèeletiya, Moskva: MONF

Ljosa, M. V. (2001), „Kultura slobode“, Alexandria Biblioteka, Beograd (http://www.alexandria-press.com)

Markov, B. (red.), Otèu`denie èeloveka v perspektive globalizacii mira, Sankt Peterburg: Petropolis

Meštroviæ, M. (prir.) (2001),Globalizacija i njene refleksije u Hrvatskoj, Zagreb: Ekonomski institut

Mitroviæ, Lj.Globalizacija i savremena levica : za mondijalizaciju otpora i borbi protiv savremenog imperijalizma: Beograd : Institut za politiè-ke studije, 2000.

Mitroviæ, Lj., Ðorðeviæ, D., Todoroviæ, D. (prireðivaèi), (2002),Kulturni i etnièki identiteti u procesu globalizacije i regionalizacije Balkana, Niš: Yunir

Obrenoviæ, Z. (2002), „Nacionalna dr`ava i izazovi globalizacije“, Filozofi-ja i društvo, XIX-XX, Beograd: IFDT, str. 77-102.

Ociæ, È. (2000), „Globalizacija i nacionalne strategije razvoja“,Zbornik Matice srpske za društvene nauke, Knj. 108, Novi Sad, str. 51-73. Ohmae, K.,The End of the Nation State: The Rise of Regional Economies,

New York: Free Press, 1995; London: Harper Collins, 1996 Panarin, A. (2000),Iskušenie globalizmom, Moskva: Russkij nacional’nyj

fond

Peèujliæ, M. (2002),Globalizacija: dva lica sveta, Beograd: Gutembergova galaksija

Pušiæ, Lj. (2000), „Globalizacija: nova svetska paradigma“,Zbornik Matice srpske za društvene nauke, Knj. 108, Novi Sad, str. 167-186. Putin, V. (1999), „Rossiya na rube`e tysyaèeletij“,Nezavisimaya gazeta, 30.

dekabrya

Ratlend, P. (2002), „Globalizaciya i postkommunism“, Mirovaya ekono-miya i me`dunarodnye otnošeniya, Moskva, No. 4, s. 15-18. Rešetnikov, M. (2002),Globalizaciya – samyj obšæij vzglyad, SPb:

Vostoè-no-Evropejskij institut psihoanaliza,

Riggs, F. (1999),Globalization: Key Concepts. IPSA/Quebec: Globaliza-tion Papers (http://www2.hawaii.edu/~fredr/glocon.htm#class) Rosenberg, J. (2000),The Follies of Globalization Theory: polemical

es-says, London: Verso

MILAN

Schaeffer, R. (1997),Understanding Globalization: The Social Consequen-ces of Political, Economic and Environmental Change, Lanham, Md.: Rowman & Littlefield

Scholte, J.A., (2000)Globalization: A Critical Introduction,New York: St. Martin’s Press

Silbert, H. & Klodt, H, (1999), „Toword Global Competition and Constra-ins“,The Future of the Global Economy: Toword a Long Boom, Paris: OECD

Sklair, L., (1999),„Competing conceptions of globalization“, Journal of World-Systems Research, Vol. V, No. 2, pp. 143-162.

Soros, G. (1999),Kriza globalnog kapitalizma – ugro`eno otvoreno dru-štvo, Beograd: KVS

Stiglic, D`. (2002),Protivreènosti globalizacije, Beograd: Ekonomija tre-æeg puta

Stroev, E. S. (2001),Samoopredelenie Rossii i globalnaya modernizaciya Moskva : Ekonomika

Tadiæ, Lj. (2001), „Dr`ava i društvo u procesu mondijalizacije“,R/evolucija i poredak: O dinamici promena u Srbiji(prir. I. Spasiæ, M. Subotiæ), Beograd: IFDT

Timofeev, T. (2002),Globalizaciya. Konflikt ili dialog civilizacij?, Moskva: Novyj Vek

Tripkoviæ, M. (2000), „Globalizacija i Srbija“,Sociološki pregled, Beograd, Vol. XXXIV, No. 3-4, str. 61-74.

Utkin, A. I. (2001),Globalizaciya. Process i osmyslenie, Moskva: Logos Vorobyov, A.; Zhukov, S. (2000),Russia: Globalization, Structural Shifts

and Inequality, New School University: CEPA Working Papers No.2 Vratuša-@unjiæ, V. (2001), „Tumaèenja ‘globalizacije’ i interesi društvenih

aktera“, u: Vukotiæ, (prir.), str. 41-49.

Vukotiæ, V. (prir.), (2001),Globalizacija i tranzicija, Zbornik radova, Insti-tut za društvena istra`ivanja, Beograd

Waters, M. (1995),Globalization, London and New York: Routledge Went, R. (2002),The Enigma of Globalization: A Journey to a New Stage of

Capitalism,London: Taylor & Francis Books Ltd Zjuganov, G. (1996),Verujem u Rusiju, Beograd: Kultura Zjuganov, G. (1999),Ruska geopolitika, Beograd: Kultura

FILOZOFIJA

I

DRUŠTVO

Milan Subotiæ

CRITIQUES OF THE GLOBALIZATION PROCESS: THE EXAMPLES OF RUSSIA AND SERBIA

(OUTLINE OF A RESEARCH TOPIC)

Summary

The paper is devoted to outlining the research topic to be dealt with by the author in the incoming period within the project of the Institute for Philosophy and Social Theory. Starting from “globalization” as the keyword of current debates on political, economic and cultural destiny of contemporary world, the author delineates the subject matter of his research as the critiques of the globalization process formu-lated in Russia and Serbia. In terms of contents, the research will be devoted to ana-lyzing and interpreting different philosophical-theoretical, political and ideological arguments used by the critics of the globalization process in political and cultural life of Russia and Serbia. The proposed comparative approach ought to provide an in-sight into the influence exerted by Russian opponents of globalization on domestic critics of the process, as well as to help understand the differences in resisting global-ization that stem from different political, economic, military, cultural and internatio-nal positions of the two countries in today’s world. The basic aim of the research is to asses theoretical-argumentative and practical-political potentials of the critiques of globalization in these two post-communist countries.

Key words:globalization, politics, neoliberalism, transition, critique of glo-balization, post-communism, Russia, Serbia.

MILAN