ку ул
ј
ет л
толе
ј
од
љ
т
ј ло шту
е т
(
т
)
е . ко ћ1, д л . л ш ћ1, е . Ђек ћ2, ј . 3 1УниверзитетуКрагујевцу
, Природно–математичкифакултет, Институтзабиологијуиекологију,
Крагујевац, Србија 2Истраживачко
-развојниЦентар, Центарзастрнажита, Крагујевац, Србија 3УниверзитетуБеограду
, Биолошкифакултет, Београд, Србија
Извод
љ о о д о је д е од ед ко е т ј 11 ет л у е љ ту од -т љ к ј ло ту е т код т , к о д еут д кој т пок ује ј ољу ку ул ју толе ју п т е ет ле. д ј ет л у љк оје л т, ојеод љ е те те ет л . Ко -е т је Ni Cr у т о е љ ту п ел ле у п оп е е ед ј -о е ед о т , к о к л одо оље е ко е т јео ет л у е -љ ту, ко е т је Cd Co е ед о т д те ет ле у е љ ту л оу ед п л ку епу л ке је. Код теSanguisorba minor ут -ђе је толе ј е ет л . Код те Euphorbia cyparissias оло к
п о п о кое је т л у ећ одјед Zn Cu, код т Eryngium serbicum Sanguisorba minor ећ од д Cu.
Ključne reči: ку ул ј ет л , толе ј , ј ло те е т , љке.
К 504.5(497.11):58:54:679.867
Hem. Ind.69 (3) 313–321 (2015)
doi: 10.2298/HEMIND131017045B
Dostupno na Internetu sa adrese časopisa: http://www.ache.org.rs/HI/
е љ те п ед т љ е у те л то
е л о т у у (о ке ко по е те
е љ т кој п ед т љ љ е от њ ке
о т тке е л о е у л то тепе у).
о о ње е љ т ут у ој кто , п
е у кл т к кто т те од ко
е љ те т је јуп е уд ууло уупедо е ет
-к п о е . е л т е љ т е
епо ед о леђује те ке те е, л е
о т о јо у ње у, у п е уд
ут ј о е л уп т т . еоло к
подло њој т л е љ т , к о купеко
-ло к кто ут у д е е ју љ
о л к е ет ј к јед . о ед е ј ко
т еоло ке подло е, е ет ју кој е
њој ј ј ут ј ју к т укту
к т т т од о појед еле е т
њ о ол у е љ ту.
оло к о то под у е п е у
о к о о д к то п о е у
от ој ед уп о то у е е у. о д
-к то у љ е јед е, те л појед
дело љ к кој о уд п у е о јео
к л тету от е ед е [1]. ојед е љ т
у п од о л т опо е о о о ће те к
еп к : . . ко ћ, е тетуК ује у, од о– – те т к култет, т тут оло ју еколо ју, дој
о о ћ 12, 34000 К ује , ј . E-по т: pavsnez@yahoo.co.uk
дп ље : 17. окто , 2013
дп ће : 20. ј, 2014
ет л л д у полут т , њ е
ј ју пе ј л о е љ е те ( е ет к
д е е е оекот по ) које е о е ј
-ко- оло к , о о- то к д пт
-ј , к о оп т ту о , п л ођ ју е
-ње у ло ед е. љке п ед т љ ју
ук куук у ењуеле е т уп од , о у
т поу д пок тељ едо т тк / л у к
појед еле е т . љујућ по о о т
љ к д п о ују ет ле д у е полу
-т -те е љ т , д т по тују к о ој
о ку ул ју, е њ о п
-е у то е ед ј ј .
ело Кот код т , у е т л о делу
у е је, јелок л тет е пе т ке е ко е
је п о е о ет о о е т о е пе т
е т. пе дот т ко у у епо ед ој
л т л е еће текто о о
ле те е т које је о о у ко т кту
к ед ед е т , ко е ле ел ко
ј ло те лот је е т ( л. 1) у дуње о
е л [2,3]. т к е т ( о
-т л к т п, „ко т е т“) је е то е е
оје о уле 8MgO⋅2SiO2⋅2H2O, еће е у ду
о т тел е т л к кој е еђу
-о -о у то п епл ћу, топ е 1550 °C, је
отпо п е к ел , ел ку д о п
-о у оћ, л је п о од к топлоте, елект
-тет ук .
к пло т ј о о е т е је по
-љ њ п о одње т њ ке, т код је
до к коп о о ј ло те ко е у
одл е ел ке кол е те ј л т ло
по леп о е п е де е т .
љ о о д о је д е од еде ко е т
-је 11 ет л у е љ ту по е уто ј ло ту
е т , к о уод т љ к које
ње у ту, п т кој одњ пок ује ј ољу
ку ул ју п т ет л , од о о толе
-ју.
К Л О
о ко ње
е е к д, п купљ ње у о ко ње е
-љ т љ о те ј л т њео
-ље у токо е ет ј к е о 2009–2011.
од е. Лок л тетКот јеј ко т п ете о
о, д ду ок ј у е те уок у
коо д т 74° 74’ 761’’ , 48° 90’ 490’’ N, N ек по
-је 283–311 m д о ке е (о т о
по оћу п т GPS Garmin-etrex, vista HCx). е
-љ те је купљ о у л ко е о о те
љ к ду од 1 до 10 cm, то од о
ко е о ој о ећ е ељ т љ к у
-т о [4]. т ње је ђе о ет
љ е те: Alyssum murale Waldst. et Kit., Eryngium serbicum Pančić,Euphorbia cyparissias L. Sanguisorba
minor Scop. уто у еоп едел л о е теје
ул те тут под пок л д је т Alyssum
murale пе ку ул то Ni [5]; т Eryngium
serb-icumјее де љк л е ло п о
-т њењ ; док у те Euphorbia cyparissias
Sanguisorba minorеколо к оке те по тој
д ј д ју по о о т до е ку ул је
е ет л . Од е љ е те упоу о ко
-њу по е ут лок л тет де т ко е у
л о то ј т тут оло ју еколо ју
од о- те т ко култет у К ује у, у
по оћ т д д кљу е дете ју
љ к : Jávorka Csapody [6], ло епу л ке
је [7] ло опе [8] п е де т ло
-о одо .
етоде л е
е т де у купљ еп оу е љке
у је у о к е љ т . е љ те је ко
у о ко њ е о, у е о ду у до
-ду о- у о т њ , п е у у е љ т од
-т ње дело те к уп е к је, т је
њ п о еде п о еду у њ едње
п о е. едњ п о е љ т је т п о еј
-т п о е 2 mm, њ у о е
10 g упо о о п о еј у е 24 h те
-пе ту од 105 °C (у у ке Binder/
/Ed15053). де т ко љ те ј л п
-п е ље од еле љкејео у е о ојте пе
-ту , ле е до п , ко е је у е у
у (Binder/Ed15053), 24 h те пе ту од
105 °C доко т т е е, е јеп п е ље
д љу е ј ку п о еду у. о ле у ењ љ
у о к е љ т , од еђе кол п п е
-ље о те ј л е ј ке л е (3 g е
-љ т 2 g љ о те ј л ) је е е
-л т кој т о ћу±0,1 mg. е т ј е
-љ т љ о те ј л ђе је HNO3
HClO4 [9,10]. Од е е у о кјеп е ету ло по
Кјелд лу п ел е 10–20 ml ко е т о е
HNO3. е к о е је е п љ опл
-е о , е док т о јеуп е ко одо у .
о туп к је по љ е док т о је по т о
т , ото е п е у п е т ле д е о ло
-ђ ју. о ле л ђењ , д јуКјелд ло о уду
је п ел е 6 ml ко е т о е HClO4 уд је
д ље е . е ње је п ек д о к д је
п е у Кјелд ло о уду л око 3 ml,
т о о т е ој . О л ђе т о
-дод је де т ло од , пото у
д ј Кјелд ло о уд лт у о
-л удод 50 ml о коп п е ље т о
уко ће од еђ ње д ј ет л .
Од еђ е у ко е т је јед е т ет л
(Ca, Mg, Fe, Mn, Cu, Zn, Ni, Pb, Cd, Co Cr) у
е љ ту у о п п е ље од ел
љ к (ко е т ло, л т т). О т ње
ко е т је п т ет л у љ о те
-ј лу е љ ту ђе о је у т туту ј о
д ље, екто је ед к еколо ј у
К ује у, ко ћење Опт ке е о е пек
-т о е-т је дуко о п е уто пл о
(ISP-OES iCAP 6500), д ект о т о . етек о
л т п од еђ њу ко е т ј ет л у
љ о те ј лу Ca, Mg, Fe, Mn, Cu, Zn, Ni, Pb,
Cd, Co Cr у: 0,0087; 0,007; 0,0053; 0,0051; 0,0056; 0,0055; 0,006; 0,003; 0,0027; 0,0054 0,0053 mg kg–1,
по еде о еду. етек о л т п од е
-ђ њу ко е т ј ет л у е љ у о
Ca, Mg, Fe, Mn, Cu, Zn, Ni, Pb, Cd, Co Cr у:
0,009; 0,007; 0,0056; 0,0065; 0,0076; 0,0051; 0,0059; 0,0089; 0,003; 0,0079 0,0092 mg kg–1, по еде о
еду. к у о к је о т у е т по љ њ ,
ко е је у т едњ ед о т, т
-д -д де ј ј оло к п о п о кое
-је т (од о д ј ет л у љ ње о о
д ј у е љ ту) [11]. Ко е т је ет л у
љ о те ј лу е љ ту е е у у mg
kg–1 у е те је (mg kg–1 d.m.). е улт т у
п к т ел о.
Л К Ј
едње ед о т ко е т ј п т
ет л у е љ ту од љк лок
-л тетуКот п к е уу ел 1. е улт т
т њ пок ују д у е едње ед о т
ко е т ј п т ет л у е љ ту
лок л тетуКот к ет леу по уод 1,14 mg Cd
kg–1 до 70425,19 mg Mg kg–1. едњ ед о т
ко е т ј п т еле е т у е љ ту
д јеу ледеће по етку: Mg > Fe > Ca > Ni > > Cr > Mn > Co > Zn > Pb > Cu > Cd. д ј п т
-ет л у љк оје л т, ојеод
љ е те те ет л , ојепо ед к: Mg >
> Ca>Fe>Ni>Mn>Cr>Zn>Co>Pb>Cu>Cd.
е улт т о о т њ у пок л д је
едњ ед о т ко е т је Ca у е љ ту
л 830,53 mg kg–1, Mg 70425,19 mg kg–1, Fe 31798,03 mg kg–1. о је е ед о т у у л
-о т л те ту под ек уто
[4,12,13], т кође у у л о т т дњо д
е љ т т л е пе т кој еоло кој
подло д е Fe у ок ко е т ј
[4,13]. едње ед о т ко е т је Ca у љ
-к у е к ет ле од 5790 mg kg-1, еле е е у
т A. murale, до 9835,83 mg kg–1 у т E.
serbicum. е је ј о о еле е т о е т
Табела 1. Средње вредности концентрација испитиваних метала (mg kg–1, средња вредност (n = 6) ±стандардна
девијација) у земљишту и одабраним биљним врстама на локалитету Котража
Table 1. The mean concentration of investigated metals (mg kg–1) in soil and selected plant species on locality Kotraža
ет л е љ те Alyssum murale Eryngium serbicum Euphorbia cyparissias Sanguisorba minor
Ca 830,53±1,50 5790±54,22 9835,83±28,88 9374,17±49,26 7850,83±89
Mg 70425,19±162,54 9844,58±80,35 4454,58±53,51 6368,33±21,66 39108,33±244,27
Fe 31798,03±199,14 638,21±6,3 243±2,45 320±7,15 3310,42±32,65
Mn 276,06±3 54,1±0,34 52,63±0,70 52,14±0,49 147±0,62
Cu 1,91±0,01 0,69±0,02 6,95±0,23 3,81±0,05 3,87±0,02
Zn 17,81±0,19 5,16±0,04 15,51±0,21 22,34±0,15 11,91±0,05
Ni 740,93±19,96 615,25±11,44 39,98±0,42 40,4±0,3 441,08±2,71
Pb 11,51±0,12 7,26±0,09 0,42±0,01 0,39±0,01 9,38±0,07
Cd 1,14±0,01 0,08±0 0,04±0 0,06±0 0,3±0
Co 36,34±0,2 11,2±0,08 1,01±0,01 4,22±0,04 20,57±0,09
у ло ље у ко K, Mg, B л NH4+ [14,15], к о
т о т к у ј ње еђу еле е т , п е
е у т о у еђу Ca Mg, о о
лудо туп о т Ca уод о у Mg о к о т пу
е љ т . е љ т т л е пе т у е
к кте у ко ед о ћуод о Ca/Mg ( о
ке ед о т Ca оке Mg, кој по ек
п ед т љ л у ок " е пе т ко д о
-"), ло до туп о ћу Ca уод о у Mg, едо
-т -т ко е е ј л к о ут је т (P, N, K),
к о ок д је поте ј л о ток
еле е т (Fe, Ni, Cr, Co, по ек д Mn / л Cu) [16].
Код теS. minor ут ђе је ј д ј Mg
(39108,33 mg kg–1), ј код те E. serbicum
(4454,58 mg kg–1). љке које ту е пе т
-к е љ т у ј е по ође е к
д је Ca, ок д је Mg, кој ко пе
-т -т о у ј ње Ca од т е љ к ,
л т о т к делује по ње у
-ј њед у еле е т . е пе т о текоје уп
-л ође е о к о т пу е љ т ју о ућ о т
д п о ују од еђе е кол е Ca, е у ј њ
у екол е Mg [17].
Ко е т је Fe у ек ет л у по уод 243
(у т E. serbicum) до 3310,42 mg kg–1 (у т S.
minor). е кету (Market) [18], ко е т је
Fe у љк е к ећу у по у 5–200 mg kg–1.
ок о је, т кође, д е ет ј кој те
е љ т т л е пе т , к о
п ед т л је Poaceae, д е Fe од 2127
до 3580 mg kg–1 [11].
п т о е љ ту еле е о је 276,06
mg Mn kg–1, ње о д ју е љ т о
ет 411–550 mg kg–1 [11]. е д у (Adriano) [19], о л е ед о т Mn ећ у
т по е љ т уу 500–1000 mg kg–1.
Код теS. minor ут ђе је ј д јо о
еле е т (147 mg kg–1), код те A. murale ј
(54,1mg kg–1). е ек уто , пот
-пу у ет ол ку у к ју љ к Mn јепот е
у к ко е т ј (20 mg kg–1), у ећ
љ к о је п ут у ко е т ј 20–300
mg kg–1, докјеток ед о т Mn п о ење 300–500 mg kg–1 у е те је [20,21].
е Kabata-Pendias [11], у е љ т о
ет ко е т је Cu е к ећу у по у 14–109
mg kg–1. е ек уто , д ј Cu у е
-љ ту јеје п о е љ , т код е ње о уку
-п д ј л уоп е уод 20 до 120 mg kg–1,
л коп туп од 2 до 7 mg kg–1 [20]. о је
е улт т о е туд је пок ују д је д ј Cu у
е љ ту (1,91 mg kg–1) под о е е
-де ед о т , тоук ујед т уп т т
педо е ет к п о е од еђују ње о е љ
т ту . д ј Cu у љк ојеод 0,69 mg
kg–1 у т A. murale до 6,95 mg kg–1 у т E.
serbicum. е ек уто , ко е т ј Cu
у љк ек еће уп о еку 5–30 mg kg–1, док је
ток ед о т Cu п о ење 20–100 mg kg–1
у е те је [20]. у ј ње Cu ут е ње о
ко е т ј п у т од у јо у е љ ту
(по е о те к ет л Zn, Mn Fe) [20]. еке
љ е те е от по у толе т п
-у т о Cu у тк , т ко д о у ку ул т
о тоуко е о тк кл д тење.
кође, п оте л олекул к кој о у
д е ују Cu, ју ел ку уло у у ње о ој о ео
-т о о ућ јућ о љ кте ј
д ју е те т о т по ећ е ко е т
-је Cu [22].
едњ ко е т ј Zn у е љ т о
ет од 60 до 80 mg kg–1 [11]. куп д
-ј Zn у е љ т о је е к еће у
оп е у 5–1070 mg kg–1, докл коп туп
1–3 mg kg–1 [20]. е улт т о о т њ пок
-ујуд је д ј Zn (17,81mg kg–1) уп оу о
е љ ту е то од л те ту под т к
ек уто [13,14,23], то о е т у ло ље о
п одо т е те е, п о е педо е е е
д је о ке те јеу е љ ту. о је
е улт т ук ују д је т E. cyparissias д л
ј е Zn (22,34mg kg–1), т A. murale ј ње
(5,16 mg Zn kg–1). е ек уто ко е т
-ј Zn у љк је 27–150 mg kg–1, докјеток
ед о т п о ење 200–400 mg Zn kg–1 у е
те је [20]. е Brunetti [24], о л д
-ј Zn у љк је 15–150 mg kg–1, к л
ед о тдо т е 300 mg Zn kg–1.
е љ те лок л тету Кот д ло је
740,93mg Ni kg–1. д ј Ni у е љ ту од
ње о о д ј у т ој те , л од педо
-е -ет к п о е т опо е е кт о т . е
-љ т о ет д е Ni у ок оп е ,
еђут ње о ко е т ј јеп о ење 13–
–37 mg kg–1 [11]. Ње о укуп д ју е љ ту
је 4–500 mg kg–1 [20]. е ек
уто , у е љ т о е пе
-т д ј Ni е к еће 500–600 mg kg–1 ( о
д о п је д о ле т о к тјо (Ni2+) коло де
л е) [25]. Ghaderian д у уто [26] одед
јеукуп ко е т ј Ni у е пе т к е љ
-т у 500–8000 mg kg–1. ј д
-ј Ni еле е јеу т A. murale (615,25 mg kg–1),
ј уE. serbicum (39,98 mg kg–1) E. cyparissias
(40,4 mg kg–1). д ј Ni у љк које ту
е ђе е љ т је ј о
( тојеу око о оло к кто пољ
-ње ед е), т код јење о п о е д ју
љк о о 0,1–5,0 mg kg–1, док је ток
-је [20]. ек уто оде д ећ љ к
д 1–5 mg Ni kg–1, док епој ток о т
љке е ује ко е т је е од 100 mg Ni
kg–1 [15,27]. кође, п од е ет ј е пе
-т к е љ т д Ni до 19000 mg kg–1
[11].
т о е љ ту еле е о је 11,51
mg Pb kg–1, ње о д ју е љ т о
ет од 18–32 mg kg–1 [11]. е ек
т њ д ј Pb у е љ ту је је
ј л ( то п о т е од ј л о т
т о уп т т ) у око оп е у, 0–
–44 mg kg–1 [20]. д ј Pb у љк ек ет оод 0,39mg kg–1у т E. cyparissias, до 9,38 mg kg–1у
т S. minor. Kabata-Pendias [11], од д е
д ј Pb у љк које ту е ђе
е љ т л у оп е у 0,05–3,0 mg kg–1, док
у Carranza-Ălvarez д у уто [28] ут д л
ко е т је Pb у љк у 10–25 mg
kg–1. о екло Pb у е љ тујеу л о т
-о уп т т , л о еп ут је т опо е о
ђењ ( уд т о, ду т ј к кт о т, о
-ћ ј), е љ т по т ју о т ј о ет ло .
Оло о е о то ку ул упо к о
-о т е љ т . О ојеј ко е о ото о е
т по е е љ т , о 0,005–0,13% Pb у е љ
-о т о у је до туп о љк [29]. п ко
ње д је Pb л одо туп о љк , по тоје
еке љкекоје о уд ку ул јуу ел к
кол , о то у ко е у. л т д ј
Pb уп оу љк е о еп п т
-л то тету е љке ње о у ку у
-л ју, ој т у е љ т , к о кол п ту
-п о о л к о о еле е т .
т о е љ туут ђе о је 1,14 mg
Cd kg–1. е љ т о ет п о ењује е
д је д ј Cd око 0,41 mg kg–1 (0,2–1,1 mg kg–1) [11]. е ђе е љ т д ј Cd је у
е е љ о тек ту о , т код п е ек
т њ д ј Cd у е љ т је
0,01–2,0 mg kg–1 [20]. Од е те
лок л тету Кот у д ле ј ње Cd од
п т ет л . д ј о о ет л е
к ет оод 0,04mg kg–1у т E. serbicumдо 0,3 mg
kg–1 т S. minor. е од К то [20]
д ј Cd у љк које ту е ђе
е љ т је је ј о о, т ко д је
ње о п о е д ј у љк о о 0,05–
–0,2 mg kg–1, докјеток ед о т Cd п о ење 3–30 mg kg–1 у е те је. ј ње о о еле
-е т од pH ед о т е љ т , ко е
-т је Cd2+у е љ о т о у, ко е т је
п туп о о о , п у т Ca2+ Zn2+ (о
јуње о оу ј ње) д . [11]. к д
-ј Cd у т љк јепо лед ке
ко е т је о о еле е т у е љ ту, к о у
о ућ о т д е Cd е ује ту у е љ
-т , то њује ње о уко е т јуу е љ
-о т о у ње о у одо туп о т.
о екло Co у е љ тује ећ о од т о
уп т т . е е д ј Co уп оу о е
-љ ту о је 36,34mg kg–1. едњ ед о тко
-е т је Co у по к о о т е
-љ т о ет је 11,3 mg kg–1. о е еко
-е т је Co еле е е у у ло т
о к е љ т , у е љ т око уд
-л ко е т једо т у до 85 mg kg–1
[11]. кође, е пе т к е љ т ју по
-е -еко е т јепојед еле е т (попут Ni,
Cr Co), то пот ђују до је е улт т .
т S. minor еле е је ј ко е т ј
Co (20,57 mg Co kg–1), у т E. serbicum ј
(1,01 mg Co kg–1). е ек уто , ко е
-т ј Cоу љк ек ећеуп о еку 0,02–1 mg
kg–1, докјеток ед о т Cоп о ење 15–
–50 mg kg–1 у е те је [20]. д ј Co у љ
-к од ој т е љ т , к о од
п о о е по о о т љ к , кој је е ет к
п ед по . кође, ку ул ј Co ње о о
у ј ње од т е љ к од о л
к ј Co, ње о е ко е т је у е љ о
т о у, к о од те к је Co д у еле
-е т ( ј е ће еле е т кој у ео е ј
-к о е ј к по е Fe).
о е д ј Cr у е љ о ет
јеп о ење 60 mg kg–1. е Brunetti д у
уто [24], т ђе е љ т у
д л 36,18–115,15 mg Cr kg-1. ећ д јо о
ет л је п о ђе у е љ т т л
те , т код е љ т т л е
-пе т д епо ек д е од 100 000 mg
kg–1 [11]. д ј Cr у е љ ту је к еће уу
око оп е уод 5 до 100 mg kg–1, еткоод 500 до 1000 mg kg–1, док је ње о д јкод е љ т
о о е пе т у 0,1–6,2% [20]. о је
у л о по екло те , ње о е океко
-е т јеут ђе е уу о д улт
-те које у е е л о о те Fe, Ni Cr [13],
т ук ују е улт т о о т њ (652,27
mg Cr kg–1). ј ећ д ј Cr ко т то је код
те S. minor (315,21 mg Cr kg–1), ј њ код
те E. serbicum (6,04 mg Cr kg–1). Reeves Baker [30] одед у о л е ед о т Cr у љк 2–5 mg kg–1. е ек уто љке п о
-е о д е 0,2–4 mg kg–1, док укод љ к које
ту е пе т уут ђе д ј до 100 mg
Cr kg–1 [11]. е К то [20], п о е д ј Cr
у љк је о о 0,01–0,5 mg kg–1, док је
ток ед о т Cr п о ење 5–30 mg kg–1
еле е т од е л о т е
-љ т . ећ е љ т д ј у кол
-у Cr, л ње о до туп о т љк јел т
-, то од т п е љ т љ
кто . о јеполут т ел к укуп д
-је у е љ ту, л о око 0,008% о
љке о у д у оје, о о д е ото о ело
-куп ње о д ј у е љ ту л у е
-те т ој ( лодо туп ој) [31]. ел к д ј
Cr у е пе т к е љ т је е то у о
о т , пе о еп о е љ о е л ,
т едо туп о љке. еђут , еке
љке које ту е пе т к под у ј
о л Cr, о у д ку ул ју 0,3– –3,4% Cr. кође, Cr је ее е ј л еле е т
љке, о е е по едују пе е
кој у ј ју, т ко д о ућ ње о е
п о п је укљу ује т по те е е е у
-ј ње еко од е е ј л еле е т љке.
ел к л к у д ју о у п оу
т о е е п п т л тој п о п
-о -ој по о о т љ к кој је е ет к п ед
-по .
е улт т о о т њ ук ују д у ко
-е т је Ni Cr у п т о е љ ту е
одп оп е ед ј о ед о т [32], к о
од њ о к л одо оље ко е т
-ј у е љ ту [33], док ко е т је Cd Co
п ел еп оп е е ед о т [32] д те
ет леу е љ т епу л ке је.
Код те S. minor је ут ђе ј ећ д ј
е ет л (Mg, Fe, Mn, Pb, Cd, Co Cr). т E.
serbicumко т то е у ј е ко е т је Ca
Cu; Ni је ј е ђе оуA. murale, Zn у т E. cyparissias.
оло к п о п о кое је т ( око
-е т о кто ) ет л е ко т д е
од ед л кол ет л у оје од т е
љ к е љ т , п ед т љ од о ко
-е т је јед о ет л у љк ( ел љк /
/о ) ње о еко е т јеу е љ ту. О је
ококо ће по еђење л т љ
-т њ о е от по [34]. Код
т т љ к пок ојед јеод о
ко е т је Ca у љк уод о у е љ те
ећ од јед (т ел 2). Код те E. cyparissias
ут ђе у оло к п о п о кое је т
ећ од 1 Zn Cu, Cu ећ од 2 код т : E.
serbicum S. minor. ел к ед о т оло ко
п о п о о кое је т појед љ к ук
-ује о ућ о т њ о е п е е у тоек т к
-ј , ње о ед о т ећ од 2 т е
-ј о ел ко [35].
љ толе ј еод о , к ко п у т о
попул ј у о л т око ко т
-јо , т ко п у т о појед љ к
л т којепод о е оток о т е о
д у е те. оле ј љ к ет леје е о
-т п к е от п к те е . т ђе о је око 450
т љк / л е от по ју по о о т
толе је ку ул је ет л д у полу
-т -т о о е од њ о уо ј ко е
-т је [36,37]. е улт т о е туд је л ју
ок д ј е ет л у т S. minor,пок ују
по о о т те E. cyparissias у ку ул ј Zn
Cu, к о т E. serbicum S. minorу ку ул ј
Cu. о је улт т д ју т е ут у л ку п оу
-о лок л тет , от ју ој п т њ е
од о е љ те- љк , д ј еле е т у
о те , њ о е у ј е е е ут је,
п ед т љ јуо о у д љ т њ .
КЉ Ч К
Ко е т је п т еле е т у е
-љ тулок л тет Кот ле упо ед к: Mg >
Табела 2. Биолошки апсорпциони коефицијенти за одабране биљке локалитета Котража Table 2. The biological absorption coefficient for selected plants on locality Kotraža
ле е т љк
Alyssum murale Eryngium serbicum Euphorbia cyparissias Sanguisorba minor
Ca 6,97 11,84 11,29 9,45
Mg 0,14 0,06 0,09 0,56 Fe 0,02 0,01 0,01 0,10 Mn 0,20 0,19 0,19 0,53
Cu 0,36 3,63 1,99 2,02
Zn 0,29 0,87 1,25 0,67
> Fe > Ca > Ni > Cr > Mn > Co > Zn > Pb > Cu > Cd.
п т о е љ ту ко е т је Ni Cr у
ле еодњ о к л ко е т ј
у е љ ту, које е еју д уду п еко е е у
љу п е њ о љ епо т по лед
по еко те . Ко е т је о ет л у
п т о е љ ту у ле д ко е
-т ј којепо тој кпоеко те , д ље
људ от њ . кође, еле е еко е т
-је Cd Co у о о е љ ту у ле е од
е ед о т д те ет леу е љ ту. е
о оук ујед п т о е љ теп п д к те
-о ј ко т о е љ т .
д ј п т ет л у љк о је
л т, ојеод љ е те те ет л ,
д јеупо етку: Mg > Ca > Fe > Ni > Mn > Cr > > Zn > Co > Pb > Cu > Cd. Код теS. minorјеут ђе
ј ећ д ј е ет л (Mg, Fe, Mn, Pb, Cd, Co Cr); докје т E. serbicum д л ј е Ca Cu; Ni је ј е ђе оуA. murale, Zn у т E. cyparissias.
т E. cyparissiasје д л Zn Cu у ој
тк е од њ о о д ј у е љ ту,
док у теE. serbicum S.minor д ле д пут
е Cu од ње о о д ј у е љ ту. кође,
код т т љ к ут ђе је
ећ д ј Ca одње о о д ј у п т о
е љ ту.
е улт т о е туд је л ју толе ју
е ет л теS. minor,пок ују по о о т
теE. cyparissiasу ку ул ј Zn Cu, к о т
E. serbicum S. minor у ку ул ј Cu. о је
улт т д јут е ут у л куп оу о лок л
-тет , от ју ој п т њ е од о е
-љ те– љк , д ј еле е т у о те ,
њ о е у ј е е е ут је, п ед т љ ју
о о у д љ т њ .
Л
[1] B. Markert, From biomonitoring to integrated obser-vation of the environment - the multi-markered bioindi-cation concept, Ecol. Chem. Eng. S. 15(3) (2008) 315– –333.
[2] Ј. Ђу ћ, ло д ук еуКот код т a ,
пло к д, од о- те т к култет, е тетуК ује у, 1979.
[3] . т ћ, . ељо ћ, . ко ћ, . етко ћ, ло п оу њу е пе т ке ло еЈу о л је, о те т к 7 (1981) 123–135.
[4] R.D. Reeves, A.J. M. Baker, T. Becquer, G. Echevarria, Z. J.G. Miranda, The flora and biogeochemistry of the ultramafic soils of Goiás state, Brazil, Plant. Soil 293 (2007) 107–119.
[5] C.L. Broadhurst, R.L. Chaney, J.A. Angle, E.F. Erbe, T.K. Maugel, Nickel localization and response to increasing
Ni soil levels in leaves of the Ni hyperaccumulator Alys-sum murale, Plant. Soil 265 (2004) 225–242.
[6] S. Javorka, V. Csapody, Iconographia Florae parties Austro-Orientalis Europae Centralis, Academiai kido, Budampest, 1979.
[7] M. Josifović, Flora of Serbia I, SAAS, Beograd, 1970– –1980, str. 286–311.
[8] T.G. Tutin, Flora Europaea, u: T.G. Tutin, V.H. Heywood, N.A. Burges, D.H. Valentine, S.M. Walters, D.A. Webb (Eds.), Flora Europaea, Cambridge University Press, Cambridge, United Kingdom, 1964–1980.
[9] N.J. Ince, Assessment of toxic interaction of heavy metals in binary mixtures: a statistical approach, Arch. Environ. Con. Tox. 36 (1999) 365–372.
[10] Sh. Wei, Q. Zhou, X. Wang, Identification of weed plants excluding the uptake of heavy metals, Environ. Int. 31 (2005) 829–834.
[11] A. Kabata-Pendias, Trace Elements in Soil and Plants, 4th ed., CRC press, Boca Raton, FL, 2011.
[12] B.H. Robinson, A. Chiarucci, R.R. Brooks, D. Petit, J.H. Kirkman, P.E.H. Gregg, V. De Dominicis, The nickel hyperaccumulator plant Alyssum bertolonii as a poten-tial agent for phytoremediation and phytomining of nickel, J. Geochem. Explor. 59 (1997) 75–86.
[13] S. Shallari, C. Schwartz, A. Hasko, J.L. Morel, Heavy metals in soils and plants of serpentine and industrial sites of Albania, The Sci. Total. Environ. 209 (1998) 133– –142.
[14] J. Bech, P. Tume, L. Longan, F. Reverter, J. Bech, L. Tume, M. Tempio, Concentration of Cd, Cu, Pb, Zn, Al, and Fe in soils of Manresa, NE Spain, Environ. Monit. Assess. 145 (2008) 257–266.
[15] R.L. Chaney, K.Y. Chen, Y. M. Li, J.S. Angle, A.J.M. Baker, Effects of calcium on nickel tolerance and accumulation in Alyssum species and cabbage grown in nutrient solution, Plant. Soil 311 (2008) 131–140.
[16] K.U. Brady, A.R. Kruckeberg, H.D. Bradshaw, Evolution-ary ecology of plant adaptation to serpentine soils, Annu. Rev. Ecol. Evol. S. 36 (2005) 243–266.
[17] R.B. Walker, The ecology of serpentine soils: A sympo-sium, II. Factors affecting plant growth on serpentine soils, Ecology 35 (1954) 259–266.
[18] B. Markert, Presence and significance of naturally occur-ring chemical elements of the periodic system in the plant organism and consequences for future invest-igations on inorganic environmental chemistry in eco-systems, Vegetatio 103 (1992) 1–30.
[19] D.C. Adriano, Trace element in terrestrial environments: biogeochemistry, bioavailability and risks of metals, Springer, New York, 2001.
[20] . К то , е к ет л пе т д у е љ ту - е к ет л пе т д у е љ ту ој од е, ољоп ед култет, т тут т т о по т т о, о д, 1993.
[21] I. Pais, J.B. Jones, The Handbook of Trace Elements, St. Luice Press, Boca Raton, FL, 2000.
[23] D. Obratov-Petković, I. Popović, S. Belanović, R. Kadović, Ecobiological study of medicinal plants in some regions of Serbia, Plant Soil Environ. 52(10) (2006) 459–467. [24] G. Brunetti, P. Soler-Rovira, K. Farrag, N. Senesi,
Toler-ance and accumulation of heavy metals by wild plant species grown in contaminated soils in Apulia region, Southern Italy, Plant. Soil 318 (2009) 285–298.
[25] . К то , еоп од к оеле е т – оло-к уло ј у љ ој п о одњ , у књ , ео д, 1990.
[26] A.M. Ghaderian, A. Mohtadi, R. Rahiminejad, R.D. Reeves, A.J.M. Baker, Hyperaccumulation of nickel by two Alyssum species from the serpentine soils of Iran, Plant. Soil 293 (2007) 91–97.
[27] R.D. Reeves, The hyperaccumulation of nickel by ser-pentine plants, in: A.J.M. Baker, J. Proctor, R.D. Reeves (Eds.), The vegetation of ultramafic (serpentine) soils, Intercept Ltd. Andover, Hampshire, 1992, pp. 253–277. [28] C. Carranza-Ălvarez, A. J. Alonso-Castro, M. C. Alfaro-De
La Torre, R. F. Garciá De La Cruz, Accumulation and Dis-tribution of Heavy Metals in Scirpus americanus and Typha latifolia from an Artificial Lagoon in San Luis Potosĭ, Mexico, Water Air Soil Poll. 188 (2008) 297–309. [29] B.E. Davies, Lead, in: Heavy metals in soils, B.J. Alloway,
(Ed.), Blackie Acad., London, 1995, pp. 206–223.
[30] R.D. Reeves, A.J.M. Baker, Phytoremediation of toxic metals, in: I. Raskin, B.D. Ensley (Eds.), Using plants to
clean up the environment, Wiley and Sons Inc., New York, 2000.
[31] A. Zayed, N. Terry, Chromium in the environment: fac-tors affecting biological remediation, Plant. Soil 249 (2003) 139–156.
[32] ед о п о у те ко п ће к л тет е љ т , д к то о е у к одде -д је е љ т етодоло ј ду е ед
-ј о п о , лу е л к , . 88/
/2010, п ло 3.
[33] л к о до оље кол оп
тет те ј у е љ ту од од
-њ ње етод њ о о п т њ , лу е л к , . 23/94, 1994.
[34] S.P. McGrath, F.J. Zhao, Phytoextraction of metals and metalloids from contaminated soils. Curr. Opin. Biotech. 14 (2003) 277–282.
[35] P. Pandy, K. Tripathi, Bioaccumulation of heavy metal in soil and different plant parts of Albizia procera (Roxb.) seedling, Bioscan 5 (2010) 263–266.
[36] M.N.V. Prasad, H.M.O. Freitas, Metal hyperaccumul-ation in plants – Biodiversity prospecting for phytorem-ediation technology, Electron. J. Biotechnol. 6 (2003) 285–321.
SUMMARY
METAL ACCUMULATION AND TOLERANCE OF SELECTED PLANTS OF ASBESTOS TAILINGS (STRAGARI)
Snežana R. Branković1, Radmila M. Glišić1, Vera R. зekić2, arija . Marin3
1
University of Kragujevac, Faculty of Science, Institute of Biology and Ecology, Kragujevac, Serbia
2
Research and Development Centre, Small Grains Research Center, Kragujevac, Serbia
3
University of Belgrade, Faculty of Biology, Belgrade, Serbia
(Scientific paper)
The aim of this study was to determine the concentrations of 11 metals in the soil of asbestos tailings in Stragari, Serbia, and in the selected plant species that grow on it, to determine the ability of the plant species in accumulation and tolerance of researched metals. Concentrations of elements researched in the soil had this order: Mg > Fe > Ca > Ni > Cr > Mn > Co > Zn > Pb > Cu > Cd. Concen-trations of the metals in plants was variable, dependent on the plant species and types of metals, and graded in the order: Mg > Ca > Fe > Ni > Mn > Cr > Zn > Co > > Pb > Cu > Cd. The concentrations of Ni and Cr in the investigated soil were above remediation values, as well as the maximum allowable concentration of substances in the soil according to regulation of Republic of Serbia, and the concentration of Cd and Co were above limit values for a given metals in the soil. The metal uptake does not necessarily correlate with metal content in the soil. Metal uptake by plants depends on the bioavailability of the metal in soils, which in turn depends on the retention time of the metal, as well as the interaction with other elements and substances. However, the most Mg, Fe, Mn, Pb, Cd, Co and Cr were found in species Sanguisorba minor, Ca and Cu in Eryngium serbicum, Ni in Alyssum murale, and Zn in Euphorbia cyparissias. In the Euphorbia cyparissias, it were determined the biological absorption coefficients greater than 1 for Zn and Cu, and in the species Eryngium serbicum and Sanguisorba minor greater than 2 for Cu. The results of this study emphasize the tolerance of several metal by species Sanguisorba minor, present the ability of Euphorbia cyparissias in accu-mulation of Zn and Cu, as well as of Eryngium serbicum and Sanguisorba minor in accumulation of Cu. Obtained results present the momentary picture of invest-igated locality, open a lot of questions connected with relationships soil/plant, contents of elements in both systems, their interactions and influences and repre-sented the base for further research.
