Korisna upotreba energije u savrernenoj zgradi

- - -

--Korisna upotreba energije

u savrernenoj zgradi

William L. Me Grath

Zb~'vanja protekLih godina, a na­ ocito dramatican porast eene na­ fte od 400 do 500 proeenata, ut.i­ cab sou na ekonomskti zivot veceg dela sveta, imajuei u nekim obla­ s tima ·kata'Sitrofalne poslediee. Osim ttoga, tekuea kriza je pri­ nudila neke zemlje da se suoce sa cinjenieom da potrosnja ener­ gije nejprekidno Taste tprema sto­ pi koja ubrzano dovodi do kraj­ njih graniea mnogihizvora nase tekruee energije, narocito cvrstih goriva. Jos ozbirljnije je sto se mnogi od ovih izvora, koj'i se u veJ:i'k oj meri ispraznjuju, surovo trose u neporpunim ,iii nepotreb­ nim termodinamickim proeesima. Pored ovih termodinamickih zlo­ cina, koji se nepotrebno desavaju u degradiranju ove energije, gu­ bitak koji nastaje odrazava se i na gubit'ku rtoplote u atmosferu, tak:) da ee u mnogim oblastima st,alno~t oVaJkve 'praJks'e dovesui ne sarno do praznjenja i,zvora nego i do zagadenja atmosfere.

Problem, veoma znacajnim dc­ lorn, leii u neumesnoj upotrebi energi'je Kao 501'0 sVii znamo, ener­ gija se ne moze ni stvoriti ni uni­ stiti, te pmblem 'koji zahteva re­ senje je u korisnoj upotrebi ener­ gije u svrhe koje su u skladu sa njihovim nivoom entropije. Bolje reci, energiju ne treba koristiti jednom, vee je treba koristiti i ponovo iskoristiti na uspeSno vi­ sim nivoima entropije, u svrrhe koje su u skladu sa nivoom tem­ perature na kome je ona raspolo­ Ziva i na kome se gubi.

Klasican primer, naravno, je topla potroma vada za d'omacu upot,reb'll - za :pmnje sud-ova iLi kupanje. U Americi, kao i u osta­ Lim del.O\llhlla sveta, zagrevarnje vo­ de 'se v,rsi ~rejaoirma vode, koj:i kori's'te prirodni ga's iii se pri­

, Will ialT'. L. Me Grath, B. Sc. Arch. E~g., r ARRIER INTERNATIONAL SA, S~D.

Anl or je ovai rad izlo7.io na V 5f'mi!laru 0 KGH, r.ovembra 1974, i posto ni ie mogao biti odstfl moan u zborniku radovCl sa selni­ r..ara, objav\ju.iemo ga u casopisu.

menJuJ'll dosta neefi,kasnj irzme­ nj'ivaci toplote, tako da se vero­

vatno ne vise od 50 do 60% top­ lotne moei prirodnog gasa pret·

vara u kori-sno grejanje vode na tem,peratumma od 60 do 70·C.

Ovo j'e vrlo nepovoljno, a1i je oz­ biljniji aspekt u cinjenici da ko­ ri'stimo reakciju sagorevanja kad­ ru da proizvodi temperature od 1 200 do 2 OOOT, za e:agrevanje vo­

de na ternperatul'U od 60 do 70°C.

To je na Itakvom stupnju, da bi se i sam Kamo z3'prepastio. Oel­

to, topla voda u domacinstvu tre­ ba da bude grejana sa gubitkom to~l'ote ,iz jednog v,aznjjeg proce­ sa u oipsegu temperature i ent­ ropije. Cak i dra-lje, medutilll, s'tvarno pitanje je da 'ii prirodni gas rtreba sagorevati u bilo koj u svrhu na prvom mest'll. U SAD, rezerve prirodnog gasa s'll proee­ njene na nesto manje od 13 go­ dina i izvor je mnogo korisniji kao rezervoar z,a proizvodnju pla­ stionih materijala, fibera, lekova i ostaJlih petrohemijsrkih proizvo­ da, nego za sagorevanje u kotlo­ vima ·iili za neke druge 'svrhe. Na­ raYno, ov,im se ne kaz·e da je gre­ janje vode gasom na ovom stup­ nju nase »energerske svesri« pot­ puno bez dobrih strana, posto je jedina aiternativa, siroko kori­ seena, grejanje ove vode na 60

do 70·C elektricnom energijom, koja je na raspolag3'nju na 240, 480 i:li vise volti, po zelj.i. Sa ter­ modinami6kog gledista, ovo je nepovoljno, jer radimo sa izvan­ rednim ob'likom energije 'koja se moze llJpotrebiti za pokretanje elektricnih motorajtJi za 'Stvara­ nje osvetljenja kao i ultraviolet­ nog spekrtra 'koji bi mogao veoma I·a'ko da proizvodi ternperatu[u od 3 000 iii 4000·C.

Ovo nas sada dovodi do grade­ vina. U jednoj ekonomiei, kaosto ie Dna u SAD, moze se proeeniti da se 20 do 25% ukupne nacio­ nalne potrosnie energije rtrosi u zgradama, veeim illi manjim, i u dobro poznate svrhe koje se nas

tiou, ukljucujuei grejanje, venti­ laciju, klimatizaeiju, osvetljenje i vertikalni transport. Kako Cemo onda prici prob1emu boljeg ras­ polaganja energijom 'll nasim zgradama? Na sreeu, ne pOSloji ll'es:porazum oko velicine gubi tka koji se ja\llija. Cak u postojeeim zgradama, jednostavne korekeije strukture, fizicke opreme i apera­ tivne prakse, mogle bi smanjiti potrosnju energije za 20 do 32%.

Zgrade, kao sto je model-zgrada za 'patrebe postansk,i:h sluzbi, tro­ sioe s·amo 60% one kohcine ener­ gije koj u trosi konveneionalna administrativna zgrada iste veli­ cine. Gledaj'llei 'll buducnost i sa usavrsenij-om tehnikom, autori­ teti proeenjuju jos niZi nivo po­ trosnje energije za isti kvalitet korisne upotrebe. Na primer, je­ dan dobro ,poznati au'toritet je proeenio da bi prosecno stambe­ no optereeenje moglo da se ko­ nacno smanji na nivo od 10 do

25% iznosa koji se sada upotre­ bljava u planirane svrhe.

Dok se ovaj tekst prvenstveno odnosi na korisnu upotrebu ma­ si,ns·ke opreme u zgradama, po­ stoje brojni faktori obuhvaceni arhitekturom zgrade, koji su u direktnoj vezi sa degradaeijom energije. Ova kategorija bi uklju­ civala tretman prozora u pogledu kvalliteta i tipa. Na primer, do­ biei od suncevog zracenja kroz staklo zgradei prolaz ttopl·otc.:: kroz praore na zgra'dii koja ima

75 % zastakljenih zidova, mogao bi biti dvostruko veei od onog koji daju zgrade sa 25% povrsi­ na pod staklom. Ovo lako stvara razlik'U od 25 do 30% od ukup­ nog optereeenja klimatizaeije.

Medutim, tip zastakljivanja tako­ de ima utieaja, te neki proizvo­ daci danas imaju na raspolaga­ nju dvostruko izolaciono staklo, sa reflektujueim povrSinama ko­ jc omogoeuju malo veee dobitke toplote od suncevog optereeenja,

nego kroz obiene zidne pa:nele.

Posebno, ovakvo staklo ima re£­

>Jeksionu povrsinu i odbija veei

deo upadnog zraeenja. Osim to­ ga, postoje mnoga arhitektonska resenja sa zast,itama od direkt­ nog suncevog zraeenja koja Sll u zavisnosti od orijentacijeodrede­ ne fasade zgrade.

Drugi faktor je izolaciona vred­

nO'st zidova i krovova. ReSenje

d'i,ktj'nmo optimistiekiim linvesui­ cion,im troskovima sigurno neee pruziti dobar izbor i.zolacionih re­ senja.

J os uvek vazno uobieajeno pod­

rueje velikih gubi,taka je infiltra­ cija v3zduha, naroeito u sezoni grejanja. Na tipienim dvema [a­ sadama gradske kuee, taj gubi­ tak je procenjem tIla 30% od top­ lotnog optereeenja, koji bi se mo­ gao pripisati infiltraciji vazduha.

Ispravka ove stete i ostalih, po­ menutih u prethodnim rpasusima, zahteva veliku painju u arhitek­ tOll1skoj prakSii ,i oba,vezno posto­ vanje specifikacija .materijala i

mogueih resenja. Novo podrueje

znaeajnog uticaja izvan masin­ skog domena, je osvetljenje. Uo­ bieajeno je da se obezbedi jedna­ ko osveoljenje svakog kvadratnog me tara svakog sprata zgrade, bez obzira na to kako se ti prostor,i koriste i eemu su namenjeni. U

mnogim zgradama nema calc ni

prekidaca iii koo.trolnih instru­ menata, kojima bi '5e smanjivala Janna osvetljenja u delovima zgrade u koj.ima nije potrebno jako osvettljenje. Pored toga, tip rasvetnog tela 'i em'itora ima zna­ tan uticaj na velici.nu po,trosnje elektriene energije. Na e:lektric­ nim sijalicama, na prj,mer, moze se ustediti jedna trecina energije

ako se upotrebi refleMorska

umesto obicne sijalice. Sllicno to­ me, neki noviji ti'povi emitora sa fluorescen tnim cevi.ma roogu ustedit,i 25-30% potrosnje elek­ tricne energije za osvet,ljenje.

I odrZavanje i Ciseenje zidni,h lamp'i i rasvetnih tela sigurno uti.­ cu na ,nivo osvetljavanja, pa pre­

rna tome i na potrosnju energije. Naredni nemasinski faktor, ko­ ji ee inmeni,ti potrosnju energi­ je za grejanje iii hladenje u zgra­ dama, je odeealjudi. Siroka is­ trazivanja i u Velikoj Bri,ta'l1iji i u SAD, dala su istovetne rezulta­ te u pogledu usteda, ukol'iko se Ijudi oblaee prikladno, prema se­ zoni. Izgleda oCigl'edno, ukaliko bi i muskarci i zene nosil,i odeeu sliene tezine i zastUtne moei i .me­

njaJi vrstu odece 'prema sezoni, da bi bilo sasvim i'zvodlj-ivo po­ desiti temperature u zgradama za 3-4'C nize od sadasnjih u toku zi:mskih meseci i mozda 3'C vise

od sadasnj ih tokom ,\etnj ih me­ seci. Ocigledno je da bi ova jed­

nostavna promena u praksi ode­ vanja omogueila ustedu u podne·

blju umerene klime od 20 do

25% potrosnje topl'obne energije i mozda 15% potrosnje energije za hladenjeleti. Ser Humphiieys iz Ministarstva za covekovu okolinu

Velike Bri,tanije, u jednoj studi­ ji 0 koriseenju skolskog prostora, dosao je do zakljucka da ova raz­ lika moze biti i veea. Na primer, opti.malna temperatura ugodno­ sti osoba obueenih utoplo zim­ sko odelo ,trebalo bi da bude

18,5'C, dok je za osobe u svetioj

letnjoj odeCi nadena optimaJna temperatura od 24,S'C; razlika je 6'C. Shodno tome, 3Jkose u jed­ noj uciol1'ici dopusti deeaci:ma da rade u kosulj-ama sa drugim ru­ kavima, njima ee biti ugodno na temperaturi od 24,S'C, ali ako ne skinu svoje z3Jkete, optimlum se smanjuje za 3'C.

Vratimo se regulisanju nasih si'stema klimatizacije. Savremene zgmde, sa relativ:no vehk,im opse­ gom ravnih povrsina izmedu zi­ dova i neravnih povrsina, 'stvar­ no ne ,zahtevaju grejanje ovakvo

ka1kvo je, ulko.l,i'ko su dob.ro azolo­ vane i kOl1'struisane. Ovde se mi­ sill na ,romercijalne ,i 'Lnslti,tucio­ nailne zgrade. Zgrada, kao sto je hotel iii porodiena kuea i.maee zOaJtne Sipedificne potrebe greja­ nja. Toplota koja se stvara OSV0t­

Ijenjem moze se preuzeti za po­ trebe greja'l1ja pros-torija duz spoljnih t~dova zgrada. Idealno gledaiOo, ovde bi treball'o da se primeni kontrolisano strujallje povratnog vazduha kroz rasvetna tela, tako da optimalni porast

njegove temperature dostigne ni­

vo koji pojednoS'taViljuje korisce­ njeenergije koj'll saddi, na dru­

gom mestu. Savremene zgrade,

Ieao sto je recimo admin'istrativ­ no zdanje, mogu se zamis'liti kao

dve zone: unutrasnj'eg prostora

kao prve, i druge, 'koja obu'hvata

vrlo uza,n prostor, od mozda jed­ nog metra dubi,ne oko spoljne ivice svakog s,prata. Metodama nalmadnog 'ko.riseenja dobit'ka to­ plote koje koriste toplotne pum­ pe, toplota 'povratnog vazduJ1a,

koji je zagrejan osvetljenjem u unutrasnjoj zoni, moze 5e pum­ pati na oivokoji obezbeduje pri­

menu toplote u spoljasnjoj zoni, obezbedujuei u iSl0 vreme rashla­ denu vodu iIi hhdan vazduh, za hladenje unutrasnjeg ,prostora koji je potrebno hladiti tokom godine.

Ovo nas dovodi do razmatranja metoda re.g;ulisanja za sisteme unutrasnje zone. Zonski dogreja­ ei su ranije siroko koriseeni, jer su bii'i prikladno sredstvo za obe­ zbedenje reguJi,sanja zona raziliCi­ tih ,namena, razliei-tih delova zgrade. Takv,i sistemi koriste pa­ ru ih toplu vodu za ponovno za­ grevanje, ponistavajuei hladenje koje se koristillo za rashladnu vodu. Dvostruki gubitak energi­ je je izazvan, ukljueujuei energi­ ju koriseenu za grejanje vode,

kao i dodatnu energiju izgublje nu za 'ponistavanje efekta hlaue­ nja. DvokanaLni k,limatizacioni si­ stemi predstavljaju drugi metod

regulisanja zona iii individualnih pros-tora. Ovi sistemi, medutim, ne ranhkuju se mnogo od siste­ ma sa zonskim dogrejaeima, koje smo upravo opisa\:i, jer jed3Jn ka­ nal prenosi zagrejani, a drugi hladni vazduh, da bi se konacno inmesali lilii U aparatu ,i-lri. u tacki

.isticanja u IPfo's'tonij'll.

Mogla bi ,postojati ma'Oja sum­ nja u to da najlpoieLjnij,i efekit hladenja prostCYI1ija ,i.li zona leZi u ,pnim.eni Sii-s,tema sa 'PrO'!:nenlj,ivom

z3Jpreminom 'V3JzQuha.

Kcyntrola promene zapremine vazduha moze se najbQllje upore­ diri sa konce.ptom tzv. »by'pass« kontrole koja je nas-talla i paten­ timna pre 50 godina. U sustini, ona se sastoji od metoda smanje­ nja z3Jpremineu:bacnog k,J.imatizo­

vanog va,zduha u promen,ljivom obLilku, tako dase pD~lagodava od­ redenim uglovima toplotnog op­ tereeenja prostora koji se poslu­ zuje ikon trol'iSe. Sistemi sa pro­ !:Denom koJii6ine vazduha p'OCinju sa specijalnim otvorom za ubaci­

vanje vazduha. Zahtevi za takav

jedan otvor ,su ,sledeei:

1) Kada jeZ3Jpremina Sm3Jllje­ na, hladan vazduh ne sme da pro­ pada, prouzrokujuCi nepovoljan oseeaj.

2) Kada je otvor ,prigusen iii kC\!da je iZJlozen 'porastu pritiska u kana'lu, ne sme da stvara buku.

3) Da ne prekoraeuje maksi­ mum 'projektovane koliCine vaz­

duha, ka:da sou 'osta,l,i 'Otvorii na istom kanalnom sis,temu pr,iguse­ ni.

4) Da jednostavno uravnote­

Ova'i je ,idealan

mor sistema Imnzervaoije ener­ zato sto je ubaecna kolicina vaZiduha jedino sto za­

prostor. Drugo, svaka a optercee­ dircktno na rashladni reduk­ Pored ustedu ukupnih energetskih zahteva kli'mat1izacionog 5i­ sterna se na snagu potre­ bnu za vazduha kroz si­

sterne kana­

la_ Kada se ima u vidu da ovi ventilatori mogu raditi 12 casova

dnevno i 7 dana ima­

u vidu da rashladni uredaj verova'tno nikada nece raditi pu­

se uoeiti znatne Centralni vazdusni sistemi sa

ivom

duha Itreba prvenstveno da

j u ventilatore nc, koji donose de u srazm0l1i sa Radu sa

se mora obazrivo neki

od tih pogona u stvari- dovode do brzine

se

ji ne mogu 'dobiti u raz­

merama. 1sto iz te­

sta kon trole kolicine vazduha po­ mocu krilaca U otvorima ne bi

mogh biti bazirani na stvarnim

uslovima ani na­

te­

us-u

Dodatne ustede u

staju velicine ras­

hladnog kao sistema sa vazduhom. Ovo

tuacija u kojoj we ne zgrade nisu vrsno

u isto vrcme. Prema tome, ako

se primenisi'stem za­

premine vaZ'duha, stvarni 111aksi­ malni kapacitetelemenata za ob­

radu vazduha i rashladnih masi­ na moze cesto biti znatno manj

U spoljasnje ­

rerne Izom: cilja se na to da ti biti stvarno hla­

iii upotrebi ti na montirane ventilator-kon­ vektore iii bi se, zbog

kvaiiteta i bu­

ke, mogao indukcioni

takoae obezbeduje vazduh za ventmaciju i viaznosri. Osnovna je da jednostavni a i prikljucuje gubitku u rashladnoj

masinii onome od vode. Sto setice ventilacije i odvodnih vazdusnih sistema, ve­ hki ustede u energiji

u kontro:li QlL­

padnog vazduha i vcntiiatora, za­ vilsnC) od stvarnih

regenera tore, menjivace

da oni rade upravo

klusu hlaaenja. Na trZistu su is­

to tako na regene­

rativni

J ed'l1'os ta,van nacin razmene to­

plote izmeau I

vazduha je u sistema

ipumpe. Dodatne ustcde

mogu se dvema top­

lotnim pumpama Po­

i neke rom K:onacno, ni - ventilacioni bi se pokazati da je ga sto se naziva

ciklus« cesto povoljna u meau­ sezonskom periodu, za

opterecenja

Zahtev,ane sekvence kontrole su

dobra poznate i nj ih ovde dalje opisivati. Smisao

u tome, da se unose vece koli­ cine spoljnjeg vazduha u du kada su temperatura i vlaz­

sistemi nisu bez hi se obezbedila unu!tra­ npr. otvor cevi za ventilacioni vazduh, filtri, ele­ menti za usmeravanje vazdusne

os tala

sto

fa;ktorom 7 do 10 ciScenj e vell­

vazduha u

ad alter­ na!tiva.

Klimatizacioni rashladni ureda­

ji takoae nude mogue­

nosti potrosnje sle­ pocinje sa J edan od naj­ kondenza tor i Vazduhom hla­ vode po­ kondenza tora u klimatskim zonama. 1pak, 11 vecini sis tern hla­

aenja vaz:duha koristk'e znatl10

od sa hla­

za eva­ por,a'tivno

Bez obz;~ra na izabranu v,rstu

ji cesta

kolli'ko masina da hi

valo datim cno Ise

1 raznovrsnost.

virna delimicnog rad

veee masine sa derimicnim opte­ po­ masine sa

ietom_ ovome

dan, jer su sve povrsme razmene

toplote u kondenzatoru i evapo­

ratoru iskoriscene, sto znati da

j'e srednja efektivna temperatu­ rna razl'ilka na ooemastranama smanjena.

Teoretski, nove Iposebne us,tede

mogle bi se ostvariti dovodenjem

teenog rashladivaea u razmenu

toplote sa vodom koja ulazi u

zgradu u sanitarne svrhe, il'i za

prethodno grejanje vade name­

njene protok'll kroz servisne gre­

jace vode.

Kao ,i za apsorpcione rashladne

masine, postoji odredeno mesto

za ovaj rashladni cikll'lls u i-sko­ riseavanju u kome je cena ener­ gije visoka. Medutim, njegovo

mes'to nije supstitucija za os tale

vrste rashladivanja, kao sto je centrifugalno, vee pre kao doda­

ta,k takvoj masini, il,i upotrebljen

u uslovima u kojima je koriseen nizak stupanj grejanje. Veoma

pozeljno svojstvo apsorpcionog

uredaja je da on moze koristiti

veoma ni,zak stepen toplote, na

temperaturi od oko 90·C. Ovo.

pruia nekohko in teresan tnih mo­

gucnosti za izbor naeina konzer­ vira-nja energije. Kod veeih ure­ daja, ne pmimer cent;rifu~a~nih ra­ shladnih kompresora, mogu se primeni-ti turbine koje rade na

paru, a i,zduvavanje pare iz tur­

bina moze biti upravljeno na ap­

sor:pci-on'll m'asi.nu, u ikojoj ,se iz­

duvna para kondenz;uje u cilju

stvaranja dodatnog rashladivaca iz apsorpcionog rash'ladnog pro­ cesa. Pa1lji've anali,ze omoguciee aranzman centrifugalnih i alpsor­ pcionih masina u konfiguraciji

koja omogucuje maik'simalno is­

koriseenje principa protiV'struja­

nja u hladenju cirkullacione vode,

kao i u procesu kondenzacije i

hladenja apsorbera. Slieno tome,

cen trifugalna mas'i,na mogla oi bi­

t.i gonjena galsnom turhilITo:rn lil!i di­ zel"ffi'otorom a suvisna toplota iz motora i,1i galsne turbine mogtla bi se Uipotrebiti na relativno ni:skom

nl'vou tem:perature u ,kot,lu sa su­

vlsnom toplotom za ponovno

stvaranje tople vode, na ,tempe­ rat'llri od priblizno 9YC, za rad apsorpcionih ma!sina koje obez­

beduju hladnu vodu. Princip pri­

menjen u ovom -slueaj'll veoma je

v,a'zan zbog efekta dvos'trukog ko­

riseenja energije. Prvo, 'na viso­

kom nivo'll rada primarnog pok­

retaea na centrifugalnoj masini;

drugo, na ni-skom nivou rada ap­

sorpcionih masina. Ovaj nis,ki ni­

vo suvisne toplote mogao bi biti

I.lpotrebljen i z.a grejanje vode kao dodatna usteda u iskorisce­

iljU u 'U'nutrasnjosti zgrade.

Uipored'llj uei ovaj koncept po­

novae upotrebe energije, korak

dalje je drugi moguCi ciklus koji obuhvata upotrebu ga'sne turbi­

ne kao primarnog pokretaea za

proilzvodnju elektricne energije

iIi za pogon centrifugalnog ras­

hladnog kompresora. Suvisna to­

plota iz gasne turbine obieno. je

na dovoljno visokom nivou, tako

da moze biti upotreb!ljena u par­

nim kotlovima za proizvodnju

pare, napritisku pogodnom za

stvaranje prihvatljivih perfor­

mansi parne turbine. Pavna tur­

bina moze se Uipotreoiti i za po­

gon elektricnog generatora iIi,

prema slobodnomizhoru, centri­

fugalnog kompresora.

Toplot,a koja se o.dtbaouje iz

gasne turbine - izduvna para ­

moz'e se usmeriti na apso.rpcione

masine, gde se 'ona .kondenzuje u

generatoru, prouzrokujuCi dodat­

no hladenje. U sustini, ovaj cik­

Ius koristi ist'll toplotu Itri puta.

Mnogo se diskutuje 0 buducno­

sti iprak,tienim istrahvanjima

radi unapredenja upotrebe top­

lote ni's,kih temper,atura. Na pri­

mer, top,I'o.ta koju odbacuje ap­

sorpciona masina imaee ,tempera­

turu mozda 30 do 3YC. Ona se

moz'e iskori,stiti za grejanje rib­

njaka i.Ji kanala u kojima se ga­

jc rakovi ,i.li ribe. Povisenje tem­

perature vode ima povoljan uti­ caj na brzinu kojom ribe rastu i_veLiain'll :koju dostiiu, k,a:o i na ePikas'l1ast postignutu zamenom

bi'lj,ne hrane ribljim proteinom.

Moida u pogodnoj sredini ko­

nacnoodbacena toplota moze bi­

ti iskloriseena za zagrevanje re­

zervoara 'ili podrucja mora iii

parcela zemilje, u svrhu ubI1zanja

rasta vegetacije koja moze obez­

bedi.ti gorivo .ili hemijske i farma­

ceutske potre.bc. Tako, inicijalna

~;onerg.ija upotrebljena u ovom

modelu ciklusa mogl!a bise isko­

ristiti vise puta nanovo, pre ne­

go sto konacno bude IQt'pustena u atmosferu.

Razmatranje kofi.sne UJpotrebe

energije u zgradamane bi bila

potp'llno bez isticanja potrebe za

najveeom paznjom :prema ['unk­

cionisanju i odriavanju u praksi. Sa ~Iedi§t,a 'odriavanja, .lmarno na umu posebno tretman vode za sisteme ra'sHladnih kula, otkla­

njanje nedosltataka konstrukcije

u zaltvcuenli'm cewlIim ,sii'stemi,ma i

period'ieno ciseenje kondenza-tor­

skih cevi i apsorberskih cevi u

apsorpcionim masinama.

I vazdusni fil tri, alko se ne Ci­

ste, mogu stvori.ti promenljivu za­

prem(ID'lI vazduha nezeljene v,rste,

ta·ko da ee se oni pridodati za­

htevanoj snazi i pogodari perfor­

manse.

U pogledu redosleda radnih operacija, uNljueujuCi ne sarno

mas:insku opremu nego i osvet­

Ijenje, takve operacije biee ras­

poredene u okvirima stvarnih po.­

treba za svaki dan u nedelji, do­

ba dana, sezonu i vremenske pri­

like.

Da Ii ee se sve ovo moci posti­ ei sarno brigom Ijudi, otvoreno

j'e pitanje. Vrlo je moguee da

planiralnje veaine ovih funkcija,

ukljucujuei regulaciju brzine ven­

ti,latora i pumpi, treba da obave

mini-raeunari,ko}i mogu imati

ulogu iIi tael1'ihoperMora koji

preduzimaju hitne intervencije,

iIi stvarno ,pokretaekih ventil:a i automatskih startera, za ukljuci­ vanje i i'skljueivanje ventilaC'ionih

i i,zJd.uvnih sistema odnos'l1o cir­

kulacionih ventilatora.

Drugo podrueje razmatmnja je

cen tralni generativni s isltem i

nj egova veza sa k'Onzervacijom

energ'ije u zgradama. Preporuee­

ni 'su centrahlli generMivni siste­

mi koji su u osnovi daljinski ure­

daji sa cevovodima sa trladnom

vodom, iIi u sezoni, sa ,toplom

vodom kroz po.dzemne cevi koje

vode do mnogih razlieitih zgracla

u odredenom kompl,eksu. Ovaj

program je bio simko prihvaeen.

Jedna od prvih insta,lacija ove

vrs1e bila je u Hartrordu, u dr­ zavi Konektikat, gde je 1962. go­

cline stvoren sistem daljinskog

grejanja i hladenja, da bi opslu­ zivao kompleks zgrada - jeclnu osamnaeSiWSipratnicu, 'Dni admiill­

strativne zgrade, radiodifuzni stu­

dio, novinsku zgradu i trzll'i cen­

tar. Skora is,tovremeno, ovalkvi 5i­

stemi su nasli primeau u koledZi­

rna, kompleksima driavne aclmi­ nistracije kao i doclatDIi daljinski

si!'ltemi popU't ol1lih u Hartfor­

cl'll, koje smo vee opisali.

Neclavno prirnenjeni, o\li siste­

m'! Imaju mnoge aspekte konzer­

vacije energije i njihova bUidue­

nos't je posebno vaina u okv,iru

celovitog programa pravi'lnog ko­ riseenja nasih energetsikih izvo­

ra. Uredaj daljinskog grejanja

ima mnogo veee dimenzije od bi­

10 k'og posebnog uredaja u poje­

vise

nacinu kontrole nntp,'prpm

cia se 'osiguraio

Pored

strani na

strani hlaaene vode,

tako toplotu, nasuprot

uredaj sman] uJ UCI Ovi ve}ik,j U _po radi i, u velicinu j edinim od 10000 kW snage. smeca

-auju atmos[eru. i dubre

Imji se sk'l.lrpJjaju unutar dostavljali bi se adreae­

nim s'trateski locira­

spalj sredstva za olaksao proces kabastih dodava­ Prosecni al U SAD od 2 000 anevno. Pro­ ce tokom sledecih

15 godina ova stopa na 4

dnevno po stanovniku. Tako kolicina

se

pa cak ten':t,

troskovi transporta i fU­

4 do 8 i.loose od toni. na na­ se za fad apsorp­ masina hladenu vodu, korisvi za se pumpa do gde se koristi za janje. Rentabi,lnost ralne se hladrna od 8 kilometara. tipa ins'tatisano verzi1eta u radi po­

skih i okolnih administrativnih zgrada.

se kotlovima za r a , s e para

re maze iskoDisti,ti ,za pogon par­

nih turbina. One mag'll

alekJtricne generatore za stvara­ nje snage zadaljinsko kanalisa­ iz parnih tur­ kor.ist,i za J1ad ap­

radi

deb do maksimuma stvara­

re­ se ovi ,temperaturnih

.od one koja se danas obicno trosi. MoZese ocekivati

da ce eak veCi deo ave

biti stvoren tehnikama ponovnc

Nece biti netacno ako se oce­

ni da ce u to,ku 10 god:in) nase

trositi mazda 50%

Korisna

neki

kao sto smo ,to vec

nukie-arne realnost

-predlazu

nasih elek,tri­

cne snage, maze se ocekivati da ce se razvi ti veoma brz'O.

kilovat PJ kvad­

na

dana, pro­ r2:t,nom metru. Ako se ova pmne­ se u se da oblasti pustmJe u onoliko imosi u SAD.

•