Zimnica

Izdaje i {tampa ”Atelje KRSTI]” 011/233-55-91 • Sva prava pridr`ana i za{ti}ena kod Autorske agencije Beograd • Kopiranje i pre{tampavanje nije dozvoljeno.

ZIMNICA

avno, samo gran~ice), bri`ljivo ga okapajte, slo`ite u vezice i prebacite preko zategnutog u`eta. Per{un }e se na promaji osu{iti veoma brzo, a ako `elite da ostane zelen, izlo`ite ga i suncu.

Per{un mo`ete osu{iti i na drugi na~in: isecite zelene gran~ice nasitno makazama, neposredno na da{~icu ili u emajliranu (neobijenu!) tepsiju i ostavite na promaji. Kad se per{un potpuno osu{i izmrvite gai i uspite u savr{eno suvu bocu ili teglu.

KAPRA ILI SEME OD DRAGOLJUBA

predstavlja izvanredno pikantan za~in kad je re~ o pe~enju, salati i finim umokcima. Konzervi{e se u sir}etu.

Zrna kapre ili seme dragoljuba najpre stavite u porculansku zdelu i preli-jte klju~alim sir}etom. Posle 24 sata zrna slo`ite u najmanje teglice i ponovo ih prelijte oce|enim sir}etom, koje ste prethodno opet prokuvali, a zatim rashladili. Seme dragoljuba skuplja se tek kad opadnu latice cveta, jer ina~e }e biti neukusno.

KONZERVISANJE POVR]A STERILIZACIJOM

Sterilizacija se obavja na temperaturi od 100 stepeni, upravo dok voda klju~a. Uspeh zavisi od slede}eg:

1. povr}e treba da bude besprekornog kvaliteta, savr{eno zdravo, ne prezrelo, a upotrebljeno neposredno posle branja.

2. treba sprovesti najstro`iju ~isto}u: kecelja treba da bude ~ista, ruke bri`ljivo oprane sapunicom, a nokti ~etkicom, stakla neposredno pre upotrebe sterilizovana.

3. neophodno je da se strogo pridr`avamo propisanog roka za vreme kuvanja, kao i odre|enih prepozicija.

POSU\E

Bilo da su boce i tegle sa patente poklopcima koje se lako prazne ili pune, odnosno ~iste, one moraju biti potpuno sterilizovane. Ako su prokuvane u trajanju od deset do petnaest minuta treba ih iz te vode izvu}i teku trenutku pun-jenja.

Gumeni prsten isto tako morate staviti u lju~alu vodu, ali naravno ne onda kada je sud na vatri.

Starinski na~in povezivanja be{ikom tako|e je dobar, samo ne uvek i sasvim pouzdan.

BELJENJE POVR]A

Zave`ite povr}e u belu, ali {to tanju krpu, pa taj zave`ljaj spustite u osol-jenu klju~alu vodu i ostavite onoliko koliko je odre|eno u receptu, ve}inom samo

PRIPREMITE SE ZA ZIMU

I pored toga {to su prodavnice pune konzerviranog vo}a i povr}a, retko koja doma}ica }e odoleti isku{enju da ne pripremi zimnicu, zbog toga {to je doma}a zimnica ukusnija, a i mnogo ekonomi~nija. Ali, pristupaju}i tom poslu, morate znati da on zahteva i vremena i strpljenja. @uriti se ne sme: vo}e i povr}e se moraju bri`ljivo odabrati i dolazi u bozir smao ako je sve`e i zdravo. Sem toga, posu|e u koje }ete slo`iti zimnicu prethodno treba bri`ljivo oprati, a po mogu}stvu i sterilizovati. I na kraju, mora se obezbediti potpuno suvo i promajito mesto gde }e se ostaviti tegle sa zimnicom. sve to zahteva mnogo pa`nje, ured-nosti i ta~ured-nosti. Zato je bolje da pripremite manje koli~ine veoma kvalitetne zimnice, nego da spremite veliku koli~inu koja se ne}e odr`ati.

Zbog toga, evo vam nekoliko neophodnih saveta:

ALKOHOL ILI ESENCIJA

omogu}uju konzervisanje vo}a, krastavac i osta-log povr}a, ali pod uslovom da je rastvor dovoljno jak. Pritom treba misliti i na to da okapali sok iz vo}a ili povr}a u izvesnoj meri slabi ja~inu koncentrata alkoho-la ili esencije.

[E]ER

u koncentrisanom rastvoru a pod izvesnom temperaturom tako|e pred-stavlja konzervans, naro~ito kad je re~ o sirupu, slatku, d`emovima itd.

SO

je konzervans koji se upotrebljava u razmeri od 20 procenata, prema odre|enoj te`ini nemirnica pripremljenih za konzerviranje.

SUMPOR

prilikom sagorevanja razvija ga skoji sa uspehom omogu}uje konz-ervaciju izvesne vrste povr}a, a naro~ito vo}a.

DIMLJENJE

(uglavnom, kad je re~ o mesu) predstavlja postepeno sagore-vanje izvesne vrste drveta, pri ~emu se obrazuje, mada nevidljiv, katran koji, delu-ju}i na belan~evinu u mesu, stvara kiselinu (piroligni~nu) antisepti~kog dejstva. Po{to samo katranisanje ipak nije dovoljno za konzrvaciju, meso se prethodno stavlja u salamuru.

KONZERVISANJE OSNOVNIH ZA^INA

PER[UN

je gotovo u svakom jelu neophodan za~in! Me|utim, oskudica u ovom za~inu u zimskim mesecima stvar prili~no te{ko}a doma}ici. Zato je preporu~ljivo uz ostale namirnice za zimu pripremiti i potrebnu koli~inu per{una. Postupi}ete pritom na slede}i na~in: oplaknite hladnom vodom ve}u koli~inu per{una

(nar-NESE^EN CRVEN PARADAJZ.

Prvi uslov je da polodovi budu srednje veli~ine, jednako zdravi i zreli, ali ne prezreli.

Spustite ih u klju~alu vodu zavijene u krpu samo na 15 sekundi, a zatim odmah i u hladnu vodu, ukoliko zelite da ih lju{tite. Sem toga vrhom no`a izvucite zadebljanja pri dr{ci. Slo`ite paradajz u tegle od po jedan litar, jedan uz drugi, veoma obazrivo da se ne zgnje~e. u svaku teglu uspite po ka{iku fine soli, pa sterilizujte bez vode u teglama u trajanju od pola sata.

PARADAJZ U BOCAMA ILI PIRE U MALIM TEGLAMA.

Paradajz obarite, isecite na pribli`no jednake komade i kuvajte oko jedan sat zajedno sa kilogramom se~enog crnog i dve cele glavice belog luka, ve}om vezom per{una, mali bibera i sto grama soli, a sve to ra~unaju}i na 20 kg paradajza. Otkapali paradajz protisite kroz sito (obavezno od strune) i ukuvajte do `eljene gustine. Za tegle od pola litra sterilizacija treba da traje 15, a za tegle od litre 30 minuta.

KONZERVISANJE POVR]A U SOLI

So ima tu osobinu da izvla~e}i iz povr}a vodu obrazuje neku vrstu prirodne salamure, odnosno presolac koji spre~ava razvijanje mikroba.

BORANIJA:

Opranu i o~i{}enu boraniju slo`ite u besprekorno opran zemljani sud (}up), posipaju}i svaki sloj povr}a, naro~ito poslednji, solju. Otvor suda prekrijte predhono prokuvanom, belom krpom, odozgo pritisnite okruglom tako|e prethodno prokuvanom da{~icom, pa naposletku stavite i te`ak kamen, da se da{~ica ne bi pomerala. Sutrad,a po{to su se mahune slegle dodajte jo{ koji sloj, a posle nekoliko dana, kad se odozgo pojavi voda, obazrivo uspite za oko san-timetar ulja, {to predstavlja najsigurniju za {titu, odnosno izolaciju od vazduha.

Bri`ljivo pove`ite otvor suda razapetom pergament hartijom i ostavite ga na hladnom mestu.

Napominjemo da pre upotreba boraniju treba dr`ati 24 ~asa u hladnoj, ~e{}e, pri gotovljenju jela najpre je nalijte hladnom vodom i ra~unajte da se ona ora kuvati oko 2 sata.

USOLJEN PARADAJZ.

Ovako ostavljen paradajz ima izvanrednu boju i izgled, ali se zbog soli mo`e upotrebiti samo pri spravljanju supe ili kao za~in mesu ili nekom povr}u. Zbog toga jelo treba veoma pa`ljivo osoliti.

Izdvojte paradajz jednake veli~ine, besprekorno zdrav, sa glatkom i sjajnom ljuskom i potpuno ~vrst. Bri`ljivo izdubite deo oko dr{ke i izbodite ga na nekoliko mesta iglom, ali pritom povedite ra~una da ga ne gnje~ite. potom slo`ite u tegle i uspite rashla|eni presolac, koliko da paradajz bude prekriven te~no{}u. Na litar vode ra~unajte 150 gr fine soli! Pove`ite iskuvanim platnom i dr`ite na hladnom mestu.

nekoliko minuta. Beljenje se primenjuje da bi vo}e imali lep{i izgled.

OSVE@AVANJE

povr}a neophodno je posle beljenja da bi ponovo postalo ~vrsto. To se mo`e u~initi na ovaj na~in: povr}e u zave`ljaju spustite za trenutak u hladnu vodu, a zatim oka~ite u krpi o dr{ku varja~e da voda okaplje.

PUNJENJE TEGLI I BOCA

Sterilizovane boce i tegle okrenute da okaplje voda i odmah zatim ih napunite poma`u}i se pritom prokuvanom dr{kom varja~e.

SOLJENJE.

Bri`ljivo slo`eno povr}e nalijte prekuvanim presolcem, tj. 20-to procentnim rastvorom soli. ^im neki sud napunite, odmah ga i zatvorite. Pri pun-jenju tegli te~nost kojom nalivate treba da dopre za jedan santimetar ispod pok-lopca.

STERILIZACIJA.

Za ovo }ete upotrebiti {irok sud sa jakim dnom ili veliki lonac za iskuvavanje rublja. Uspite vodu toliko da tegle ogreznu, ali vode}i ra~una da pri klju~anju voda ne preliva grli}e tegli ili boca. VAtra za to vreme treba da bude nagla. Sterilizacija se vr{i od trenutka kada voda u sudu proklju~a. Ako je povr}e veoma mlado ili osetljivo, kao na primer sasvim mlade mahune, vr{e se dve kratkotrajne sterilizacije u razmaku od 24 ~asa.

NEKOLIKO SAVETA O KONZERVIRANJU

BORANIJA.

Mladu, sve`u ili od konaca o~i{}enu boraniju slo`iti prema du`ini i svaku vrstu posebno stavite u tegle. Ako `elite da prethodno izbelite boraniju, bi}e vam potrebno tri minuta za sasvim tanku, pet za srednje debelu i deset za krupnu. Posle toga, osve`enu i otkapalu boraniju slo`ite u tegle uspravno i {to zbijenije, da ne ostanu praznine. Nalijte klju~alim presolcem ra~unaju}i dvadeset grama soli na svaki litar vode, zatvorite poklopcima ili pove`ite be{ikom, pa ih ostavite jedan sat u klju~aloj vodi.

Posle 24 ~asa ponovite postupak, ali ovog puta tegle ostavite u klju~aloj vodi samo 35 minuta.

Starinski na~in,

da se tegle prekriju krpama po obavljenoj sterilizaciji, dobar je, ali je nesiguran. Upozorenje: ako pri beljenju dodate ravnu ka{i~icu sode bikkarbone na svaki litar vode, boranija }e imati lep{u boju.

MLAD PASULJ.

Okrunjen pasulj iz mladih mahuna odmah osve`ite posle traktkotrajnog beljenja, pa napunite tegle da te~nost dopre dva i po santimetra ispod poklopca. Treba uzeti u obzir da pri sterilizaciji zrna obi~no nabubre. I u ovom slu~aju presolac treba da sadr`i 20 gr soli na litar vode.

jo{ dok su vru}e re|ati u ve}i sud ({erpu ili vanglu) pa ih tako tople prekriti mokrim salvetama od sudova a preko njih suvim, tako da se paprike kuvaju u sopstvenoj toploti, da bi se lak{e lju{tile i ostaviti paprike tako da preno}e. Zatim paprike olju{titi, o~istiti ih od peteljki i od semena, pa ih samleti na ma{ini za mlevenje mesa. U ve}u {erpu sipati ulje i mlevene paprike, pa ih pr`iti na umerenoj tem-peraturi, dok ajvar ne dobije `eljenu gustinu. Pri kraju posoliti ga po ukusu. Gotov ajvar sipati u dobro oprane tegle, staviti ga u malo zagrejanu rernu da se zape~e, mo`e se ostaviti i preko cele no}i. Svaku teglu zaliti sa 2 do 3 ka{ike toplog ulja, povezati celofanom i ostaviti ga sa ostalom zimnicom.

PR@ENI AJVAR OD BABURA

Potrebno je:

Babura 5 kg i so po ukusu. Sprema se: krupne mesnate babure dobro oprati i ostaviti ih da se osu{e, zatim ih ispe}i u pe}nici. Jo{ dok su babure vru}e staviti ih u dublji sud i brzo prekriti mokrom salvetom, pa zatim suvom salvetom, tako da se babure kupaju u sopstvenoj pari, da bi se lak{e lju{tile. Babure tako mogu da preno}e. Sutradan o~istiti ih od peteljki, ljuski i semena pa ih ostaviti da se ocede. Oce|ene paprike iseckati no`em na sitne koc-kice i staviti u dublju {erpu da se pr`e. Pr`iti ih sve dok sav sok ne uvri uz neprestano me{anje da ne bi ajvar zagoreo. Pri samom kraju ajvar posoliti po ukusu. Tegle malo zagrejati i sipati potpuno vru} ajvar, zatim ga staviti u zagre-janu rernu, da se zape~e i ostaviti ga da preno}i u rerni. Tegle povezati perga-ment-papirom. Ovako ostavljen ajvar mo`e da se odr`i i do novih paprika. Vrlo je ukusan.

KUVANI AJVAR "LJUBICA"

Potrebno je:

5 kg paprika mesnatih {ilja, 2 kg plavog paradajza, 1,5 litara vode, 200 gr soli, 100 gr {e}era i 1 litar vinskog sir}eta.

Sprema se:

Paprike se dobro operu i o~iste od dr{ki i semena, zatim se opere plavi paradajz i olju{ti. u dublji sud se stavi 1,5 litara vode, litar vinskog sir}eta, 200 gr soli 100 gr {e}era, sve se to stavi na {poreti u proklju~alu masu se stavlja paprika i kuva toliko da upola bude kuvana, zatim se vadi i ostavlja da se malo prohladi, pa se i plavi paradajz ise~e na manje delove i malo probari. Zajedno sa paprikom plavi paradajz se samelje na ma{ini za mlevenje mesa i sve to pome{ano stavlja se u dublju {erpu i pr`i na litar zagrejanog ulja sve dok ajvar ne dobije `eljenu gustinu. Gotov ajvar se vru} sipa u manje teglice i stavlja u zagrejanu rernu da se zape~e, i ostavi u rerni preko cele no}i. Tegle se pove`u s celofanom, prethodno nakva{enim. Ajvar je dugo odr`iv i vrlo ukusan.

AJVAR OD PE^ENIH PAPRIKA I PLAVOG PARADAJZA

Potrebno je:

10 kg paprika mesnatih, 3 kg plavog paradajza, 2 litra

AJVARI

OD PLAVOG PATLID@ANA I PR@ENIH PAPRIKA

Potrebno je:

10 kg mesnatih paprika {ilja, 3 kg plavog paradajza, 2 litra ulja i soli po ukusu.

Sprema se:

Parpike dobro oprati i ispe}i ih na plotni. Pe~ene paprike stavljati u ve}i sud ({erpu ili u vanglu) i odmah ih vru}e prekriti sa vi{e mokrih sal-veta od sudoba ili starih stoljnjaka, pa ih zatim prekriti suvim salsal-vetama, tako da paprike ne bi dobile vazduh, ve} da se kuvaju u sopstvenoj toploti, da bi se lak{e lju{tile. Ostaviti paprike tako da preno}e. Drugog dana paprike o~istiti od peteljki i semenki i samleti ih na ma{ini za mlevenje mesa.

Plavi paradajz oprati i olju{titi, pa ga zatim probariti. Plavi paradajz izva-diti iz vode, odstaviti da se ocedi i samleti i njega na ma{ini za mlevenje mesa. U pove}u {erpu sipati litar ulja, pa mlevene paprike i mleveni plavi paradajz, sve izme{ati i na tihoj vatri kuvati, tek toliko samo da kr~ka uz neprestano me{anje, da ne zagori. Ulje dodavati po potrebi (ne mora da se utro{i ceo ostatak ulja, zav-isi od ukusa), pred sam kraj ajvar posoliti po ukusu. Ajvar pr`iti sve dok ne dobi-je `eldobi-jenu gustinu. Gotov ajvar sipati jo{ dok dobi-je vru} u dobro oprane tegle i stavi-ti ga u malo zagrejanu rernu da se zape~e. Mo`e u tako zagrejanoj rerni da ostane preko cele no}i. Kada se izvadi iz rerne svaka se tegla prelije sa dve do tri ka{ike vru}eg ulja, zatvori celofanom i ostavi sa ostalom zimnicom. ajvar je vrlo ukusan i odr`ava se dugo.

AJVAR OD PAPRIKA I CRVENOG PARADAJZA "DRAGINJA"

Potrebno je:

200 gr {e}era, 200 gr sir}eta, 500 gr ulja, 4 kg mlevenih paprika, 3 glavice belog luka, 2 do 3 ljute papri~ice, 4 kg mlevenog crvenog paradajza, so po potrebi.

Sprema se:

U pove}em sudu staviti samlevene paprike, iseckani ili samleveni luk, {e}er, sir}e, ulje, samlevene ljute papri~ice, samleveni paradajz i sve to kuvati na tihoj vatri dok ajvar ne dobije `eljenu gustinu. Pri samom kraju ajvar posoliti po ukusu. Kuvani ajvar jo{ dok je vru} sipati u tegle i iste staviti u toplu rernu, da se ajvar zape~e, mo`e da ostane u rerni i preko cele no}i. Svaku teglu ajvara preliti sa dve do tri ka{ike toplog ulja, povezati ih celofanom i ostavi-ti sa ostalom zimnicom. Ajvar je vrlo ukusan, ali za osobe koje vole ljute zakuske.

PR@ENI AJVAR OD PAPRIKA

Potrebno je:

5 kg paprika mesnatih i dugih, 500 gr ulja i soli po ukusu. Sprema se: Paprike se dobro operu i ispeku u rerni ili na {poretu. Pe~ene paprike

sud s paprikama, do samoga vrha. Paprike odozgo pritisnuti ~amovim krstom ili kamenom, tako da bi i poslednja paprika bila u soku. Na bure staviti slavinu i dva puta nedeljno istakati te~nost i ponovo prelivati paprike, to u~initi dva do tri puta u prve tri nedelje. Ovo se ~ini ako je paprika stavljena u bure jer je to ve}a koli~ina, dok se to ne radi ako je paprika stavljena u tegle. Va`no je napomenuti da se paprike, krastavci i paradajz ne bu{e vilju{kom, niti im se pri slaganju u sud smeju se}i dr{ke. Moraju sami da uvuku sok kroz svoje pore. Paprika je vrlo ukusna i dugotrajna. Mo`e se slu`iti uz svako jelo kao salata.

PIKANTNE PAPRIKE ZA ZIMU

Za ostavljanje ovih paprika potrebno je uzeti paradajz-paprike koje treba oprati i cele sa kratkim dr{~icama poslagati u veliku teglu, tegla treba da bude veli~ine od 5 do 6 litara. Na naslagane paprike staviti jednu {a~icu `ute sla~ice u zrnu, pa paprike pritisnuti unakrsnim drvcetom da se paprike ne bi podigle. Napraviti preliv za paprike na slede}i na~in: u jednu {erpu sipati 3 litra vode, ¼ kg kristal {e}era, pola velike ka{ike soli i to kuvati na {tednjaku da se {e}er i so rastvore. Skinuti te~nost sa {tednjaka i u prohla|enu dodati esencije po ukusu, ali ipak ne sme biti suvi{e blaga. Kada je te~nost potpuno ohla|ena preliti teglu sa paprikama i odmah je vezati pergament papirom, koji prethodno treba nakva-siti u vodi, u kojoj ima malo salicila. Ovo su paprike pikantnog ukusa, jer nisu mnogo kisele. Ove se paprike mogu ostaviti i bez soli, ako u ku}i postoji ~lan porodice dijetalac i to: poslagati paprike u teglu, dodati malo istruganog rena, {aku sla~ice, pa ih preliti razbla`enim vinskim sir}etom. Zatim teglu povezati i ostaviti sa ostalom zimnicom. Paprike su vrlo ukusne i dugo traju.

PE^ENE PAPRIKE NA VRANJANSKI NA^IN

Uzeti mesnate paprike babure ili {ilje, ispe}i ih na plotni {tednjaka ili pe}nici, pa ih odmah staviti u dublji sud i prekriti mokrim kuhinjskim salvetama, pa zatim suvim salvetama, tako da se one kupaju u sopstvenoj pari i ostaviti ih da tako preno}e. Drugog dana olju{titi paprike i zagrejati ulje do vrenja, pa svaku papriku posebno umakati u ulje i re|ati u teglu sve dok se tegla ne napuni a posle svakog reda preko paprike sipati so po ukusu. Teglu ne smete ispuniti do vrha, jer treba da ostane prostora za vrenje. Tako napunjenu teglu ostaviti jo{ jedan dan ne povezanu, ve} samo poklopljenu, da bi izvr{ila vrenje, pa je tek tada povezati. Vrenje paprici ni{ta ne oduzima od ukusa, ako je potrebno dodati joj jo{ malo sir}eta tkao da i poslednja paprika na vrhu vude u soku. Povezati teglu pergament papirom, prethodno nakva{enim i ostaviti paprike sa ostlaom zimni-com.

ulja i soli po potrebi. Sprema se: Paprike se dobro operu i ispeku na plotni ili u rerni. Plavi paradajz se tako|e dobro opere, olju{ti i ise~e na deblje re`njeve i ispe~e na plotni ili u rerni. Ispe~ene paprike jo{ dok su vru}e, re|aju se u dublju {erpu i brzo se pokrivaju s dobro pokva{enim kuhinjskim platnenim salvetama, zatim suvim kuhinjskim salvetama, tako da se paprike kupaju u sopstvenom znoju. Paprike se mogu lju{titi drugog dana. Paprike treba olju{titi, o~istiti od peteljki i semena, pa ih zatim zajedno, sa olju{tenim i pe~enim plavim paradaj-zom samleti na ma{ini za mlevenje mesa. Samlevene paprike i plavi paradajz, sipati u ve}i dublji sud i sve to dobro izme{ati. Sipati u sud sa paprikom i parada-jzom 1 litar ulja, ponovo sve dobro izme{ati da se dobije ujedna~ena masa, stavi-ti na {poret i kuvastavi-ti - pr`istavi-ti na umerenoj temperaturi, uz ~e{}e me{anje, da ne bi ajvar zagoreo, pr`iti ajvar sve dok se ne dobije `eljena gustina. Kada je ajvar ve} skoro gotov, posoliti ga po ukusu. U ajvar se prvo sipa 1 litar ulja a posle se povremeno dodaje ostatak, po potrebi i po ukusu. Gotov ajvar se sipa jo{ dok je vru} u manje teglice i stavlja se u toplu rernu da se zape~e. Ajvar u rerni mo`e da ostane i preko cele no}i. Drugog dana u svaku teglu ajvara stavlja se po 1 ili 2 ka{ike toplog ulja, teglica se zatvori celofanom i ostavi na hladnom mestu sa ostalom zimnicom.

PAPRIKE

KUVANE BABURE ZA ZIMU

potrebno je:

100 komada mesnatih babura, 4 litre sir}eta od razbla`ene esen-cije, 1/4 kg soli, 1/4 kg {e}era, 1/4 litra ulja i nekoliko zrna bibera. Sprema se: napraviti smesu od sir}eta, ulja, soli i dodati nekoliko zrna bibera, sve to izme{ati i kuvati na {tednjaku. U provrelu te~nost staviti babure da se upola skuvaju. Zatim ih slagati u zagrejane tegle, pa ih preliti ovom te~no{}u, toliko da te~nost preliva sve paprike, pa dodati 2 do 3 ka{ike ulja. Tegle povezati prvo ~istom platnenom salvetom, pa pergament-papirom. Tako povezane tegle ostaviti sa ostalom zimni-com.

PAPRIKE ZA ZIMU PO STAROM NA^INU

Uzeti duga~ku papriku i baburu, vode}i ra~una da paprika bude zdrava. Papriku ostaviti nekoliko dana razre|enu na suvom mestu da odstoji. Zatim papriku oprati u hladnoj vodi i odmah je re|ati u pripremljen sud. Na dno posla-gati reg duga~kih paprika, red babura i po neki mali krastav~i} i zeleni paradajz, zatim dodati neki celerov list i posoliti po ukusu. Tako postupati dok se ne napuni sud ili bure. Ako je bure od 5o litara treba utro{iti 1,5 kg soli. Kada je sva tur{ija nare|ana treba je preliti ~orbom, koja se pravi ovako: u jedan ~ist ve}i sud sku-vati vi{njin list, pa kad se voda ohladi, procediti je, a na 3 litra vi{njine ~orbe dodati 1,5 litara ~istog vinskog sir}eta, to dobro prome{ati i time preliti napunjen

BABURE ZA ZIMU

Uzeti mesnate i ~vrste paprike babure, ra{iriti ih na suvom mestu da odstoje 24 sata, pa ih zatim oprati, o~istiti od semena i dr{ke. Tpripremljene posoliti po ukusu i ostaviti ih da preno}e u dubljem sudu. U 3 litra vode prokuvane sipati esencije po ukusu i 1,5 litara ulja pa svkau papriku posebno umakati u presolac i {to zbijenije re|ati u teglu. Teglu napunjenu povezati nakva{enim celo-fanom i ostaviti sa ostalom zimnicom. Paprike slu`iti kao salatu, vrlo su ukusne.

PAPRIKE KAO ZA^IN

Papriku dobro oprati, o~istiti od dr{ke i semena, pa je samleti na ma{ini za mlevenje mesa. Tako mlevenu ostaviti da se malo prosu{i, posoliti je po ukusu i na 10 kg paprika staviti 2 ka{ike konzervansa i sve dobro izme{ati. Paprike stavljati u {to manje tegle. Tegle povezati celofanom, prethodno nakva{enim i ostaviti ih sa ostalom zimnicom. Ovako pripremljena paprika mo`e se upotrebiti uz svako jelo kao za~in.

PAPRIKA SALATA

Razne, ali zdrave paprike dobro oprati, ostaviti ih da preno}e a mogu se ostaviti tako i dva dana da odstoje, pa ih zatim o~istiti od peteljki i semena i ise}i na rezance. Tako izreckane paprike posoliti po ukusu i puniti manje tegle. Pri-likom punjenja tegli u svaku teglu ubaciti po koji list lovora. Na {tednjaku skuvati presolac od vode i sir}eta po ukusu, ostaviti ga da se potpuno ohladi i preliti paprike. Tegle povezati pergament papirom. Salata je vrlo ukusna.

FEFERONE

Zdrave i dobro oprane papri~ice re|ati u {to manje teglice. Napunjene teglice preliti me{avinom koja je napravljena od jakog sir}eta, vode i soli po ukusu. Povezati tegle pergament papirom i ostaviti ih sa ostalom zimnicom.

PAPRIKE U ZA^INU

Uzeti dobre i mesnate paprike {ilje ili babure, pa ih dobro oprati i proku-vati u klju~aloj vodi. Koli~ina paprika treba da bude oko 100 komada. Tako pro-barene paprike o~istiti od dr{ki i semena pa ih olju{titi. Olju{tene paprike staviti u |ev|ir da se dobro ocede. Napraviti smesu kojom }e se filovati paprike: u dublju ~iniju staviti 130 gr sir}eta, 130 gr ulja, dosta per{unovog i celerovog na sitno iseckanog lista, samlevenog belog luka, 3 glavice samlevenog celera, 2-3 sam-levene srednje veli~ine {argarepe. Sve dobro izme{ati, posoliti po ukusu i ostavi-ti da masa odstoji oko 30 minuta, pa u tegle re|aostavi-ti paprike i napravljenu masu.

PUNJENE PAPRIKE KUPUSOM

Sve`e paprike treba dobro oprati, pa ih o~istiti od semenki i peteljki kao za punjenje. Pore|ati paprike u dublji sud i preliti ih klju~alom vodom i odstaviti da odstoje 2 do 3 sata. u me|uvremenu o~istiti sladak kupus oprati ga jo{ dok je u glavici, pa ga izrendati kao za salatu, posoliti ga i ostaviti da i odsotji oko sat vremena. Izvaditi paprike iz vode i ostaviti ih da se ocede, kupus ocediti i njime puniti svaku baburu, jo{ malo, sve posoliti po ukusu. Tako punjene paprike re|ati u ve}e tegle a izme|u svakog reda paprika staviti po malo istruganog rena. Zasebno skuvati sir}e. Tegle preliti presolcem i ovla{ ih povezati, pa drugog dana opet dodati presolac, jer }e paprike da ga upiju. Kada paprike prestanu da upija-ju presolac, naliti ih na dva prsta ulja, vezati prvo platnom, pa pergament-papirom, prethodno nakva{enim. Ostaviti ih sa ostalom zimnicom.

PAPRIKE I PARADAJZ ZA \UVE^

Uzeti zdrave i zrele paradajze, oprati ih i prese}i na 4 komada. Zdrave paprike babure ili {ilje, oprati, o~istiti ih od semena i peteljki, pa ih ise}i na ve}e deli}e nepravilnog oblika. Paradajz posoliti posebno od paprika. Slagati masu u dobro oprane tegle, koje mogu biti veli~ine 1 ili 1,5 litara i to red paprika, red paradajza, sve dok se tegle ne napune. Prilikom punjenja rukom pritiskati, da redovi budu jednake debljine. Kada je tegla puna, vezati je celofanom koji prethodno treba nakvasiti u alkoholu. Zatim tegle slo`iti u neki ve}i sud oblo`iti ih slamom, naliti mlakom vodom, staviti na {poreti kuvati u pari 10 minuta od po~etka vrenja. Posle ih skinuti sa {tednjaka, ostaviti ih da stoje u {erpi dok se potpuno ne ohlade. Potpuno ohla|ene tegle izvaditi iz {poreta i ostaviti na hlad-nom mestu sa ostalom zimnicom.

PE^ENE PAPRIKE ZA SALATU

Krupne mesnate paprike duge({ilje) ispe~ete u rerni i odmah ih re|ate u dublju {erpu jednu preko druge, zatim brzo prekrijete sa nekoliko mokrih kuhin-jskih salveta, pa zatim prekrijete ih suvim kuhinjskim salvetama i ostaviti da preno}e, tako da se {to lak{e lju{te. Drugog dana paprike olju{tite, o~istite od peteljki i semena, pa ih tako stavljajte u najlon kese i ostavljajte u zamrziva~. Kada `elite da napravite salatu od ovih paprika u manju ~iniju iseckajte nekoliko ~e{njeva belog luka, soli i sir}etom prelijete luk, zatim dodate malo ulja, sve po ukusu, odmrznete paprike i stavite u pripremljenu masu, pustite da odstoji dese-tak minuta i slu`ite kao salatu. Salata je istog ukusa kao da ste za vreme sezone pravili salatu sa sve`im pr`enim paprikama.

STARINSKI NA^IN OSTAVLJANJA KRASTAVACA

Izabrati {to manje krastav~i}e i birati ih tako da budu {to ~vr{}i. Ise}i im peteljke i ostaviti ih da stoje u hladnoj vodi 1 sat. Posle toga svaki krastav~i} posebno izvaditi iz vode i obrisati platnenom salvetom i re|ati ih u dobro opranu i suvu teglu. Tegle treba da bude veli~ine 2 litra. Izme|u krastav~i}a mo`e se dodavati i po neka ljuta papri~ica, bibera u zrnu, list lovora, miro|ije i neki ~e{anj belog luka. Teglu napuniti do vrha, dodati soli, otprilike 3 ka{ike supene na litar razbla`enog sr}eta. U dublji sud sipati litar vode i sir}eta po ukusu i prokuvati. Ostaviti sirup da se potpuno ohladi i njime preliti teglu sa krastav~i}ima, dobro je uvezati pergament papirom i ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom. Krastav~i}i su vrlo ukusni i dugo se odr`avaju.

KRASTAVCI U VODI ZA ZIMU

Uzeti 10 kg dobrih i zdravih krastav~i}a, pa ih dobro oprati, izbrisati, staviti u dublji sud i obilno ih posoliti, te ih ostaviti da tako stoje 24 sata, a neko-liko u tom vremenu ih protresti da se dobro izme{aju. Posle 24 sata krastav~i}e izvaditi i dobro opet izbrisati platnenom salvetom i tako ih re|ati na dno suda i to red krastav~i}a, malo soli, pa red za~ia, pa krastavaca i sve redom dok se sav materijal ne utro{i. Pri~vrstite odozgo krastavce sa dva ukr{tena drvceta i nalite prokuvanom i razbla`enom vodom. Poklopite sud i ostavite ga na suncu ili u kuhinji na toplom mestu 10 dana. Posle 10 dana dobro pove`ite sud pergament papirom ili platnom i ostavite ga na hladnom mestu sa ostalom zimnicom. Jo{ dok se krastavci kisele, sud treba nekoliko puta mu}kati, da bi se so dobro rastvorila i po|ednako upijala u krastavce.

Sirup napraviti ovako: u ve}i sud sipati vodu, pa joj dodati: li{}e od hras-ta, loze i vi{nje, koren rena, nekoliko strukova miro|ije, grozd gre{a, lovora, 50 grama bibera u zrnu i soli po ukusu pa tako skuvan i prohla|en sirup dodati kras-tavcima.

OBI^NI KRASTAV^I]I

Krastav~i}e dobro oprati i obrisati platnenom salvetom pa ih lepo slagati u dobro opranu i suvu teglu. prilikom re|anja krastav~i}a izme|u stavljati, ili ih posipati, ka{i~icom izrendanog rena. Teglu napunite do vrha, pa krastav~i}e pritegnite unakrsnim drvcima da se ne bi podigli. U dubokom sudu skuvajte sirup od razbla`enog sir}eta, vode i soli i time prelijte krastav~i}e. Povezati teglu pergament papirom i ostaviti sa ostalom zimnicom. Krastav~i}i su vrlo ukusni i slu`e se uz svako jelo kao salata.

Red paprika, red mase, sve dok se tegle ne napune. Tegle povezati pergament papirom i ostaviti ih sa ostalom zimnicom. Tegle moraju biti napunjene masom i sokom do vrha. Paprike su vrlo ukusne i slu`e se uz svako jelo kao sala-ta.

[ILJE ZA ZIMU

Uzeti mesnate paprike {ilje, dobro ih oprati, o~istiti od semena i peteljki, re|ati ih u tegle i rukom zbijati jednu do druge i svaki red soliti. Napunjenu teglu povezati nakva{enim celofanom i ostaviti sa ostalom zimnicom. Prilikom upotrebe paprike prvo oprati od soli, pa se mogu filovati, pohovati a mogu se upotrebiti za |uve~ i drugo jelo.

BABURE PUNJENE SIROM

Dobre i mesnate babure dobro oprati i o~istiti od dr{ki i semena, malo ih nasoliti i puniti nadevom: sitno izdrobljeni sir, iseckani per{unov list i samleveni beli luk i soli po ukusu. Nadevom napunjene paprike re|ati u tegle veli~ine 5-6 litara. Napunjene tegle preliti blagim presolcem od vode, sir}eta i soli, sve po ukusu. Povezati tegle nakva{enim celofanom i ostaviti ih sa ostalom zimnicom.

KRASTAVCI

KRASTAVCI U SIR]ETU

Krastav~i}i u veli~ini od 10 do 15 centimetara treba da budu obrani sa dr{kom dugom dva do tri milimetra. Krastav~i}e dobro oprati i obrisati platnenom salvetom, pa ih slo`iti u ~istu i suvu teglu veli~ine pet do {est litara. Zatim kras-tav~i}ima dodati miro|ije, nepunu ka{iku salicila, stipse kao kukuruzno zrno i 20 zrna bibera. Zatim pripremiti sok kojim }e se krastav~i}i naliti: u 3 litra vode stavi-ti veliku ka{iku soli. Kada je voda provrela skinustavi-ti je sa {tednjaka i pusstavi-tistavi-ti da se potpuno ohladi, a tada u hladnu vodu dodati 75 gr sir}eta razbla`enog i ovim pre-liti krastav~i}e u tegli. Preko krastav~i}a staviti drveni za{titnik u teglu zavezati nakva{enim celofanom, pa ih tako ostaviti 8 dana na suncu a uve~e unositi teglu u ku}u. Posle 8 dana ostaviti teglu sa krastav~i}ima sa ostalom zimnicom.

Na isti na~in mo`e se ostavljati i paprika za zimu. Kod celih paprika dr{ka se ne sme odsecati, a ako se ostavljaju rezane paprike prethodno se moraju dobro oprati i osu{iti. Ova zimnica je vrlo ukusna i slu`i se kao salata uz svako jelo i pe~enje.

mestu. Ovako pripremljen paradajz vrlo je ukusan za salatu, za |uve~ i ostala jela.

ZELENI PARADAJZ ZA ZIMU

Odabrati ne mnogo krupan nedozreo paradajz, dobro ga oprati i malo osu{iti i o~istiti od peteljki. Dobro oprati ve}u teglu i re|ati paradajz a mo`e se stavljati i u male ba~vice. Prokuvati po potrebi vodu, po ukusu je posoliti i dodati jo{ celerovog lista, sve prokuvati i prohla|enom preliti paradajze do vrha.

Paradajze pritisnuti unakrsnim {tapi}ima. Povezati teglu pergament-papirom, prethodno nakva{enim u toploj vodi i ostaviti ga sa ostalom zimnicom.

PUNJENI PLAVI PARADAJZ

Izabrati plave paradajze srednje veli~ine, dobro ih oprati i olju{titi, pa im na sredini napraviti otvor za punjenje. Paradajze prokuvati 10 minuta u kipu}oj vodi. Izvaditi ih iz vode i pustiti da se dobro ocede. U me|uvremenu napraviti smesu za punjenje: u dubljoj {erpi sitno iseckati crvene, bele i zelene paprike, malo tucanog belog luka, koje zrno bibera, seckanog per{unovog i celerovog lista, dodati soli po ukusu i sve to ostaviti da odstoji oko 5 sati, pa sada puniti plavi paradajz. Re|ati plavi punjeni paradajz u tegle, naliti ga blagim vinskim sir}etom, povezati tegle pergament papirom, nakva{enim u toploj vodi i ostaviti sa ostalom zimnicom. Patlid`an se mo`e puniti i sa slatkim kupusom.

PLAVI PARADAJZ ZA MUSAKU

Odabrati lepe i zdrave krupne plave paradajze, dobro ih oprati i olju{titi, pa ih ise}i na tanke kri{ke ili krupnije kockice, ostaviti ih u dublji sud, posoliti po ukusu i ostaviti tako da odstoje preko no}i. drugog dana uzimati dve po dve ka{ike i re|ati u teglu, noliko koliko je potrebno za jedno kuvanje. tako u tegli pore|ane patlid`ane ne nalivati ni~im, povezati tegle nakva{enim pergament papirom, pri~vrstiti pergament kanapom, staviti u ve}i sud i kuvati na pari 15 do 20 minuta. Tegle izvaditi iz suda, ostaviti ih da se ohlade i odlo`iti sa ostalom zimnicom.

KUPUS ZA ZIMU

KUPUS RIBANAC ZA ZIMU

Tvrde glavice zdravog kupusa o~istiti od spoljnih listova i izribati ga na rende. O~istiti do 2 kg {argarepe i nju izribati na rende. Bure treba dobro oprati i ostaviti da odstoji tako pripremljeno za stavljanje kupusa. u bure stavljati malo

PARADAJZ

STARI NA^IN KUVANJA PARADAJZA

Dobro zreo paradajz dobro oprati, o~istiti ga od trulih mesta, pa ga ise}i na polutke i staviti u dosta duboku {erpu na {poreti kuvati. u paradajz dodati nekoliko babura koje nisu ljute, per{unovog li{}a, malo celerovog li{}a i nekoliko glavica crnog luka, pa sve to kuvati sve dok se ljuska ne odvoji od paradajza. Kada je paradajz potpuno kuvan, skinuti ga sa {tednjaka i propasirati kroz pasir, tako da u njemu ne ostane ni jedna semenka. Propasirani paradajz ponovo sipati u dobro opranu {erpu i staviti na {poretda se kuva, neprestano me{aju}i da ne bi zagoreo. paradajz treba kuvati sve dok se ne dobije `eljena gustina ili dok od po~etne koli~ine ne ostane skoro polovina. Mo`e se u tako skoro skuvan parada-jz staviti {aka soli, zavisi od koli~ine. Tako kuvani paradaparada-jz sipa se vru}e u oprane boce, ali se vodi ra~una prilikom sipanja da boce ne popucaju od toplote. Da boce ne bi popucale treba ih pre punjenja malo zagrejati i pvri sipati po malo parada-jza, pa ih postepeno puniti do vrha, preme{taju}i levak ~as na jednu, pa na drugu bocu. Zatim boce zatvoriti pergament papirom i gumicama pri~vrstiti. Tako napun-jene a jo{ tople boce re|ati u korpu jednu do druge, u korpu se prethodno stavi pernati jastuk ili neka vunena stara }ebad, pa kada se sve boce pore|aju, dobro se prekriju i u{u{kaju, da bi se kupale u sopstvenoj pari i tako se ostave da preno}e. Drugog dana se boce izvade iz korpe, obri{u ako je do{lo do vrenja pa su se boce uprljale od paradajza i ostave se sa ostalom zimnicom na hladnom mestu. Paradajz je vrlo ukusan, mo`e se dodavati svkaom jelu, kuvati ~orbe, piti kao sok i slu`iti za dodatak salati.

CEO PARADAJZ

Izabrati zreo i potpuno zdrav paradajz a voditi ra~una da po veli~ini bude jednak. Paradajz dobro oprati i slagati ga u ve}e tegle. Skuvati vodu sa malo soli, ohladiti je i u nju staviti ka{iku salicila, pa tom vodom naliti paradajz. Tegle povezati pergament papirom i ostaviti ih sa ostalom zimnicom. Paradajz je vrlo ukusan i mo`e se upotrebiti uz svako jelo kao salata ili kao dodatak jelima.

MLEVENI PARADAJZ

Uzeti sve` i zdrav paradajz i dobro ga oprati u hladnoj vodi jer paradajz treba da bude hladan kada se stavlja u boce. Paradajz samleti na ma{ini za mlevenje mesa, staviti ga u dublji sud pa mu dodati: soli po ukusu, zatim na 1 kg paradajza dodati 1 gr salicila, sve dobro izme{ati, pa mu dodati iseckano per{unovo i celerovo li{}e, malu ljutu papri~icu sitno iseckanu, sve dobro izme{ati i puniti boce do grli}a. Svaku napunjenu bocu dopuniti ka{ikom ulja. Boce zatvoriti pergament papirom i ostaviti ih sa ostalom zimnicom na hladnom

SALATE I POVR]E

RAZNO POVR]E ZA \UVE^

Spremiti povr}e: odabrati manje crvene paradajze, tikvice, plave parada-jze, paprike i boraniju. Plave paradaparada-jze, tikvice, papriku i boraniju ise}i na razne oblike i po veli~ini na sitnije komade. Svako povr}e posebno probariti. Kada je povr}e probareno, staviti ga u cediljku i ocediti od vode. uzeti dobro oprane i osu{ene tegle veli~ine 1 litar i re|ati povr}e. Paradajz crveni ne treba bariti, ali ga treba samo potopiti u kipu}u vodu, da bi se lak{e ljuska skinula. Kada su tegle pune, naliti ih ~istom vodom i u svaku teglu staviti soli po ukusu. Tegle povezati nakva{enim pergament papirom. U dublju i ve}u {erpu staviti na dno slamu, pa re|ati tegle i izme|u svake tegle staviti po malo slame, {erpu naliti hladnom vodom i staviti na {poreti kuvati povr}e oko 20 minuta, pa skinuti {erpu sa {ted-njaka i pustiti da se tegle potpuno ohlade, pa ih izvaditi iz {erpe i ostaviti sa ostalom zimnicom na hladnom mestu.

ME[ANA SALATA ZA ZIMU

U dubljoj {erpi napraviti me{avinu od paprike, krastavaca, {argarepe, crnog luka i kupusa. Luk, {argarepu, papriku i krastavce ise}i na kolutove, kupus izrendati na rende, sve dobro izme{ati, posoliti po ukusu i stavljati u tegle veli~ine 2 litra. Na {tednjaku prokuvati me{avinu od vinskog sir}eta i vode. Ostaviti da se ohladi i me{avinom naliti tegle. Povezati tegle nakva{enim pergament papirom i ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom.

SVE@A SALATA OD [ARGAREPE

O~istiti {argarepu i prokuvati da potpuno bude mekana. ise}i {argarepu na kolutove, izrendati jedan struk rena, 3-4 ~e{nja belog luka i sve skupa dobro izme{ati, posoliti po ukusu, dodati zejtina i razbla`enog sir}eta, ponovo sve dobro izme{ati, ostaviti da odsotji 10 minuta i slu`iti kao salatu uz svako pe~enje.

MLADI GRA[AK ZA ZIMU

Uzeti sve` gra{ak i o~istiti od ljuske. Probirati zrna i stavljati u bocu. Bocu ne treba napuniti do vrha, neka ostane prazna oko 4 prsta. Na gra{ak staviti malo soli. Bocu ne treba ni~im nalivati. Bocu zatvoriti plutanim ~epom. Zatim uzeti ve}i i dublji sud, naliti vodom i pore|ati boce sa gra{kom, sud staviti na {poret, boce oblo`iti starim stoljnjacima i ostaviti na {poretu dok voda ne proklju~a, pa ih ostaviti jo{ dva sata da klju~aju.

Ako se voda ukuva, doliti jo{ tople klju~ale vode iz drugog suda, tako da deblji sloj kupusa, pa tanak red {argarepe i posipati so, ali paziti da se kupus jako

ne posoli. Kupusu se mo`e oko sredine bureta dodati i malo kima, sve zavisi od kupusa. Izme|u dva sloja ribanca, mo`e se staviti red glavica kupusa za sarmu. Kada se bure nasla`e do polovine, drvenim to~kom se nabija kupus na di{e stane a i zbog toga da kupus pusti sok. U kupus se ne sipa voda. Kada je bure puno i nabijeno, staviti preko kupusa beo stoljnjak a preko stoljnjaka ~amovi krst, da se kupus ne bi dizao prilikom vrenja. Kada je sve gotovo kupus se pri-tisne velikim kamenom dobro opranim.

Kupus mo`e da se preta~e ako bure ima slavinu, a i ne mora, ali se pena sa kupusa mora kupiti stoljnjakom u po~etku svakih 7 dana, a kasnije svakih 15 do 20. Kupus ribanac je jako ukusan, slu`i se kao salata ili za kuvanje podvarka i kiselog kupusa sa mesom i slaninom.

KUPUS KISEO U GLAVICAMA

Bure za ki{eljenje kupusa treba dobro oprati vru}om vodom, pokriti ga nekim starim stoljnjakom i ostaviti da preno}i puno vode. Drugog dana u gure stavljati kupus u glavicama, koje moraju biti dobro o~i{}ene od spoljnih listova, a po mogu}nosti treba voditi ra~una da glavice budu pribli`ne veli~ine. Na svakoj glavici treba izvaditi koren, da bi se {to pre ukiselila. Koren se vadi specijalnim no`em. U bure re|ati glavice i posipati so po ukusu. Kada je bure puno naliti ga hladnom vodom, prekriti stoljnjakom i preko stoljnjaka staviti ~amov krst, da se kupus ne bi podizao, pa zatim kamen koji }e pritiskati kupus. Kupus pretakati u po~etku svaki drugi dan do 15 dana, a kasnije sve re|e. Prilikom pretakanja, diza-ti stoljnjak i penu sa kupusa skidadiza-ti. Jo{ dok je bure bilo prazno, treba ga podi}i tako visoko, koliko je potrebno da se ispod slavine podmetne lonac kojim }e se pretakati kupus. Kupus u glavicama mo`e da se servira kao salata, za podvarak, sarmu i druga jela.

KUPUS RIBANAC I REZANA PAPRIKA

U manje bure stavi se kupus, koji se izriba na rende, glavice moraju biti tvrde i zdrave. u pove}oj dubljoj {erpi ise~e se paprika na rezance i tada se bure stalvja, red kupusa, pa red paprika, soli se po ukusu i tu~kom se sve pritiska, da bi bilo {to vi{e nabijeno. Prilikom re|anja kupusa i paprika, stavlja se po neki list lovora i po neko zrno biber.a Tako dok se ne napuni bure. Prekrije se bure stoljn-jakom, pritisne ~amovim krstom i nekim te`im kamenom, voda se ne sipa, ali se svakih 10 dana stoljnjakom skida pena. U ovaj kupus mo`e se jo{ pored paprika stavljati rezana {argarepa, zeleni paradajz i krastav~i}i, sve rezano na kolutove. Salata je vrlo ukusna i dugo traje a mo`e se slu`iti uz svako jelo.

SIRUP ZA KOMPOT

priprema se redovno od {e}era i vode. Odnos {e}era i vode mo`e biti razli~it. Zavisi u prvom redu od vrste, odnosno od kiselosti vo}a.

Zavisi i od toga da li oni koji }e ga jesti vole vi{e ili manje slatko. Odnosi mogu biti slede}i: na 1 litar vode 250 grama {e}era, na 1 litar vode 500 gr {e}era i na 1 litar vode 1 kilogram {e}era. Koli~ina sirupa zavisi od toga da li je vo}e slo`eno sa manje ili vi{e praznina i kre}e se oko ~etvrt litra.

[e}er u kompotu doprinosi konzerviranju vo}a. Iskusne doma}ice ka`u da nije lo{e staviti na kompot ve} stavljen u teglu koju mrvicu salicila. On u tako malim koli~inama nije {kodljiv, a doprinosi ~uvanju kompota od kvarenja. Najbol-je Najbol-je ~uvati kompot na suvom i zra~nom mestu.

PRIPREMANJE VO]A

. Da vo}e koje se lju{ti ne bi pocrnelo treba ga odmah staviti u vodu u koju je na svaki litar rastvoreno na vrh no`a limunske kise-line. Da bi lak{e olju{tili kajsije i breskve treba ih staviti u cediljku i dr`ati u vodi koja vri desetak minuta, a zatim ih odmah lju{titi.

STERILIZACIJA KOMPOTA.

Da bi se kompot sa~uvao od kvarenja treba preduzeti neke mere. U na{im doma}instvima sterilizacija se naj~e{}e vr{i u vodi na ovaj na~in: u prostran sud stavi se na dno i eventualno izme|u tegla sloj krpe, hartija, slame ili sena. Na ovaj na~in tegle se za{tite od prskanja. Sud se nalije toplom vodom ako je vo}e prethodno prokuvano i sirup u teglama jo{ topao, a hladnom vodom ako je vo}e sirovo a sirup hladan. Tegle treba da budu poto-pljene za tri ~etvrtine visine u vodi. Sterilizacija traje obi~no nekoliko minuta od trenutka kada se u tegli pojave mehuri}i ili kada voda u sudu po~ne da vri. Tegle ostaviti u sudu sa vodom i po zavr{etku sterilizacije dok se ne ohladi. Sterilizaci-ja se mo`e sprovesti i u elektri~noj pe}nici na taj na~in {to se tegle stave u sud sa malo vode koja se postavi na re{etku. Pe}nica se uklju~i na najja~e grejanje i tegle se ostave unutra oko pola sata. Posle toga grejanje se isklju~i, a tegle se izvade kad se pe}nica ohladi. Sterilizacija se vr{i i u pari: na dno suda se stavi re{etka od drveta i `ice na no`icama. Voda koja vri je na dnu suda, tegle su izdignute, a ceo sud je poklopljen.

KOMPOT OD [LJIVA I (sa kuvanim sirupom)

NAMIRNICE:

{ljive "mad`arke", 250 do 500 grama {e}era na litar vode (prema ukusu), malo salicila.

PRIPREMA:

{ljive oprati, otkinuti im peteljke i cele slo`iti u tegle. Naliti jednu teglu obi~no hladnom vodom da bi se procedila potrebna koli~ina sirupa. Tu vodu prosuti a sirupom naliti ne{to vi{e od nivoa vo}a. Za sirup kuvati vodu sa {e}erom dok ne provri. Toplim sirupom prelivati postepeno {ljive u teglama. Kad se sirup u teglama ohladi, izru~iti ga u sud u kome se kuvao, ponovo zagrejati do vrenja i ponoviti prelivanje {ljiva u teglama. Zagrevanje sirupa i prelivanje {ljiva ponoviti voda prelazi visinu tri ~etvrtine boce. Posle dva sata klju~anja skinuti boce sa

{poreta, ostaviti da se u {erpi potpuno ohlade, oblo`iti zatvara~em malim plat-nenim salvetama ili pergament papirom, zavezati i ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom.

BORANIJA ZA ZIMU

Uzeti lepu i zdravu buter boraniju. boraniju o~istiti od peteljki, pa (5 kg boranije) svaku ise}i na pola i stavljati u ve}u {erpu. Na svaki kilogram boranije dodati 150 gr {e}era i 150 gr soli. Sve dobro izme{ati nekoliko puta i tako u {erpi ostaviti boraniju da preno}i. Drugog dana boraniju pore|ati u tegle, zatvoriti tegle celovanom i ostaviti sa ostalom zimnicom na hladnom mestu.

KARFIOL ZA ZIMU

Uzeti lep i zdrav karfiol. Karfiol dobro oprati i o~istiti od cveti}a. u dublji sud staviti karfiol i kuvati oko 10 minuta. Izvaditi karfiol iz vode, pustiti da se ocedi i stavljati u tegle. Napunjene tegle preliti prokuvanom posoljenom vodom. Na litar vode treba staviti 10 gr. soli. Naliti tegle i hermeti~ki ih zatvoriti. Ostaviti tegle sa ostalom zimnicom na hladnom mestu.

CVEKLA ZA ZIMU

Uzeti kilogram cvekle, dobro je oprati i o~istiti a zatim je izrendati. Izren-danu cveklu posoliti po ukusu, dobro je izme{ati i slagati u tegle. Napunjene tegle preliti belim vinom, povezati pergament-papirom i ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom.

KOMPOTI

VO]E ZA KOMPOT

treba da bude zrelo, ~vrsto i zdravo. Kod nas se naj~e{}e priprema kompot od tre{anja, vi{anja, {ljiva, kajsija, bresaka, kru{aka, dunja i gro`|a.

Sa ko{ticom i sa ljuskom obi~no se pravi kompot od tre{anja, vi{anja, {ljiva i gro`|a. Kajsije i breskve upotrebljavaju se bez ko{tice sa ili bez ljuske.

Pri pripremanju kompota upotrebljavati no` koji ne r|a.

TEGLE ZA KOMPOT

Najbolje su patent-tegle, ali dobro mogu da poslu`e i obi~ne tegle zatvorene pergament-papirom. Tegle pre upotrebe treba uvek dobro oprati.

posebno oblo`iti i pokriti platnenom salvetom. Sipati u {erpu hladnu vodu i zajed-no s teglama staviti na {poret i zagrevati do klju~anja. Kada voda po~ne da vri dr`ati {erpu jo{ 10 minuta, pa je skinuti sa {poreta i odmah vaditi tegle, da se breskve ne bi prekuvale i izgubile prirodnu boju. Tegle ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom.

KOMPOT OD BRESAKA (3)

Pripremiti kilogram bresaka, pola litra vode i 500 grama {e}era. [e}er i vodu pome{ati i kuvati dok provri. Breskve oprati, skinuti koru, ukoniti ko{tice, ise}i na dva dela i slo`iti u tegle. Preko wih sipati {e}erni rastvor. Dobro zatvoriti dvostrukim celofano, staviti u {erpu sa sve`om vodom, ali da voda bude ispod grli}a tegle. Kuvati dok voda provri, ohladiti, izvaditi i ostaviti za zimu.

KOMPOT OD KRU[AKA

Praviti kao kompot od {ljiva I, ali prelivati samo jedanput ili kao kompot od {ljiva II, s tom razlikom {to se kru{ke raseku po du`ini na ~etiri dela. Kru{ke su olju{tene i o~i{}ene od semena. Kru{ke treba dobro zasladiti.

KOMPOT OD KRU[AKA (2)

Najbolji kompot od kru{aka je od kru{ki karamanki. Kru{ke treba olju{titi, o~istiti od peteljki i svaku kru{ku ise}i na 4 dela. Tako pripremljene kru{ke treba potopi-ti u slanu vodu, da ne bi upotopi-ticajem vazduha potamnele. Na 2 litra vode obi~no se stavlja ka{i~ica soli. U ve}u {erpu sipati vodu i staviti na {poret da vri. Kru{ke, odstoje u slanoj vodi oko pola sata, pa se zatim izvade iz slane vode, operu i stavljaju u klju~alu vodu, da nekoliko puta provre. Kru{ke izvaditi iz klju~ale vode i re|ati u dobro oprane i suve tegle. u vodu u kojoj su se kuvale kru{ke staviti sirup kojim }e se naliti tegle sa kru{kama. Na 3 litra vode za sirup treba kilogram {e}era. Svaku teglu sa kompotom naliti vru}im sirupom. U svaku teglu ili u sam sirup nacediti 1 do 2 limuna ili po ukusu. Tako pripremljene tegle zatvoriti her-meti~ki. u ve}u {erpu na dno staviti stare kuhinjske krpe, pore|ati tegle sa kom-potom, naliti {erpu vodom do polovine ili malo vi{e, pa ostaviti na {poretu do vrenja, a zatim ostaviti da tako klju~aju jo{ 20 minuta. tegle ostaviti da se u vodi potpuno ohlade, izvaditi iz vode, obrisati i ostaviti sa ostalom zimnicom na hlad-nom mestu. Kompot je vrlo ukusan i dugotrajan.

KOMPOT OD KRU[AKA (3)

Oprati 2 kilograma zrelih, ~vrstih kru{aka, malo osu{iti, narezati na re`weve i pore\ati u ~iste tegle do 3 centimetara ispod vrha. Skuvati 800 grama {e}era u litri vode. Naliti u tegle preko re`weva kru{aka. Dobro ih zatvorite perga-jo{ dva puta. Zatim popra{iti kompot u teglama sa dve do tri mrvice salicila,

povezati tegle, sterilisati toplom vodom. I te~nost u teglama je topla. Sterlisati oko pet minuta od trenutka kad voda u sudu po~ne da vri.

KOMPOT OD [LJIVA II (bez kuvanog sirupa)

MATERIJAL:

{ljive "mad`arke", ~a{a do ~a{a i po {e}era na tegli od jednog litra, malo salicila.

PRIPREMA:

{ljive oprati i cele ih naslagati u tegle. Napuniti teglu najpre do polovine pa sipati polovinu koli~ine {e}era pa opet nare|ati {ljive do gore. Posu-ti sa dve-tri mrvice salicila, naliPosu-ti hladnom vodom, povezaPosu-ti tegle staviPosu-ti u sud za sterilizaciju. U sud se sipa hladna voda. Sterilizovati pet minuta od trenutka kad voda u sudu po~ne da vri.

KOMPOT OD KAJSIJA

Pravi se isto kao kompot od {ljiva I, samo {to se sirupom preliva svega jedanput, ili kao kompot od {ljiva II, s tom razlikom {to se kajsije preseku, izvadi se ko{tica, a ljuska se olju{ti ili ne olju{ti.

KOMPOT OD KAJSIJA (2)

Odabrati zdrave, ne mnogo krupne kajsije i malo ~vr{}e. Oprati kajsije i o~istiti ih od dr{ki i prese}i preko polovine, pa im izvaditi ko{ticu. Kajsije se mogu lju{titi a mogu se ostaviti u kompotu i sa ljuskom. Kajsije pore|ati u litarske tegle. Skuvati sirup od {e}era i vode i to 2 litre vode sa kilogram {e}era i rashla|enim sirupom naliti tegle sa kajsijama. Tegle povezati pergament papirom. Uzeti ve}u {erpu, na dno {erpe staviti neke stare salvete i svaku teglu oblo`iti platnenom sal-vetom, pa u {erpu sipati hladnu vodu i staviti {erpu sa teglama na {poreti dr`ati do klju~anja. Kada je voda po~ela da klju~a dr`ati je na {poretu jo{ 15 minuta, tada je skinuti sa {poreta i odmah tegle vaditi iz {erpe, ovo iz razloga da se kajsi-je ne bi prekuvale i tada bi izguble svoju prirodnu boju. Tegle ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom.

KOMPOT OD BRESAKA

pravi se na isti na~in kao kompot od kajsija (1).

KOMPOT OD BRESAKA (2)

Odabrati zdrave i lepe breskve, da nisu mnogo krupne. Uzeti 1 kg bre-saka, o~istiti ih od dr{ki, dobro oprati, olju{titi i izvaditi ko{tice. Svaku breskvu ise}i na polovine i tako ih re|ati u dobro oprane tegle. Skuvati sirup od ½ litre vode i 500 gr. {e}era, voditi ra~una o gustini sirupa. Sirupom naliti tegle, toliko da prekrije i poslednji sloj breskvi. Tegle dobro zatvoriti celofanom, staviti u dublju {erpu, a na dnu {erpe pre stavljanja tegle staviti platnenu salvetu i svaku teglu

{erpu. Na {poretu skuvati 2 litra vode sa 2 kg {e}era, sve dok se ne dobije `elje-na gusti`elje-na, pa zatim pa`ljivo stavljati dunje u proklju~ali sirup, ali voditi ra~u`elje-na da se dunje ne skuvaju, ve} da samo omek{aju, bro ih vaditi iz {erpe i re|ati u dobro oprane i suve tegle. Napunjene tegle naliti vrelim sirupom, povezati tegle perga-ment papirom, ali pre povezivanja, ostaviti da se tegle malo ohlade, pokrivene ~istom kuhinjskom platnenom salvetom. Kompot ostaviti sa ostalom zimnicom na hladnom mestu.

KOMPOT OD DUNJA (2)

Oprati i o~istiti 3 kilograma zrelih, ~vrstih duwa. Oqu{titi ih i ise}i na kri{ke. Kuvati kilogram {e}era sa pola litre vode dok se zgusne. U rastor stavqati naizmeni~no kri{ke duwa i kuvati da obe strane omek{aju. Vaditi ih i rejdati u ~iste tegle. Naliti {e}erni rastvor u kome su se kuvale. Zatvoriti celofanom i ohladiti.

ME[ANI KOMPOT

Me{ani kompot se mo`e napraviti od: breskve, kajsije i kru{ke. Uzeti od svih vrsta vo}a po 2 kg. Svako vo}e staviti u poseban sud. O~istiti vo}e, olju{titi i prethodno dobro oprati. Kru{ke ise}i na kri{ke, a breskve i kajsije na polutke.

Uzeti dobro oprane tegle i re|ati vo}e, prvo kru{ke, zatim kajsije, pa breskve, tako redom dok se tegle na napune. Skuvati sirup od {e}era i vode (1 litar vode i ½ kg {e}era). Sirup treba da bude bistriji, pa sirupom naliti tegle ali ne do vrha, ve} samo da pokrije i poslednji red vo}a. u ve}u {erpu staviti stare kuhinjske krpe na dnu {erpe, pore|ati tegle, naliti {erpu hladnom vodom vi{e od polovine i staviti je na {poret do vrenja. Ostaviti tegle da klju~aju oko 15 minuta. Skinuti {erpu sa {poreta i ostaviti da se potpuno ohlade prekrivene kuhin-jskom platnenom salvetom. Hladne tegle izvaditi iz {erpe, povezati celofanom i ostaviti sa ostalom zimnicom. Kompot je vrlo ukusan i dugotrajan.

KOMPOT OD KUPINA

Uzeti lepe i zdrave kupine, dobro ih i pa`ljivo oprati, tako da se ne iznje~e, pa ih staviti u sito da se dobro ocede. Tegle dobro oprati i osu{iti, tegle treba da budu {to manje, na dno tegle staviti komadi} karanfili}a, zatim red kupina, red {e}era, to ponavljati dok se tegla ne napuni. Kada je tegla puna, sipati jednu ka{iku ~istog alkohola. Tegle hermeti~ki zatvoriti. Zatim u ve}u {erpu staviti na dno {erpe stare kuhinjske krpe, pore|ati tegle, sipati hladnu vodu i kuvati posle vrenja jo{ 15 minuta, a tegle pre kuvanja omotati starim platnenim salvetama. Kada je vrenje zavr{eno, ostaviti tegle da se potpuno ohlade, pa ih izvaditi iz {erpe i ostaviti sa ostalom zimnicom. Kompot je vrlo ukusan i dugotra-jan, a neobi~an i retko ga doma}ice spremaju.

ment papriom ili celofanom. Obaviti ih krpama, staviti u {erpu sa sve`om, hlad-nom vodom i kuvati dok provri. Ohladiti, izvaditi ih iz vode i ostaviti za zimu.

KOMPOT OD GRO@\A

Pripremiti kao kompot od {ljiva I i II. upotrebljava se gro`|e sa ~vrstom ljuskom - "hamburg" ili "stono gro`|e".

KOMPOT OD VI[ANJA

Odabrati lepe i zdrave vi{nje, pa ih o~istiti od dr{ki. vi{nje lepo slo`iti u tegle, skuvati sirup od {e}era i vode, pa ih preliti. Tegle zatvoriti hermeti~ki ili ih povezati pergament papirom te staviti u dublji sud, pokriti platnenom salvetom i kuvati na pari 20 minuta. Skinuti ih sa {poreta, ostaviti da se u {erpi potpuno ohlade, izvaditi iz {erpe i ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom.

KOMPOT OD TRE[ANJA

Odabrati jednu koli~inu krupnih i zdravih tre{anja. Na kilogram {e}era mo`e se u kompot staviti 5 kg tre{anja. O~i{}ene tre{nje staviti u dublju {erpu, naliti sa 5 litara vode. Ako se uzima koli~ina od 5 kg tre{anja, staviti u {erpu 1 kg. {e}era i tada {erpu staviti na {poret, sve do kju~anja, ali pritom voditi ra~una da masa tih klju~a, da tre{nje ne bi popucale. Posle klju~anja od 10 minuta treba skinuti {erpu sa {poreta i u dobro oprane tegle, rupi~astom ka{ikom vaditi tre{nje i puniti tegle. Napunjene tegle naliti sa jo{ vrelim sokom u kojem su se kuvale tre{nje, sa dodatkom nekoliko kapi nipakombina (sredstvo za odr`avanje kom-pota). Tegle povezati i ponovo ih staviti u {erpu sa hladnom vodom, omotati sa starim krpenim salvetama i kuvati na pari 10 minuta posle vrenja. Skinuti {erpu sa teglama sa {tednjaka, pustiti da se potpuno ohlade, ;ak i da preno}e, izvaditi iz {erpe i ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom.

KOMPOT OD TRE[ANJA (2)

Oprati i o~istiti od peteqki 3 kilograma krupnih, zrelih tre{awa. Pre-poru~qovo je da se o~iste i od ko{tica. Ocediti ih i staviti u tegle , ali ne sasvim do vrha. Kuvati 500 grama {e}era u 2 litre vode dok provri. Sipati preko naslagnih tre{awa. Umotati ih krpama i staviti u {erpu. [erpu naliti sve`om vodom i kuvati dok provri. Ohladiti i ostaviti za zimu.

KOMPOT OD DUNJA

Izabrati lepe dunje, vode}i ra~una da budu zrele. Uzeti 6 kg dunja, dobro ih oprati i o~istiti od ljuske. Dunje ise}i na ~etvrtaste ili nepravilne oblike u ve}u

SLATKA

SLATKO OD TRE[ANJA

Priprema: 30 minuta, Kuvanje: 1 ~as

NAMIRNICE:

2 kg tre{anja, 2 kg {e}era.

PRIPREMANJE:

Izvaditi ko{tice iz tre{anja i izmeriti tre{nje. Staviti ih u {erpu sa istom koli~inom {e}era, pa kuvati na umerenom vatri oko 15 minuta. Skinuti penu. Izvaditi tre[nje re{etkastom ka{ikom, pa kuvati sirup jo{ 15 minuta, skida-ju}i stalno penu. Vratiti tre{nje, pustiti da proklju~a, pa kuvati oko 5 minuta. Pono-vo izvaditi tre{nje, kao prvi put, pa isti postupak ponoviti dva puta. Tre}i put vrati-ti tre{nje i kuvavrati-ti oko 5 minuta, izvadivrati-ti i kuvavrati-ti dok se ne zgusne. Vravrati-tivrati-ti tre{nje i kuvati jo{ 10 minuta, skinuti s vatre, ohladiti i sipati u tegle.

SLATKO OD TRE[ANJA

Slatko od tre{anja najbolje se pravi od belih tre{anja. Tre{nje treba da budu zdrave. Tre{nje oprati i o~istiti od ko{tica specijalnim no`em, tako da izgledaju kao da su cele. Tako pripremljene tre{nje staviti na sumpor i dr`ati ih sve dok ne postanu bele od sumpornog dima. Na koli~inu od 1 kg tre{anja obi~no se uzima 1250 gr {e}era. U ve}u {erpu staviti {e}er i 2 ~a{e vode i gusto ga sku-vati. Tre{nje oprati iz nekoliko voda od sumpora pa ih staviti na platnenu kuhin-jsku krpu da se ocede i osu{e, pa ih spu{tati polako u kuvani {e}er, dodati im sok od jednog limuna i {ipku vanile. Slatko kuvati brzo na jakoj temperaturi. Da biste utvrdili da li je slatko gotovo, uzmite ka{ikom 2-3 kapi slatka i ako kapi te{ko silaze sa ka{ike, zna~i da je slatko dobro ukuvano. Sa gotovog slatka skinuti penu, ostaviti ga da preno}i, a {erpu prekriti mokrom platnenom krpom. Drugog dana slatko sipati u tegle, povezati celofanom i ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom.

SLATKO OD TRE[ANJA (2)

Kuvati kilogram {e}era sa 200 grama vode dok se zgusne. O~istiti kilo-gram tre{anja od petelji i ko{tica, dodati u zgusnuti {e}er i dalje kuvati na jakoj vatri. U toku kuvanja dodati limunov sok i malo vanile. Slatko je gotovo kada sok pada sa ka{ike u gustim kapljicama. Skinuti sa vatre, pokupiti penu, pokriti vla`nom salvetom i ostaviti da preno}e. Sutra sipati u ~iste tegle i zatvoriti celo-fanom.

KOMPOT OD RIBIZLI

Odabrati dobre i zdrave ribizle. Zajedno sa dr{~icama ribizle pa`ljivo oprati da se ne izgnje~e, zatim ih staviti u {to manje teglice. skuvati sirup od {e}era i vode vrelim sirupom preliti ribizle. Sirup ne treba da bude mnogo gust. Tegle zatvoriti zatvara~em ili ih povezati pergament papirom. Povezane tegle kuvati (na pari) 20 minuta ovako: u ve}u {erpu staviti na dno {erpe stare kuhin-jske krpe, zatim staviti tegle, oblo`iti svaku teglu krpom i {erpu naliti hladnom vodom do ~etvrtine tegle i kuvati dok ne proklju~a, voda u {erpi i sirup u teglama. Ostaviti sve na {poretu oko 20 minuta. Zatim skinuti {erpu sa {poreta, i ostaviti da se tegle potpuno ohlade, izvaditi ih iz {erpe, obrisati i ostaviti sa ostalom zimni-com. Kompot je vrlo ukusan i dugotrajan.

KOMPOT OD SVE@IH JAGODA

Izabrati lepe zrele jagode. Pa`ljivo jagode oprati i o~istiti ih od peteljki. Oprane jagode staviti u rupi~asti sud da se ocede. zatim uzeti tegle sa her-meti~kim zatvara~em i pore|ati do vrha. U svaku teglu staviti 3 ka{i~ice {e}era. Ovde se moraju upotrebiti ba{ tegle sa hermeti~kim zatvara~em. Tegle treba da budu {to manje. Zatim tegle pore|ati u ve}u {erpu, a na dno {erpe staviti stare kuhinjske krpe i svaku teglu omotati starom kuhinjskom krpom. [erpu naliti do vi{e od polovine tegli hladnom vodom i ostaviti na kraju {poreta da se postepeno zagreva do klju~anja. Ostaviti tegle u {erpi da klju~aju petnaest minuta: skinuti {erpu sa {poreta, ostaviti da se potpuno ohlade i tada ih izvaditi iz {erpe i ostavi-ti sa ostalom zimnicom. Kompot je vrlo ukusan i dugotrajan a recept vrlo jednos-tavan.

VO]E ZA ZIMU

Ovo uputstvo va`i za sve vrste vo}a. Uzeti vo}e po izboru (kru{ke, jabuke, {qive, breskve i drugo). Oprati 5 kilograma vo}a, ocediti i slo`iti u tegle. U apoteci nabaviti vinobran u tabletama. Na 5 litara vode staviti tabletu od 10 grama vinobrana i rastvor sipati u teglu preko vo}a. povezati celofanom i ostavi-ti ih u prostoriju za zimu, gde se do upotrebe ne}e pomeraostavi-ti. Ovako spremqeno vo}e bi}e uvek sve`e i mo`e dugo da se upotrebqava, a da se ne pokvari.

SLATKO OD DINJE

Priprema: 15 minuta. Kuvanje: 1,5 ~as

NAMIRNICE:

3 kg dinje, 1,5 kg {e}era u prahu, 1 pomoranya, 1 {ipka cimeta.

PRIPREMANJE:

Ise}i dinju na ~etiri dela, izvadtiti semenka. Sredinu ise}i na kockice da se dobije oko 2 kg. Kockice dinje staviti u {erpu, posuti {e}erom i ostaviti na hladnom nekoliko ~asova, pokriveno gazom.

Olju{titi pomoranyu (koru sa~uvati), ise}i je na kolutove i dodati dinji, kao i {ipku cimeta. Staviti na vatru i kuvati oko 1,5 ~as, povremeno me{aju}i. Pred kraj kuvanja dodati koru od pomoranye spiralno ise~enu. Sipati u tegle.

SLATKO OD DINJE (2)

Za pripremanje slatka od dinja najbolje su dinje cerova~e. Dinju treba oprati jo{ dok je cela, zatim je olju{titi i ise}i na re`njeve, pa tek na sitnije komade nepravilnog oblika (komadi treba da budu veli~ine ratluka). U dublju {erpu staviti kilogram {e}era i 2 ~a{e vode pa napraviti sirup. Dinje tako pripremljene za slatko staviti u kre~anu vodu da odstoje oko poal sata. Izvaditi ih iz kre~ane vode i oprati iz nekoliko voda. Najbolje je da se dinje stave u |ev|ir dok se potpuno ne ocede. U lonac ili dublju {erpu sipati drugu vodu i odmah ucediti sok od 1 limuna, spusti-ti pripremljene dinje, stavispusti-ti lonac na {tednjak i ocedispusti-ti ih. u drugu {erpu pore|aspusti-ti dinje, naliti vodom, dodati {aku {e}era, komad vanile, pa staviti {erpu na {tedn-jak da provri 1-2 klju~a. Skinuti {erpu sa {tedn{tedn-jaka i ostaviti tako da dinje preno}e u tom soku. Drugog dana izvaditi dinje iz sirupa. U ukuvani sirup od 1 kg {e}era i 2 ~a{e vode dodati {ipku vanile i sok od 1 limuna i jo{ ga malo prokuvati, pa dodati dinje i lagano kuvati, sve dok se ne dobije `eljena gustina. Dinje se mora-ju dva puta stavljati u sirup da bi odr`ale ~vrstinu. Slatko se retko sprema ali je vrlo ukusno za poslu`enje. Kada je slatko gotovo, skinuti {erpu sa {tednjaka, skinuti penu, prekriti {erpu sa navla`enom platnenom kuhinjskom salvetom i tako ostaviti da preno}i. Drugog dana slatko sipati u {to manje teglice, povezati ih celofanom i ostaviti sa ostalom zimnicom.

SLATKO OD PARADAJZA

Prprema: 20 minuta. Kuvanje: 1 ~as

NAMIRNICE:

2 kg paradajza, 2 kg {e}era, 1/2 kg jabuka, 1 limun.

PRIPREMANJE:

Oprati paradajz, osu{iti ga i ise}i na ~etvrtine, pa staviti u {erpu zajedno sa {e}erom, korom od lumuna i sokom od limuna. Pustiti da proklju~a, dodati jabuke olju{tene i ise~ene na kockice. Nastaviti s kuvanjem na tihoj vatri jo{ oko pola ~asa. Sipati u tegle.

SLATKO OD MALINA

Priprema: 10 minuta, Kuvanje: 1 ~as

NAMIRNICE:

1 kg malina, 1 kg {e}era, malo butera.

P

PRRIIPPRREEMMAANNJJEE: Staviti vo}e i {e}er u {erpu, pustiti da proklju~a. Povremeno

protresti {erpu. Kad se {e}er otopi, prome{ati i ostaviti da kuva. Kad se stvori obilna pena, dodati buter, koji }e pomo}i da se pena koncentri{e na povr{ini. Skinuti penu i nastaviti s kuvanjem dok se dok stegne. Smanjiti vatru. Kad se slatko prohladi, sipati ga u tegle. Tek posle dva dana zatvoriti tegle.

SLATKO OD MALINA (2)

Za kilogram malina potrebno je u{pinovati kilogram i pet stotina grama {e}era. Maline staviti u boraks da stoje jedan ~as. Kad je {e}er u{pinovan izma}i ga sa {poreta i ostaviti da se hladi. U hladan sirup spustiti maline, kuvati dok sok ne spada sa ka{ike po dve-tri kapi, skinuti penu i ostaviti da se hladi. Pokriti mokrim salvetom i sipati sutra dan u suve tegle koje povezati celofanom.

SLATKO OD MALINA (3)

Odabrati zdrave i krupne maline. Maline ostaviti u |ev|ir i preko malina sipati vodu sve dok maline ne budu dobro oprane. Oprane maline izmeriti i na 1 kg malina uzeti 1,5 kg {e}era. Rastvoriti ka{iku kre~a u 2 litre vode pa zatim stavi-ti maline da u tom rastvoru odstoje jedan sat. Izvadistavi-ti maline iz rastvora ponovo ih oprati, pa zatim re|ati u ve}u {erpu, red malina red {e}era i svaki red malo poprskati limuntusom, sve tako dok se materijal ne utro{i. Prekriti {erpu plat-nenom krpom i ostaviti tako maline da preno}e. Drugog dana slatko kuvati na jakoj vatri, sve dok slatko ne dobije `eljenu gustinu. Za vreme kuvanja slatka ski-dati penu. Kuvano slatko pustiti da se potpuno ohladi, sipati ga u tegle, povezati celofanom i ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom.

SLATKO OD GRO@\A

Priprema: 20 minuta. Kuvanje: 1 ~as

NAMIRNICE:

2 kg gro`\a, 1 kg {e}era.

PRIPREMANJE:

Staviti olju{teno gro`\e u {erpu sa debljim dnom, zagrejati tako da se gro`\e raspukne, pa re{etkastom ka{ikom pokupiti semenke. Dodati {e}er i na umerenoj vatri kuvati 1 ~as. Toplo slatko sipati u tegle, ostaviti da se ohladi, a zatim povezati. Za slatko se mo`e koristiti i crno i belo gro`\e izvanred-no ide uz kola~e od pirin~a i diplomat puding.

jene {ljive i koliko te`e, toliko uzeti {e}era, staviti u ve}i sud i u{pinovati. Kuvati {ljive u u{pinovanom {e}eru. Slatku na pola kuvanja dodati izlomljenu {ipku vanile i 1-2 limuna ise~ena na kolutove. Slatko kuvati sve dotle, dok sa ka{ike kojom }ete proveriti da li je slatko gotovo, ne po~nu da kapaju 2-3 kapi, a i sami mo`ete da odredite `eljenu gustinu. [erpu skinite sa {tednjaka, pokupite penu i ostavite {erpu da preno}i. [erpu pokrite dobro pokva{enom kuhinjskom krpom. Drugog dana sipajte slatko u {to manje tegle, paze}i da uvek ostane soka iznad {ljiva. Pove`ite tegle celofanom i ostavite sa ostalom zimnicom.

SLATKO OD [LJIVA (2)

[ljive za slatko o~istiti od ljuski i staviti ih u kre~nu vodu ili boraks da pos-toje oko jedan ~as. Izvaditi ih i isprati iz nekoliko voda, a zatim povaditi pa`ljivo ko{tice. [pinovati jedan kilogram {e}era sa dve ~a{e vode i spustiti pripremljene {ljive, jedan kilogram neo~i{}enih na kilogram {e}era. Vo}e kuvati dok sa ka{ike ne po~ne da kaplje sok, po dve-tri kapi, a ne u mlazu. U toku kuvanja skinuti penu. Pred kraj kuvanja spustiti jednu {ipku vanile i limun ise~en na koturove. Skinuti sa {poreta, pokriti pokva{enom salvetom, ostaviti da preno}i a ovda tegle napuniti hladnim slatkom. Povezati celofanom.

SLATKO OD JAGODA

Potrebno je: 1 kg jagoda i 1,25 kg {e}era.

Uzeti sve`e i zdrave jagode, ali ne mnogo zrele. Jagode o~istiti od petelj-ki, pa ih staviti u |ev|ir i preko njih sipati vodu, dok se dobro ne operu, pustiti da se tkao oprane ocede. Zatim svkau jagodu zamo~iti u rastvoren limontus. Staviti tako zamo~ene jagode u ve}u {erpu, pa ih preliti sokom od limuna. Nekoliko puta {erpu protresti, da bi se svaka jagoda natopila kiselinom. Ostaviti jagode da malo odstoje u kiselini. U ve}u {erpu zatim re|ati ovako pripremljene jagode i to red jagoda, red {e}era, sve tako naizmeni~no dok se sav materijal ne utro{i. Vodite ra~una da gornji sloj bude {e}er. Tako pripremljene jagode ostaviti da ostoje 24 sata. [erpu prekriti kuhinjskom platnenom salvetom. posle odre|enog stajanja slatko kuvati na jakoj vatri. Dok se slatko kuva, ne treba skidati penu, niti dirati slatko me{anjem. [erpa treba da bude dosta velika, da ne bi slatko iskipelo. Kada je slatko gotovo, skinite ga sa {tednjaka i ostavite da ostoji pola sata, za to vreme jagode }e pustiti vodu, pa sada ponovo slatko vratite na {tednjak, pustite ga da proklju~a 3-4 puta, skinite ga sa {tednjaka, skinite penu, prekrite {erpu vla`nom platnenom salvetom i tako ostavite slatko da preno}i. Drugog dana slatko sipajte u tegle, pove`ite ih celofanom i ostavite na hladnom mestu sa ostalom zimnicom.

SLATKO OD ^ETIRI VRSTE VO]A

Priprema: 45 minuta. Kuvanje; 50 minuta

NAMIRNICE;

1 kg tre{anja, 1 kg crvenih ribizli, 1 kg jagoda, 1 kg malina, 4 kg {e}era, 1 ~a{a vode.

PRIPREMANJE:

O~istiti vo}e. Ribizle pome{ati sa 2 do 3 ka{i~ice vode, pa propasirati. Sipati sok od ribizli u {erpu zajedno sa {e}erom i ~a{om vode. Kuvati oko 10 minuta, uz neprestano me{anje. Dodati tre{nje iz kojih su izva\ene ko{tice. Deset minuta kasnije dodati jagode, a 10 minuta posle toga maline. Sve kuvati jo{ 10 minuta. Pred kraj kuvanja skinuti penu. Ohladiti i sipati u tegle.

SLATKO OD VI[ANJA

Uzeti zdrave i lepe vi{nje, koje treba da budu zrele. Vi{nje o~istiti od peteljki i ko{tica, prethodno ih dobro oprati i staviti tako oprane u |ev|ir da se ocede. Zatim u ve}u emajliranu {erpu re|ati prvo vi{nje pa {e}er i tako naiz-meni~no, dok se materijal ne utro{i, voditi ra~una da gornji sloj bude {e}er. [erpu sa vi{njama prekriti platnenom salvetom i ostaviti da vi{nje odstoje 24 ~asa. Po isteku tog vremena kuvati slatko na {tednjaku od 15-20 minuta. Kad sok dobije `eljenu gustinu, {erpu skinuti sa {tednjaka, penu sa slatka odstraniti, pa opet slatko ostaviti prekriveno salvetom da preno}i i drugi dan ga sipati u tegle, koje moraju biti dobro oprane. Obi~no se na 1 kg vi{anja stavlja 1 kg {e}era. slatko povezati celofanom i ostaviti ga na hladnom mestu sa ostalom zimnicom.

SLATKO OD VI[ANJA (2)

O~istii vi{nje od ko{tica i re|ati u sud u kojem }e se slatko kuvati: red {e}era, vo}e i tako dok se kilogram o~i{}enih vi{anja i kilogram i dvesta grama {e}era ne utro{i. Dodati pola ~a{e vode i ostaviti da stoji dok vo}e ne pusti sok. Kuvati na ja~oj vatri i pokupiti penu sa slatka. Dodati {ipku vanike i kad sok pada sa ka{ike po dve-tri kapi, skinuti sa {poreta. Pokriti mokrom salvetom, i kad se malo prohladi ponovo staviti na {poret da uvri sok koji su pustile vi{nje. Skinuti sa {poreta, pokriti mokrom salvetom i sutradan sipati u tegle i povezati celofanom.

SLATKO OD [LJIVA

Slatko od {ljiva se sprema najbolje od {ljive ma|arske cepovva~e, poluzrele, toliko da mogu lepo da se olju{te. [ljive prvo treba dobro oprati, zatim ih olju{titi i staviti u kre~nu vodu da odstoje jedan sat, a mo`e i malo du`e. Izva-diti ih iz kre~ne vode i oprati iz 2-3 vode, pa im pa`ljivo sa specijalnim drvcetom izvaditi ko{tice, staviti ih na ~istu krpu da se dobro ocede. izmeriti tako

pripreml-prekrije ora{~i}e i tako ih ostaviti da u vodi odstoje 6-8 dana, ali svakog dana menjati vodu najmanje dva puta. Po isteku ovog vremena ora{~i}e naliti vodom i staviti ih na {tednjak da se bare. prilikom barenja nedopustiti da voda sa ora{~i}ima vri, ve} samo da do|e do vremnja. Ovu operaciju ponavljati sve dok ora{~i}i ne budu meki, pa kada su ora{~i}i omek{ali skinuti ih sa {tednjaka i olju{titi. Olju{tene ora{~i}e staviti u hladnu vodu, pustiti u hladnoj vodi da odsto-je nekoliko minuta, pa ih staviti u |ev|ir da se ocede. Na {tednjak staviti {erpu sa hladnom vodom, i 2 kg {e}era, skuvati sirup ali ne da bude mnogo gust, zatim pa`ljivo spustiti ora{~i}e da se kuvaju, dok sok ne bude dovoljno gust. Pri kraju kada se ve} vidi da }e slatko biti kuvano, dodati dva olju{tena limuna ise~ena na kolutove i jo{ pola {ipke vanile, pustiti da se slatko jo{ malo kuva sa limunom i vanilom. Skinuti slatko sa {tednjaka, skinuti penu, pokriti {erpu sa platnenom mokrom kuhinjskom krpom i ostaviti slatko da preno}i. Drugog dana slatko sipati u manje teglice, povezati ga celofanom i ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom. Slatko je vrlo ukusno, doma}ica ga retko spravljaju, jer treba vi{e vre-mena, ali je zato ono posebno zadovoljstvo za poslu`enje.

SLATKO OD ZELENIH ORAHA (2)

Ora{~i}e srednje veli~ine o~istiti tankim no`em od ko`ice, odse}i im kapak na gornjoj i donjoj strani i probu{iti svaki orah ve}om iglom. Kuvati ih i ~esto menjati vodu dok ne postane bistra, a ora{~i}i ne omek{aju. Izvaditi ih iz vode i spustiti u sirup skuvan od {ake {e}era, {ipke vanile i vode. ~im masa provri, skinuti sa {poreta i ostaviti da preno}i. Sutradan ora{~i}e izvaditi iz siru-pa, staviti ih da se ocede i kuvati. Na kilogram ora{~i}a u{pinovati dva kilograma {e}era sa 4 ~a{e vode. Kad po~ne da vri dodati {ipku vanile i dva o~i{}ena limu-na, ise~ena na kolutove. Slatko je gotovo kad sa ka{ike kaplju po dve tri kapi soka. Skinuti penu i izma}i sa {poreta. Prekriti mokrim salvetom i ostaviti da se ohladi. Sipati u suve tegle i povezati celofanom.

SLATKO OD KAJSIJA

Odabrati zdrave ali ne potpuno zrele kajsije, olju{titi ih i ise}i na polovine. Uzeti meru 1 kg kajsija. U ve}em loncu ugasiti jedan komad kre~a i pustiti ga da proklju~a, kada je proklju~ao prome{ati ga drvenom varja~om i naliti hladnom vodom, pa ostaviti da se kre~ dobro izbistri. Pripremljene kajsije staviti u dublji sud i preliti kre~nom vodom. Kajsijama izvaditi ko{tice. Kajsije ostaviti u kre~anoj vodi da odstoje sat i malo vi{e. U dublju {erpu staviti kilogram kristal {e}era, zatim kasjije izvaditi iz kre~ane vode, oprati ih iz nekoliko voda i pa`ljivo pore|ati u {erpu preko {e}era, zatim preko kajsija nacediti limunovog soka, pa staviti ponovo {e}er, pa red kajsija i tako naizmeni~no dok se sav materijal ne utro{i. Tada {erpu sa kajsijama prekriti platnenom kuhinjskom krpom i ostaviti da preno}i. Drugog dana kada su kajsije ve} pustile svoj sopstveni sok, staviti {erpu na tihu vatru, dodati jo{ ½ kg {e}era i ~a{u vode i kuvati. Sve dok se {e}er ne otopi, {erpa treba da bude na tihoj vatri. Kada sok postane gust da kapi te{ko

SLATKO OD KUPINA

Odabrati krupne i zdrave kupine, pa ih otrebiti, staviti ih u |ev|ir i preko njih sipati vodu nekoliko puta, dok se dobro ne operu. oprane kupine ostaviti da se u |ev|iru ocede. U ve}u {erpu re|ati red kupina, red {e}era, sve dok se sav materijal ne utro{i. Voditi ra~una da poslednji red bude {e}er. Na kilogram kupina uzima se kilogram ip {e}era. Tako pripremljene kupine se ostave da preno}e. [erpu prekriti platnenom salvetom. Drugog dana kuvati slatko na jakoj vatri. Kada se dobije `eljena gustina slatka, skinuti ga sa {tednjaka, skinuti penu, prekriti {erpu vla`nom platnenom salvetom i ostaviti slatko da se potpuno ohladi. Slatko sipati u {to manje tegle povezati celofanom i ostaviti sa ostalom zimnicom.

SLATKO OD KUPINA (2)

Za ovo slatko treba odabrati krupnije vo}e. Na kilogram kupina uzeti kilo-gram i po {e}era. Vo}e oprati, ocediti i stavljati u {erpu red {e}era, red kupina. Ostaviti da preno}i i onda kuvati. Pre nego {to provri sipati ~a{u vode. U toku kuvanja skupiti penu. Potrebno je da bude ja~a vatra. Kad masa dostigne potreb-nu gustipotreb-nu, skipotreb-nuti sa {poreta, pokriti mokrim salvetom i ostaviti da se ohladi. Sipati u suve tegle i povezati celofanom.

SLATKO OD DRENJINA

Slatko od drenjina je posebna vrsta slatka i spada u najlep{a slatka. Priprema se: odaberu se krupne i ~vrste drenjine, operu i o~iste se od peteljki. Na mestu na drenjinii gde se nalazi peteljka, specijalnom iglom se vade ko{tice, tako da na drenjini bude samo jedan mali otvor. (Te specijalne igle kupuju se obi~no po va{arima, ali su mnogo prakti~ne za va|enje ko{tica i kod drugog vo}a). Tako pripremljene drenjine staviti u dublji sud a u posebnoj dubljoj {erpi skuvati sirup od {e}era i vode i to: na 1 kg drenjina 1,5 kg {e}era. [e}er skuvati kao za svako slatko i u dobro ukuvan sirup spustiti pripremljene drenjine. Kuvati ih sve dok slatko ne dobije `eljenu gustinu, ali voditi ra~una da se slatko ne sulcuje, jer se slatko od drenjina sulcuje br`e od drugog vo}a. Gotovo slatko skinuti sa {tednja-ka, skinuti penu i ostaviti da preno}i, {erpu prekriti mokrom platnenom kuhin-jskom salvetom. Drugog dana slatko sipati u {to manje teglice, povezati ga celo-fanom i ostaviti na hladnom mestu sa ostalom zimnicom. Slatko od drenjina je posebna vrsta slatka a priprema se na vrlo jednostavan na~in.

SLATKO OD ZELENIH ORAHA

Odabrati 1 kg zelenih ora{~i}a a pri tom voditi ra~una da ora{~i}ima jez-gro ne bude tvrdo. Ora{~i}ima odse}i vrhove s jedne i druge strane, uzeti plete}u iglu i skroz ih probosti, pa ih staviti u dublji lonac. Lonac naliti vodom toliko da