Aristofan - Mir

ARISTOFAN

MIR

(

Ἀριστοφάνης, Εἰρήνη)

Sa starogrčkog preveo i beleške napisao

Gordan Maričić

Lica:

PRVI SLUGA

DRUGI SLUGA

GROZDAN

GROZDANOVA KĆI

Druga Grozdanova kći

RAT

RUSVAJ

HOR seljaka (stanovnika grčkih država)

Mirka

Letina

Fešta

Pritan (u gledalištu)

HIJEROKLE

SRPAR

Lončar

ORUŽAR

Perjaničar

Šlemar

Trubar

Kopljar

Oklopar

PRVI DEČAK

DRUGI DEČAK

Desno – imanje vinogradara Grozdana; u sredini – ulaz u pećinu zatrpan

kamenjem; levo – Zevsov dom. Na imanju su kuća i štala sa zatvorenim vratima. Ispred

štale, dvojica Grozdanovih sluga: jedan u koritu neprestano mesi govna, da drugi smešu

odnese unutra.

PRVI SLUGA: Daj! Ma brzo za govnovalja

_pogaču!

DRUGI SLUGA: Na ti. Daj mu – nek crkne! Ne okusio nikad slađu!

PRVI SLUGA: Jednu još od dreka magarećeg!

DRUGI SLUGA: Evo. A pogača od malopre? Je l’ pohasao nju? (5)

PRVI SLUGA: Zgrabio je, Zevsa mi, nogama smotao i progutao celu.

DRUGI SLUGA /gledaocima/: Pomagajte, zaboga, smetlari,

_{ako nećete od smrada da}

riknem! (10)

PRVI SLUGA: Drugu, drugu neku daj od dupeljupca mlađanog! On bi, veli, fino

samlevenu.

DRUGI SLUGA: Na! /Publici/ U jednom sam, ljudi, ja, mislim, čist: niko reći neće da

klopam dok mesim.

PRVI SLUGA: Bljak. Još jednu i još jednu, i mesi još! (15)

DRUGI SLUGA: Neću, Apolona mi! Govnište to ne mogu da snosim!

PRVI SLUGA: Onda ga uzimam i odnosim. /Odnosi korito u štalu./

DRUGI SLUGA: U majčinu Zevs neka ga goni! /Publici/ Da mi kaže, ako iko od vas

zna, gde se može kupit’ nos bez nozdrva. Jer grđeg posla od ovog nema – za govnovalja

kad mesi se, hrana sprema. (23) Svinja il’ pas začas žderne, čim li neko nešto serne. A

ovaj se puva i duva i neće da hasa ako mu ne prinesem kolač ceo dan mešen, neku finu

galetu, priličnu ženskom svetu. Videću je l’ svršio sa jelom – vrata odškrinuću da me ne

spazi. (30) /Odškrine vrata. Za sebe/ Navali, žderi, nikada ne prest’o, sve dok jednom,

beslovesan, ne pukneš! Gle kako gnusnik lapće: nagnut k’o rvač, kutnjacima žvaće, glavu

i pipke okreće k’o oni što užad tešku na teretnim lađama vuku. (37) /Prvom sluzi, koji se

vratio/ Stvor prljav, smrdljiv i alav: ne bih znao od kog je boga pokora ta. Od Afrodite

nije, čini se, ni od Harita, ne.

PRVI SLUGA: Pa čiji je smrda?

DRUGI SLUGA: Monstruma, zacelo, Zevs Govnobija

_šalje.

1 _{κάνθαρος, balegar, kotrljan, insekt tvrdokrilac iz porodice Scarabaeidae. Od stočnog izmeta pravi}

kuglice veličine oraha i tu polaže jaja. Iz njih se legu larve koje se hrane pripremljenom balegom. Skarabej je po egipatskoj mitologiji simbol Sunca: vladar je, kažu, posle smrti u liku skarabeja leteo u nebo. Zanimljivo je da se u Sofoklovim Psima tragačima, delimično sačuvanoj satirskoj drami, takođe pominje balegar. U pokušaju da sazna od Kilene kako je izgledala životinja od koje je Apolon napravio svoju liru, Horovođa pita i za govnovalja sa Etne (300). Nimfa odgovara da je ona (kornjača) najviše ličila na njega

.

2 _{Testo (valjušak) od brašna i (maslinovog) ulja ili čak mleka.}

3 _{κοπρολόγοι, ljudi određeni da skupljaju smeće i odnose ga daleko izvan grada (Aristotel, Ustav atinski,}

50).

4 _{Da bi ih sprečili da jedu dok mese, robovima su oko vrata stavljali neku vrstu kragne kružnog oblika}

(παυσικάπη), čiji je prečnik premašivao dužinu njihovih ruku.

PRVI SLUGA: A iz publike, mudroser će kakav mladi: „Šta je to? (44) I govnovalj

čemu?“ Jonjanin

_{neki, što do njega sedi, kazaće: „Mislim da na Kleona aludira,}

_{jer ovaj}

proliv besramno ždere.“ Odoh govnovalju cirku da dam.

₍₄₉₎

DRUGI SLUGA: A ja ću klince i čovečuljke, odrasle i moćnike, a nadljude posebno,

pričom da zakitim. (53) Gazdu mog novi šiz skoli: nije k’o vaš, drukčije boli.

_{Po ceo dan}

zeva, u nebo blene, Zevsa psuje, kaže: „O Zevse, šta ti je na pameti? Sklanjaj metlu,

Grčku ne pometi!“ Ups! Pst, čini se da čuh mu glas. (61)

GROZDAN

_{/iznutra, iz govnovaljevog separea/: O Zevse, šta to radiš narodu našem?}

Zar ne vidiš da ćeš nam gradove istrebiti?

DRUGI SLUGA: To je zlo o kojem pričam: čuli ste da je odlepio. Počujte šta rek’o je

kad rodi se šiz. (65) Samom se sebi obratio: „Ravno do Zevsa kako da vinem se?“

Merdevine tanke uze da gradi, po njima u nebo da vere se, sve dok ne pade, glavu ne

razbi. (71) Juče je nest’o, bog bi znao kud, i golemog govnovalja sa Etne doveo.

Konjušar da mu budem mene je primorao, a sam ga k’o ždrebe milovao. „O Pegaziću“,

reče, ’’krilo plemenito, sa mnom se pravo ka Zevsu vini!“ (77) Virnuću da vidim šta čini

sad. /Viri u govnovaljev separe./ Jao meni, mučenom! Ovamo komšije! Gazda se u

vazduh diže: osedlao govnovalja, pa u nebo srlja! (81)

Iz štale, odnosno separea, pojavljuje se ogromni govnovalj sa

Grozdanom.

GROZDAN: Lagano, polako, konjiću moj! Odveć ne brzaj, u snagu se ne uzdaj pre nego

oblije te znoj. Najpre zamahom krila udove i mišiće razgibaj! (86) I, molim te, ne ispuštaj

smrad! Smeraš li to, iz kuće ne mrdaj!

DRUGI SLUGA: Gospodine, gazda, ala si ti skren’o! (90)

GROZDAN: Tišina! Pst!

6 _{Saveznici su o Velikim Dionizijama dolazili u Atinu da bi platili danak. Tada je i njima i strancima bilo}

dozvoljeno da prisustvuju pozorišnim predstavama.

7 _{Kleon, bogat kožar, radikalni demokrata i zloglasni demagog, vladao je atinskom političkom scenom}

429-422. g. pre n. e. Predstavljao je trgovačke krugove koji su zagovarali potpuno uništenje Sparte. U

Vaviloncima, izgubljenoj komediji iz 426. Aristofan je nesmiljeno navalio na Kleona, pa ga je moćnik tužio

zbog izdaje i oglobio. Dve godine kasnije pesnik ponovo napada, ovog puta u Vitezovima. Kleon je u publici, a satira je tako oštra da ulogu Kožara nije hteo da prihvati nijedan glumac: neustrašivi Aristofan sam je odigrao nepoželjnu rolu i režirao komediju. Kleon gine kod Amfipolja 422, a Aristofan piše u

Oblakinjama (549-550, preveo Mladen Škiljan): „Ja Kleona udarih u drob kad bješe najjači, / Ali nisam

imao srca da gazim paloga.“

8 _{Tj. da mokri.}

9 _{Komentatori ovo mesto obično vezuju za Aristofanove Ose, gde je pesnik ismejao strast Atinjana da}

parniče.

10 _{Ime glavnog junaka u vezi je sa imenicom τρύξ , τρυγός , mošt, šira, i sa glagolom τρυγάω , brati,}

pobirati (posebno grožđe). Koloman Rac je u svome prevodu Mira Trigeja zvao Berko.

11 _{Trigej je, smatra se, jahao na balegaru nošen pozorišnom dizalicom, eoremom (αἰώρημα): lebdeo je u}

vazduhu, gore - dole, sve dok ga nisu spustili pred Zevsove dvore.Τo je parodija na scensko-tehničke trikove, koje je Euripid posebno voleo. On je često rabio tzv. stroj (μηχανή), koji je omogućavao da se bogovi na kraju komada iznenada pojave na sceni. Ovaj postupak poznat je po latinskom nazivu deus ex

machina (θεὸς ἀπὸ τῆς μηχανῆς), a od Euripida ga je preuzeo i Sofokle. Kad je reč o samim spravama,

stručnjaci se slažu da je postojala ἐγκύκλημα - pokretna platforma, koju su na scenu donosili kroz jedna vrata sami glumci da bi nenadano pokazali šta se zbiva ili šta se već zbilo van pozornice (recimo, ubistvo). θεολογεῖον je komad nameštaja koji je služio da se bogovi pojave na izvišenijim mestima. Ponekad se za pojavu bogova gradio poseban sprat na krovu pozorišne zgrade ili se za to koristio sam krov. Za prikazivanje silaska u Podzemlje postavljano je stepenište, koje je predstavljalo tzv. Haronove stepenice.

DRUGI SLUGA: Vetar zašto ganjaš?

GROZDAN: Ja letim radi Helena svih – delo smelo, neviđeno smislih.

DRUGI SLUGA: Kako? Čemu suludi let? (95)

GROZDAN: Pogani jezik zauzdaj, ne gunđaj, molitvom mi podstrek daj. Ljudima reci da

tihnu, nužnike i bunjišta ciglama nek presvode novim i prkno neka svako začepi svoje!

(101)

DRUGI SLUGA: Neću da tihnem. Ne dok ne kažeš kamo smeraš!

GROZDAN: Kamo no Zevsu – via nebo.

DRUGI SLUGA: Sa namerom kojom?

GROZDAN: Da pitam ga šta kani sa celim rodom helenskim. (106)

DRUGI SLUGA: A ako ne rekne?

GROZDAN: Tužiću ga da Međanima Heladu izdaje.

DRUGI SLUGA: Dionisa mi, nikuda nećeš dok me ima.

GROZDAN: Druge mi nema.

DRUGI SLUGA: Kuku i prekuku! (110) O deco, k’o siročad ostavlja vas otac i u nebo

kradom grabi. Kumite tajka, veselnice!

Iz Grozdanove kuće istrčavaju njegove dve kćeri.

KĆI: O oče, oče, zar istinit glas je što u kuću stiže? (115) Ti ostavljaš mene i, lagan k’o

vetar, u majčinu,

_{sa pticama, pičiš. Zar stvarno je tako? Kazuj, oče, ako me voliš!}

GROZDAN: Biva tako, kćeri. Istina je da boli kad „tajko“ me zovete dok hleba iskate. A

u kući ni kinte! (121) Ako sve uspešno svršim i natrag vratim se, biće za vas pecivo

poveliko, i pride desert – sa šljagom.

KĆI: Kako put preći ćeš? Nijedan brod tuda povesti te neće. (125)

GROZDAN: Krilato će ždrebe poneti mene, a ne lađa.

KĆI: Otkud ti, tajko, ideja da govnovalja zauzdaš i na njemu bozima kreneš?

GROZDAN: U basnama ezopskim

_{nađoh da od krilatića jedino on bozima je stig’o.}

(130)

KĆI: O oče, oče, suludu si ispričao priču: da kandiša je do bogova doš’o.

12 _{Da smrad i lajno ne privuku govnovalja na zemlju.}

13 _{Persijanci su jedva čekali da se okoriste grčkim razmiricama; Atina i Sparta su naizmence tražile njihovu}

pomoć. Optužbe za „persijanstvo“ bile su u modi.

14 _{Dvosmislena sintagma ἐς κόρακας znači „otići do gavrana’’, ali i frazeologizam „u majčinu, do vraga’’.}

Upotreba doslovno shvaćenog metaforičnog izraza – čijeg je prenesenog značenja čitalac, gledalac ili partner na sceni svestan – jedna je od značajnih sastavnica Aristofanovog komičkog sistema. Slično je i u

Pticama (28).

15 _{κολλύραν. Baji (Bailly) objašnjava: „Vrsta prvoklasnog i deci namenjenog ovalnog hlepčića od ječma}

zvanog ἀχίλλειον“.

16 _{κόνδυλος je šamar, a κάνδυλον lidijska poslastica. Francuzi poentiraju sa: soufflet, šamar i}

soufflé, šupalj, naduven kolač od jaja.

17 _{Orao progoni zeca, koji, u smrtnoj opasnosti, naleće na govnovalja i moli ga za pomoć. Orao se}

približava i govnovalj ga opominje da ne dira pribegara. Prezrevši govnovalja, orao proždire zeca pred njegovim očima.

Otada se govnovalj sveti orlu: čim ovaj negde svije gnezdo, on otkotrlja jaja i razbije ih.

Orao se, očajan, obraća Zevsu i ovaj dopušta da mu snese jaja u krilo. Ali govnovalj sve to vidi, pa u Zevsovo krilo spušta kuglicu od dreka. Ustavši da istrese kuglicu, Zevs izbacuje i jaja. Priča se da otada orlovi ne prave gnezda u vreme kad se rađaju govnovalji.

Aristofan se ovoj basni ponovo vraća u Lisistrati (691-695, prevela Radmila Šalabalić): „Jer će proći k’o orao iz Ezopa: / neka čuva svoja jaja – da se iz njih ne izleže, / mesto orla – kajgana!“

GROZDAN: Gonjen mržnjom spram orla, jednom davno stig’o je i, sveteć’ se, jaja mu

skotrljao.

KĆI: Krilatog je Pegaza trebalo da prežeš – bozima bi tada tragičniji bio! (136)

GROZDAN: Al’ bi tada, mila, hrana dupla bila. Ovako onim što pojedem i njega zasitiću.

KĆI: U ambis morski ako smandrlja se? (140) Kako će se, krilat, odande izvući?

GROZDAN: Imam korman kojim kormaniću. /Pokazuje falus./ Govnovalj je moj k’o sa

Naksa brod.

KĆI: A koja će luka putem te primiti?

GROZDAN: Luka Govnovalj u Pireju,

_{mislim, ima. (145)}

KĆI: Jednog se čuvaj: da se ne oklizneš, ozgo ne strovališ, i, onda, hrom, Euripidu siže

ponudiš

_{i tragični junak postaneš.}

GROZDAN: Pripaziću, de. Zbogom ostajte. /Kćeri ulaze u kuću. Publici / A vi, radi kojih

muke mučim, ne prckajte, ne kakajte dana tri! Jer nanjuši li smrda nešto u visini,

strmoglavce baciće me, na ispašu poći. (153) Hajde, Pegaze, veselo kreni, zazveči

đemom uzda zlatnih, ušima radosno striži! Šta radiš? Šta činiš? Zar nozdrve ka klonjama

skrećeš? (158) Sa zemlje smelo se vini, hitra raširi krila, pravo u Zevsove hrli dvore, a

skloni nos od govna i obroka dnevnih! /Neodgovornom gledaocu/ Šta radiš, čoveče? Ti, u

Pireju što kenjaš, gde droca je dom. (165) Ubićeš me, satrti. Moraš drek zakopati, rpu

zemlje na nj navaliti, majčinu dušicu zasaditi, miomiris prosuti! Jer padnem li i stradam,

smrt će moja grad Hij

_{pet talenata koštati, a sve poradi šupka tvog. (172) /Govnovalj se}

naginje, ’’propada’’. Za sebe/ Lele meni, strah me! /Publici/ Od šale ni ’’š’’. /Scenskom

radniku koji upravlja letećom mašinom/ Ej, majstore, pazi malo! Oko pupka neki vetrić

već mi struji – ako ne pripaziš, govnovalja nahraniću! /Za sebe/ Čini se da bozima bližim

se i Zevsov da nazirem dom. /Govnovalj aterira ispred Zevsovih vrata. Grozdan je

sjahao./ Ko Zevsov je vratar? /Kuca na vrata više puta./ Otvarajte već! (179)

HERMES /iznutra/: Otkud ljudski vonj? /Izlazi./ Herakle, goso, kakav horor je to?

GROZDAN: Govnat to je.

HERMES: Bezbožniče, bestidniče, bezočniče! Smrade smradni, kandišo gadni, bazdove

najveći,

_{otkud ovde? Kako se zoveš? Odgovor mi daj!}

GROZDAN: Bazdov. (185)

HERMES: Oklen si rodom? Gukni!

GROZDAN: Bazdonja.

HERMES: Ko ti je otac?

GROZDAN: Meni? Bazdonja Kandinski.

HERMES: Tako mi Geje, garant ćeš mreti, pravo ime ako ne ispljuneš!

GROZDAN: Atmonjanin

_{sam, Grozdan, vinogradar vešt. Potkazivač nisam, niti frci}

sklon. (191)

HERMES /grubo/: Pa šta bi ti?

18 _{Na Naksu su građeni brodovi koji su svojim oblikom ličili na govnovalja.} 19 _{Κάνθαρος, govnovalj, i jedna od tri pirejske luke.}

20 _{U Euripidovom komadu Belerofont je pao sa Pegaza i ohromio.}

21 _{Kaznu od pet talenata morao je da plati svaki saveznički grad u kojem bi bio ubijen atinski građanin.}

Jedan srebrni talenat vredi šezdeset mina, odnosno šest hiljada drahmi.

22 _{Sličnim rečnikom obraća se Eak Dionisu u Žabama, misleći da je Herakle (465-466, prevela Radmila}

Šalabalić): „Ti li si to gade jedan, skote, uštvo, bestidniče, / rđo jedna nad rđama, đubre jedno, iz pomija pomijaro.“

GROZDAN /vadi meso iz bisaga/: Meso sam ovo doneo za te.

HERMES /smekšao/: Kako stiže, jadan ti?

GROZDAN: Alavče alamanski, više nisam supersmrad? Hajde, smesta mi Zevsa pozovi!

HERMES: Hi, hi, hi. Bozima ni blizu nisi. Otišli su – juče se odselili. (196)

GROZDAN: U koju zemlju?

HERMES: Zemlju?

GROZDAN: Nego kuda?

HERMES: Daleko, na sam rub svoda nebeskog.

GROZDAN: A što tebe, samog, ovde ostaviše? (200)

HERMES: Da preostalo božje pokućstvo čuvam: lončiće, klupice, amforice.

GROZDAN: Zašto su se odselili?

HERMES: Na Helene ljuti su. Tu, gde su bili, Rat su udomili i odrešene dali mu ruke.

(207) Pa odoše na vis najveći da ne gledaju više kako se borite, da ne slušaju kad im se

molite.

GROZDAN: Zbog čega nam uradiše to? Kazuj! (210)

HERMES: Zato što rat voleli ste više, a oni često za mir su bili. Kad Lakonci malkice bi

nadjačali, rekli bi: „Dioskura

_{nam, sad Atinčić platiće!“ (214) A kad Atinci}

_{uspeh bi}

požnjeli, i Lakonci primirje došli da traže, povikali biste odmah: „Prevara to je, Atine

nam. Tako nam Zevsa, ne slušajmo! Opet doći će, do god Pil je naš.“

GROZDAN: Obično se tako kod nas priča. (220)

HERMES: Zato ne znam da l’ ćete Mirku

_{videti više.}

GROZDAN: Gde se izgubi ona?

HERMES: Rat ju strovali u pećinu duboku.

GROZDAN: Koju?

HERMES: Ovu ovde. Pogledaj kol’ko kamenja ozgo navalio je da nikad do nje ne

doprete. (226)

GROZDAN: Reci, šta sa nama kani?

HERMES: Jedino znam da večeras ogroman avan doneo je.

GROZDAN: Šta će mu avan? (230)

HERMES: Hoće u njemu gradove da stuca. Idem jer mislim da izaći će sad. Unutra

barem galami. /Ode./

24 _{Kult Dioskura, blizanaca Kastora i Poluksa, sinova Zevsa i Lede, nastao je u Lakoniji. Oni su zaštitnici}

gostoprimstva i brodarstva.

25 _{Ἀττικωνικοί , reč koju Aristofan izmišlja prema Λακωνικοί, igrajući se imenicom νίκη, pobeda. Ljuti}

protivnici, borci za prevlast, izjednačeni su i gramatički.

26 _{Iskoristivši odsustvo spartanske vojske na Peloponezu, atinski strateg Demosten 425. g. pre n. e. osvaja}

Pil, idealno strateško uporište. Na vest o tome, Spartanci se užurbano vraćaju i bezuspešno opsedaju pilsku tvrđavu. Na obližnje ostrvce Sfakteriju iskrcavaju elitnu jedinicu od trista hoplita, među njima sto dvadeset spartijata – plemića kojih je u Sparti malo ostalo. Situacija se razrešava dolaskom savezničke flote i velikim porazom Peloponežana, pri čemu pomenuti odred ostaje izolovan na Sfakteriji. To je dovoljan motiv da Sparta moli za mir. Atinski zahtevi su, međutim, preterani, pa dogovora nema.

Nezadovoljstvo zbog dugog i mučnog rata raste među Atinjanima i usmerava se na ionako nevoljenog Kleona. U želji da svoj uzdrmani ugled povrati, i dodatno provociran rečima ličnog i političkog suparnika Nikije, Kleon iste, 425. godine preduzima pohod na Sfakteriju. Posle duže i uporne opsade, spartijati se predaju. Bivaju utamničeni u Atini kao taoci, te postaju važan adut u atinskim rukama za dalje pregovore i političke igre

27 _{Eunomija („Zakonitost“), Dike („Pravda“) i Eirene („Mirka“) su Hore, Zevsove i Temidine kćeri. One su}

GROZDAN: Vaj meni jadnome! Daj da begam jer čini mi se da ratničkog avana i sam

čuh zvuk. (235) /Krije se, ali ostaje vidljiv publici. Iz Zevsovog doma izlaze Rat i njegov

sluga Rusvaj. Nose džinovski avan i namirnice koje simbolizuju pojedine grčke gradove./

RAT: Jao ljudi, ljudi, stradalnici golemi! Kako će vas začas vilice zaboleti!

GROZDAN /za sebe/: Gospodaru Apolone, koliki avan! A pogled Ratov da smrzneš se!

Znači to je onaj od kog bežimo svi: štitonoša dugonogi, strahotni. (241)

RAT /stavlja u avan praziluk/: Jao triput, petput, stoput Prasijo

_{bedna – danas}

nadrljaćeš!

GROZDAN /publici/: Za to nas, gospodo, zabole baš: za Lakonce je zlo – nije obrok naš!

(245)

RAT /stavlja u avan beli luk/: Jao Megaro, Megaro, kako ćeš smesta usitnjena biti, u

tanke froncle iseckana sva!

GROZDAN /za sebe/: Vidi, vidi! U kakvo je more gorkih suza Megarane zagnjurio!

RAT /stavlja u avan sir/: Jao Sicilijo, i tebe smrviću! (250)

GROZDAN /za sebe/: Nesrećnog li grada što izrendan biće!

RAT /stavlja u avan med/: De, da dolijem i meda atičkog!

GROZDAN /za sebe/: E, bajo, predlažem da drugi neki uzmeš. Atički četiri obola

_košta

– zato štedi ga!

RAT: Ej, momak! Rusvaju!

RUSVAJ: Šta je?

RAT: Ala ćeš ronzati! Što hvataš zjala? ’Oćeš šljagu? /Udari ga./ Na ti! (256)

GROZDAN /za sebe/: Au, žestoko!

RUSVAJ: Lele mene, gospodaru, jao!

GROZDAN /za sebe/: Da nije belim lukom šljagu začinio?

RAT: Po tučak – trk!

RUSVAJ: Gospodaru dobri, mi tučak nemamo – ta juče uselismo se. (260)

RAT: Kod Atinjana, smesta po tučak!

RUSVAJ: Zevsa mi, jurim već. Inače – plačka! /Otrči./

GROZDAN /publici/: Šta da se radi, ljudi mali, mizerni? Vidite kakva opasnost preti.

Ako se sa tučkom vrati, Rat će njime natenance gradove da mrvi. O Dionise, nek

pandrkne i ič nek ne donese! (267)

/Dojuri Rusvaj./

RAT: Alo!

RUSVAJ: Molim?

RAT: Ne nosiš ga?

RUSVAJ: Ovaj... mis’im... u stvari... Atinjani su svoj tučak izgubili - Kožara

_{što tucao}

je Heladu. (270)

GROZDAN /za sebe/: Atina, gospo časna, dobro si učinila. Grad ga izgubi naš u pravi

čas, pre no nam je čorbu zapržio.

RAT : U Lakedemon po drugi! Smesta! Magla!

RUSVAJ: Odmah, gospodaru! /Otrči./

RAT: K’o munja budi brz! (275)

28 _{Prasija – homonim – lakonska luka, ali i praziluk.} 29 _{Obol je šesti deo drahme.}

30 _{Atinski tučak je Kleon, a spartanski Brasida. U leto 422. godine, kod Amfipolja u Trakiji, poginuli su}

GROZDAN /publici/: Gospodo, šta čeka nas? Odsudni je čas. Ako je neko u misterije

upućen samotračke,

_{nek pomoli se da ovaj u povratku obe noge slomi.}

RUSVAJ /dojuri/: Vaj, avaj, jao i stoput jao meni! (280)

RAT: Šta je? Opet ga nemaš?

RUSVAJ: I Lakedemonjani su tučak izgubili.

RAT: Kako, bre, krimosu nijedan?

RUSVAJ: U tračke krajeve pozajmili. Oni tamo ga izgubili.

GROZDAN /za sebe/: Alal vera, Dioskuri! (285) /Publici/ Još može dobro ispasti.

Hrabro, ljudi!

RAT: Ove stvari uzmi i nazad ih nosi. /Rusvaj odnosi avan i namirnice u Zevsov dom./ I

ja ulazim tučak sam da napravim. /Ulazi za Rusvajem./

GROZDAN /publici/: Čas je za pesmu Datidovu,

_{koju je, podneva jednog, uz}

onani-onana pevao: (290) „Kakve li sladosti, užitka, radosti!“ Sad valja, Heleni, da svađa se i

bitaka manemo i da Mirku, svima milu, izvučemo, pre no drugi tučak neki ne ustavi nas.

(295) Zato ratari i trgovci, zanatlije i radenici, meteci i stranci, i otočani – haj’te ’vamo

pučani svi: lopate, motke i užad uzimajte, usud srećan od nas zavisi, znajte! (300)

/Ulazi Hor

_{sa odgovarajućim alatom./}

HOR (HOROVOĐA): Ovamo, hrabro krčimo put, ka spasu pravo! Sad il’ nikad, u

pomoć dođite Heleni svi! Redova se okanimo bojnih i grimiznih plašteva

_{kobnih, nama}

lep, a Lamahu

_{crn svanuo je dan! /Grozdanu/ Reci šta raditi valja, preduzimač}

_budi

naš! (305) Ja nipošto odustati neću dok motkama, spravama na svetlo ne vratim najveću,

najvinoljubniju od boginja svih!

GROZDAN: Ćutite, u radosti prevelikoj da Ratu u kući bes ne raspirite! (310)

HOROVOĐA: Veselimo se jer naredbu čusmo takvu, a ne ono: „Sa hranom za tri dana u

vojsku javi se!“

GROZDAN: Čuvajte se Kerbera donjeg:

_{režanjem, lajanjem, k’o kad beše tu, spas}

boginje omesti bi mog’o! (315)

HOROVOĐA: Niko mi je oduzeti neće, kad u rukama budem je imao! Iju-ju!

GROZDAN: Ako sa dranjem ne stanete, ljudi, puk’o sam načisto! On će istrčati i sve nas

istabanati!

31 _{Samotraka je ostrvo u severnom Egejskom moru, nasuprot tračkoj obali. Ovim misterijama slavili su se}

Kabiri, tajanstveni fenički bogovi.

32 _{Vojskovođa Darija I, satrap i, očito, bludnik na glasu, potučen kod Maratona 490. g. pre n. e.} 33 _{Hor čine dvadeset i četiri atička seljaka.}

34 _{Grimizne plašteve nosili su taksijarsi, atinski vojni zapovednici.}

35 _{Atinski strateg, sin Ksenofana, pobornik Kleonove agresivne militantne politike. Sa Alkibijadom i}

Nikijom vodio Sicilijsku ekspediciju i hrabro poginuo pred Sirakuzom 414. g. pre n. e. Aristofan ga je u

Aharnjanima prikazao kao hvalisavu i prgavu vojničinu. Ipak, njegova viteška smrt pribavila mu je

komediografovu posmrtnu počast u Žabama (1040 i dalje).

36 _{φράζε κἀρχιτεκτόνει. U Euripidovom Kiklopu (477) stoji τοῖσιν ἀρχτέκτοσι: tako Odisej naziva}

sam sebe kad izdaje naredbe Horovođi (tamo sam preveo ’’rukovođa’’). Ričard Siford, izdavač i tumač, veli da je možda u pitanju τόπος, koji važi i za komediju i za satirsku igru. O pravom značenju se može samo nagađati. ’’Preduzimač’’ i ’’rukovođa’’ nisu ponajbolja, ali jesu solidna rešenja. Zanimljivo je da Siford nalazi dosta sličnosti između Kiklopa i Mira i navodi odgovarajuće stihove iz jednog i drugog komada. Vidi: Euripides, Cyclops, With Introduction and Commentary by Richard Seaford, Oxford 1988, 193-194.

37 _{Rezerva koju je mobilisani vojnik morao poneti od kuće.} 38 _{Aluzija na Kleona, kao, uostalom, i u Vitezovima (1030 i dalje).}

HOROVOĐA: Nek meša, nek gazi, neka talasa, mi s veseljem nastavljamo! (321) /Hor

pleše./

GROZDAN: Što besnite! Š’a je? Tako vam bogova, nemojte da divna htenja đuskanje

nam skenja!

HOROVOĐA: Ja ne bih, al’ od radosti noge skaču same, mada ne mrdam. (325)

GROZDAN: Dosta! S plesom prekidaj!

HOROVOĐA: Evo, prest’o sam.

GROZDAN: Veliš, al’ ne staješ.

HOROVOĐA: Još samo koračić jedan – i kraj!

GROZDAN: Dobro, ali đuska – ič!

HOROVOĐA: Tebi da učinimo, s plesom prestajemo. (330)

GROZDAN: Ali još stali niste!

HOROVOĐA: Tako nam Zevsa, samo jednom još desnu da zabacimo – i konac!

GROZDAN: Samo to i nek smaranje svrši se!

HOROVOĐA: I leva vuče, to od mene jače je. Oružje otkačih, pa kličem, prckam,

smejem se i radujem više no kad obznanili bi da za vojsku prestar sam ! (336)

GROZDAN: Ne raduj se prerano, ništa još sigurno nije! Tek kad Mirke se dokopamo,

nek bude veselje, vika i smej! (340) Tad moći ćeš da putuješ, kod kuće ostaješ, da prcaš,

knjavaš, na svetkovine ideš, kotaba se igraš

_{i luksuziraš}

_{sve podvriskujuć’}

’’iju-iju-ju’’! (345)

HOR: Samo da mi je taj da dočekam dan! Mnoge sam premučio muke, od slame ležaj

Formion

_{mi, k’o nagradu, dao! Više biti neću ni sudija}

_{strog i džangrizav..}

GROZDAN: Ni surov kao pre... (350)

HOR: Nego smekšaću i podmladit’ se, samo kad ratnih nevolja se rešim. Dugo vremena

već ubijamo se, satiremo, iz Likeja u Likej

_{sa kopljem bludimo i štitom. (356) Reci šta}

najviše želiš – biće uslišeno! Samo kaži, jer dobra te sreća za vođu izabra našeg. (360)

GROZDAN /raspoređuje Hor na ulazu u pećinu/: Da vidim kako stenje maknućemo.

HERMES /vraća se/: Gade, drzniče, šta kaniš to?

GROZDAN: Poput Kilikona,

_{ništa zlo.}

HERMES: Smrviću te, kukavče!

GROZDAN: Dobro, ako suđeno je. Hermes ti si, ti o žrebu odlučuješ.

₍₃₆₅₎

39 _{Društvena igra, poreklom sa Sicilije, kojom su se na terevenkama zanimali mladi Atinjani. Ostatkom vina}

sa dna čaše trebalo je pogoditi u metalnu činiju i pritom izgovoriti ime voljene osobe. Ako igrač pogodi i posuda zavibrira, ljubav će biti uslišena.

40 _{U originalu συβαρίζειν , živeti poput stanovnika Sibaride, grada u Lukaniji (Italija), čuvenog po raskoši}

i raskalašju. Anegdote o Sibarićanima bile su, poput Ezopovih basni, vrlo omiljene i često prepričavane.

41 _{Najveći atinski pomorski vojskovođa iz doba Peloponeskog rata, čuven sa svoje strogosti prema sebi}

samom i svojim vojnicima. 430. g. blokirao je Korint iz Naupakta, a sledećeg leta dva puta pobedio nadmoćniju peloponesku flotu i tako omogućio da Atina vaspostavi svoj uticaj u Akarnaniji. Porede ga sa Lordom Nelsonom.

42 _{Svi punopravni građani Atine mogli su da budu sudije.}

43 _{Prvo gaj, potom gimnazija na severoistoku Atine, u blizini hrama Apolona Likeja. Tu je poučavao}

Aristotel, a obavljale su se i vojne vežbe.

44 _{Milećanin (ili Samljanin) koji je smerao da svoj grad preda susedima Prijenjanima. Kad su ga pitali šta to}

radi, odgovorio je: „Ništa zlo!“

45 _{Hermes je bog trgovaca, prevaranata i lopova, pa u njegov resor spada i svaka vrsta sticanja dobiti, tako i}

kocka i žreb. Kad je u Atini bilo više osuđenih na smrt, žrebom je, svakom od njih, određivan dan smaknuća, jer se, dnevno, smelo izvršiti samo jedno pogubljenje. Navodno bi, ponekad, onaj koga je žreb odredio kao poslednjeg bivao pomilovan. Ovakav običaj nazvan je ’’Hermesov žreb’’.

HERMES: Mrtav si, geknućeš!

GROZDAN: Dana kog?

HERMES: Smesta, na licu mesta!

GROZDAN: Al’ ništa još pazario nisam: ni brašno, ni sir, ni provijant za onaj svet.

HERMES: Ipak, sjeban si već!

GROZDAN: Kako ne osetih da tako suptilno ga primih? (370)

HERMES: Znaš li da Zevs kazniće smrću svakog koga zatekne Mirku da otkopava?

GROZDAN: Je li mi nužda mreti?

HERMES: Odmah i sad!

GROZDAN: Zajmi onda za gudu drahme tri, pred smrt da se posvetim!

₍₃₇₅₎

HERMES: O Zevse, gromovniče...

GROZDAN: Tako ti bogova, ponizno molim, gospodaru, ne odaj nas!

HERMES: Da ćutim ne mogu.

GROZDAN: Tako ti mesa što od srca ga doneh!

HERMES: Mili Zevs razvaliće me ako prodornim glasom ne dojavim sve. (381)

GROZDAN: Ne viči, Hermesiću,

_{kumim te. /Horu/ Šta je s vama, ljudi? K’o mumije}

stojite. Beknite, bednici! Inače, on zaurlaće!

HOR: Nemoj, Hermese goso, nikako! (385) Pamtiš li da prasence si uz’o i u slast ga

smaz’o? Ako pamtiš, ceni to!

GROZDAN: Čuješ kako šlihtaju se, gosparu, kralju?

HOR: Ne ljuti se, molimo te, i Mirku ne uskraćuj! (391) Smiluj se ako Pisandra perjanicu

i obrve mrziš,

_{bože čovečni i čestiti! (395) Žrtvama svetim i ophodima velebnim}

slavićemo te, gazda, svuda i vazda! (399)

GROZDAN: Hajde, kumim te, na reči njine smiluj se: čestvuju te više no ikad! (401) I

kradu više no ikad. Reći ću ti nešto i o zaveri strašnoj što protiv bogova kuje se.

HERMES: Gukni, možda me i ubediš! (405)

GROZDAN: Selena i lukavac onaj Helije poduže već o glavi rade vam i varvarima

Heladu izdaju.

HERMES: Zašto?

GROZDAN: Zato, Zevsa mi, što Heleni vama, a varvari njima žrtve prinose. Hoće,

logično, da mi satremo se, pa žrtve da prigrabe. (413)

HERMES: A zato su dana deo ukrali davno i vožnjom im kružni presekli put?

46 _{Hrana koju je trebalo poneti Kerberu na dar.}

47 _{Kandidati za posvećenje u Eleusinske misterije vodili su sa sobom po jedno žrtveno prase. Vidi : Žabe,}

338.

48 _{Deminutiv radi komičnog efekta. Ἑρμίδιον je, inače, malo Hermesovo poprsje, statueta.}

49 _{Perjanicu su (kao oznaku čina i kao ukras) nosile atinske vojskovođe. Prvi su ih, inače, prema Herodotu i}

Plutarhu, i prema sholiji uz Tukidida, poneli Karani, stanovnici Karije, pokrajine u Maloj Aziji. Namrgođenim pogledom Pisandar, atinski političar i Aristofanov savremenik, krio je svoj kukavičluk. Opisivan je, s porugom naravno, kao krupan i grlat, ali plašljiv čovek. Bio je demagog i ratni huškač, isprva stub demokratije, a potom zagriženi oligarh. Vidi: Ptice, 1557 i dalje.

50 _{Selena i Helije jesu božanstva, ali ne ona prvog reda. Sunce je u Apolonovoj nadležnosti, Mesec u}

Artemidinoj. S druge strane, kult Sunca i Meseca negovale su mnoge varvarske religije. Za Persijance vidi: Herodot, I, 131.

51 _{Aluzija na reformisani (Mentonov) kalendar, koji Aristofan kritikuje u Oblakinjama (607-626). Neki}

povezuju ovu Hermesovu repliku i sa delimičnim pomračenjem Sunca koje se zbilo za vreme Peloponeskog rata.

GROZDAN: Dabome. Hermese mili, zdušno pomozi boginju da izvučemo. U čast tvoju

Velike slavićemo Panateneje

_{i božje svetkovine sve: Misterije, Dipolije, Adonije.}

(420) I drugi gradovi, kad bede se reše, žrtvovaće Hermesu, spasitelju

_{svom. Mnoge}

divne stvari čekaju te još. Prvi dar, za levanice, tebi dajem ja. /Uručuje Hermesu zlatnu

čašu./

HERMES: Oh, kako milostiv sam zlato kad ugledam! (425)

GROZDAN /Horu/: Na posao, društvo! Alat u ruke, dole siđite i kamenje izbacujte!

HOROVOĐA: Dašta. /Hermesu/ A ti, bože najmudriji, kao meštar od struke, naređuj šta

treba! Videćeš da nismo šljakeri loši. (430)

GROZDAN /Hermesu/: Hajde, brže, diži čašu, bozima da se pomolimo, pa na rad da

prionemo! /Sipa vino u Hermesovu čašu./

HERMES /lijući žrtvu/: Lijem, lijmo! Tišina, mir! (434) Uz žrtvu molimo da dan današnji

Helenima svim početak bude sreće silne!

_{Ko se oran užadi prihvati, štit nikad nek taj ne}

nosi!

GROZDAN: Ne, Zevsa mi, u miru, sa dragom da proživi vek: po vatri i ronđi neka

džara!

₍₄₄₀₎

HERMES: A kome rat je mio, taj nek, Dionise-meštre, nikad ne prestane...

GROZDAN: ...Iz laktova šiljke strelica da vadi!

HERMES: Ko taksijarh hoće da bude i tebi, gospo, brani na svetlo da izađeš dnevno, u

bici nek taj... (445)

GROZDAN: ...K’o Kleonim prođe!

HERMES: Ako kopljar il’ oklopar radi boljeg pazara kreševo iska...

GROZDAN: ...Pirati nek zarobe njega i nek ječmen hleb u ropstvu žvaće!

HERMES: Ko za činom stratega teži, a ne pomaže nama il’ se kao rob za bekstvo

sprema

_{... (451)}

GROZDAN: ...Za točak vezan, bič nek okusi!

HERMES: A nama sa srećom nek je! Jupi-je, pean pojmo!

GROZDAN: O peanu ni pojma!

_{Samo: jupi-je!}

HERMES: Jupi, jupi, samo „jupi“ vičem! (455)

GROZDAN: Hermes, Harite,

_{Hore, Afrodita, Potos!}

HERMES: A Arej ne?

52 _{Najveća atinska svetkovina u čast boginje Atene. Velike Panateneje praznovane su svake četvrte, a Male,}

verovatno, svake godine.

53 _{Da bi ugodili Hermesu oduzeće Ateni Panateneje, Demetri Misterije, Zevsu Dipolije i Afroditi Adonije.} 54 _{Dobiće i titulu Ἀλεξίκακος , koju inače nosi Apolon (Oblakinje, 1372) i Herakle (Ose, 1043). Rivalstvo}

između Hermesa i Apolona opisano je u homerskoj himni Hermesu.

55 _{Lakedemonski glasnik Melesip kaže, na atičkoj granici, u osvit Peloponeskog rata (Tudidid, II, 12,}

prevela Dušanka Obradović): „S ovim danom počeće veliko zlo među Helenima.“

56 _{Platnauer veli da je upotrebljen glagol σκαλεύω (kopati, rovati, džarati), a podrazumeva se σκαλαθύρω,}

koji ima i opsceno značenje (Žene u narodnoj skupštini, 611).

57 _{Aristofanov sugrađanin i savremenik, grdosija ali kukavica koji u bici odbacuje štit; žderonja,}

krivokletnik i potkazivač.

58 _{Podstaknuti nadom da će steći slobodu ako nađu drugu zemlju i drugu vlast, robovi su, u ratno vreme,}

znali da pobegnu od gospodara. U atinskoj državi, inače, robovi nisu smeli da služe vojsku.

59 _{Što nije moglo da zadesi atinske građane.}

60 _{παιών , pean, ima homonim παίων , tukući, udarajući. Otud slobodan prevod Aristofanove igre reči.} 61 _{Ili Gracije, Zevsove kćeri, boginje dražesti: Eufrosina (Veselost), Aglaja (Sjajna), i Talija (Cvetna).} 62 _{Personifikacija ljubavne žudnje, Afroditin ili Erosov sin.}

GROZDAN: Nikako!

HERMES: Ni Enijalij?

GROZDAN: Nipošto!

HERMES: Zapnite sad svi,

_{uže potegnite!}

/Članovi Hora uzimaju kanap./

HOR: Ho-ruk!

HERMES: I još „ruk“! (460)

HOR: Ho-ruk!

HERMES: I još „ho“ i još „ruk“!

HOR: Ho-ruk, ho-ruk!

GROZDAN: Ne vuku složno! Što zajedno ne prionete? Je l’ vam duša pod grlo došla?

(465) Biće belaja, Beoćani!

HERMES: Hajde „ho“!

GROZDAN: Hajde „ruk“!

HOR /Hermesu i Grozdanu/: ’Ajde, bre, potegnite s nama!

GROZDAN: Konop svojski secam, naležem i zapinjem! (471)

HOR: Zašto onda napretka nema?

GROZDAN /horeutu koji ometa ostale/: Ne greši, Lamaše, na put ne staj! Ne treba nam,

čoveče, strašilo to!

_{/Hermesu/ Ni Argivci}

_{ne vuku odavno već, nama što rintamo}

smeju se, na provijantu obeju strana šićare! (477)

HERMES: Lakonci, zato, junački vuku!

GROZDAN: A koji, znaš li? Samo oni u negvama što kopne.

_{Ali kovač ne da im.}

(480)

HERMES: Od Megarana koristi nema, mada vuku iskeženi, kao štenci nesiti.

63 _{Ἐνυάλιος znači ratoboran. To je epitet Arejev. Kod Atinjana, kasnije, Enijalij je sin Areja i ratničke}

boginje Enije.

64 _{ὑπότεινε δὴ πᾶς neki prevode kao „sad napni mišice’’, odnosno „tendez les muscles’’ i „put now your}

shoulders to it’’.

65 _{Posle obreda, prelazi se na delo. Tumači vele da radovi na sceni nisu nalik stvarnim radovima, nego su}

koreografijom svedeni na zajedničko, više ili manje usklađeno izvlačenje uz pomoć kanapa, ritmizirano tzv. vučnom pesmom.

66_{Ohrabrena sjajnim pobedama u Pilu i na Kiteri, Atina se 424. godine spremala za veliki pothvat protiv}

najjačeg spartanskog saveznika, Beotije. Plan je bio da se beotske snage rasture istovremenim napadom na tri strane. Sa beotskim demokratama dogovoreno je da se u Heroneji (grad na severu zemlje) digne ustanak, dok je za to vreme Demosten trebalo s flotom da udari na beotsku luku Sifu, a glavnina atinske vojske pod komandom Hipokrata na Delij. Međutim, plan je propao, jer je demokratska zavera otkrivena, a Hipokrat zakasnio. Sad sva beotska vojska kreće u susret Atinjanima. U bici koja se odigrala kod Delija, Beoćani su prvi put upotrebili dugu falangu, ubitačni bojni stroj koji će kasnije usavršiti Epaminonda, i potpuno uništili atinsku pešadiju. Atinjani su izgubili oko hiljadu hoplita, što je najveći poraz koji je do tada jedna hoplitska vojska pretrpela. Gordi na svoju pobedu, Beoćani nisu prihvatili Nikijin mir.

67 _{Lamahov šlem, po ugledu na Agamemnona, krasila je Gorgona.}

68 _{Demokratski Arg je pažljivo čuvao svoju neutralnost. 421. godine, međutim, isticao je njihov}

tridesetogodišnji mir sa Spartom. Da bi se obezbedili, Argivci su osnovali savez sa potencijalnim suparnicima Lakedemonjana. Njemu su pristupili demokratske Elida i Mantineja, halkidički polisi, pa i Korint. Mari kaže da Arg profitira prodajući hranu i Atini i Sparti.

69 _{Spartanci zarobljeni na Pilu 425. godine, logično, žude za mirom.} 70 _{Tamničar, zapravo.}

GROZDAN: Zevsa mi, glad ih ubi!

HERMES: Ne mrdamo. Zapnimo svojski nanovo svi! (485)

HOR: Ho-ruk!

HERMES: Jače „ho“!

HOR: Hor-ruk!

HERMES: Jače još, Zevsa vam!

HOR: Malko se maklo! (495)

GROZDAN: Zar nije grozno? Jedni vuku, drugi se izvlače! Oj, Argivci, bijeni bićete!

HERMES: Sada „ho“!

GROZDAN: Onda „ruk“!

HOR: Kakve su zloće neki od nas!

GROZDAN: Vi bar, za mirom što žudite, junački zapnite!

HOR: Ima neko ko smeta!

HERMES: Oj, Megarani, u majčinu haj’te! (500) Boginja vas mrzi: pamti da ste je vi prvi

belim lukom

_natrli!

_{Atinjani, i vama kažem: stanite, na ovu stranu više ne vucite! Ne}

radite ništa, samo se tužakate. (505) Ako boginju biste da izvučete, prema moru malo se

okrenite!

HOROVOĐA: ’Ajmo, zapnimo samo mi, ratari!

HERMES: Vama, ljudi, stvarno šljaka ova šljaka!

HOROVOĐA: Da rintamo dobro, veli: svojski nek upre svako! (510)

GROZDAN: Seljaci svršiće pos’o, drugi niko!

HOR: Haj’mo sad, haj’mo svi!

HERMES: Malo samo treba još!

HOR: Ne popuštaj, snažnije vuci! (515)

HERMES: Uspeva – vidim već!

HOR: Haj’mo svi, haj’mo skupa!

Ho-ruk-ruk-ruk!

Ho-ruk-ruk-ruk! Svi!

Kip Mirke polako izranja iz pećine. Zajedno sa njom, sa svake strane po jedna,

pojavljuju se Letina i Fešta.

GROZDAN: Šta da velim ti, gospo grozdotvorna?

_{(520) Gde reč da nađem što hiljadu}

amfora vredi, njome da ti nazdravim? Kod kuće nemam je. Zdravo, Letino, zdravo, Fešto

71 _{Periklovom „odlukom o Megari’’ iz 432. g. pre n. e. Atina je privrednim bojkotom i pomorskom}

blokadom presekla sve puteve trgovine i snabdevanja ovog polisa. Tokom rata, Atinjani su dva puta godišnje upadali u Megaru i pustošili je. U Aharnjanima (729-835) Megaranin pokušava da proda svoje dve kćeri (prerušene u prasiće) za venac belog luka i za mericu soli, proizvode koje je inače njegov polis izvozio.

72 _{Platnauer kaže da se češnjak koristio i da poveća prirodnu agresivnost borbenih petlova. Pristustvo tim}

borbama i klađenje na antagoniste bila je omiljena zabava aristokratske omladine. Radmila Šalabalić piše: „Crnom i belom luku u antici je pripisivana moć otklanjanja zla, bolesti i umirujuće dejstvo kod bolova i otoka. Strukovima mladog luka udarana su deca ’protiv uroka’.“

73 _{Megara nije potpisala sporazum (Tukidid, V, 17): Nikijinim mirom ona ne samo da ništa nije dobila, već}

je izgubila svoju luku Niseju.

74 _{Tumači vele: nastojte da ojačate svoju mornaricu.}

75 _{Težaci su najteže pogođeni ratom i Aristofan im je posebno sklon.}

76 _{Opora (Letina) je personifikacija kasnog leta i rane jeseni, sezone zrelih plodova, posebno voća; ona prati}

Ejrenu (Mirku) zbog ratom opustošenih poseda atinskih seljaka. Teorija (Fešta) personifikuje (tokom rata zamrlu) svečanu funkciju službenih poslanstava kakva polisi šalju na svetkovine i igre; ona prati Mirku jer je vezana za mirnodopske periode.

i tebi! Krasan ti je, Fešto, lik! Dah tvoj srce mi blaži, najslađe miri: demobilizacija i

tamjan čist! (526)

HERMES: Zar ne vonja po rancu vojničkom?

GROZDAN: Iz korpe mrske čoveka najmržeg

_{podrig kandi lukožderski.}

_{A po Fešti}

mirišu berbe, gozbe, Dionizije, frule, tragedije, Sofokla napevi, drozdovi,

_maksimice

Euripidove... (532)

HERMES: Ej, ti, klevete platićeš skupo! Ne voli ona govore sudske pesnika tog!

GROZDAN: Bršljan, cediljke vinske, janjaca bleka, sisići istrćeni žena poljem rastrčanih,

robinjica pjana, vrč oboren i još mnoge stvari lepe!

HERMES: Vidi: izmireni polisi među sobom brbljaju već. Veseli, smeju se... (540)

GROZDAN: I svi, listom, šljive na oku nose, i kupe

_utisnute!

HERMES: U publici lica smotri, otkrij šta je čija struka!

GROZDAN: Jaoj, jadan!

HERMES: Perjaničara zar ne vidiš tamo, kose kako čupa? (546)

GROZDAN: Onom mačaru je, gle, pijukar pod nos prdnuo!

HERMES: Pogle kako uživa srpar!

GROZDAN: Kopljaru srednji pokazao je prst!

HERMES: Hajde, seljacima reci da mogu kući! (550)

GROZDAN: Daje se na znanje: nek seljaci sa alatom poljodelskim na njive krenu! Što

pre nek manu se kopalja, mačeva, strela! Nek ovde sve starim, dobrim mirom miri! Pean

zapevajte, pa na rad! (555)

77 Grozdanovo obraćenje Μirki (u obliku retorskih pitanja) ima paratragedijski prizvuk. Ovo ponešto

podseća na Horovođin pozdrav Agamemnonu u Eshilovom Agamemnonu (783-788, preveo Miloš N. Đurić): „Zdravo care, / ti razorioče / grada Troje, / Atrejev potomče / kako da ti zborim, da te zdravim, / u pohvali meru da ne pređem, / il’ u čemu da te ne umanjim?“

78 _{Parodija na stih iz Euripidove nesačuvane tragedije Telef.}

79 _{Vojnički. Beli luk bio je i samostalan obrok sirotinje, seljaka i manuelnih radnika. Φώς u prethodnom}

stihu francuzi Alfonsi i Van Dele prevode kao „soldat’’.

80 _{Aristofan i u Oblakinjama (339, preveo Miloš N. Đurić) pominje ’’slatko meso drozdovlje’’. Rimski}

kuvar Apicije (O kuvanju, prevela Svetlana Slapšak, 167) daje recept za ptičji delikates: „Punjeni drozdovi: istucaj biber, raskovnik, lovor, umešaj kim, presolac i drozda ispuni kroz gušu, pa ga poveži. Napravi umak u kojem će se kuvati, da tu bude ulja, soli, vode, anisa i glavica praziluka.“

81 _{ἐπυλλίων neki prevode sa „stih’’, odnosno „des petits vers’’. Platnauer veli: „rather sententiolae then}

versiculi.’’

82 _{Poneki agonalni delovi Euripidovih tragedija podsećaju na rasprave u nekom tribunalu. Tumačeći}

Medeju Eliot (Alan Elliott) veli da scena između Jasona i Medeje (465 i dalje) podseća na sudski proces:

prvo govori optužba, potom odbrana; suprotstavljene strane iznose argumente i pobijaju ih. Eliot piše o brzom razvoju i grananju sudstva u Atini druge polovine V veka pre n. e. Uporedo sa sudstvom, ide i zanimanje za retoriku, veštinu ubeđivanja. Tako besedništvo stiže i u tragediju. (Vidi, takođe, i Euripidovu

Elektru – 1011-1096 – dijalog Elektre i Klitemnestre.)

83 _{Mirina u Lisistrati (443-445, prevela Radmila Šalabalić) ovako preti Policajcu: „Ma tako mi Lučonoše, /}

probaj samo da je takneš vrškom prsta! / kupe ćeš da tražiš smesta, jer će ti prebijem krsta!“ Van Dele κυάθους prevodi sa ’’ventouse’’, što Milan Vujaklija (Leksikon stranih reči i izraza) objašnjava ovako: „vantuza med.kupica, mala čaša od debelog stakla koja se stavlja na obolelo mesto da bi se, razređivanjem vazduha u njoj, krv privukla u potkožno tkivo i time unutrašnji organi oslobodili navale krvi.“

84 _{Radi ruganja ili ismevanja, stari Grci su znali da ispruže srednji prst, dok su ostali prsti stisnuti u pesnicu.}

Srednji prst je kod njih, kao i, docnije, kod Rimljana bio infamis digitus. Pokazati ga nekome bio je prostački gest.

HOROVOĐA: O, danče, željo pravednika i seljaka, srećan što vidim te, ja vinograde

pozdraviti želim. Čeznem da, nakon vremena duga, prigrlim smokve koje posejah dok

jošte bejah mlad!

GROZDAN: Pomolimo se najpre boginji što perjanica i Gorgona lišila nas je. (561)

Potom, kad dobru slanu ribu za rad poljski kupimo, kući, na njive pohitajmo!

HERMES: O, Posejdone, lepa li je družba njina: k’o biskvit zbita, k’o gozba sita! (565)

GROZDAN: Zevsa mi, kako sija pijuk koji rad uglača! Kako na suncu blistaju vile

trozube! Leje vinove loze trebile bi krasno! I sam žudim na njivu da vratim se. Da

motikom, posle večnosti cele, prekopam dobarce moje. (570)

Setite se, druzi, ranijeg života koji boginja nam dade: kolačića od voćki suvih,

smokava i mirte, šire slatke, ljubičica kraj kladenca, maslina – čežnje naše: zbog svega,

pozdravite je! (581)

HOR: Zdravo, zdravo, veseli smo, najdraža, što s nama si! Za tobom žudnja ubi,

božanska goni sila na njivu da se vratim. (585) Najveće blago, čežnjo, bila si za sve koje

težački muči život. Jedino ti pomogla si nama! (590) Kakve smo samo slatke i lepe a

besplatne stvari probali nekoć pod okriljem tvojim! Seljaku si prženi ječam i spas! (595)

Vinova zato će loza, smokve i biljke svih sorti sa radosnim tebe čekati smeškom!

₍₆₀₀₎

HOROVOĐA: Ali gde se denu tako dugo, tako daleko od nas? Pouči nas, milostivi bože!

HERMES: Čujte me, premudri seljaci, ako radi ste znati kako nestade ona. Fidijin udes

nesreći uzrok je prvi.

_{(605) Perikle potom, uplašen da ista ga ne stigne kob, zaziruć’ od}

naravi vaše i ćudi ujedačke, pre no jad ga snađe, zapalio grad je iskrom malom –

psefizmom megarskom. Takav ratni vihor podigô je, da ronzaju od dima Heleni svi,

ovdašnji i tamošnji. I čim, jednom, čokot zapucketao je, a udarena amfora, besna, amfori

drugoj udarac vratila, ne beše nikog da ustavi zlo: Mirka iščezla je tad. (614)

GROZDAN: Apolona mi, o tome do sada čuo nisam, niti znao da sa Fidijom je u vezi.

HOROVOĐA: Ni ja, evo, tek sad. Zato je lepa, što s njim je u srodstvu. E, štošta nam

taje!

85 _{Sličnu odu Hor u Aharnjanima (989-999, preveo Mladen Škiljan) upućuje Pomirenju (Διαλλαγή):}

„Pomirbo, ti družice prelijepe nam Kipranke, prijateljskih Harita, / Već sam i zaboravio kako ti je divan lik! / O kad bi me s tobom, draga, Eros neki spojio, / Sličan naslikanom, cvijećem ovjenčanom Erosu! / Ili možda misliš da staračca imaš pred sobom? / S tobom sam još i sad troje sposoban učiniti: / Prvo, pozabadati ti kolce za niz čokota, / Drugo, kraj njih smokvičice, nježne, mlade sadnice, / Treće, plemenitu lozu, ma i star, uzgojiti / I svud oko vinograda masline posaditi / Da se uljem natrljamo o mlađaku ti i ja.“

86 _{Čuveni vajar bio je Periklov prijatelj i savetnik. Politički protivnici atinskog čelnika optužili su ga da je}

utajio deo zlata odvojenog za kip Atene Partenos (na Akropolju). Fidija se opravdao (zlato je, po savetu Periklovom, tako vešto stavio na lik i optočio ga da se ono lako moglo skinuti i izmeriti), ali je ponovo optužen, ovog puta zbog bezbožništva. Na jednom reljefu, naime, prikazujući boj sa Amazonkama na Ateninom štitu, izvajao je i svoj i Periklov lik. 438. g. pre n. e. osuđen je i prognan (ili je pobegao) u Elidu. Aristofan je postupak prema Fidiji povezao sa Periklovom odlukom o Megari i stvorio legendu o početku Peloponeskog rata, koju su docnije prihvatili istoriografi. Plutarh, recimo, piše (Perikle, 32, preveo Miloš N. Đurić): „Ali kako se i svojim zauzimanjem za Fidiju narodu zamerio, uplaši se od suda, i zato je raspalio rat koji je beć bio blizu i davno tinjao.“ Poput Plutarha piše i Diodor (XII), ali Tukidid, savremenik, to ne pominje. Aristofan, shodno svom vrcavom duhu, u Aharnjanima (524-528, preveo Mladen Škiljan) daje još jedno objašnjenje: „Iz Megare tad otmu kurvu Simetu / Mladići pijani od igre kotaba. / A Megarani, uvrijeđeni, za uzvrat / Aspaziji ukradu dvije kurvice: / I tako buknuo je zbog tri droljice / Taj rat što sve Helene sad sukobljava.“

HERMES: Kad potom su polisi potčinjeni

_{spoznali da besnite, jedni na druge zube}

oštrite, stadoše svašta protiv vas da snuju poreze da izbegnu: budže lakonske novcem su

mitili.

_{(622) A Lakonci, alavi i šatro gostoljubni,}

_{boginju ružno prezreše i rat prigrliše.}

Za seljake se ćar u bedu prometnu. Odavde, za odmazdu, troveslarke su krenule i ljudima

nedužnim smokvike izele. (627)

GROZDAN: S pravom, jer posekoše smokvu, koju posadio sam i uzgajao ja.

HOROVOĐA: S pravom, bogami, jer i meni žitnjak

_{od šest medimna}

_kamenom

razbiše. (631)

HERMES: I potom, kad se sa njiva amo stekao narod radni, skapirao nije da trguju njime

isto k’o i pre. Lišen zrna grožđa i smokava suvih željan, u govornike blenuo je.

_{A oni,}

dobro su znali da siromašni slabi su i hleba željni: boginju su dernjavom, k’o vilama,

terali kad god pojavila bi se, jer krajeve ljubi naše. Savezničke moćnike i bogatune mučili

su optužbom: „To pristaša je Brasidin!“

_{(640) Okrivljenog biste k’o paščad rastrgli, a}

grad je bled, prestrašen, svaku bačenu klevetu sa slašću izeo. Kad uvideše stranci koja

87_{Kad su Sparta i članice Peloponeskog saveza odustale od daljeg rata sa Persijom, jonski polisi na čelu sa}

Atinom osnovali su 478. pre n.e. na Delu novu simahiju radi oslobađanja preostalih gradova od persijske vlasti. Tom prilikom nastalo je i savezničko Veće u kojem su svi polisi bili jednako zastupljeni, ali je Atini dodeljena vodeća uloga i kontrola nad finansijama Saveza. Atinski političar Aristid razrezao je prvi foros (porez koji predviđa opremanje jednog broja brodova i uplaćivanje određenog novčanog iznosa u zajedničku kasu), a atinskim građanima poverena je dužnost da taj foros sakupljaju. Pošto je u Veću imala značajan uticaj nad manjim polisima i budući da je kontrolisala sva saveznička sredstva, Atina je od početka bila u položaju da rukovodi odlukama i akcijama Saveza. Čestim povećanjem poreza, nemilosrdnom odmazdom nad gradovima koji pokušaju da istupe iz Saveza i prisiljavanjem drugih da u njega uđu, Atina je polako stvarala svoju imperiju. Ove tendencije atinske politike postaće sasvim očigledne kada 454. pre n.e. Perikle bude prebacio savezničku riznicu iz Apolonovog hrama na Delu u Atenin hram u Atini. Međutim, saveznicima će najteže biti za vreme Peloponeskog rata, kad Kleon, čovek čije delanje Tukidid naziva najgorim licem atinske politike, podigne foros na neverovatnih hiljadu talenata umesto nekadašnjih četiri stotine šezdeset. Delski savez raspašće se zajedno sa konačnim porazom Atine 404. g. pre n.e.

Aristofan, u svojoj izgubljenoj komediji Vavilonci, izvedenoj 426, prikazuje gradove atinskog pomorskog saveza kao robove koji okreću mlinski točak, a Plutarh (Kimon, 11, preveo Miloš N. Đurić) veli da su saveznici „neprimetno, od saboraca postali podanici i robovi.’’

86 Tukidid, a ni bilo koji drugi istorik ne pominje nikakav pokušaj podmićivanja. Potidejani su 432. g. bili u

Lakedemonu „da bi u slučaju potrebe osigurali pomoć’’ (Tukidid, I, 58, prevela Dušanka Obradović). Spartanci su obećali da će, ako Atinjani krenu na Potideju, upasti u Atiku. Sparta tada nije održala obećanje, a kako su i čime njih Potidejani ubeđivali, mi ne znamo.

87 U Atini je bio običaj da se Spartanci olajavaju kao gramzivi i negostoljubivi (za razliku od potomaka Erehtejevih koji strance rado prihvataju). Aristofanov Pisteter u Pticama (1012-1013, preveo Mladen Škiljan) veli: „Mi, po uzoru / Na Spartu, strance gonimo...“

88 κυψέλη Rac prevodi sa „brašnena spremnica’’ (sa komentarom: spremnica je zemljani sud). Škiljan

kaže „kaca’’, a Francuzi „vase’’, odnosno „vase à blé’’. U Baijevom rečniku piše „vase, boite, coffre’’, kod Lidl-Skota „corn-chest’’. Somerstajn prevodi sa „corn-bin’’.

89 Atinska medimna, mera za zapreminu, ima otprilike pedeset i dva litra.

90 U Aharnjanima (370-374, preveo Mladen Škiljan) Dikeopolid kaže: „Mada me mnogo čega strah. Jer dobro znam / Seljakov značaj, znam da seljak uživa / Kad netko hvali i njega i državu - / Šarlatan kakav – s pravom ili s nepravom. / I ne vidi tad seljak da ga vozaju.“

88 89 90 91 92

batina ih bije, usta drukara zlatom zapušiše. Tako se ovi obogatiše, dok je, vama pred

nosom, Grčka opustošena. Za sve je kriv kožar!

GROZDAN: Dosta, dosta, gospar Hermese, ne pominji mu ime, pusti ga gde je, dole nek

počiva! Taj nije više naš, već samo tvoj!

_{(650) O njemu bih rekao da za života lupež bio}

je, laprdalo i cinkaroš, spletkar i rovar: sve pogrde te jednog od tvojih sada se

tiču. /Mirki/ Zašto ćutiš? Kaži, gospo?

₍₆₅₆₎

HERMES: Publici neće da obrati se: besna je zbog patnji koje joj naneše.

GROZDAN: Neka šane nešto, makar tebi samo! (660)

HERMES: Reci, najdraža, šta snuješ im! Gukni, ti, od svih žena štitomrziteljko

najveća! /Mirka mu nešto šapuće./ Dobro, čujem. Na to se žališ? Shvatam. /Ostalima/ Šta

zamera vam, počujte! (665) Posle pohoda pilskog, sama je, kaže, u grad korpu punu mira

donela.

_{I tri puta skupština ju je odbila.}

GROZDAN /Boginji/: Grešili smo, oprosti! Pamet nam je sva u kožama bila.

HERMES: Počuj sad šta pita: (670) ko joj ovde beše dušmanin najveći, a ko prijatelj i

aktivist antiratni?

GROZDAN: Daleko najskloniji Kleonim joj beše.

HERMES: A kako se Kleonim taj na bojnom pokazao polju?

GROZDAN: Vrlo hrabar, samo onog koga ocem zvaše nedostojan sin. (676) Jer na

megdanu začas kopile postajao bi odbačenog oružja svog.

HERMES: Počuj šta malopre pita: ko sad govornicom

_{na Pniksu vlada? (680)}

GROZDAN: Hiperbol

_{to mesto drži. /Boginji/ Hej, šta radiš? Kuda okrećeš glavu?}

93 _{U vreme Peloponeskog rata u Atini su bili brojni doušnici i potkazivači. Vlada atmosfera sumnjičenja,}

pretnji, optužbi i progona. Svako se plaši svakog: brat brata, sused suseda. (Aleksis Solomos piše da period istraga zbog skrnavljenja hermi podseća na Makartijevo vreme u Americi, 1949-1954). Specijalna komisija ispituje sve dojave i muči osumnjičene. Optužbe za šurovanje sa spartanskim vojskovođom Brasidom imale su, međutim, osnova. On je tri godine pre izvođenja Mira preoteo Atinjanima Amfipolj, grad na Strimonu, blizu južne obale Trakije i njegovu morsku luku. To su mu omogućili upravo lokalni truli bogataši. Aristofan ih proziva i u Osama: „Izdajica s tračke fronte“ (288, preveo Mladen Škiljan) i „Brasidin gojenče“ (475).

94 _{Hermes je vodič duša u Podzemlje.}

95 _{Bilo da Mirku glumi statistkinja – robinja, bilo da je predstavlja lutka, Aristofanova publika znala je da}

boginja neće odgovoriti. U komičnoj igri „razgovora’’ tumač je Hermes. (Prema Tamari Tvrtković)

96 _{Amfitej u Aharnjanima (186-200) donosi Dikeopolidu „mir’’ u tri vrča da proba: petogodišnji,}

desetogodišnji i pedesetogodišnji.

97 _{Tukidid (IV, 41, prevela Dušanka Obradović) piše: „Ali, pošto su Atinjani tražili sve više i više,}

poslanike su, iako su često dolazili, vraćali kući nesvršena posla“.

98 _{σκῦτος, aluzija na Kleonovo zanimanje, ali i na štitove (latinski scuta) koji su pravljeni od kože.}

99 _{U starogrčkom igra reči: ἀποβολιμαῖος , onaj koji je odbačen, i ὑποβολιμαῖος , podmetnuto dete.}

Koloman Rac napisao je šarmantan komentar: „Ne odgovara ocu svoga junaštva, štitu, kojim se toliko oholi. U boju ga nađu bez štita - nema oca, nahod je.“

100 _{Λίθου. Čuvena Bema, stena u središtu Pniksa sa koje su držani govori. Na Pniksu, uzvišici atinskoj,}

zasedala je, u Aristofanovo vreme, narodna skupština.

101 _{Proizvođač svetiljki, atinski demagog i Kleonov naslednik na čelu demokratske stranke, Hiperbol je bio}

protivnik Nikijinog mira. Oteran iz Atine, 411. skončao je na otoku Samosu (Tukidid, VIII, 73, prevela Dušanka Obradović): „I osude na smrt nekog Hiperbola, Atinjanina, nepoštena čoveka koji je bio prognan ostrakizmom – ne zbog toga što su se bojali njegove moći ili ugleda, već zbog njegovog nevaljalstva i što je bio ruglo gradu.“ Aristofan ga ismejava u Vitezovima, Oblakinjama, Osama i u Miru. Hiperbola i njegovu majku (kao pijanicu i preljubnicu) žigoše Eupolid u Marikantu, i Hermip u Prodavačicama hleba (frg. 9). U Ženskoj skupštini u Tezmoforiju (840 i dalje) Aristofan Hiperbolovu majku proziva kao lihvarku.

HERMES: Od naroda se distancira, besna što tako lošeg izabr’o je vođu.

GROZDAN: Dobro, nećemo ga rabiti više. (685) Narod je, goloruk, zaštitnika hteo, pa se

njime, privremeno, opasao.

HERMES: Ona pita: kakvu korist grad ima od toga?

GROZDAN: Razumniji bićemo.

HERMES: Kako?

GROZDAN: Svećar je. Do sad je politika naša po mraku pipala, a odsad ćemo o svemu

većati uz sveću! (692)

HERMES: Jao, jao, šta hoće da zna!

GROZDAN: Kaži – šta?

HERMES: Štošta. O stvarima drevnim, od odlaska njenog. A prvo bi da čuje sa

Sofoklom šta je. (695)

GROZDAN: U odličnoj je formi, ali čudnjikav.

HERMES: Zašto?

GROZDAN: Sofokle postaje Simonid.

HERMES: Simonid? Kako?

GROZDAN: Mada star i uveo, radi đengi bi i na asuri plovio!

HERMES: Stvarno? A mudri Kratin?

GROZDAN: Umro je kad Lakonci su napali. (701)

HERMES: Od čega?

GROZDAN: Kako od čega? Srčka. Nije mog’o da gleda lom bačve pune

vina.

_{/Boginji/ Šta misliš, kakav još jad naš je snašao grad? Nikada, gospo, pustiti te}

nećemo! (705)

HERMES: Pa kad je tako, Letinu uzmi za ženu! Na selu s njom živi i grozdove pravi!

GROZDAN: Dođi, o najdraža, i daj da te ljubim! Gazda Hermese, je l’ ako da, posle

dosta posta, bacim se na Letinu?

₍₇₁₁₎

102 _{Svaki metek (doseljenik, stranac) morao je da izabere jednog građanina kao svog zastupnika kod}

državnih vlasti i na sudu. προστάτης znači zastupnik (patron), ali i politički vođa, stranački lider.

103 _{Sholijast kaže da je Simonid sa Keja prvi pesnik koji je pisao za novac i bio na lošem glasu kao}

φιλοχρήματος (srebroljubiv). Nigde ne postoji zabeležena slična optužba na Sofoklov račun.

104 _{Parodija na poslovicu θεοῦ θέλοντος κἄν ἐπὶ ῥιπὸς πλέοις, kad bog hoće, možeš i na asuri da}

ploviš.

105 _{Kratin je slavni komik, Aristofanov stariji savremenik. U svojim delima napadao je kako Perikla i}

njegove prijatelje, tako i mitološke likove. Uvek je umeo da bude nov, duhovit, oštar i zajedljiv. Aristofan je ismevao njegov veliki porok – pijanstvo (Aharnjani 848, Vitezovi 526-536). Ipak, tu, u parabazi Vitezova Aristofan se divi svom velikom suparniku: on poredi Kratinovu komičku snagu sa žestinom vodene sile koja čupa hrastove i platane. To je bilo pre. Kratin je danas lajavi starac čija poezija više nema snage: zbog nekadanjih pobeda morao bi da pije vino u pritaneju, ali u teatru može da bude samo gledalac tuđih drama. Aristofan je podbo Kratina i on je stvorio svoje najoriginalnije delo Boca (Πυτίνη). Tom komedijom osvojio je 423. prvu nagradu i porazio Aristofana, koji je sa Oblakinjama dobio tek treću. Prema legendi, Kratin je umro godinu dana nakon toga, sa devedeset i sedam leta. U Žabama (357), komediji iz 405. godine, Aristofan naziva Kratina „Bikožder“. To je aluzija na česte Kratinove pobede na ditirampskim takmičenjima, gde su pesnici dobijali bika kao nagradu. Iako mu odaje posmrtnu počast, Aristofan ne može da odoli da još jednom ne pecne nekadašnjeg velikog rivala.

106 _{Kratinovu smrt treba shvatiti metaforički: otkad su Spartanci opustošili atičke vinograde i opljačkali}

podrume, presahla je komikova inspiracija.

107 _{Iako je uglavnom jasno da se radi o seksualnom naletu – što podvlači Hermes u prethodnom stihu svojim}

nagovorom – Platnauer piše: „Trygaeus ostensibly asks whether indulgence in eating fruit after long abstinence will upset him.“ Anglosaksonski prevodioci su, sva sreća, bar dvosmisleni. Bikli Rodžers

HERMES: Jeste, ako eliksir sa metvicom popiješ.

_{Feštu što pre zgrabi i Veću vodi je –}

njegova nekad beše.

GROZDAN: O, srećno li si Veće sa Feštom tvojom! Kakvu ćeš supicu tri dana srkati,

kakve kuvane iznutrice i meso izesti!

_{E pa zbogom, Hermese dragi! (718)}

HERMES: Zbogom i tebi, druže, putuj srećno i sećaj me se!

GROZDAN: Hej, balegaru, kući, kućici poletimo mi! (720)

HERMES: Nije ovde, druže.

GROZDAN: Kuda je prhnuo?

HERMES: Kod Zevsovih kola k’o munjonoša boravi.

GROZDAN: A gde će, mukica, obroke steći?

HERMES: Ganimedovu

_{ambroziju ješće.}

GROZDAN: Kako da sađem?

HERMES: Opušteno, ne brigaj! Ovuda, pored boginje, pođi! (726)

GROZDAN /Letini i Fešti/: Hajdemo, cure, za mnom, i brzo! Mnogi čekaju na vas,

žuđaju dignutih kita!

Grozdan sa Letinom, Feštom i Mirkom odlazi na jednu, Hermes na drugu stranu.

Pozornica, kao na početku, predstavlja Grozdanov dom.

HOROVOĐA: Dobro pošli! A mi ćemo radnicima scenskim

_{predati alat na čuvanje.}

Jer oko scene često mnoštvo se lopina muva i drpiše. (731) Zato nam ovo čuvajte

muški! /Predaju alat rekviziterima./ Publici ćemo reći kuda naš govor vodi, kuda mnjenje

nas puti.

Čim komičar s anapestima pred publiku kroči i hvalospev otpočne sopstven, od

redara

_{batine treba da primi. (735) Al’ ako je pravo, Zevsova kćeri,}

_{da slavimo nekog}

(Bickley Rogers) kaže: „But, Hermes, won’t it hurt me if I make / Too free with fruits of Harvesthome at first?“ A Somerstajn: „Er-Hermes, do you think it would do me any harm if I indulged myself ih her again after such a long lay-off?“ Francuzi su pristojni. Van Dele: „Vois-tu pour moi quelque inconvénient à ce qu’après un si long temps, ô maître Hermès, je me pousse contre Opôra?“ Dok Alfonsi: „Est-ce que, selon toi, seigneur Hermès, je puis sans inconvénient après cette longue absence approcher Opôra?“ Hrvati su, pak, asocijativni i konkretni. Rac: „Što misliš, Hermo, hoće l’ s Berbom igra mi / sad nakon tol’kih godinica škodit’ što?“ I Škiljan: „Gospodine, što misliš, je li škodljivo / Da poslije duga posta Berbu potucam?“

108 _{Metvica se koristila kao začin i lek, stavljali su je u svadbene vence, a smatralo se da deluje i kao}

afrodizijak. Postoji još jedno tumačenje. Hermes se boji da će Grozdanu biti zlo ako se prejede voća – ipak su u pitanju mnogi slatki plodovi rane jeseni – pa mu savetuje da popije kikeon (κυκεών) sa metvicom. Njega Hor hvali kao seoski specijalitet, njime se ratar, pri povratku kući, osvežava od letnje žege. Bio je kikeon i obredni napitak pri eleusinskim misterijama. Sastoji se od ječemene prekrupe razmućene u vodi i začinjene aromatičnim biljem poput majčine dušice i metvice. Da je to pučko piće koje otmen svet prezire pokazuje jedan odlomak iz Teofrastovih Karaktera. Primitivac, naime, pije kikeon pre odlaska u Skupštinu, pa tamo zavonja svojim komšijama.

109 _{Fešta je pre rata pripadala Veću, koje rukovodi slanjem službenih poslanstava.}

110 _{Dok spominje zadovoljstva koja Fešta donosi Veću, Grozdan nabraja samo gastronomske užitke, služeći}

se pritom dvosmislenim rečima sa opscenim značenjem.

111 _{Parodira citat iz Euripidovog Belerofonta. Uz Zevsa Govnobiju lepo ide balegar kao munjonoša.} 112 _{Sin trojanskog kralja Troja i Kaliroje, kćeri rečnog boga Skamandra, Zevsov peharnik i dupedavac.} 113 _{Kad glumci odu sa scene, komediograf, na usta Hora, koji u tom trenutku govori „bez maske’’,}

komentariše aktuelne političke, literarne i druge događaje. To je parabaza – intermeco, koji, nema veze sa radnjom komedije. U Pticama (685 i dalje), međutim, parabaza je organski uključena u radnju.

114 _{Van Dele kaže da sada horeuti odbacuju različne kostime i svi oblače jedan te isti: odeću atičkog seljaka.}