Medjunarodne finansije u globalnoj ekonomiji (Stojanov).pdf

Medunarodne finansije

u globalnoj ekonomiji

Recezenti:

dr Pavao

dr Boris Tihi

Lektorisanje:

Mevlida T

uzlok-Elendic

Naslovna strana:

Minja Mirkovic

Izdavac:

Ekonomski fakultet Sarajevo

Zaizdavaca:

dr Sead Kreso

Racunarska obrada:

Alma

Vronic

Stampa:

Studentska stamparija

Univerziteta u Sarajevu

Za Stampariju:

Emir

Kodric

Tiraz:

1000

kom.

r: "Na ovome novom trZiStu 0 0 0

milijarde mogu uei i izaei iz jedne ekonomije u sekundama. Snaga novca postala je tako velika da pojedinci u "vrueem" novcu vide svjetsku vladu u sjeni - vladu koja nepopravljivo erodira koncept suverene

drzave"

Business Week, March 20,1995

, "Ulazimo u novo fazu istorije, fazu u kojoj sve manje radnika treba da bi se proizvele robe i usluge za svjetsku populaciju" Jeremy Rifkin

The End of Work, 1995

, "Danas u svijetu postoji 48 driava ciji je zajednicki GNP

manji od imovine tri

najbogatija sluibenika Microsoft-a"

PREDGOVOR I, II i III IZDANJU

Mec1unarodne finansije su naucna disciplina koja se bavi monetamim aspektima medunarodnih ekonornskih odnosa, Kao i druge naucne discipline, i medunarodne finansije imaju svoju teoretsku osnovu i prakticnu aplikaciju.

Teoretska osnova medunarodnih finansija znacajno je evoluirala od vrernena zlatnih standarda do nasih dana. Korespondirajuca aplikacija teorije medunarodnih finansija poprimala je razlicite forme u okviru svjetske, regionalnih i nacionalnih rnedunarodnih monetarnih politika. Teoretske osnove medunarodnih finansija predstavljaju sadrzaj prvog dijela knjige (poglavlja II i IV). Pored toga, prvi dio knjige obraduje i

"rehnicku stranu medunarodnih finansija koja se odnosi na osnovni

kategorijalni aparat rnedunarodnih finansija (poglavlja I, III i VI), kao i odreetene poslovne situacije u kojima se 1110gu naci mikrosubjekti medunarodnih finansija (poglavlje VI). Peta glava knjige predstavlja analizu Marksovog pogleda na platni bilans i devizni kurs.

Drugi dio knjige odnosi se na medunarodnu monetarnu politiku. Ovaj dio knjige obraduje pitanja razvoja i funkcionisanja medunarodnog monetarnog sistema, mcdunarodne rnonetame medije, regionalnu medunarodnu monetarnu pol itiku, te polozaj zemalja u razvoju u kontekstu savrerncnc medunarodne rnonetarne politike i medunarodnih monetarnih odnosa. Medunarodni monetarni mediji (dolar, zlato i SPV), kao i polozaj zemalja u razvoju posrnatra se u sklopu datog sistema i razvoja svjetske privrede u kojem preovladavajuci uticaj imaju jos uvijek duh kapital-odnosa i profit kao pokretacka snaga kapitalistickog nacina proizvodnje. Misli1110 da u t0111 kontekstu treba analizirati polozaj i ulogu dolara u medunarodnom 111Onetamo111 sisternu, kaoi drugih izvora Iikvidnosti koji se javljaju, za sada, kao alternativni rnedunarodni monetami rnediji.

Prilikorn pisanja knjige ucinjen je pokusaj da se obrade savremena i

nivou cia mogu posluziti kao udzbenicka literatura na onirn fakultetima i skolama na kojima se rncdunarodne finansije izucavaju kao

sarnostalan predmet, odnosno da mogu posluzit: kao osnovna literatura 11 sk lopu predmeta medunarodni ekonornski odnosi iIi ekonornika ruedunarodne razrujene. Pored toga, ovaj tekst moze da posluzi i kao uvodna literarura za postdiplomske studije na kojima se izucavaju medunarodne finansiaje. Zbog toga xu neka pitanja teorije i politike rnedunarodnih finansija prezentirana na nivou visem od onoga koji odgovara nivou udzbenika za redovni studij (teorije deviznih kursova, teorije platnog bilansa, rnedunarodni monetarni mediji). Sadrza] sestog poglavlja moze kao introdukcija korisno posluziti subjekrima koji se bave operativnim poslovima Ll sferi mec1unarodnog platnog prorneta i nije prevashodno namijenjen studentirna redovnog studija.

Posebno se zelinl zahvaliti kolegama dr Hasanu Hadziomerovicu, dr Oskaru Kovacu i dr Anti Cicin-Sainu za preelusretljivost, angazovanost i korisne sugestije koje sam oel njih dobio prilikom pisanja ove knjige. Ako se i pored toga u rukopisu nlogu primijetiti odredeni nedostaci, oni xu rezultat mojih propusta i opredjeljenjn za koje preuzirnamodgovornost,

PREDGOVOR CETVRTOM IZDANJU

II uvjetima global izac ije svjetske ekonoruije elementarne definicije iz domena ekonomsk ih teorija, teorija ekonomskog razvoja, teorija ckonornsk ih politika, kao i iz domena teorija i politika medunarodnih tinansija, dozivljavaju svoju transformaciju. Terneljna rekonstrukcija ekonornske misli kao i kreiranje "nove ekonornije' polaze od cinjenice

cia nova ekonornija funkeionira na principu opadajucih troskova, a rastucih prinosa. Neok lasicna ekonomija bazira se na principu rastucih troskova i opadajucih prinosa.

U tome svjerlu rnedunarodne finansije irnaju posebno znacajno mjesto. Na primjer, na jednoj strani, slobodno rnedunarodno kretanje kapitala

predstavlja faktor rasta svjetskog dohotka, dok, na drugoj strani, moze dovesti u pitanje privredni rast pojedine nacionalne ekonornije.

Posebno znacajno mjesto u analizi rnedunarodnog kretanja kapitala pripada medunarodnom kretanju dugorocnog kapitala, koji bi trebao da postane oslonac privrednog rasta rnanje razvijenih zemalja,

Mcdunarodno kretanje kratkorocnog kapitala, na drugoj strani, moze

iemetiti ocekivane tokove i efekte dugorocnog kapitala.

lJ uvjetima globaliziranih medunarodnih finansijskih tokova problematika platnog bilansa j deviznog kursa, "currency board"-a i dol.nizacije dobijaju novo svjetlo, mada otvorena ekonornija 1110ra racunati sa novim saznanjima, kako iz dornena ekonomskog rasta, tako

i iz dornenamedunarodnih finansija.

U eri interneta i "mega merger"-», monopolizacija svjetske ekonornije postaje ozbi ljna prijetnja ekonornskorn prosperitetu 111al ih otvorenih

ekonornija.

U loga zlata je u eri rcafirmacije pravi la igre zlatnog standarda iz XIX vijeka, prerusenih u novo ruho, eho historije. Specijalnaprava vucenja, kao izraz medunarodne rnonetarne kooperacije, su eho proslosti. Polirika skretanja izdataka je sve manje relevantna metoda

prilagodavanja platnog bilansa. Politika prornjene izdataka predstavlja renesansu medunarodnih finansija. U globaliziranoj svjetskoj ekonorniji dolarizacija nacionalnih val uta manje razvijenih zemalja postaje novo pravilo igre, a konvertibilnost valuta za kapitalne transakcije je osnovica finansijske globalizacije svijeta.

Ekspanzija finansijskih derivata i "bubble economy' prijeti perspektivi ne samo razvijenih, nego indirektno mnogo vise, privredi manje

razvijenih zernalja. Glasovi 0 potrebi uspostavljanja medunarodne

monetarne i finansijske kooperacije cuju se iz usta i takvih zagovornika "free marketa" kao sto je g. Soros. Ipak, glasovi "free rnarketa" dorniniraju i vode svjetsku ekonomiju. Dali ka jednoj svjetskoj vladi iIi dezintegraciji svjetske ekonornije, ostaje eta se vidi.

IX

SADRZAJ

I 010 - PLATNI BILANS I OEVIZNI KURS

I glava - Platni bilans

Uvod

Pojam platnog bilansa Struktura platnog bilansa

I. Tekuce transakcije platnog bilansa 2. Bilans usluga

3. Jednostrani transferi 4. Kapitalne transakcije 5. Kratkorocni kapital 6. Bilans monetarnih rezervi 7. Greske i propusti

Bilans neto-imovinske pozicije P1atni bilans i nacionalna privreda S1 ucaj zatvorene privrede

Multiplikator u zatvorenoj ekonomiji Otvorena ekonomija

Spoljnotrgovinski multiplikator

Spo1jnotrgovinski multiplikator i inostrane reperkusije Deficit platnog bi1ansa i nacionalna privreda

Koncepti presijecanja platnog bilansa

1. Koncept baznog bilansa

2. Koncept bilansa monetamih rezervi

Vrste neravnoteze platnog bilansa Slucajna neravnoteza platnog bilansa Ciklicna neravnoteza platnog bilansa Struktuma neravnoteza platnog bilansa

II glava - Metode korekcije deficita platnog bilansa

3 5 6 8 16 17 17 19 20 21 21 22 22 23

26

29

35

35

Finansiranje i prilagodavanje platnog bilansa 41 Finansiranje platnog bilansa 46 Kvantitativni pristup medunarodnoj likvidnosti nacionalne privrede 52'

x

K vantitativni pristup rnedunarodno] Iikvidnosti zernalja u

razvoJll 57

Prilagodavanje platnog bilansa 60

Uloga finansijske politike u prilagodavanju platnog bilansa 61 Osvrt na ulogu finansijske politike (period 1980-1990.) 64 Administrativne metode prilagodavanja platnog bilansa 65

I. Devizna kontrola i devizna ogranicenja 65

2. Kvuntiturivna devizna ogranicenja 69

3. Efekti devizne kontrole 69

Hi

71

Teorije prilagodavanja platnog bilansa 75 Elasticitetni pristup teoriji platnog bilansa 75

I. Sporedni efekti devalvacije 78

2. Devalvacijaiodnosi razrnjene - "terms of trade" 78

Osvrtnaelasticitetnipristup 79

Apsorpcioni pristup teoriji platnog bilansa 80 Metoda prilagoc1avanja platnog bilansa 81

Osvrt na apsorpcioni pristup 82 Monetarni pristup teoriji platnogbilansa 84

Model rnonetamog pristupa platnorn bilansu 86

Osvrt na monetarni pristup 90

III glava - Sistemi deviznih kursova

Devizni kursi nacionalna privreda Forrniranje deviznih kursova Fluktuirajuci devizni kursovi Fiksni devizni kursovi

Fik sni devizni kursovi zlatnog standarda Fiksni devizni kursovi - aktivna intervencija

Argumenti za i protiv fluktuirajucih i fiksnih deviznih kursova

Praksa i rezultati istrazivanja

Zendje u razvoju i plivajuci devizni kursovi Flekxibilni i klizajuci devizni kursovi Fleksibilni devizni kursovi

Klizajuci devizni kursovi

IV glava - Teorije deviznih kursova

Teorije deviznih kursova

Plarnobilansna teorija deviznih kursova

93 97 103

104

107

114

121

XI

Teorija pariteta kupovnih snaga 125

Apsolutna verzija 125

Relativna verzija teorije pariteta kupovnih snaga 126 Ravnotezni (realan) devizni kurs 127 Monetaristicka teorija deviznih kursova 132 Savremena monetarna portofolio teorija deviznih kursova 138

I. Efekti prirasta monetarne ponude na devizni kurs 141

2. Efekat supstitucije 141

"News Approach" teorija deviznih kursova - teorija vijesti 145 "B llbble" teorija deviznih kursova 147 Teorija heterogenih ocekivanja 148 Determinante terminskog deviznog kursa 150 Razvoj teorija platnog bilansai korespondirajuce teorije

deviznih kursova od klasika do danas 155

V glava - Marksov pogled na platni bilans

Marksov pogled na platni bilans Uravnotezenje platnog bilansa Marksov pogled na devizni kurs

VI glava - Devizno trziste i konvertibilnost

Devizno trziste

Pojarn i znacaj deviznog trzista

Uslovi za funkcionisanje deviznog trzista Prornptrto devizno trziste

Tenninsko clevizno trziste

Subjekti deviznog trzista

I. Poxlovne bunke 2. Cenrralna banka 3. Trgovci devizama 4. Brokeri

Tehnika poslovanja na deviznom trzistll

I. Poslovanje banaka za klijente 2. Poxlovanje banaka za vlastiti racun 3. Swap - poslovi

Spekulativni poslovi Pokrivanje kursnih rizika

I. Poslovi pokrivanja - primjeri 2. Pokrivanje na tdistu novca 3. Hedzing poslovi

171

179

186

186

189

190

191

194

196

XII

Valutna konvertibilnost

II DIO - MEDUNARODNA MONETARNA POLITIKA VII glava - Razvoj medunarodnog monetarnog sistema

200

Medunarodni monetarni sistem do II svjetskog rata 205 Razvoj medunarodnog monetarnog sistema poslije II

svjetskog rata 212

Osnivanje i aktivnost Medunarodnog monetarnog fonda 212 Osnovni principi mehanizrna Bretton-Woodskog sistema 216

1. Sistem fiksnih deviznih kursova 216

2. Devizna kontrola Medunarodnog monetarnaog fonda- klauzula

"rijetke valute" 218

3. Medunarodni monetarni fond kao pul medunarodne likvidnosti 219

4. Uloga zlata u Medunarodnom fondu 223

Aktivnosti Medunarodnog monetarnog fonda u sferi

medunarodne likvidnosti 226

I. Porast kvota Medunarodnog monetamog fonda 227

.2. Opsti sporazum0 pozajmljivanju - GAB 230

3. Kompenzatomo finansiranje 231

4. Shema stabilizacionih stokova 231

). Fond dopunskih olaksica 232

6. Olaksice za naftu 232

7.Fond dopunske pornoci 233

8. Dopunske finansijske olaksice 233

lJ.Fond za strukturno prilagodavanje 234

Dopunske olaksice za strukturno prilagodavanje - ESAF 234 Dopunski rezervni fond - SRF 235 [BRD - Medunarodna banka za obnovu i razvoj (Svjetska

banka) 236

lBRD - upravljanje i kapital banke 236

Ptioriteti IBRD 238

lOA - Medunarodno udruzenje za razvoj 240 MIGA - Agencija Svjetske banke za pokrivanje rizika 240

VIII glava - Problemi medunarodne likvidnosti

Problerni medunarodne likvidnosti

Kvantitativna dimenzija medunarodne likvidnosti Dimenzija distribucije medunarodne likvidnosti Kval itativna dimenzija medunarodne likvidnosti

243 243 252 257

Problemi platnobilansnog prilagodavanja (adjustment) Asimetrije sistema: SAD - ostale zemlje

Asirnetrija u pravilima ponasanja zemalja sa suficitom i zernalja sa deficitom platnog bilansa

Asirnetrija sistema razvijene zenllje- zemlje u razvoju Problem povjerenja ("Confidence" problem)

XIII 259 I. 262 265 268 271

IX glava - Medunarodni monetarni sistem i zemlje u razvoju

Problemi rnedunarodne likvidnosti zemalja u ravoju 275 Problerni prilagodavanja platnog bilansa u zemljama u

razvoju 281

Medunarodni monetami sistem i polozaj zemalja u razvoju 289 Zaduzenost manje razvijenih zemalja - stanje krajem

1990-tih j perspektive 292

X glava - Medunarodni monetarni mediji

Zlato Dolar

Dolar od 1980. god.

Dolar januara 2000-te - stanjei perspektive Pitanje platnog bilansa

Problem povjerenja

Specijalna prava vucenja -

Spy

I. Yrijednost SPY 2. Kamata na SPY 3. Rekonstitucija SPY 4. UpotrebaSpy ). Spyi link SDR: novi momenti

XI glava - Regionalna medunarodna monetarna politika 297 308 324 328 331 333 336 338 339 339 340 341 345 Eurovalutno trziste 347

I. Meduzavisnost nacionalnih novcanih tdista i eurovalutnog tdista 351

2. Zastitni mehanizam evropskih novcanih i deviznih tdista 354

Evropska monetarna unijai euro 357

I. Historija 357

XIV

3. Mehanizam EMS

4. Evropska valutna jedinica (ECU)

~. Mehanizam intervencije na deviznim tIiistima

6. Kreditnimehanizam

7. EURO

Otvorena pitanja eura

Evropska Investiciona banka

EBRD - Evropska banka za obnovu i razvoj

XII glava - Medunarodne finansije u uvjetima globalizacije svjetske ekonomije

Globalizacija: proces i deskripcija

Globalizacija i transnacionalne korporacije (TNC) Globalizacija: dorneti i rizici

Dobitnici i gubitnici globalizacije Globalizacija: 111it iIi opasnost

"Washingtonski konsensus" kao teorijska osnovica global izacije

I. Vremenska dimenzija paketa

2. Liberalizacija ekonomsk ih odnosa sa inostranstvom (EOI) 3. Reforma cijena

4. Reforma finansijskogj bankarskog sektora

~. Privatizacija

Kontraverze paketa tranzicije

I. Dinamika i vrijeme tranzicije

2. SektorEOI - konvertibilnost valute

3.Velikaimala preduzeca

4. Privatizacija

~. LJloga drzave

Tranzicija - primjer bivse DDR Propusti paketa tranzicije

Globalizacija, konvertibilnost kapitalnih transakcija i "Wash ingtonski konsensus"

Globalizacija i svjetska finansijska kriza: pitanja Missisippi Bubble

"The South Sea Bubble"

Vel ika ekonomska kriza

1929.

Globalizacija Medunarodnih finansijskih trzista

P.S. Novi Dow Fusnote Literatura

362

362

363

364

365

370

371

373

375.

379

385

385

386

388

388

389

390

390

390

391

391

392

393

394

395

395

397

398

404

405

405

405

408

410

413

427

I

dio

Platni bilans

i devizni kurs

Platni bilans

UVOD

U savremenim medunarodnirn ekonornskim odnosima ne postoji sarno jedno medunarodno platezno sredstvo. Urnjesto toga, u svijetu su se fonuirali autonomni valutni sisterni u kojirna kao zakonsko i

definitivno sredstvo placanja sluze nacionalnevalure.

IzvozonIrobe doniaciizvoznikstice potrazivanje u inostranstvu nominirano

1I stranoj val uti. Ukoliko dornaci izvoznik zeli steceno potrazivanje u

inostranstvu koristiti za placanje u okviru nacionalnog valutnog sistema, on mora izvrsiti konverziju strane val ute u domacu valutu.

Na drugoj strani, obaveze iz medunarodnih ugovora dornaci uvoznik moze, II principu, izvrsiti na dva nacina:

a) rnozc izvrkit: isplatu u valutnoj jedinici spoljnotrgovinskog partncra,

b) nlOze podrniriti svoje obaveze u domacoj valuti, ali uz uslov cia strani partner ima mogucnost da potrazivanje u dornacoj valuti konvertuje u svoju nacionalnu valutu ili valutu koja njemu odgovara.

Konverzija potrazivanja odvija se na deviznom trzistu. Predmet konverzije je specificna roba - deviza. Deviza predstavlja potrazivanje nominirano u stranoj valuti. Dakle, devize kojima se trguje na dey iznorn trzistu imaju svoje porijeklo iz medunarodnih trgovinskih transakcija rezidenata sa nerezidentirna. Medutim, na deviznom trzistu

CiI;I\;) I / Plalni bilans

se kupuju i prodaju devize koje ne pot.cu xan ro od ruedunarodnih rrgovinsk ih rransakcija, odnosno koje ne predstavljaju samo finansijsku pozadinu medunarodnog kretanja roba. Ekonomska razmjena 11leOU zemljama obuhvata i takve transakcije koje konvencionalno nazivamo nevidljivim transakcijama, npr. usluge. U takve transakcije spadaj u, n pr., usl uge koje reziclenti pruza]II nerezidentima u sferi saobracaja, zatini us]uge kva] itativnog ili

kvantitativnog pregleda robe, turizarn.

Dio deviza koji sl' pojavljuje na dcviznoni IrZ,islu police iz ruedunarodnog kretanja kapitala. Nairne. domaci privredni subjekti, vee prerna zaklj ucen im ugovorima 0 LlVOI,U inostranog kapital a, fornIirajU dio devizne porraznjc s ciljem finansnanja obaveza na ime isplate profita inopartneru, otplate zajmova i plncanja kamare na medunarodne kredite i sl. Medunarodno kretanje ciugorocnog kapitala LI fornu portfol io iii direktn ih investicija, kao i medunarodno kretanje krarkorocnog kapitala predstav ljaj u tak ode eleruente koji formirajII ponudu iii potraznju deviza na deviznorn trzistLl.

Na osnovu djelovanja zakona ponude i pounznje na deviznorn trzistu se Iormiraju cijene deviza kao specificne robe. Takvu cijenu xtrane valure izrazenu u dornacoj valuti nazivamo deviznim kursoru. Kada kazerno da .Ie kurs dolara, npr. 2 DM, onda to znaci cia je cijena jednog dobra dvije njemackemarke iii, drugacijc receno. cia se z.a clvije DM mozc na deviznorn trzistll dobiti (kupiti) jedan dolar.

Sa poznavanjern kursnih relacija izmedu nacion.ilne valute I inostrane valute vidici dornacih privrednih subjekata i graclana po staju jasniji.

Nairne, kada kazen io da, npr., u SAD vozna karta na rclacij: Vasington - Njujork kosta 40 do lara, onda naru ova cijena vozne karte jos uvijek ne govori n ista odrec1enije u xnIisill kOI1l parae ije sa cijenom karte na

slicnoj relaciji u zemlji. IIi, kada se pit.uuo da Ii je jeftinije poci na

ljetovanje u Spaniju iii Grcku, a da pri tome ne znarno relaeije izrncdu drahme iKM, odnosno izrnedu pezete i Ki\1, tj. devizni kurs drahme i devizni kurs pezete, ne mozenlO naei pravilan clogovor. Mec1utilll, ako je kurs dolara 2 K~1, oncla vrlo lako lllozenlO izracunati cia vozna karta na relaciji Vasington - Njujork kosta 80 Ktv1 (40 x 2). Tacla 1ll0Zl'lliO llporl'c1ivati cijl'nu voI,ne karte u SAD sa cijenolll vozne karte II zendji na istoj takvoj relaciji. Ako znanlO cia .Ie 100 clrahllli jednako 0,6 KM, dok .Ie 100 pezeta jednako 1,2 KM, onda cerno lako izracunati da za

(iLI\;} 1/ Plntui bilans

s

cijcnu pansiona od 600 pezera, odnosno da uz cijenu pansiona od 600 drahmi IlIOZ,enlO provesti u Grckoj y danaodrnora.

Pu anje vixine deviznog kursa, kao i pitanje faktora koji je deterrniniraju jcdno je od klj ucnih Pitanja teorije i prakse ruedunarodn ih finansija. MedLItim. odnial: mozemo rec: da vi sina kursa pojedine val ute oc!raz,ava stanje pl.unog bilansa. Drugo piranje je pitanje detcrn:in ir.ijuci h tak tora sranja plarnog bi lansa. Platn i bi lans odrazava inrernu privrednu situaciju pojedine nacionalne privrede i njene ck onomxke odnose sa inoxtranstvoru. U sk ladu s tim razumljivo je da postoji vel iki broj tak tora interne i ek sterne priroeie koji odredujuce

Lltil\l na xranjc platnog bilansa, a potorn i nu visinu kursa nacionalne

v.ilute. Zbog znacuju koji platni bilans irua za nacionalnu privredu i

njena medunarodna placanja, izlaganje i zapocinjerno platnim

hi lansom.

POJAM PLATNOG BILANSA

Svc ekonornske transakcije koje rezidenti izvrse sa nerezidentima u tok u uclredenog vrcmcnskog periocla registrllju se na sisternatizovan

nacin u plarnorn bilansu zelllije. Prema tome, platni bilans predstavlja

~istel1lalizovan pregled ek onomsk ih transakcija izrnedu rezidenata i

nerez.idenata z.a odredeni vremenski period. Pri rome pod rezidentirna

sc podrazum ijevaju pravna Iica koja imaj u svoje sjedi sle, odnosno Iiz.ickn lica koja iniaju svoje prebivaliste u doticnoj zemlji.

Konvenc ionalno, platni bilans prcdstavlja pregled transakcija zemlje sa mosnanstvorn za period od godinu dana. Medutim, platni bilans se ruozc formirnti i z.a krace vrenienske periode, npr., kvartalno iii po Iugoc!isnje. Isto tak o platn i bilans rnoze predstav Ijati pregleci nansakcija sa inoxtranstvom xisteruat iz.ovanih po regionalnorn principu. Takav plarni bilans omogucava nosiocima ekonomske politike cia dodu do saznanja 0 ekonomskirn odnosima domace privrede sa pojedinim regionirna,

integracionitn cjclinamaiii pojedinim nacionalnim privredama.

Platni bilans predstavlja pregled nansakcija nacionalne privrede sa iuoxtr.msrvoru za period od godinu dana. Medutirn, to ne znaci cia su za :--ve transakc ije koje xu registrovane u platnom bilansu izvrsena i pluc.inja. odnoxno cia xu potrnzivanja naplacena. Jedan dio transakcija kojc regislruje platni bilans neel' nikacla ni biti nlonetizovane (pokloni, dio interkol11panijskih transfera II okvirll sistema mllitinacionaine

Glm'a I / Platni bilans

korupanije i sl.) Jedan dio transakcija realizovace se II novcanoj fermi

tek II narednoj godini (izvoz roba i usluga na kredit). Zbog toga platni

hi lans ne predstavlja izvor efektivne i aktuelne ponude i potraznje deviza na deviznom trzistu. U konteksru toga bilo bi terminoloski preciznije ako bi pregled transakcija zemlje sa inostranstvom nazvali

bilans medunarodnih transakcija umjesto platni bilans. Termin platni

bilans bio bi terminoloski pogodniji za bilans efektivnih medunarodnih

placanja.

Medutim, tradicionalno i konvencionalno bilans efektivnih rnedunarodnih placanja i primanja izrnedu rezidenata i nerezidenata nazivamo deviznirn bilansom, dok zapis svih ek onomskih rransakcija

izrnedu rezidenata i nerezidenata nazivarno platnirn bilansorn.

Distinkcija prakticne prirode nacinjena je zbog toga sto je "platni hi lans u neposrednoj vezi sa racunirua drusrvenog proizvoda zernlje, a c1evizni bilanscini dio racuna finansijsk.ih tokova II privredi".'

STRUKTURA PlATNOG BllANSA

Ekonomske transakcije rezidenata sa nerezidentima registruju se u

platnorn bilansu kao debi tne i kreditne stavke.: Pri tome se kreditne stavke odnose na transakcije koje uticu na sticanje i forrniranje

kupovne snage zernlje II inostranstvu, odnosno one stavke koje formiraju ukupnu ponudu deviza. Kreditne transakcije znace priliv deviza. U rransakcije koje doprinose prilivu deviza iii sticanju kupovne

snage u inostranstvu spadaju:

•

•

•

•

•

izvozmonetarnog zlata.

U transakcije koje djeluju na srnanjenje kupovne snage zcrnlje u inoxrranstvu, odnosno koje vode odlivu devizaspadaju:

•

•

•

•

•

60

30

20

40

130

30

130

10

60

Shema platnog bilarrsa'

1\.. Tekuci racun 1. lzvoz robe

2. Uvoz robe

3. Uxlugc

Neto--- robe i llsl.uge

4. Jcdnosrrani transferi

III0srr.tnstvII lz ino stranstva

Nero --tekuc: platni bilans

B. Bilans kapitalnih transakcija

). Direktne investicije U inostranstvu Iz inostransrva 6. Portfo] io invcst.icijc-U inostransrvu lz inostransrva 7. Kratkorocni k.apital U incstranstvu Iz inostranxtva

Neto bilans kapitalnih.transakcija

C. Bilans monetarnih rezervi 8. Izvoz iii uvoz zlata (neto)

Y. Porasr ili smanjenje deviza (neto)

10.

ban kama (neto)

Neto bilans monetamih rezervi _~ ll:....Greske ~l?ropllsti (neto)

Debit

)00

100

10

600

100

125

25

20

U okv iru tzv. tekuceg platnog bilansa ponuda cieviza dolazi od kreditnih transnkcija, U okviru bilansa kapitalnih transakcija ponuda deviza eiolazi oei eiebitnih transakcija. Debitne transakcije bilansa kapitalnih transakcija formiraju ponudu deviza zato sto uvoz kapitala prerlstavlja II stvari izvoz hartija odvrijednosti. Po pnncipimadvojnog

knjigovoelstva, na kojim.r vse tehnika sastavljanja platnog bilansa

z.axniva, izvoz hartija oel vrijednosti registruje se u okviru kreditnih pozicija platnog bilansa, dok sam transfer inostrane kupovne snage u zen Jlj u, orlnoxno c1evizni priliv predstavlja "uvoz". Na clrugoj strani, izvoz kapitala registruje se u okviru bilansa kapitalnih transakcija kao

8 Glava I / Platni bilans

debitna stavka. Izvoz kapitala predstavlja odliv kupovne snage II

inostranstvo, odliv deviza, dok uvoz hartija od vrijednosti predstavlja odrec1enu vrstu "potvrde" za ustupljenu kupovnu snagu.

Pored podjele na kreditne i debitne stavke, transakcije koje obuhvata platni bilans rnogu se klasificirati i na druge nacine, Poseban analiticki znacaj irna podjela na tekuce i kapitalne rransakcije. Tekuce transakcije registruju clevizni priliv koji se pojavljuje kao rezultat izvoza tekuce proizvodnje nacionalne privrede, odnosno registruju tekuca izdvajanja (placanja) nacionalne privrede prema inostranstvu na ime uvoza robe i usluga.

Kapiralne transakcije predstavljaju "transfer kupovne snage izntedu rezidenata i nerezidenata i odrzavanju promjene u

duznicko-povjerilack im odnosirna medu zemljama".'

1. Tekuce transakcije platnog bilansa

Bilanstekucih transakcija obuhvata dva podbi lansa: podbi lans izvoza i uvoza robe, koji nazivamo trgovinski bilans, i podbilans izvoza i uvoza usluga koji nazivarno i nevidljivim stavkama platnog bilansa.

[ dok je platni bilans II neposrednoj vezi sa racunorn drustvenog

proizvocla, "trgovinski bilans se u sisrernu privrednih bilansa povezuje sa niatricom medusektorskih tokova"." On obuhvata izvoz i uvoz robe. Izvoz robe predstavlja clio ukupne finalne potrosnjc nacionalne privrecle. Zahvaljujuci multiplikativnim efektima, izvoz robe posredno i neposredno utice na nacionalni dohodak, proizvodnju i zaposlenost,

lzvoz robe je rezultat ukupne proizvodnje nacionalne privrede, te uk upne don lace i inostrane traznje. Iz input-output tabele, na prirnjer, ne niozemo saznati koji faktori i koliko uticu na forrniranje izvoza, ali 11l0Zell1O utvrditi koliki je udio pojedine industrijske grane u formiranju ukupnog izvoza.

Na osnovu tehnickih koeficijenata, koji su odredeni nivoorn raspolozive tehnologije, mozerno doci do saznanja 0 znacaju uvoza za nacionalnu proizvodnju. Input-output tabela pruza nam mogucnost cia

ut.vrdimo tzv. direktnu i indirektnu uvoznu zavisnost nacionalne

nJPU1.,~ilJT~UTi ..BELA F'C,(;~;;Ur .':.~.1;;'..::R"r-J.:.. ["JELl<ruos nZA196:?C<'C'ifJI) c;

Pnrnaocj

.---Energetlka r.1eldlurgqd ~'rOIZ.OdnjaI orereda Prerada metals I HemljS!(8mdusrnlaI Dr-namousmja inoustnja tekstda kcce r Ptehrarnr,ena1nduWIJi::l Ostetamousnua I:.,):

~,fta . s - > :

nemetale elel-tromoustnja papn gurnt- rouhan ....

---~[)a.a0c'

3 4 5 B q ₁₀

11 Enerqenka 1Ul-:uono 2016014 971077 '512825 ·B2383 116813 323212 377424 2SI}7'S 1>:~O?O?

1186146 675231 46874~ ..j59~-3J 11J404 36QOf,J 16030J'

829868 96796 44077 ~'3150 984 0

~

111960 4447369 26S-'W 33577 56790 20341)06

-BO··B 6776886 328\543 51650 24946 2('].400f

=.

U_oz 15000 11803 I16582f, 2150') 11'5~ i980S 2(i72t.

13 Proizvocruar p.eraoe nemetata 3 Ukurnc. 392'14 55798: 290472 43001 145966 8589

Dcmaca ororz.oorua 29412 1B5·11E ~58J32 24-.4703 3313~ 32264 12754 5523 469~67 _S!.

Uvoz 980: 544t32 9'3644 45769 :'15240 1073;' 3542 9348 3066 0

5

14 Pteraoe metala:e!ektroln,ju5t1'qo:: 4 Ukupnc :88230 408359 189:.00 7066559 2443(:6 204,~51 330727 53759

Domaca crcrz',ocrua 175121 288!87 i6S:?65 5808995 2'J8324 172918 1591:',' 3081f7 397..t.? ~7':76()6 'Jl

u.oz 113109 119572 24235 1257564 ~6937 71388 22540 1..1016 "

15 rternqskaindustnjar paou 5 Ukuono 145678 140552 217675 821530 4235770 295577 1299800 573970 64098 7 1510404

Domacaprol:-..odnJ8 58351 93790 189079 637i'05 2962489 i79800 72683" 423585 501670 1510404

U.oz 8;327 46?6~~ 28596 183825 115777 572963 150385 13':l317 0

16 Drvnatnoustrua 6 Ul-upno 27841 33896 46466 310464 79389 1095524 84797 69736 26139 1";35772

Domaca prcrrvodrua 27736 33577 4613: 305024 71934 ':l7"~,Qa 8254: 69713 24524 1435772

U..oz 105 319 329 5440 7'455 120125 2249 23 1615 0

17 lncustnjateksnfa.kofer qume '7Ukupno 19009 31372 35984 334309 10221:2 19460'; 6531699 77493 48045 2677562

Domaceprorzvodrua 13836 24:37 26875 253982 52<-105 156677 5524636 45997 390'1 2677562

u.oz 5173 7135 9109 80327 49807 3,928 1007063 31~96 8974 0

18 ctervamoenamoustrqerouhan 8 ukucno 1246 634 39 626 ~7151 80 5333 1651162 539 1195922

pomaceoroz-ocrse 1246 '334 39 599 70108 51 4984 1174157 539 119592: lJvoz 0 0 0 27 27043 29 349 477005- 0 0 19 Ostalamdustrua 9 U~upno 9689 9198 7862 52680 1299' 7516 25583 20739 376534 126704 Domeca prol;::".:;;dnj8 9343 ~84 ~ 5429 45910 11910 5648 21978 19479 374421 12670.4 IJ"oz 346 657 :43;~· 6770 108' ~862 3605 1260 2113 0 21 Pollopn,rena 10ueoonc 103- 18 20 0 4:215 17062 1023061 55:7141 31661 2450137 Dcmacaorocvcona 103 18 20 (i 33857 12535 758555 5133351 31431 2450137 UVQ!. 0 0 0 0 8358 4527 1264506 393790 230 0 31 Sumarst..o 11 Ukupno 54700 11741 27039 11200 397890 1245712 2817 12558 2959 ::01220 Domeceoroc.ocna S·HOO 1153(1 26984 11070 343428 122::966 1416 11994 2952 201220 Uvoz 211 55 130 54462 22746 1401 564 0 41 Otade-tnersr,o 12 Ukupno 105382 22954 53638 101202 10654 18595 29040 26091 7025 281524 Domoca prorz-.odnJa 105382 229>1 536.38 101202 20654 18595 :9040 26091 7025 231524 U..O! 0 0 0 0' 0 0 0 0 0 0

51 SaobracaJI-eze 13 Ukupno 257673 384011 208746 470702 358094 273839 199339 271169 94253 3318256

Domaca prol:r.odnJ8 257679 384011 208746 470702 358094 273839 199339 271169 94253 3318256

Uvoz 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

61 Trqovtnatucosutejsrvo 14 Ukupno 2'12077 240569 188556 966633 323763 191011 525647 667745 88987 2158255

oomacaorcc.ooora 212077 240569 188556 966633 323763 191011 525647 667745 88987 2158255

U~oz 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

71 Usleznozanatst-o 15 Ukupno 8170: 92965 n658 267419 103018 36477 100224 106995 28951 28465

Dcmeceorocvoorxa 31702 9:965 12658 267419 103013 36477 100224 106995 28951 28465

u.oz 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

81 Ostatc 16t.n-upno :6653 27251& 29931 197676 120698 16341 67889 47910 13827 5076:

Domacaprotz.odnia 26653 205859 29863 190698 109276 16341 46147 47910 13827 5076:

lJ\.oz 0 66659 68 691S 11422 0 21742 0 0 0

S.-ega(1-16: 17tjkuono 3343260 10692668 2260881 15S21224 7380251 3869619 11475728 9940403 1507120 22826369

Domaca ptorzvoooja 2282530 9245055 2040532 13045418 5469422 3459575 8520302 8816823 1316072 22826369

Uvoz 1060730 1447613 220349 2775806 19~0829 410044 2955426 1123580 191048 0

Napornena.Input. ccroct tebeta Ie pnlagol;1ena (skracsne)zajkolone 10-251za redove 18. 19. 211::2

10 GI;l\a I / Platni bilans

Na pruujeru input-output tabcle bivse juguslovenske privrede po grupallla grana djelatnosri za I()()R. goclinu uvoz roba i usluga registlovan je za svaku granu u odgovarujucim kol onarua oel I do 16. Tako, na prirnjer, uk upna vrijednost uvoza nietalurgije iznosi la je 1.447.613 hi ljada dinara. Povez.ivanjem kolona na odgovaraj

ue

korisrilu inpute heruijske industrije i papira, na prunjer, u vrije dnosti

lid 1--1-0.552 hiljnda dinara, pri ('eJ;~U

.it'

potijck la iznosila 46.7b2 hiljade din.ra. Nit dft!goj strani kolona br. 20-izvoz -- pokazuje cia jt' ukupna vrijc-dnost iz.voz.i mctalurg ije u 1()(}8. goclini iznosila 2.cn4.006 hiljadu din.ira L! odncsu na ukupan izvoz xvih grana djelarnosti od 22.R26.36() hiljadadinara,

Povczanost spoljnorrgovinsk ih tok ova :-'~l nacionalnoru [1dvreclom znacajna je kako sa aspekta nusi l.rca ckonomske politike (niak rouspek1), tuko i S(l poz.icija po slovnih xubjekara (ruikrcaspckt).

Tako, npr., sa mak ronxpekta odrerleua uvozna zav ixnost nacionalne privrede jc vaznn cleuienat 0 kojem nosiov: ckouomske politike moraju raz.mis!ja1i priIikonI pred uzinumja konkre:11ih nlje!-a kak o na plan u

nucionalnc privrcde, t.iko i 11:1 sckroru ci.onomskih odnosa sa

inost ranstvoru. Svaka oelluk a na ruak ron ivou In la orlrcdcne 111ikroreperkusije. Restri kc ija uvoza neke robe iz plarnobilansnih

r~lzloga, npr., moze pogoditi raz.lic ito pojedine privredne sllbjekte, i to

tim vise ukoliko je njihova proizvodnja vise zavixna od uvoza takve

robe. Devalvacija je jedna od metoda prihgodavanja platnog bilan-.a

koja irna znacajne iruplikacije i na plami hilans zemlje i na nacionalnu

pri vredu II cjel ini. Devalvacija litice na pomjeranje orlncsa c ijena u

zcrulji, a rime pojecline privrcdne subjckie dovudi II vise manje

povoljan iii ncpovolj.:n poloz.a]. Eventualni lltic~i dcvalvacije na pojcdine privrednc granc : privredne subjckre noxiori ekonomske

Glava I / Plami bilans 11

Tabela 1.

Uticaj 30-postotne devalvacije dinara na troskoveproizvodnje

IJ

2·t.

2lJ. 27. 2X.

Maicrijalni troskovi u (.; ud vrijcdnosti I'orast 1iroiz.vodnjc m.ucrijalnih

troskova l,hog dcvalvacijc u

t: d

Prijc devalv. Nakon dcvalv.

llkup, Uvoz UVU/. lJkup.

H.70 2.10 2.73 4S.13 lAO

2().70 I.XO 2.34 27.24 2.00 XS.SO 5lJ,(JO 77.-+X 103.43 20. l)O II ..HI O.XO 1.04 II.S4 2.10 XI.riO S2.IO ()7.73 97.23 19.20 2(I.W 1.10 1,43 2(l.lJ3 1.20 XS.lJO 12.10 IS.73 XlJS) 4.20

52.XO (L!)O 7.XO S4.W .UO

XlJ.IO 12.70 1().51 92.91 4 ..HI XI.OO 13.00 I ().lJO X4.lJO "LXO 40 ..Hl UO ·1-.(13 41.2.1 2..HI SX..-I-O lJ.OO 11.70 ()I.IO 4.W

S7.00 X.30 IO.7lJ SI)..-I-lJ 4.40 X.70 7.00 lJ.IO W.XO 3.(iO 72,40 17.S0 22.75 77.rJS 7 ..Hl

(d,40 IX.30 LUlJ ()X.XlJ X.70 ()S.70 14.00 IX.20 ()lJ.lJO (I.'-l-O 72.70 2S,()O .tUX X(UX IO.W ()l).20 n.()O 3S.XX 77.4X 12.00

37.XO LOO 2.W 3XAO I.()O

S(dO ()50 XAS SX..)S 3.50

(d.W -,,40 4.42 ()SS'i I.W SIJ.IO (J.40 X.32 ()I.02 .UO 7UO 12.30 IS.lJlJ 7().X9 5.00 ()S.50 20. l)O 27.17 71.77 lJ,(JO SX.I)O 7.W lJ.XX ()I.IX 3.lJO 7.UO LUO HI. If> X(U,() lJ.40 ()S.IO lJ.20 Il.lJ() ()7.X() 4.20 ()lJ.OO 23.XO .m.lJ4 7(1.14 I(UO 7l).XO 10.20 13.2() X2.XO 3.XO ()X.OO 2.20 2.X() (IX.()() 1.00 XS.W 14.lJO IlJ.37 90.07 S.20 71.()O 2.20 2.X() 72.2() O.oo

S.UO X.IO IO.S3 S5.53 4.W

S.UO ().XO X.X4 5S.24 3.XO

H.W 1.10 1043 H.rd 0.70

21.20 0040 0.52 21..\2 O.W H.I)O O.lJO 1.17 34.17 O.XO ()I.lJO 0.70 0. 1)I (12.1J O..Hl

S3.00 I ..HI 1.()lJ 53.3lJ 0.70

S2.00 I.XO 2.34 5254 1.00

-Hl.20 1).70 12.()1 43.11 7.20 1).00 0.20 O.2() 1).O() 0.70 4 l)AO 0.20 O.2f> 4IJA() _0.10

7. Crna mctulurg ija

X. I'roiz.vodnja nubohojenogmorula

'), I'roizvodnju obojcnihrnciulu 10. I'rcruda obojcnihmelala I I. l'roizvorlnju ncmct ala

12. I'reradancmctulu

13. Mct aloprcradivucku djdalnosl

14. Strojogradnja

IS. l'roizvoduja promctnih srcdstava

Ie. Brodogradnja

17. l'roizvodnja clcktr. Strojcv«iaparat a I X. l'roizvodnja kcmijxkih pro iz.voda

I'reradakcmijskih proizvo.l« l'roizvo.lnja kamcnaipijcxka Proiz.vudnja gradcvinskog matcrijala l'roiv.vo.lnj« rczanc grade i ploca l'roiz.vo.lnja linulnih proizv. od .lrva l'roizvo.lnjaiprcrada papir« l'roizvodnja prcdivuitkanina l'roivvo.lnja gotovih tckst. Proizvoda l'roizvo.lnja ko/.cikrvnu

Proivvodnjako/.ncobuccigalan!. l'rcr.u la kuucuku

.f. I'roi/vodnjanaftcipiina S. I'roi/vodnja dcrivat a naltc (I. I'roizvodnja /c1je/.ne rude

19. 20.

21.

SEKTOR

I. lIckuoprivrcda I'ro izvodnja ug ljcna .\. I'rerada ugljena

.)0. I'roi/vodnja prchramhcnih pro izv,

.) I. I'roi/vodnj;\ pica .)2. I'n,i/vodnja sloi"nc hranc

).). I'roi/vodnja i prcradu duhuna

i4. (rraricka djdalnosl

.'S. l'ruizvorlnja raznovrxnih proizvo.Ia

.)(1. l'oljoprivrc.lairihnrst vo

.n. Sun\~\rslvo 'x. Vodoprivreda .1(). Visokogradnja

-Ill. Niskogradnjaihidrourndnj« -II. lustulacijskii/~I\'I'sniradovi

"12. I'roructivcz.c

cU. Ir;,o"ina

12

~'i. lall;llske llsillge.iopravci lel. Kumunaluadjdalllost ·17. Osl;dcproi/\'odIlC-llslllgL'

~S. Slari Illatcrijal i olpaci

I!l<lll'NO

GI;l\(\ I/ Platlli bilans

·~h.-W 2.20 .2.S() -t7.0h 1.-tO -tlt)() 1.00 I.W -~2.20 0.70 21.10 0 ..20 O.2() 21.1 () (UO

000 0.00 0.00 0.00 0.00

'iU, 7.7S 10.11-t 'i'i.Yj -tA

"U prvorn stupcu tabele prikazali SIllO udio materijalnih troskova u

vrijednosti jedinice proizvoda svakag sektora prije c1evalvacije. U drugorn stupcu posebno smo iskazali udio uvoznih intermedijatarnih troxkova u strukturi vrijednosti jedinice pro izvoda svakog sektora prije dey al vac ije cIinara. U trecen1 i cetvrtom stupcu pokazali smo udi0 uvoznc koruponente. a zatim i ukupnih materijalnih troskova u vrijednosti proizvoda svakog sektora nakon 30-postotne c1evalvacije

dinara.

Kao sto vidimo iz tabele, devalvacija dinara za j(yYr uticala je na porast ukupnih troskova jllgoslovenske privrede (na temelju njezine srrukture

iz llJ76. godine) za oko4,4°1r.

Zbog raz.licitog xtupnja direktne uvozne ovisnosri pojeclinih sektora, i

ut icaj 30-postotne devalvacije dinara na rrosk ove proizvodnje pojedinih sektora bio je razl iCil.

Najveci porast ruaterijalnih troskova zbog 30-postotne devalvacije dinara bio je u sektoru prerade ugljena od 21 %, scktoru proizvodnje naftnih derivara IlJ,2%, II sektoru prerade keniijskih proizvoda 12(;;', u

sek toru proizvorlnje kemijsk ih proizvoda 10,6°1r, II sektoru prerade kauc uka 1O,3°1r ".()

Trgovinski bilans je jedna od najvaznijih stavki platnog bilansa veceg broja zerualja, a posebno zemalja II raz.voju. Trgovinski bilans je

posebno znacajna stavk a platnog bilansa zerualja Ll razvoju zato sto se ove 1,enllje uk ljucujII U niedunarodnu podje!u rada uglavnon1 putern

xpoljnotrgovinske razmjene. Pored toga, Ll ovim zemljarna xu trzista novca i kapitala nedovoljno razvijena, te je bilans kapitalnih transakcija

m.mje znacajan.

Za zerulje II razvoju spoljna trgovina prcdstavlja dopunski faktor rasta.

Preko spoljnotrgovinske razmjene ove zernlje dolaze do savremene tehnologije i savrernene oprerue.

Teorije spoljne trgovine uglavnom se bave pitanjem spoljnotrgovinskog irupulsa. One daju odgovor na piranje zasto dolazi

(ll;l\;) i / Platui bilans 13

do rncdunarodne razmjene, zasto se neki proizvod pojavljuje kao izvozni iii uvozni proizvod. Na drugoj strani, nivo ukljucenosti Zellllje II n.cdunarodn u podjel u rnda, odnosno obim i vrijednost spoljnotrgovinsk ih transakc ija zernlje odreden je nizom faktora. Meehl

njirna izclvojili bisrno: cijene - u srnislu relativnog odnosa dornacih i

inosnanih cijena, nacionalni dohodak, te strukruru proizvodnje.

Cijene prerlstavljaju faktor konkurentnosti nncionalne privrede 1I mcdun.uodn im ekonon rskim odnosima. Zemlja koja izvozi svoju robu

po cijcnama niz im od konkurencije, uormalno, ima suficit trgovinskog

bilanxa. Zendja, cije xu cijene vise od cijena u drugirn zemljania ne

:-;;11110 cia ce biti nekonkurentna u iZVOZll, nego ce uvoziti robu iz drugih lenlalja. Tak va zenilja ce imari deficit trgovinskog bilansa.

Tabela 2.

Izvozne cijene i izvoznekih razvijenih zemalja

lzvozuc cijcnc

liS!) V «lumeni/S()Z~1(:--lo(l;1

r;l:--la) I ()(,7-71. 1<)7\-74. 1%7-7\. 1\>71-7-1. 1%7-71. 1<)71-7-1. I[·dIIClI.'-.!-:'\ 2.S 17.\ ).h 12.-+ 12.7 1IA Sl~Nj"Il\;\Lkd l.4 17'<1 1.\ (1.2 IO.() \2.2 ILdii,\ u) I".) 3.-+ I S.2 10.7 S.f, 1"1',111 2.S i <).2 2.) I.U 1\).3 <).)

\ .Ilr'I1;IIHld 2.) 14.U ).X I).; '1'.7 (d\

'),\1 ) .\.'1 I S.t .\.4- I)A ).2 13.f1

lzvor: R. Rodriquez, E. Curter- International Financial Management, xtr. 3.').

/vk o pogledarno izvozne cijene izrazenc u dolarima iii nacionalnim va lut aIIIa, primijeticerno cia su izvozne c ijene rasle mnogo brze u

pcriorlu IlJ71-74. god. nego u periodu 1tJ67-71. god. Visoke stope

inflacije u razvijenim zcmljama u ranirn sedamdesetirn godinama odrazi le su se na cijene izvoznih proizvoda.

"U periodu 1967-71. god. dvije zernlje sa najvisom stoporn rasta izvoznih cijena izrazenih u nacionalnim valutama, Francuska i V. Britanija, devalvacijorn su vise nego kompenzirale porast dornacih cijena. Tako su cijene Francuske i V. Britanije izrazene u dolarima

imale najnizu stopu rasta u periodu 1tJ67-71. god. Zahvaljuj uci tome

l-r.mcuska je zabiljezila najvecu stopu rasta izvoza od 12,7%i. Medutim, V. Britanija nije bila tako uspjesna. Njen izvozni volumen je bio medu

14 GI(\\,a I / Platni bilans

najnrzrm. Elasricnosr izvoza prenla cijenama bila je znatno vera u

Francuskoj nego II V. Britaniji. Niska cjenovna elasticnost izvoza je karakterisricna za njeniacki izvoz. Iako je revalvacija njemacke marke u

I tJ6tJ. goel. izazvala veci porast izvoznih cijena izrazenih u dolarima,

izvozni volunien SR Njernacke ostao je iznad 10%. Na c1rugoj strani, cini se cia SAD i Japan izvoze robu koja je elasticna na prornjene cijena. Stopa rasta izvoznih cijena SAD bila je medu najvisiru u posrnatranorn periodu, pa je volumen izvoza SAD rastao najsporije. Japan je irnao najniz: rast izvoznih cijena i istovremeno najvisi porast

voluruena izvoza.

lJ petiodu ItJ71-74. god. SAD xu imale jednu od najnizih stopa rasta izvoznih cijena, ali i najbrzi porast volumena izvoza. Japan sa najvisom xtopom rasta izvoznih cijena bio je suocen sa znacajnirn smanjenjem

volurncna izvoza u periodu ILJ71-74.gocl."7

Cijene predstavljaju znacajnu deterrninantu trgovinskog bilansa pojedine nacionalne privrede. Isto toliko znacajno koliko pitanje nivoa cijena je i pitanje faktora koji odreduje nivo cijena. Meehl osnovne Iaktore spadaju: prociuktivnost rada, tehnicki progres i nivo nadnica. Ovi faktori stoje 1I pozadini izvoznih cijena pojedinih zemalja i

odreduju konkurentsku sposobnost pojedine nacionalne privrede 1I 11lee! unarodn im ekononiskiIII odnosinlao

Tabela 3.

Cijene na veliko, nadnice i industrijska proizvodnja izabranih razvijenih zemalja

Cijenena ve liko Nadnice Indust.. proizvodnja

1%7-71. 1971-7+. 1%7-71. IlJ71-74. 1%7-71. IlJ71-7+. SRNjl'-IIl~lcb 2.') 7.S lJ.(, IO.l) X.I 2.9 Ir~IIICllska +.(, IS.7 l().l) _IS.(' 7.0 S.I 11;t1lja U 19.7 l).S 1"l.X +.1 (d)

.I~q';111 IA IS.3 14..1 IlU, I LX 7.2

\'.lIrilanija S.X I1.7 9'<, I-+.() 2.-+ 1.9

S/\I) .U 12.0 o.o 7.2 J.(, S.2

Izvor: R. Rodriquez, E. Carter - International Financial Management, str. 35.

Rangiranje zerualja prerna stopi rasta cijena na veliko slicno je rangiranju prerna stoparna rasta izvoznih cijena izrazenih u lok alnim valutama. LJ periodu 1967-71. god. Njernacka i Japan imale su najnize

(;1;1\;\ I / Pl.nui bilans 15

~topc r.ixru i cijena na veliko i izvoznih cijena. Francuxka i V. Britanija in.ale xu n~ivise stope rasta cijena. U periodu 1tJ71-74. goel. SR Njcmacka je imala najnize stoperasta cijena naveliko i izvoznih cijena.

lralijaje irnala najvise stope rasta icijena na veliko i izvoznihcijena.

Promjcne II kretanju nadnica i industrijske proizvodnje predstavljaju pokllsaj cia se zaviri u pozadinu promjena cijena. Pri tome nadnice se uz.imaju kao trosk ov: rada, a industrijska proizvodnja kao jedan od elernenata u izracunavanju procluktivnosti rada. U oba perioda rast n.idnica bio jc najvisi u Japanu, a najniz: u SAD. Uz SAD nizak rasr n.uln ica imala je V. Sriranija. Medutim. i SAD i V. Britan ija imale xu n.ijn i.z,u stopu rasta industrijske proizvodnje u periodu 1tJ67-71. god. U periodu ItJ71-74. god. SAD Sll poboljsale svoje performanse indusuijske proizvodnje. Japan je u oba perioda irnao najvisi rust uadnica. ali je u oba perioda iniao i najvisi rast inciustrijske proizvodnje.Moglo bi se reci cia je porast nadnica u Japanu u periodu

1t)67-71. gocl. bio vise nego kompenziran poraston1 industrijske

proizvodnje. Medutim, relarivno velik porast izvoznih cijena Japana u periodu IlJ71-74. goel. upucuje na konstataciju da porast proizvodnje vi

se

;\ ac ionaln i dohodak zernlje irna vel ik uticaj na formiranje trgov inskog hi lansa. Porast nacionalnog dohotka dovodi do porasta ukupne pot rosnje. Pri tonIe se cIio uvecane potro snje real izuje lIYOZOill iz

ino stranstva. Ko liki clio nacionalnog clohotka ce otic: na llVOZ zavisi, pored taktora kao sto su: granicna sklonoxt uvozu, elasticnosr uvoza

prcniacijcnama, j ocl dinarnike nacionalnog dohork a dornace privrede u

orinosu nn kretanje nacionalnog c1ohotka zemalja osnovnih

~puljnotrgovinsk ihpartnera,

Nairne. svjetsk a privrerla je izlozena ciklicniru kretanjima. Ciklusi u svjctsk oj privredi se prenose iz jeclne zendje u drugu. Zavisno od toga

cia Ii jc dornaca privreda u fazi L1spona iii depresije forrnirace se i saldo

trgovinskog bilansa. Visa stopa rasta drustvenog proizvocla u zemlji od stope rasla u medunnrodnom okruzenju dove see. po principu spojenih po suda, do veccg uvoza. a nianjeg izvoza i prenla tome do deficita trgovinskog bilansa.

Znacajan faktor koji .ie, na primjer, cloyeo clo pOl-asta deficita jugoslovenskog platnog bi lansa nalazi se u cinjenici " ... sto .ie tOk0I11

1974. i I t)7). god. doslo do radikalnog obrta u odnosinta iZllledu stopa

16 Glava IIPlatni bilans

odgovarajucinl stopama rasta kod nasih najvaznijih vanjskotrgovack ih partnera. Kako je, dobriru dijeloru, upravu zbug svjetske energetske krize, svjetska privreda tokom 1974. i 1975. god. prolazila kroz

ruzdoblje najvece ckonornske krize od 1929. god. naovaruo - stope rusta indusnijxki razvijenih zemalja u IlJ74. i 197'5. god. pale su na oko

U,2c,'/r, oclnosno minus O,9°/r - to su se radikalno pogorsali uvjeti za

mcdunarodnu ekspanziju jugoslovenske privrede. Meduti nI, istovrerneno sa tako radikalninI pogorsanjeru ulx~eg stanja privredne

konjunkrure II svijetu, jugoslovenska privreda ostvaruje upravo 1I 1974. god. a dobrirn dijelorn i II 1975. god, neobicno visoke, gotOYO rekordne, stope rasta drustvenog proizvoda. Drugirn rijecima, J ugoxlav ija se tada jay lja kao svojevrsna "lokonrotiva" koja

ckspanzijoru svoje unutrasnjc potraznje djeluje izrazito ekspanzivno ne

s.uuo na svoj razvoj vee i na razvoj privrecle i njenih najvaznijih

vunjxkotrgovnckih parrncra ... Naravno, tako velike razlike 1Irelativnirn xt oparna rasta, intenzific iran i jos vrlo jakin: pogorsavanjern odnosa

vanjskotrgovack ih cijena, morale xu se odraziti II obliku radikalnog

povecanja apsolutnog i relativnog obujma deficita tekuce platne

bilance.:'"

2. Bilans usluga

Osnovne pozicije bilansa usluga iIi nevidljivih transakcija tekuceg platnog bi lansa sacinjavaj u: turizaru. transport i osiguranje, te stavke

tzv. faktorskih usluga II koje spadaju: karnate, dividende, rojaliteti.

Diu inostrane kupovne snage koje rezidenri transferisu 1I inostranstvo

svoj im turistickim putovanjima registruju se kao c1evizni odliv II

hilansu placanja. Turizam, svakako, predstavlja i izvor sticanja deviza, i

to onda kada strani turisti koriste oclredene turisticke llsillge u zernlji. Buduci sa se ovdje racli 0 prenosll kupovne snage, koja je najvise povezana sa licnirn prirnanjima pojedinaca, mozemo reci cia bilans ruristicke razrnjene zavisi najvecirn dijelom od relativnog nivoa nacionalnog dohotka zemlje prerua inoxtranstvu, te od relativnih odnosa cijenaturistickih uslugaII pojedinirn zemljama.

Bilans transporta povezan je sa trgovinskiru bilansorn, te stanjern nivoom razvijenosti transporta II dornacoj privredi.

Bilans faktorskih usluga je funkcija n iedunarodnog kretanja kapitala. Direktne investicije iii porttolio-invcsricije predstavljaju oblike ruedunarodnog kretanja kapitala. Zentlja izvoznik kapitala, odnosno

(;1;1\;1 I / PI:llni bilans 17

njcni rez.identi, plasiraju kapital u inostranstvo u ocekivanju odredenih prinosa kao sto xu profit, dividendo. karnate. Zemlja koja je znacajan izvoznik kapitala moze ocekivati pozitivan bilans faktorskih usluga koji

l\lk mozc korupenzirati i vee i defic it trgov inskog bi lansa,

3. Jednostrani transferi

Bilans jerlnostranih transfera iii unilateralnih placanja obuhvata

u.uisakcije koje nemaju kontrastavku. Najcesci oblik jednostranih

Iransfcra Sll pok Ion i. Jednosnan i transferi 1l1OgU biti zvanicni i privatn i.

Zv an icni jednosrran i transferi in icirani su od drzave i obuhvataju, npr, pcnzije, reparacije, drzavnu POlllOCjedne zemljedrugoj zemlji. Privatni transferi obuhvataju pok lone, doznake isl.

4. Kapitalne transakcije

Mcdunarodno kretanje kapitala predstavlja transfer kupovne snage izrucdu rezidenta i ncrezidenta. U sk ladu s tim bilans kapitalnih

transakcija predstavlja pregled neto-promjena dugovanja i potrazivanja

ze.rulje prellla inostranstvu U odredenom vremenskorn periodu. Sa stanovista vrernenske diruenzije medunarodno kretanja kapitala moze st' posmatrati kao kretanje dugorocnog i kratkorocnog kapitala. Pri rome, ruedunarodno kretanje kapirala do 1 godinu predstavlja krark orocni kapital. 0 dugorocnoru kretanju kapitala govorilllo ako se r.idi 0 medunarodnoru kretanju kapitala na rok duzi od godinu dana. Podje la na dugorocni i krarkorocni kapital nije uvijek tako jasna ni

prccizna kao sto to na prvi pogled izgleda. Ponekad se kratkorocni

kapital rnoze pojaviti u funkciji dugorocnog kapitala. Tako, npr. nakon devalvacije dobra 1'071. god. zapazeno je 1I platnorn bilansu SAD

veliko medunarodno kretanje kratkorocnog kapitala. Prateci kapitalne transakcijc. urvrdeno je cia je nekoliko niilijardi dolara napustilo SAD i n<lslo svoje utocikte u SR Njemackoj. Na prvi pogled ovakvo iuedunarodno kretanje kratkorocnog kapitala bilo je neocekivano.

Nairne, 1I xlucaju devalvacije dolara nije se ruoglo, po logici stvari,

ocek ivati tako snazan odliv kapitala iz dolara i njegov priJiv u njemacku valutu sklonu revalvaciji po osnovu direktnih iii portfolio-invc sticija. Nairne, konverzijom dolara II OM pojedini vlasnik dolara dobio bi za svaki dolar manje maraka nakon devalvacije nego prije dcvalvacijc. Na clrugoj strani, devalvacijorn dolara postale su za

.uucricke rezidenete skuplje investicijeII SR Njernackoj. Ipak, ogroman

priliv dobra II SR Njernacku upucivao je na zakljucivanje da je unosnije danas investirati u SR Njemacku nego nesto kasnije kada ce

18 (JI;\\;\ 1/ Pl.nni bilans

isla investicija postati jos skuplja nakon nove i ocekivane devalvacije dolara. U ocek ivanju nove dev alvac ije do lara ogronm<l masa kratkotocnog kapitala "odsel ila" se iz SAD u SR .Njernncku popriruivsi

oblik dugorocnog kapitala.:"

Osnovn i 0bl ici medunarodnog kretanja dugorocnog kapitala xu: direktne investic ije i portfolio investic ije.

D irek tne investic ije predstav Ijaj u rued unarodno kretanje d ugorocnog kapitala koje je motivisano profitom i uz to sticanjem prava vlasnistva, kontrole .i upravljanja nad privrednim subjektom u inoxtranstvu. Konvencionalno se smarra da je lCY/r vlasnistv.i nad privrednim subjektoru u inosrranstvu krirerij koji je dovoljan za sticanje prava kontro le i rukovoe1enja. Direktne investic ije xu 1t)14.goel. ucextvovale u ukupnorn medunarodnorn kretanju privatnog kapitala sa 14(1/r. Udio direkrnih investicija II ukupnorn kreranju mee1unarodnog privatnog kapitala 1t)70. god. bio je vee 7)(!r.11 Osnovni subjekti nosioci d irektn ih inostran ih investicija xu uansnacionalne korporacije iii

multinacionalne korupanije. 0 multinacionalnim kompanijarna

govorinlo kada kornpanija pocinje cia plan ira, organizuje i kontro lixe proizvodnju i poslovnu politiku u intemacionalnim razmjerama. Multinacionalni sisrem, dak le, predstavlja integraciju faktora proizvodnje (finansijskih, tehnologije, marketinga) u medunarodniru razmjerama na princ ipinia specijal izac ije i medunarodne podjele rada sa ciljern runk simizacije profita i rasta korupanije.

Mada xu motivi koji pokrecu multinacionalne korupanije brojni, nlOgli bixmo .reci da je osnovni niotiv, pokretnc poxlovanja ovih kompanija u

niedunarodnimrazmjerarna, profit. Drugo pirunje je pitanje faktora koji

omogucavaju cia multinncionalna kompanija oxtvari veci profit u ino stranstv u nego u zernlj i. Jednom u piranj u Ilioze biti trzi ste, odnosno ve licina trzista. U takvorn slucaju multinacionalni sisrem se horizontalno integri se, a ostvaruje vee i profit u inostranstvu na osnov u znanja i ekonomije obima (Coca Cola). U drugorn slucaju to rnogu biti prirodni rexursi. Tada se multinacionalni sistem vertik alno integrise (Anakonda i dr.). U rrecem slucaju okosnica penetracije i razvoja u ino srranstvu .ie jefrina radna snaga. Jettina radna snaga Jugoistocne Azije je utieala na to cia se veliki broj Illultinacionalnih kompanija locira u tOIlle regionu, koji je tako postao izvozna platforl11a I1lUltinacionalnih kOl1lpanija.

(l1;l\'il 1/Platni bilans 19

I.a raz.l ik u oel direktnib-invcsucija portfolio investicije predstavljaju mcdunarodno kreranje dugorocnog kapitala koje nije povezano sa

inrcrcsorn efekrivne kontro Ie nad privredn iIII subjekton1 L1 inostranstvu.

POIIto Iio invest itor ulaze kap ital u raz.lic ireforme hartija od vrijednosti

II ino-transrvu koje IlIU dono-.e oclrecleni prihoel - dividende. U

portloli0 invesricije ubrnja se i d ugorol'ni krcdit z.a finansiranje spoljnotrgovinskih transakcija."

5. Kratkorooni kapital

Medunarodno kreranje kratkorocnog kapitala moze biti autonomno i

kornpcnzirajucc. 0 autonomnom kretanju kratkorocnog kapitala

~1ovorin ro onda kada se kratkorocni kapital pokrece u medunarodn im lazlll.leran ra 11rotivisan oelreden i111 pri hodorn. U takva kretanja

kr.ukorocnog kupitala spndaju: spoljnotrgovinski krediti, poslovi .nhirraze i spekulativno kretanje kapirala. Sl)oljnotrgovinskikrediti povezani xu sa uvozoni i izvozoru robe. Rezident, npr., moze plasirati xvoju robu u inoxtranstvo na kredit do 1 godine.. Tada rezident stice kratk orocno potrazivanje u inosuanstvu. Ovakosteceno potrazivanjeu inoxrranstvu predstavlja rnedunarodno kretanje kratkorocnog kapitala. Inostrani uvoznik je kreditiran oel rezidenta jzvoznika na period od 1 uodinll.

lJ okviru arbitraznih poslova radi se 0 takvorn kretanju kratkorocnog

kapu alu koje je ruotivisano raz.likom kamatnih stopa od jedne do druge nacionalne privrede. Poclsticaj z.a arbinazne poslove postoji sve dotle dok .ie razl ika kan iam ih stopa veca oel raz] ike izmedu prornptnog i tcrruinxkog deviznog kursa valutezerulje plasniana.U

o

deviznih kursova pojedinih valuta. Spekulant tezi cia: svoj kapital preseli u

v.ilutu sklonu revalvaciji isto tako kao sto zeli cia pobjegne iz valute sklone

dcvalvaciji.

Placanja "lead" i "lag" povezana xu sa ocekivanjem prornjene deviznih kursova, ali xu prakticno 1I vez.i sa spoljnorrgovinxk im operacijama. 0 "lead" placanju jli placanju unaprijed govoril1lo onda kada rezident ocekuje revalvaciju val ute 1,emlje spoljnotrgovinskog partnerai zbog toga ubrzava placanje. 0 "lag" placanju, odnosno odlaganju placanja govorinlo onda kada rezident odlaze placanje ocekujuci devalvaciju valute zemlje partnera.

20 GI;l\';) I / Pl.uni bilans

Kornpenzirajuca kretanja kratkorocnog kapitala neniaju poslovni ruotiv. Kompenzirajuci kapital ima za cilj cia pokrije deficit platnog

bilansa, oclnosno cia izravnaaktivne i pasivne xtavke platnog bilansa. U

xlucaju deficita platnog bilansa uvoz kupitalafonuira dopunsku ponudu deviza na deviznom trzistll. Na taj nacin se ponuda i potraznju deviza dovede 1I ravnotezu, a kratkorocni kapital postaje izvor finansiranja defic ila platnog bi Iansa. Jedan od najcesci h obi ika korupenziraj uceg krcranja kratk orocnog kapirala xu "swap" poslovi. "Swap" aranzrnani zakljucuju se izrnedu centralnih banaka dvijuzerualja. Kod "swap" posla prakticno se radi 0 pozajn iljivanju inostrane kupovne snage na odredeno vrijerue uz obavezu zajnioprimca da kredit vrati II zenilju porijekla II

odredenom, dogovorenom roku.

6.Bilans monetarnih rezervi

Monetarne rezerve predstavljaju jedan orl rzvora mcdunarodne likvidnosti nacionalne privrede. Pod ruedunarodnorn likvidnoscu podrazuruijevarno sposobnost zerulje da finansira kratkorocne obaveze

prerna inostranstvu, odnosno cia finansira deficit platnog bilansa i

podrzava devizni kurs nacionalne val lite vlastitirn monerarnim

rczcrvama iiikratkorocn im zaduzenjem II inostranstvu.

Monetarne rezerve zernlje xacinjavaju: zlato, devize, specijalna prava

vucenja i rezervna pozicija zemlje kod Mec1unaroclnog monetarnog fonda.

Bilans monetarnih rezervi u funkcionalnoj je vezi sa stanjern platnog

bilansa. U principu suficit tekuceg platnog bilansa oznacava da xu

prirnanja iz inostranstva veca od placanja inosnanstvu. Tada dolazi clo

porasta monetarnih rezervi zemlje. U xlucaju deficita tekuceg platnog bilansa placanja prenla inostranstvu su vcca od prirnanja iz inostranstva. Monetarne rezerve tada imnju tunkciju finansiranja deficita platnogbilansa.

Govoreci jezikorn knjigovodstva, xmanjenje monetarnih rezervi pojavljuje se II platnorn bilansu kao kreditna stavka. IZVOZOIlI monerarnih rezervi, tj. njihovirn smanjivanjeru kornpenzira se deficit platnog bilansa, po principinia dvojnog knjigovodstva, akumulacija, odnosno porast monerarnih rezervi pojavljuje se LI platnorn bilansu kao

(11,,\;1 I / Platui bilans

7. Greske i propusti

21

Rubrik a greske i propusti pojavljuje se u platnom bilansu zbog problcnra oko regi srrac ije spoljnotrgov insk ih transakcija. Jedan dio ovih nansakcija zaobilazi norrnalne kanale prorneta (earinu) pa ostaje I1Cregislrovan, dio transakcija se realizuje krajern godine pa ostaje Ilcrcgistrovan 1Idatoj kalendarskoj godini i sl.

Rubtik a greske i propusti nije uvijek zanernarljivavelicina, Stavise, ona ponekada registruje vrlo znacajna odstupanja i znacajne vrijednosti. U plutnoru bilansu SAD za 1<J71. god. u rubrici greske i propusti z.ibiljezen je odliv kapitala od cca ll rnlrd. dolara, a u }973. god. odliv kapita!a u vrijednosti od 4,2 rnlrd. dolara. Tom prilikom se radilo 0 udl ivu kratkorocnog kapitala iz SAD II funkciji direktnih investicija."

BILANS NETO-IMOVINSKE POZICIJE

Pored rermina platni bilans i devizni bilans, U niedunarodnirn finansijarna susrecemo se i sa pojmorn bilansa neto-iruovinske pozicije prcma inostranstvu.

()vaj bilans predstavlja pregled stanja ukupnih dugovanja i potrazivanja zcmlje prenla inostransrvu. On je posljedica kuruulativnih deficita -xuficita tekuceg platnog bilansa i daje pravu' sliku spoljnofinansijske z.aduzcnosti zernlje prellla inostransrv1I. B ilans neto-imovinske pozicije

.It' rezulrat poslovanja nacionalne privrede sa inostranstvom II prcrhodnim periodirna.

22 G\;}\(l I / Platrn bilans

PLATNI BILANS I NACIONALNA PRIVREDA

Analizomrrgovinskog bilansa POIllOCU input-output tcbe!e vidjcli xruo

cia postoji znacajna povez.anost jzmedu spoljne trgovinc i nacionalne privede. Izvoz predstavlja dio finalne potrosnje nacionalne privrede, dok na uvoz odlazi clio dornace agregatne potraznje. Povezanost izmedu spoljnotrgovinskih tok ova i nacionalne privrcde je veoma xlozene i interakcijske prirocle. Tak o deficit platnog bi lanxa moze cia bude clopunski fakror razvoja dornace ek ononuje, ali isto tnko rnoze cia se pojavi i kao Iimitiraj uci faktor njenoga razvoja.

U analizi interakcijske povez.anosti nacionalnc privrede i spoljne trgovinepoci cerno od zatvorene ekonornije kao jednostavnijeg slucaja. Nakon toga cemo pitanja i relacije proizvoclnje, potrosnje i rasta rnzrnatrati U otvorenoj ekonoruiji.

SLUCAJ ZATVORENE PRIVREDE'

U zatvorenojprivredi, dakle privrecli koja nema ekonoruxkc oclnose sa inostranstvom, proizvodnja je funkcija raspolozivosti faktora proizvodnje i tehnickog progresa. Uk upna proizvodnja u zatvorenoj privredi, odnosno njen dohodak (Y) ruoze se rasporediti na razne obI ike potrosnjc, kao slo xu: opsta porro snju (C), invexriciona potrosnja (I) i drzavna potrosnja (G). U zatvorenoj privred i uk upna potro cija mora se kretati Ugranicarna raspol ozivc proizvodnje, odnosno dohotka:

Y

=

Agregirarno Ii razne obl ike potrosnje (C, LG) u jednu varijabl u koja prcdstavlja jedinstven oblik potro snje (A) doci cemo do nove jednacine:

CJ!a\;1 1/ Platui bilans 23

Ako je ukupna apsorpcija jednak a ukupnoj proizvodnji, tada se proizvoelnja nalazi u funkciji tek uce potrosnje, dok se privreda z.arvorene ekonon lije oelvija na n ivou proste reprodukc ije.

Mcdutim, uk upno raspoloziva proizvodnja (Y) ne mora biti apsorbovana II cjel in i II tekuceni vremenskoru periodu. Sa stanovi sta proizvoelnje nova jednacina izgleciala bi ovak o:

y=c+I.

Sa stanovi sta potrosnje irnal i hisnio tada jednac in u:

y

=

+

Pri tome je ocigledno cia ako su:

y = C

+

+

a C

=

=

(3)

(4)

(5)

Ukoliko je tekuca proizvodnja veca od tekuce potrosnje, tj. ak o je Y>A, nacionalna privrecia stedi dio nacionalnog dohotka. Steclnja predstavlja osnovicu novih investicija, pa, prel1la tome, osnovicu pros,irene reprociukc ije.

MUlTIPllKATOR U ZATVORENOJ EKONOMIJI

Izruedu investicija i proizvodnje postoji korelativna veza. Porast invcsticija ciovodi clo porasta proizvocinje. To je prva relevantna postavk a od koje polaz.inio II analizi niultiplikatora u zatvorenoj piivredi. Druga relevantna postavka je cia investicije ne zavise od visine dohotka (Y). Logika druge postavke sastoji se II tome cia samo nove investicije mogu doprinijeti porastu proizvodnje i dohotka, a ne i one investicije koje xu vee formirale posrojeci dohodak. Treca postavka od koje polaz.imo sastoji se u tome cia je potrosnja funkcija dohotka

odnoxno ciapotrosnjnzavisi oelclohotka.

Kako je stednja raz.l.ika izniedu uk upne proizvodnje (ciohotka) porrosnje, onda je i stednja z.avisna prorujenljiva.

24 GI;l\,! IIPlutni bilans

Sa porastom dohotka dolazi do porasta potrosnje i stednje. Koliko ce uz dati porast dohotka porasti stednja, a koliko potroxnja, zavisi oel granlcne sklonosti potrosnji i granicne sk lonosti stednj i. Gran icna sk lonost potrosnji oznacava odnos izrnedu prirasta proizvodnje,

AC

oclno sno dohorka i ptirasta pouosnje: - . L\

Y

Granicna sklonost stednji predstavlja odnos prirasta stednje i prirasta L\S

clohotka: - .

i1Y

Granicne sk lonoxti potrosnji i steclnji C

izvedene xu iz prosjecnih

S

sk lonosti potrosnji: - i prosjecne xklonosti stecinji: - na osnovu

Y

Y

funkcionalne povezanosti potrosnje i stednje sa dohotkorn.

Nasi ici 1. prikazane xu relac ije izruedu potrosnje i dohotka. Lin ija od 4)" prcdstavlja moguce kombinacije potrosnje i dohotka na kojinia Sll porrosnja i dohodak jednaki. Vertikalna raz.lika izrnedu linije 45" i krive potrosnje, desno od ravnoteznog nivoa dohotka (y"), pokazuje da se sa porastorn dohotka, a zavisno od granicne sklonosti potrosnji i stednji, javlja din dohotka koji nije apsorbovan javlja se steclnja.

c r - - - : r ' - - . - I' Sly) v. Slikabr. 2. o '----7'---·--·---·-"·---;..-·-··--1-.---.----... y, Y Slikabr.l _ _ _- . L ... ..•.__•...•••...•. . ... ... V o

(il;\\<1 I! Pl.uui bilans 25

Uk ljucujuc: II rnzmatranje investicije na bazi vlastite akurnulacije, iruanio sljedecu kauzalnost: invesricije dovocie do porasta dohotk a. Uvecani dohodak se alocira na potrosnju i stednju saglasno granicnim sklonosti ma potrosnji i sleclnji. Zahv alj ujuc: lome, privreda ciolazi II 1l0VO <ianje ravnoteze, ali na visem nivou dohotka. Dakle, prirast uivesucija C0.l) ciovodi do poraxta clohotka U\V). Uvecani dohodak dovodi do porasta potrosnje (L\C) i prirastn stednje (.'-\S). Kako se II

/.~ltvorenoj ek onomiji uk upan Y dijcli na C

+

dohotkaU\Y) II odgovnrajucim proporcij.uua raspodjeljuje na /\C +L\S.

/J)ir\C i ,\S mora biti jednak I.

Pi1.inje rIl111tiplik.uora II zatvorenoj ekonomiji svotli se na piranja II kojoj nijcri (koliko) jcdna jedi n ica invest ic ija dovodi do porasta

dohorka. Multiplikator investicija pokuzuje cia ce porast dohorkn

iznositi toIiko kol iko iznoxi proizvod prirasra investrc1.1a (Al)

rcriprocne vrijednosti granicne sklonosti steclnji (f~S)(Slika br. 2):

(C»

Multipiikator II zatvorenojekonorniji prcdstavja reci procnu vrijednost gran icne sk lonosti stednj i.

Ako se podsjetimo ciaje L1S

+

=

prikuzati i na sljecieci nacin:

k=:\I _

1- ,"\C

(7)

Sllstina ruultiplikatora invexricija sastoji se u sljedecem: porast

invext ic ija dovodi do porasta dohot ka. Uvecani dohodak se rasporeduje na pouosnju i stednju. Stednja je dejekcija c1ohotka. Potrosnja je impuls (injckcija) razvoja. U skladu s tim, ukol iko je stcdnja rnanja, a potrosnjn veca, podsticaj rastu dohotka koji dolazi oel investicija bice vcci. I obratno, sto je stednja veca, a potrosnja manja multiplikativno clejsrvo invest icija na elohoclak bice rnanje.

2ft

OTVORENA EKONOMIJA

Clav;} I / Pl.uni bilans

Zatvorenoj ekonoruiji svojstvena .Ie ravnoteza izruedu proizvodnje (dohotka) i pot rosnjc.

La otvorenu ekonomiju karakteristicnaje sljedeca jednacina:

y = C+I +G +(X -- M).

(8)

/\greginnao Ii razlir ite viclove potrosnjc (C,

L

LlO LIkupn u apsorpc iju (A) dolazinlO do nove jedriacine za otvoren u privredu:

Y = A

+

Daljim aranziranjern jednacine dolaziruo clo toga cia je:

(X ---1\1) = Y A.

(9)

(10)

Li.icva srrana jednacine (X --- I'v1) predstavlja platni bilans. Desna strana jl'clnacine (Y A) prcdsravlja odnos izmedu raspolozive domace

pro izvodnjc (dohotk a) i potrosnje. Jcdnacinu mozemo napixari i na

sljecleci nacin:

B = Y --- A. (11 )

Prcma tome, ukoliko se doruaca apsorpcija krece 11 okvirirna domace proizvodnje i raspolozivih mogucnosri, platni bilans ce biti

ur.rvnotezen. Deficit platnog bilansa pokazuje cia zernl]a trosi vise oel

vlustitih raxpolozivih resursa, tj. cia zivi iznad svojih mogucnosti. Kada je

:lpsorpcija manja od vlastite proizvodnje, zemlja ima suficit platnog bilansa koji u iozcplasirati uinostranstvo.Nacionalna privreda tada izvozikapital.

Zcntlja irna e1eficit platnog bilanxa kada je apsorpcija veca oel I:ls[Jolozivog dohotka. Visak potrosnje nacionalna ekonomija moze l'inansirati smanjivanjern monetamih rezervi, tj. isto tak o kao sto pojed ino dornac instvo moze trositi vise sredstava od oni h koji n ia raspolaze popunjavajuci taj jaz srnanjivanjem stednje.

II drugorn slucaju nacionalna privreda rnoze finansirati visak potrosnje zacluzi vanjem LI ino stranstvu. odnosno isto kao sto pojedino

(jl;l\;1 I / Pl.uni bilans 27

doniacinsrvo niozc finansirati xuvisnu potrosnju zaduzivanjem kod han kc ilieventual no kocl prijatelja.

li <lucaju suticita platnog bilansa dornaca privreda rnoze kreditirari

inosnanstvo iii povecari svoje monetarne rezerve isto tako kao sto dornacinstvo mozc kred itirati prijarelje iii uvecati svoj u stednju.

SPOLJNOTRGOVINSKI MULTIPLIKATOR

Sa sranovista nacionalne privrcde izvoz ne predstavlja xamo nacm

<ticanja potruzivanja u inoxtranstvu i izvor c1eviznih sred-r.rva. Tzv.

autonon mi izvoz- izvoz koji nije rezultat postojece prorzvodnje

--porlxtice privreclni razvoj zernlje isto tako kao sto investicije djeluju na porust dohotka uz.arvorenoj privredi.

II iz.r.izu br. 8 izvoz irna prcdznak pius llpravo zbog toga sto predsrav lja

LlKtOI rasra nacionalnog dohotka. On je dio donlace proizvodnje bez

obz.ira na to sto xu izclaci za izvoz (placanja za izvoz) inostranog

porijckIa. U istoj jednacin i uvoz predstavlja negativn u vel ic inu. On je

diu iz.d.uka naciorialne privrcde, axastavni .iedio inostrane proizvodnje.

SagLtsno lome uvoz nije Iaktor rasta doruace privrede.

Mch.miz.un spoljnotrgovinskog ruuh iplikatora slican je mehanizmu

ruuhiplikatora investicija. On je i razvijen na idej: ntultiplikatora

invcxticija. Spoljnotrgovjnski multiplikator razvi Ii xu na pri n ijeru otvorcne ekononuje Machlup i Metzler.

llkupna proizvodnja nacionalne privrede moze se prikazati jednal'inonI:

y

=

Na drugoj xnani, uk upna potrosnja nacional ne privrecle moze se preclstaviti na sljcdeci nacin:

Y = C +S +M. (13)

Po demo Ii xada od sranja ravnoteze u kojem je uk upna pro izvodnja

.IL'dn~lkaukupnoj potrosnji, doci cemo do toga da su: