202
ošto a i čitatelji eàiàčitatelji,
pred vama je zadnji broj Holona u ovoj godini, koji smo kaoà štoà jeà ià aja ljeno
te elj oà pos etilià psihoa alizià uà ajši e à z ače juà poj a .à Tako,à od ahà ako à u od ika,àiào eàgodi e,àte atàot a aàka ikatu a,àzap a oà aloàu jet ičkoàdjelo,àakade skeà u jet i eà“a d eà‘adićàPa ać,àkojojàseài ovom prilikom zahvaljujem na njezinom vrijednom
prilogu.
P ià tekstà o ogaà te ataà či ià p ilogà(jezič oàsmo ga standardizirali) štoà a à gaà jeà poslalaà slovenska filozofkinja prof. dr. sc. Eva D. Bahovec, a kojim pridonosi filozofijskom iščita a ju
psihoanalize, odnosno problematiziranju nekih bitnih stavki odnosa psihoanalize i feminizma.
“ljedećià jeà adà takođe à s oà gaà p ilagodilià h atsko à jeziku à takođe à izà “lo e ije,à uà je uà filozof i iz .àp of.àd .às .àPete àKlepe àp o le atizi aàod osàiz eđuàteorije Jacquesa Lacana i
Gillesa Deleuzea, odnosno,à asup otà uo ičaje ihà asko akaà uà p o išlja ji aà d ajuà
spo e utihà islitelja,àkolegaàuàs oje àtekstuàus je a aà aàpo ez i eàiz eđuà ekihà jiho ihà koncepata. Zatim do .àd .às .àKata i aàPeo ićàVuko ićàuà aduà»Razumjeti razgovor strojeva:
Heideggerova ontologijaà p isućaà asup otà La a o uà a ti-humanizmu« propituje strojnu
inteligenciju i subjektivnost, odnosno ljudsku komunikaciju. Nadalje, magistar á teà Je ićà
ponudio je prilog u kojem p o le atizi aà psihoa alitičkià odelà uz oč ostià Chate i eà
Malabou i az ačuje z ogà čegaàsmatra da je psihoanaliza i danas aktualna. Ovdje bih
posebno pohvalio mladoga kolegu jer, iako mu je ovo prvi znanstveni rad, tekstom je
pokazao kvalitetno vladanje problematikom, suvisao stil kao i od eđe ànivo k itič osti, koju u
Holonu posebice cijenimo. Nakon toga dolazi tekst k jiže ika i izv. prof. dr. sc. Maria
V a čića u kojem predstavlja (mislim da je to prvi put u Hrvatskoj), ali i problematizira rad Paul Beatriz Preciado, odnosno iz osià ekeà s ojeà k itičkeà od ake od njezina koncepta.
“ljedećiàjeà adàfilmskog k itiča a i doc. dr. sc. Dejana Du ića koji u svojem tekstu prikazuje Freudovo problematiziranje homoseksualnosti, u kontekstu Tri rasprave o seksualnoj teoriji
teàp o esaàedipa ije,àkaoàiàpojedi aàtu ače jaàF eudo ihàsta o aào navedenoj temi. Nakon
P
203
toga, dokto a dà aàFakultetuàpolitičkihàz a ostià“ eučilištaàuà)ag e uàMa ojeàVišićàuàtekstu
kojiàp ilažeàus je a aà aàod eđe aàMa useo aàiščita a jaàià adog ad juàaspekataàF eudo eà psihoanalize, ali i prikazuje odnosno aà ekià ačin problematizira kritiku pojedinih
Ma useo ihàk itiča a.Naposljetku,àk jiže i aàiàd .às .àJad a kaàB čićàuàprilogu koji nam je poslala podsjećaà aà ekeàte elj eàsta keà‘i œu o aàiščita a jaàF eudo eàpsihoa alize.
Uàs ako àslučaju,às i àse navedenim kolegi a aàiàkolega aàzah aljuje àštoàsuàseàodaz ali,à ili sami javili, pozivu da prilozima pridonesu ovome broju štoàs oàgaàpos etiliàpsihoa alizi.
No, ovdje bih, barem ukratko, sk e uoàpaž juài aàjeda ,àzap a o,à e je ojata àslučaj,àštoàseà
dogodio prilikom pripreme ovoga temata tj.àdijelaàštoàpodliježeàekspe t ojà e e ziji. Naime,
jednoj sam osobi, koju neki u Hrvatskoj smatraju meritornom za teorijsku psihoanalizu
up a oà sa à jojà zatoà ià p užioà p i ilegijuà poz a šià jeà a sudjelovanje u tematu), poslao
ekspe t uà e e zijuà jezi aà ada,à alià o aà eà sa oà štoà goto oà jese à da aà ijeà ištaà
odgovorila, zahvalila se iàsl.à egoàjeà kakoàsuà iàtoàja ili,à ekiàšoki a ià i oo ,àdokàd ugiàpu ià
i iz aà ià sp d jeà sp a à tak aà či a à aà s oje à Facebook profilu pokrenula svoje s ià li čà
recenzentske osobe, pri tome o a jujućià s ojeà FBà p ijatelje/i eà puki à laži a,à
ko st uk ija a,à djelo ič i à tj. izvan konteksta prikazima dijelova recenzije itd. kao i o alo aža ajućià ašàčasopis.àTak oàjeàštoà eàsa oàs a ot oà egoàiàžalos o,à pose i eàštoà
dolazi od osobe koja je i edukatorica. Naime, s recenzijom se ljudi ne moraju slagati, ali tada
seàuz atiàsàp otua gu e ti aà iliàseà ap ostoàpo učeà ad.àOčitoàjeàkakoàdotič aàoso aàna
ekspertnu recenziju nije imala nikakve argumente, pa bi se ogloà zaključitiàkako se tu
je ojat oà adiàoàpukojà esigu osti,àf ust a ija a,àtašti iàitd.,àaàštoàjuàjeàià ag aloà aàtak uà neprimjerenu reakciju, odnosno daàpot ažiàpod škuà eupuće ih.à“àd ugeàst a e,ào ajàslučaj,à
iz eđuàostaloga,àupozo a aàteàdo odiàu pita jeà aàkojiàsuàtoà ači à ekià kojeàkaoàpo ez i/eà o ez i i/eà plaća o à ost a ilià aj išaà z a st e aà ià asta aà z a ja,à udućià daà očitoà isuà a iklià aà ak i ijskuà ià k itičkuà e e zijuà uà ko k et o à slučajuà odà ljudià izà pod učjaà
psihoterapije odnosno kliničkeà p akse; naime, smatrao sam to potrebnim, je à seà dotič aà
204
javno dramatizirati) .àDapače,àuàslučajuà a ede eàoso e,àdostaàjeàsi pto atič oàiàtoàštoàjeà
aj išaà asta aà ià z a st e aà z a jaà ost a ilaà ezà ijed oga (!) rada objavljenog u inozemstvu. Ali ipak, kolegica je na kraju, kojih mjesec dana od kada je dobila osvrte
e e zijeàiàd adesetakàda aàodàkadaàjeàpok e ulaàspo e utuàFBà»hajku«,àpo uklaà adàiàtoà samo uz »a gu e ta iju«à argumentum ad verecundiam) da je svoju neopozivu odluku o po lače juà adaà do ijelaà ako à štoà suà tekstà p očitalià ajugled ijià h atskià psihoa alitiča i.à Eto,à toà jeà o oà už oà štoà seà dogodiloà tijeko à p ip e eà o ogaà te ata,à ali,à a ede o à e je ojat o à eetič o àslučajuàusp kos,àjas oàjeàkakoàćeàHolo àiàdaljeài sistirati samo na kvaliteti i ozbiljnim recenzijama, i to nevezano tko su autori/ce radova.
No vratimo se na ono lijepo. Posebno mi je zado oljst oà štoà u ovome broju imamo
ekskluzi uà oguć ostà o ja itià pogla ljeà Od edišteà pis a:à De idaà ià La a àiz knjige, u astaja ju,à»Sit sam dekonstrukcije«: Derridina ultraetika, štoàjeàp ip e aà ašàvrsni filozof i p e oditeljà Ma ioà Kopić.à O ja aà kolegi eà k jige,à isto e e oà aà h atsko à ià talija sko à jeziku,à pla i aà seà zaà s edi uà sljedećeà godi e,à dokà o djeà p ilože iàesej nudi vrijedan prikaz
odnosa nekih misli Jacquesa Derridaa i Jacquesa La a a,à od os oà p užaà k aliteta à ià jasa à
u idàDe idao aàiščita a jaàLa a a.à
Nadalje, zah aljujućiàp of.àd .às .àLjilja iàFilipo ić,àuào o eà ojuàHolo a,àaàp iklad oàte atu,à
obja ljuje oà ià p ije odà e zijeà tekstaà kli ičkogà slučaja ,à auto i eà psihoa alitiča keà ià
kli iča keà Go a eà Bulat-Ma e ti,à štoà jeà p ot oà o ja lje à .à godi eà kaoà Sous les d o esà – leà d si ! uà .à ojuà f a uskogà časopisaàLa clinique lacanienne - revue internationale,à aklad ikaàÉditio sà s,àiàtoà aà st a i a aà .àdoà .,àaàzati àdijelo ,àiàsà
dopunom d ugi à kli ički à slučaje à zataška a je à žido skogà pod ijetlaà uà o iteljià jed eà
pacijentice ,à p eze ti a à .à stude ogaà .à kaoà Leà poidsà duà t au aà su à le fantasme
i o s ie t:à li i ueà d u à effa e e tà ide titai e na simpoziju Trauma, Temps, Histoire
(Trauma, Zeit, Geschichte ,àštoàjeàodà .àdoà .àstude ogaà .àgodi eàod ža àuàBeču,àiàtoàuà
205
z a àf a uski,à je uje à s o,àpose i eàštoàgaàjeàiàgđaàGorana Bulat-Manenti autorizirala. Uàs ako àslučaju,àd agoà iàjeàdaào i àp ije odo à ašojàja ostiàp uža oàp ilikuàzaàu idàuà iz a oàkli ičkoà iskust oàte elje oà aàlaka o skojàpsihoa alizi,àpose i eàštoàtak ihà ado aà na hrvatskom jeziku sasvim nedostaje kaoàiàzatoàštoàjeàLa a o oàst a alašt oà eđuà aši à
teo etiča i a/ka aà s eà popula ije,à alià ià često,à z ogà e azu ije a jaà od os o,à sà jed eà st a e,à edostatkaà kli ičkogà iskust aà ili,à sà d ugeà st a e,à epoz a a jaà filozofijeà te elj oà mislim fenomenologije, strukturalizma, dijalektike itd., ali i same frojdovske psihoanalize)
p ofa i a oà aà daà eà a odi à slučaje eà kadaà seà e uštoà »ke ija«à sa oà aà te eljuà sekundarnih ili tercijarnih izvora). Naposljetku, svim se spomenutim kolegicama i ovom
prilikom zahvaljujem štoàsuà a ào ogućileào ja uào oga,àzaàH atsku,àjedi st e ogàp iloga.àà
UàPjes ičko àkutkuào ajàputà o ja ljuje oà pjes eàštoà a àihàjeà izà“a aje aàposlaoà ladià ià
vrijedni z a st e ikà psiholog à ià k jiže ikà “el a à ‘epišti.à Oda aoà sa à t ià pjes eà izà
kolegina ciklusa “tilskeà jež eàuàpoeziji,àdokàoà ji aà eštoà išeàizàst uč ogàpe aàk jiže ikaàià
p ofeso aàk jiže ostiàDeja aàĐo đe ića:à»Mudrost i hrabrost ne idu zajedno, ali idu mudrost
iàsp e ostàdaàseàu adià eštoàd ugačije.à)aào uàp ilikuàtoàjeàekspe i e talna lirika, nastala na
os o uà jezič o-poetskih varijacija na opisivanje istog prizora (,Prosjak koji je umro kraj
ko tej e aʼ ,à“el a aà‘epištijaàpoàuzo uà aà“tilskeà ež e Raymonda Queneaua. Tri pesme
Elegič o,à ápost ofič oà ià Olfakti o,à t ià poetskaà sta ja,à tuž o,à iz e ad o,à i is o,à ,opse i ajuʼà adàjed i àp izo o .àO eàfo al oàp eslika ajuà ita àži ota,àkojiàseàpoja ljujeà
u novoj dimenziji, da buku i bes svakodnevnice ne opisuju, nego ih evociraju. Autor nastoji da tu realnost intezivira – daà pokažeà emir, strast i opasnosti koje vrebaju iz prividne
euz e i e ostiàs akod e ogàži ota.àČita à izàk eati ihàčitalačkihàzah ataàjeà eophoda à daà iàseàot o ioàputàuà o iàs etàpe ep ijeàià e ep ijeàpo uđe ihàstiho a.«
Za Prozni kutak izabrao sam, ovom tematuà a očitoàp iklad u,àodlič uà eo ja lje uàk atkuà
p ičuàk jiže ikaàIgo aà“tojako ića,àaàkojuà a àuà ekolikoà eče i aàlijepoàp edsta ljaà ladaà kroatologinja Ma i aàTkalčić:à»Igo à“tojako ićàu odià as,àk ozàza i lji u,àg otesk uàp ičuàSan
snova, u nadrealnu ià fa tastič uà kafkija skuà at osfe uà začud eà tjeles eà eta o fozeà
206
s e a ijaà jedi ià o likà p epoz a a jaà ià p ih aća jaà eljudskogà iz azioà p otago isto à pasà –
Guriel – štoà as,à ogućeà je,à upućujeà aà p epoz a a jeà ljudskostià jedi oà odà st a eà
a i al oga,à u uta à kojegaà p otago istà aà ko uà ià za ša a.à Gu ielà jeà uà jed o à t e utkuà ogućaà az akaàá a o eà po o e àp isut ostiàuà, ... àdo oàpoz atojàja i,àst a ostiàkaoà
takvoj, u kojojàjeàu eže ,àp e eže ,àpeče ,àkuha à aàuàs uàjeàsi o ,àjakoàsi o ʼ,àštoàk itičkià
ukazujeà aà či je i uà daà st a ostà zap a oà ià ijeà ideal a,à aà daà jeà sa à s o a ,à kolikoà godà začuda à io,à ogućaà e zijaà eskapiz a.à á a o à seà sa à uà s oje s ojà k o otopskoj petlji,
ipak,à asta ljaàuàpsećojàut o i.àNo,àzaà azlikuàodàKafki eàstudijeàusa lje ostiàiàotuđe ostiàkojaà poà gla ogà p otago istaà a i al oà eta o fizi a ogà uà elikogaà kuk a à za ša aà s ćuà – auto à a à uà o ojà k atkojà p ičià sà dozo à i o ič osti,à udià oguć ostà k ei a jaà lastitihà s e a ija,à oguć ostà ašta ja,à osta ljajućià k ajà edo eče i ,à sa à eza še i .à ,Ilià ipakà
e...ʼ«à
U kontekstu Likovnog kutka, kao i za naslovnicu ovoga broja, odlučioà sa à se,à takođe à
sukladno tematu, za nekoliko upečatlji ih nadrealnih slika akademske umjetnice Nadje
Jo a o ić.à Kaoà štoà jeà toà ašà o ičaj,à oà p ikaza i à slika aà eštoà iše,à uà u i ià Liko eà edita ije,à aà s ojà jedi st e à ià ijeda à ači à p ogo a aà ladià ià tale ti a ià filozofà Da i à Đi lić.à
Naposljetku doktorand pedagogijeà Nedi à Či ićà p ilažeà s ojà p ikazà k jigeà Vrednovanje
pedagoškogà adaàuàškoli:àsus etàsà etodičko àp akso p of.àd .às .àMuha edaàO e o ića,àsà
FilozofskogàfakultetaàU i e zitetaàuàTuzli,àauto aà ećegà ojaà ado aàizàpedagogijeàiàekologije.à
Naravno, uz željuàzaàugod i àčita je ,às i aàželi às eà aj oljeàuà .àgodi i.
