6poj I
AKTUELNE TEME
BOJHOCAHHTETCKH nPErJ1E.l\ Cll'aHa 59
UDC: 616.314-007.272
Fizioloski kriterijumi optimalne i stabilne
okluzije zuba
Zivorad Miljkovic, Milan Zcljkovic,ｍｩｬｯｾ Tcodosijcvic
Vojnomedicinska akudemija. Klinika za stomatologiju. Beograd
K Ij uCn c rCCi :
Key words:
zubi, okluzija; vilice, odnosi; temporomandibularnj zglob;｣･ｮｴｲｪｾｫｪ odnos.
dental occlusion; jaw relation record; temporomandibular joint; centric relation.
Uvod
U savremenoj S1omalolo!koj leoriji i peaksi pod oklu-zijom sc podrazumeva kOnlaklni odnos zuba gornje idonje vilice pod konlIolom cCillralnogi perifernog ncrvnog siste-ma odgovornih za aktivnOSI i koordinaciju homeoslalskog rnehanizma. To su lcmporomandibularni zglobovi (TMZ). mastikacijski mi!iCi i okluzijski kompleks (1-4). Okluzijske odnose wba prvi su opisali Alfred Gysi 1895. i Edward Angle 1899. god. (5). Tokom prelhodnih godina okluziju su izutavali mnogi autori (6-9) pri ccmu je ustanovljeno vise koncepala okluzijc, klasifikacija okluzianih odnasa i tipava okluzije (idealna, f1ziolo!ka, patolo!ka i malokluzija).
Problem sa kojim sc suocava savremena stomatologija evidentan je kada u ordinaciju dade bolesnik sa znacima i simptomima patoloske okluzije. Slomatologu se imperaliv-no namecc pitanje: kojc su granice imperaliv-normalimperaliv-nog kada je u pi-wnju okluzija, s obzirom na to da granica izmedu fizioloske iｰ｡ｬｯｬｯｾｫ･ okluzije nijc uvek jasna? Sta se smatra normal-nom, fiziotoski oplimatnom oktuzijom?
Fizioloski oplimalna i stabilna okluzija. prcma savre-menim shvatanjima i jedinstvcnom rumatenju, ､･ｦｩｮｩｾ･ sc kao okluzija koja obezbedujc normal no i cfikasno odvijanje vital nih funkcija stomatognarnog sistema (ivakanje. guta-nje, govor i disanjc), bez simploma bola, nelagodnosli i o!-tccellja stomalognatnih struklura(10-12).
Takvu okluziju karakterisc apsolutna ravnotcla izmc-du zagrizajnih sila kojc dcluju na zube u toku razliCitih fun-kcija stomatognatnog sistcma.
Cilj rada jc prikaz savrcrnenih gnatoloskih tumacenja fizio\o§k..ih raktora oplimalne i stabilne okluzije zuba. U
sa-vremcnoj stornatoloskoj teoriji i praksi postoje cetiri kritcri-jurna za vrednovanjc fizioloski optirnalne i stabilnc okJuzi-je:
Funkcijskioptimalan oftopedski stabilan odnos zglobnih sfruktura TMZ u svim polofajimai krctnjama donje vilice
Tcrnporomandibularni zglob je dec kraniornandibular-nog sistema koji spaja donju vilicu sa lobanjorn. Osnovne
｡ｮ｡ｻｑｭｯＭｨｩｳｴｯｬｯｾｫ･ strukture (capirulum mandibulae. fossa
mandibularis. discus arricularis. capsula Gl1icularis i liga-mend articulan·s) nisu samo skup medusobno povezanih ele-mcnata, vee su visokointegralni funkcijski kompleksi u koji-rna uccstvuju ｮ｣ｵｲｯｬｯｾｫｩ mehanizmi u odr".atvanju funkcijske sprege kondil-diskus. U funkciji ove sprcgc dallas jc najpri-hvatijivija ｮ｣ｵｲｯｭｩｾｩ｣ｮ｡ leorija (13, 14) prema kojoj domi-nantnu ulogu imaju sinhronizovane aktivl10sti lateralnih pleri-goidnih misica, bilaminama zona i snaini temporomandibulni ligamcnti. Sloicl1i kinematski pokrcti u TMZ u sprezi sa ncu-romuskulamim mehanizmima ornogueavaju slozene polozaje i krctnje donje vilice (slika I).
Ranija ispitivanja i definicije ukazivalc su na to da je poloi:aj struktura TMZ ortopcdski stabilan ako zubi ostvarc maksimalan broj kontakala (interkuspalni polozaj - [KP, ccntralni polozaj) pri cemu sc kondili nalaze u maksimalno retrudovanom poloiaju. ｐｏｾｻｑ je ovaj poloiaj odrcden Iiga-mcntill1a TMZ nazvan je i ligamcllloznim polozajem. Mc-dutim, novija istrazivanja(15-17) na polju anatomije. fizio-logijc, gnatofizio-logijc, biomchanike doprinela su savrerncnom tumaccnju ortopedski stabilnog poloiaja struktura TMZ.
C11laHa 60 BOJHOCAHHTETCKI1 nPErJlE.ll bPOj I
Stabilan interkuspalni poloiaj mandibule
J p po J napred Ih
na;wd iz gomjeg polozaja pomeraju i nadole (I). Slepen pokretljivosti u anlcroposlcriornom pravcu 7..avisicdocuvanosli zglobnih struktura. Kod zdravih TMZ moguc je vrlo mali pokrct unazad iz miSicno-skelclnog siabilnog poloZaja. Rczultati na-Sih EMG ispilivanja akla ivakanja, koji ,u saglasni sa nalazima drugih aUlora(23-25)ukazuju na10da je mali pokrcl kondila unazad (oko I mm) normalan u funkciji ivakanja5obzirorn na cinjenicu da
se
ro-tirajuci kondil (radna strana u toku zvakanja) krcce unazad iz lKP u delu ciklusa zvakanja kada se usta lalVaraju.
Gelb predlaie drugaCiji polozaj kondila kao runkcijski oplimalan i stabilan. Pre rna njcgovim is-traiivanjirna kondili TMZ su u optimalnorn poloza-ju akaskJil.llu na oko poln puta niz 7.adnju padinu eminencije arlikularis (26). Ispilivanja na humanim lobanjarna otkrilo su da je zadnja padina cminencijc arlikularis koslano zadebljana i fizioloski sposohna kao I u gomje prednjem porozaju kondila, da pod-nosi sile kojima dcluju zvakaci misici bez ostccenja zglobnih stmktura. Razlika il.rnedu ova dva poloza-ja je u funkciji misiea. U gomje-prednjem polozaju uSl1lcrcni su dejslvom medijalnih plerigoidnih misica. masc-lernihitemporalnih, dok kondile naprcdinadole na zadnjoj padini cmincncije artikularis slabilizuje dejstvo donjih sno-pova spoljasnjih plerigoidnih miSiea.
Ortopcdski optimalan ｲｮｩｾｩ｣ｮ｡Ｍｳｫ｣ｬ･ｬｮｯ stabilnn polo-taj TMZ moze se odrZali samo ako jc u hannoniji sa stabil-nom funkeijski vredstabil-nom okluzijol11 (27. 28). Maslikacijski misici mogu da proizvedu mnogo veee silc od Iizioloski po-Irebnih za zvakanje, gutanje, gavor i zato je ncophodno us-postavili takvc okJuzjjske odnosc koji mogu da prihvate silc sa rninirn.linom verovatnoeom da ostctc stornatognalne stru-klUre. a iSlovremeno da budu funkcionalno efikasne. Stabi-Ian IKP mandibule kamkleri!u sledeb raklOn:
- podjcdnak i simultan kontakt svih poslojccih zuba; - zubni nizovi kontaktiraju najvecorn povrSinorn;
I
POLOtAJI DONJE ( 19-22) polvrduju da navcdeni miSici sinerglsllVILICE ｦｵｮｫ｣ｩｯｮｩｾｵ hannonicno ukoliko kondih zauzimaju ｮ｡ｪｶｩｾｩ antcriorni polozaj u zglobnim jamama. U
1
1
ovom polozaju kondila i oonos oSlalih zglobnihslruklUra jc lakav da sile kojima deluju maslikacij-INTERKUSPALNI RETRUZIJSKI ski misi,,; ne mogu da oSlele zglobne slrukture.
Da-SlnQoJm" Slnqolm" klc, savremena definicija ortopedski oplimalnog i •｣ＮｮｴｾｮＮ oklu.zJ1- • cenlralnl rNc:lla
siabilnog polozaja TMZ je stanje u kome su kondili
• t-bth.-Inl cenlrlk • twmln"na ZlilobnllpcWeljl
Uprcdlljc gornjem polo1aju u zglobnim jamama
os-1
1
lonjcni on l.adnJu padiou cminenciJc ilnikularis saRETRUZIJSKI pravilno interponirnim diskom.
MUSKULARNI KONTAKTNI Dawson. postavljajuci
pitanjc
da Ii u｡ｮｴ｣ｲｯｰｯｳｾKONTAKTNI Sinonim' Icrionlom pravcu postoji odgovarajuci poloZaj
kondi-ＮＱｴｏｍｴｕｦＧｊｾ ｾＧＢ la. na osnOvu ispitivanja zakljucuje da nc postoji i
ukazu'c na to cia
se
kondili n mcran'u..
POKRETI DONJE VI LICE
1
1
LATEROTRUZlJA MEDIOTRUZIJA
SiollJlIm; Sinonlmi'
• t.:lNlkretMiII • n.lldn. k.-.lnJ-•ｾＮｮＧｎＱ ｫｲＮｬｮｾ
..
ｾLATEROTRUZIJSKA MEOIOTRUZIJSKA
STRANA STRANA
Singnlml: Sinonimi'
• t.:lNl
"ran.
• nerlldn••lrllnl• funkc:Ion"'"1 11111"1 • belan'NI .111INI
!
!
PROTRUZIJA RETRUZIJA
81. 1 - Okluzijski kontakti pri razliCilim polozajima i pokreli-ma donje vilicc
6poj 1 BO)HOCAHHTETCKH nPErJlE.l\ CTPaHa 61
- potpomc kvrlice boCnih zuba ostvaruju makslmalan broj lackastih kontakata sa zubima antagonistima (okludujuci zubi suprotnc vilicc), time se optcreecnje prcnosi prcko vece
ｰｯｶｾｩｮ･Ｎ
Medutim, izncti faklori ｦｩｺｩｯｬｯｾｫｩ optima Incokluzije u stabilnorn IKP poloz.ju rnandibule nalalost su retki i u de-tijern dobu, a pogOlovu kod odraslih,
Navdccmo nekoliko situacija bilateral nih kontakata boCnih zuba koji slabilizuju mandibulu u IKP:
A. Preastac samo donjiigornji desni prvi molar
Uovom slucaju zubni kontakti ostvareni su same na jc-dooj Slrani ijcdina su pOlpora mandibuli u IKP koji jc ncst3-bilan, pri ccmu se danja vilica rotira aka oslonca koji ｾｪｮ･ preostali zubi pomcrajuCi sc prcma bczuboj srrani. Jake Lva-kate silc usmcrcnc su same oa preostalc zube. dok je zglob na bezuboj stfUni mnago optcrec':eniji nego113slrani gdc su preo-slali lubi. U ovom slanju moze da se ｯｾｴ･ｴｪ potpomi aparat preoslalih zuba i TMZ na bczuboj sirani (slika 20),
B.Prcostala cetiri prva malara
AVO slanje je bolje od prcLhodnog s obzirom na 10 da posloje bilateralni konlakli bocnih zuba koji slabilizuju donju vilicu u IKP. Zvakacc optcrccenje takode je obostrano, jer dodatni par prva dva molara pomazc da se sile dislribuisu na prcostala cetiri prva molara. Manja je moguc':nost ｯｾｴ･｣ＧＺ･ｮｪ｡
polpornog aparata zuba, kao i slnlklura TMZ (slika 2b), C. Preostala tetiri prva molaraicetiri druga prcmolara Povecanjcm cetiri zuba premolara koji okluduju ostva· rujc se podjcdnak i simultan zubni kontakt. time e donja vilica dovodi u stabilan ｭｩｾｩ｣ｮｯＭｳｫ･ｬ｣ｴｮｩ polozaj. Povec':a-njem broja okludujueih luba smanjujc sc :zvakacc optcrece· nje na svaki lub ponaosob, a time mogucnostｯｾｴ｣｣･ｮｪ｡ nji· hovog polpornog aparaLa i slruklura TMZ (slika 2e),
It.S. pn:osuhnl 10&11I0 donJlrni B Sa PftOSllla tclltlPf''llmolanl
JOfIlJun dtsnmlｰｬＧ｜ＧｲＬｭ］ｭ］Ｂｾ］Ｌ -,
C. Sa pt'eOsul, tellnpn" 1l1Oiara I telltimul'ｰｲ･ｬｏｏｬＮｾ
81. 2 - Shcmatski prik<1l oklulijskih kOnlakala zuba
Slabilan IKP mandlbule odredenje:
brojem centralni" komakatQ - nijc presudan da bi se okluzija okarakterisala ｦｩｺｩｯｬｯｾｫｩ optimal nom, vee su
za
pravilan prenos i distribuciju zvakaCih sila vainiji brojni pravllno rasporcdeni ｬ｡ｾｫ｡ｳｴｩ kontakti u IKP mandibulc. Podaei ukazuju na to da u lKP donje vdiee kod prirodnog zubnog nh:a taj broj variraikrcee se u jednom zubnom luku izmedu 9 i 19 (IR. 29);
ripom centra/IIi" kOlllakClla -nacin na koji potpomc (nosecc, kvrticc oslonca) kvriice ostvaruju kontakt sa kvr-iicama zuba antagonlsta (palatimske kvdicc gomjih i bu-kalnc kvriicc donjih zuba). Ovakav odnos kvriica individu-alno varira i uslovno nijc presudan za funkciju zvakanja. Idealan kOnlaklnl odnos jc lripodilacija. lj. da svaka pot· porna kvrtica ostvarujc okluzijsku interakciju u tri tackc sa ;wbom antagonistom, pri ccmu vrh pOlporne kvri:ice nc as· tvaruje okluzijski kontakl (sitka 3), Medulim, potpuna lri-podizacija retko se sreec cak i kod potpuno oCuvanog priro-dnog inlaklnog zubnog nlza, Nepo"ol)na lokalizaeija iii broj kontakata kornpenzuje se polpororn zuba agonista (dodiru-juci suscdni zubi iste vii icc) tako da jc zasliecn integritet potpomih slruktura zuba i omoguccne su fizioloskc funkcije stomatognalnog sislema:
2
ORALNO
HUKALNO
Sl. 3 - Odnos kvriicc i fisure (jamicc) okludujuCih 7Uba. A. Vrh polpornc kvrliee (1) ne dodiruje dno "sure (2), B.
Okluzijski konlukli A.B,iC
tipom konroklllog odnosa bmedu potpomih hriica okludujuCi" zuba- je odnos vrha potpomc kvri:ice okludu· juceg luba sa minijaturnol11 ravnom ｰｯｶｲｾｪｮｯｭ naCinjcnom u jamici(fossa demo/is) iii na ivicnom grcbenu(crista mar-gillalis) odgovarajuceg antagonistickog zuba. Ovaj tip kon· taktnog odnosa obezbcduje u zavrSnom okluzijskorn poloz.-ju donje vii ice tzv.odredenu slobodu (sloboda u ccnlru), ti-me se pnl'za mogucnost da se maksimalan broj okluzijskih kontakala izmedu zuba amagonisla oSlvari u lKP. Nijc ka-rnktcristican
za
prirodnu okluliju i preporucujc sc kao jcdna admogucnosti rekonstruktivne revcr.libilnc iii ireverzibilnc okluzijske lerapijc kod bolcsnika sa kraniomandibularnim disfunkcijama.Fizioloskl oplimalnu i slabilnu okluziJu ｫ｡ｲ｡ｫｬ｣ｲｩｾ｣ i apsolutna ravnoteza izmedu svih sila kaje dcluju na lube u toku razlititih funkcija mastikacijskog sistema. Zato jc i ak-sijalno optcreccnje zuba vrlo bitan faktor koji ｫ｡ｲ｡ｫＨ｣ｲｩｾ｣
CTPaHa 62 BOJHOCAHHTETCKH nPErnELl 5poj 1 okluzijskih siladul vertikalnih osovina zuba. KontaktnJ
ad-nos｡ｮｴ｡ｧｯｮｩｳｬｩｾｫｩｨ parova zuba trebalo bi da jc takav da se okluzijske sile prenosc dui. osovinc iIi paralclno sa OSQvi-nom zuba. Pastoje dvaｮ｡ｾｩｮ｡ postizanja aksijalnog apleTe-tenja zuba. Prvi ｮ｡ｾｩｮ je da vrhpotpome kvnicezuba bude u kontaktu sa antagonistickim zubomU lri tackc (tripodiza-cija) pri temu sam vTh kvnice ne dodiruje dno okluzijskc rose. Drugim nacinom vrh pOlpomc kvrficc dolazi u kan-laklsa ravnim poljcm u fosama iii marginalnim grcbenom antagonistitkog zuba (slika 4).
.
ｾ...
_.',
B
81. 4 - Aksijalno0plcrcccnjcTUba A. Vrh potpomc kvrfice zuba (aib) jc u kontaktu saTavnimpoljcm u fisurama (I) i maTginalnim gTcbcnom (2) kvnice okludujuceg zuba B. Rcciprocnoinklinirajucikonlakti kvriica okludujul:ih zuba u
lri latke -lripodizacija (I. 2 i 3)
ｋｏｾｬ｡ｮｯ tkiva nc ｌｯｬ･ｲｩｾ｣ silc iznad ｬｩｺｩｯｬｯｾｫ･ granicc tolerancije. Izmcdu korena zuba ialvcolnc kosti nalazi sc pcriodoncijum koji se smatra prirodnim apsorbcrom koji ｫｯｮｬｲｏｬｩｾ i､ｩｳｴｲｩ｢ｵｩｾ･ jacinu dejstava sila na kosI. Sile ko-je dcluju duz aksijalnc osovinczuba podjcdnako opterecuju sva pcriodonlalna vlakna koja prctvaraju ave sile komprcsi-je, kojeｫｯｾｴ｡ｮｯ tkiva slnba podnosi, u sile tcnzijc, Cije dejs-tvokOSlefikasno prihv3taislimuJalivno deluju oa ostcobla-Slnu aktivnoSl (4, 30). Medulim, kada jc vTh potpome kvr2i-ce u prcdclu kosinc kvrlikvr2i-ce antagonistickog zuba,rClultanl3 silc nije paralclna sa osovinom zuba, vee posloji horizontaJ-oa komponenta koja delujc Usmislu uvrtanja zuba. Daklc, sile horizontalnog smcra ncjcdnako optcrccuju zubi peria-doncijuma i nc prcnosc se efikasno na alvcolnu kosI. Pc rio· dOnlalna vlakna u smeru delovanja horizoillainc sile su komprimovana. pritisak na kost sc povccava i posledicato· ga je neravnOOlcma rcsorpcija kosli. Nasuprol smeru hori· zontalnih sila pcriodontalna vlakna su produi,cna, stimulisa· nn jc osteoblastna aktivnost,ｾｴｯ dovodi do ap()licijc alveol· nc kOSli (slika 5).
Vai.no je istaci i znacaj jakih sila venikalnog smera za ｦｩｺｩｯｬｯｾｫｩ oplimalnu i stabilnu okluziju. Sistem polugc do· njc vilicc maie sc uporediti sa krckalicom za orahe. Orah se prilikom krcanja posl3vlja izmcdu rucicai pnmcnjuje sc si· la. Aim je izuzctno tvrd. postavlja se blizc uporistu da bi
mogaa da se slomi,ｾｴｯ ukazuje na to da je moguce primcnitl manju silu aka sc abjekat pastavi bliie ｵｰｯｲｩｾｴｵＮ Mcdutim, danja vilica u saSlnvu mastikacijskog sistema je komplck-snija. U IKP donjc vilice na zube deluju jake silc vcrtikaJ-nog smcra i jate su ukoliko su zubi bliii centrima ratacije, Ij.TMZ i pripojima generatora sila (maseteritni i unutrasllji plcrigoidni miSici). Dve sile prihvataju najveCim delom 00-cni zubi koji su anatomski oblikovani za prihvatanje veceg aplcrcccnja uz istovrcmeno aktivisanjc tcmporalnih i spolja-snjih ptcrigoidnih misica radi: stabilizacije donje viI ice, postizanja odgovarajucih okluzijskih odnosa zuba i zaslite mastikacijskog sistema odjakih siln vertikalnog smera. Na prednjc zube ave sile deluju nepovoljno. Medutirn, oni su zasticcni boenim zubirna i okluzijskim konlakllma slabijeg intenziteta od kantakata izmcdu bocnih zuba. Mnogobroj-nim studijama. kao i rezultalima ｮ｡ｾｩｨ ispitivanJa pOlvrden jc ｺｮ｡ｾ｡ｪ opisanih sila za fizioloskl optimalnu i stabilnu okluziju wba (31-34).
51. 5-Konlaktluba uprcdclu kosinc anlagonistitkog 7UbaA. Smcr sileB.Rezultanta sile nijc parnlelna sa aksijalnom osovj.
nom zuba i poslaji hori/ontalna komponenti) koja deluje u smislu uvnilnja luba
Optimalanokluzijski odnos zuba pri ekscentrifnim krctnjamadonje \'ilice
mandl-6poj I BOJHOCAHHTETCKH nPErJlEJl CTIla"a 63
->
,.
.
.
/B
51. 9 - Kolaps zadnjeg - bocnog zagrizaja zuba A. Jaki okluzijski kontakti na prednjim zubima javljaju se kada nc-dostaju bocni zubi B. Labijalno pomeranjc prednjih zuba
do-vodi do povecanja interdcntalnih proslora proksimalna ad gomjcg lalcralnog sckutica
A
Sl. 8 - Komakl prcdnjih zuba pri prolruziji donje vilice uz di-sokluziju bocnih zuba
Kadosoba kajc su izgubilc bocne zube. kolaps zad-njcg - bocnog zagrizaja ispoljava sc jacim okluzijskim kon-taktima na prednjim zubima, sto c:esto ima za poslcdicu la-bijalno pomeranjc zuba i povccanje interdcntalnih prostora proksimalno od gomjeg bocllog sckulica (slika 9).
- k01llakrom prednjilt zuba pri prOlnwj; donje vi/ice uz disok/uziju bocnih zuba - kada sc donja vilica pemeri unapred u prolIuzivni kontakl samo prednjih gornjih i do-njih zuba, ･ｬｩｭｩｮｩｾｵ se stetne horizontalne sile na bocne zu-be. Kao i kod latcralnih krctllji prcdnji zubi najboljc podno-se irazlazu ove sile. Dakle, prednji zubi oll1oguc:uju pravil-no vodenje mandibulc pri protruziji, adekvatan i ravpravil-nomer- ravnomer-no rasporeden konlakt salllO prednjih zuba uz iSlovrcmcnu disokluziju bocnih zuba (slika 8).
SI. 6 - Okluzija zuba vodena ocnjakom
- ok/uzijom vodenom grupom zllba - Umnogim slu-cajevima ocnjaci nisu u odgovarajucem polozaju da pri-hvate horizontalnc sile oa lateroLruzijskoj sLrani i najbolja allcrnalivaje grupnovodenjepri cemu su u kontaktu zubi premolari i meziobukalna kvriica prvog molara. Svaki kontakt iza prvog molara je nepozeljan zbog pojacane sile (blizina vektora sila misica i centri rotacije TMZ). Tako-de. prilikom grupnog vodenja pozeljniji jc kontakt izmedu zuba bukalna-bukalna kVrZica nego lingvalna-lingvalna kvriica (slika 7);
51. 7 - Okluzija vodcna grupom zuba
bula krece napred iz IKP. Prj ovim pokrctima donje vilice povrsina okluzijskih kontakata izmedu gornjihidonjih zuba je smanjena, ali oa zube deJuju
sterne
horizolltalnc silci nji-hoy efekat je razornijiukoliko su zubibliiicentrimaｲｯｴ｡｣ｩｾ jeTMZivektorimaｭｩｾｩ｣ｮｩｨ si\a.Daklc,sHehonzontalnog smera su stetnije za boenc zube i da hi U ovim uslovimaokluzija bila ftzioloski optjmalna islabilna, sile lreba usmc· riti prema prednjim zubima. To je moguce postici:
GrpaHa 64 BOJHOCAHHTETCKH nPErJlEJj 6poj I
Yazoo je istaci
izaSlitni
nervnomisicni mehanizamko-ji sc ｡ｫｬｩｶｩｾ･ aferentnim impulsirnackscilacijol11 scnzornih reccplora parodoncijuma pri ｾｬ･ｬｮｩｭ kontaktima zuba za
vrcmecksccntrienih krctnji mandibule. Ovim mchanizmom sprefava se prejaka kontrakcijaｭｩｾｩ｣｡ aduklorn donjc vilice
iznadgran icefizioloSke lolcrancijc zuba i okolnih slruktura,
time sc zMticuju stomatognalne slrukture ad prckomcmog
pritiska.
Fiziolosko mirovanje donje viHceistnbilan
interokluzijski proslar zuba
Fiziolosko mirovanje (FM) je poloiaj koji zauzima danja vilica karla su misici aduktori u stanju minimalnog
misicl10gloousa.aaduktori su u rcciprocnoj inhibicijiu ad-"asu oa aduktore. U poloiaju FMmandibulcpostoji razmak - imerokluzijski proslOr, koji u predelu prcdnjih zuba pro-sefno iznosi 1-3 mm. a u predelu prvih molara 0.9-2.7 mm i odnosi
se
na osobe sa Iskeletnom klasom Ｈｫｯｾｴ｡ｮｩ odnosvili¢nih tela u sagitalnom praveu). Najmanji je kod III ske-letne klase - progenija oko I mm, a najve¢i je kodII skele-tne klase[J odeljenje - dubok zagrizaj 4-8 mm. edostatak
ovog prostora, tj.njegovo blokimnje uzrokovnno ｮ｡ｪｴ｣ｾ｣｣
neadekvutnim zubnim nadoknadama dov<X!i do preoptere-tcnja stomatognatnih struktura pmccnih bolnim senzacija-rna i poremccenom funkcijom mastikacije. Daklc, imcro-kluzljski prostor je imperallvni uslov fizioloski optimalne i stabilnc okluzije. Velikim brojem elcktromiografskih sludija Ulvrdcn jc znacaj optimalnog odrcdivanja FM donje vilicc kod bezubih osoba u loku izrade lOtalnih zubnih protez3.
Na
temelju ovih saznanja primenom nasihEMG
ispiliva-nja i dobijenih rezultata koji su u korelaeiji sa drugim
au-lorima dokazano je da FM donje vilice zavisi od
neurofi-ｺｩｯｬｯｾｫ｣ ulogc gama-cfcrentnog sistema u miSicnoj reflek-snoj aktivnosti temporalnih i masetemih misica u stanju minimalnc ｢ｩｯ｣ｬ｣ｫｴｲｩｾｮ｣ aktivnostl (35-39). Na osnovu opisanih faktora fizioloski optimalne i stabilnc okluzije izneta su najpovaljnija funkcijska okluzijska stanja. kaa i ana koja su najmanjc stctna. Podaci navedeni u radu uka-zuju oa znacaj fizioloskih faktora optimalnc I stabilne
okluzije u slozenom mehanizmu funkcije stomatognatnog sisLcma. Uloga okluzijc zuba u savremenoj stomatologiji jc vrlo aktuelna i istovremeno je podslrek za dalja islrazi-vanja oa polju stomatoloske proletike, onodoncijc. gnato-logije sa ciljem pravovremene i precizno postavljene dija-gooze i efikasnc lcrapijc.
LITERATURA
I. Dawson PE. Evaluation Diagnosis and Trealment of
Occlusal Problems. 2nd cd. St. Louis: Mosby Company; 1989.
2. SmuklerH. Equilibration in the atural and Restored Dentition. Chicago: Quintessence Publishing; 1991.
3. ClarkJR,E,'amRD. Functional occlusion: I.Areview.
J Onhod 200 I; 28( I): 76-81.
4. Ash MM, RallifjardS. Occlusion. 4th cd. Philadelphia: W.B. Saunders Company; 1995.
5. Suvin M. Occlusion in Dcntal Prosthetics. zagreb:
5kolska knjiga; 1983. (in Serbian)
6. Douglass GD, JensonL, Mendoza D. A pracLical guidc to occlusal management for the general practitioner. J
Calif Dent As oc 2000; 28(10): 792-9.
1. Kao RT, Clm R, Curtis D. Occlusal considerations in dctennining treatment prognosis. J Calif Dent Assoc
2000; 28 (10); 760-9.
8. Zimmer 8, JagerA. Kubei,,-Meesenburg D. Compari· son of 'normal' TMJ-funclion in Class I, II, and III
in-dividuals. Eur J On hod 1991; 13(1): 27-34.
9. McNeillC. Occlusion what it is and what is not.JCalif Dent Assoc 2000; 28( I0): 748-58.
10. Nawlill IP, Nowlill lA. Occlusal analysis occlusion: dental.report 199611. Current problems in dentistry. Stuttgart: Medizina Verlag; 1996. (in German)
II. Baurdial p. Mioelle L. Correlalions betwcen funclional and occlusal looth-surface areas and food lexturc
du-ring natural chewing sequence in humans. Arch Oral
Bioi 2000; 45(8); 691-9.
12. Lotzmaflfl U. Occlusal splints and other occlusal
appli-ances. Basics for theory and praxis. MOnehen: Verlag Neuer Merkur GMBH; 1992. (in German)
13. BraWlS, Kim K, Tomazic T. Lega" HL. The
relations-hip of glenoid fossa to the functional occlusal plane. Am J Orthod Dentofaeial Onhop 2000; 118(6): : 658-61.
14. Pradllam NS, White GE, Mehta N. ForgioneA. Mandi-bular deviaLions in TMD and non-TMD groups relaled
10eyedominance and head posture.j elin Pedialr Dent
200 I; 25(2); 147-55.
IS. Svellssoll B. Adell R. Kopp S. Temporomandibular
di-sorders in juvenile chronic arthritis patients. A clinical
study. Swed Dcnt J 2000; 24(3): 83-92.
16. Pullillger AG, Seligmall DA, Gombeill lA. A multiple
logislic regression analysis of Ihe risk and relalive odds of temporomandibular disorders as a function of
com-mon occlusal features. J Dent Res 1993; 72(6): 968-79.
11. SeligmanDA, PllllingerAG. Analysis of occlusal vari-ables. denial attrition, and age for distinguishing healtJ1Y conlrols from female patients with
inLracapsu-lar temporomandibuinLracapsu-lar disorders. J Prosthet Dcnt 2000; 83( I); 76-82.
18. Okensson lP. Managementof Temporomandibular
6poj I BOJHOCAHHTETCKH nPErJlEll C",aHa 65
\9. Hickman DM, Cramer K, S,auber
wr.
The effecl offOUf jaw relations on elcclromyographic aClivily in
human masticatory muscles. Arch Oral Bioi 1993:
38(3): 261-4.
20. Kim YK, Lee SW, Chung SC, KIlO HS. Comparison of
muscle activity and occlusal cootaLS during maximal
and habitual clenching in varied chair positions.J Oral
Rehabil 1997; 24(3): 237-9.
21. Shi SG, Guall OY, Zhang CF. Preliminary study of
eleclromyographic characteristics for distinguishing
cemric relation and protrusion in edentulous palienLS.J
Prosthet Dent 1993; 69(2): 171-5.
22. Milj'kovic
t.
Zeljkovic M, Teodosijevic M, MajstorovicZ. AllojCic M. Physiological duration of "silent period" in m..tsicatory muscles. Vojnosanit Pregl 1999; 56(5): ; 499-503. (in Serbian)
23. TrllfsSOIl M. Johansson RS. Enconding of tooth loads
by human periodontal affcrenlS and their role in jaw
motor control. Prog Neurobiol 1996; 49(3): 267-84. 24. Turkcr KS, Jenkins M. Rencx responscs induced by
tooth unloanding. J Neurophysiol 2000; 84(2): : 1088-92.
25. Miljkovic
t,
Zeljkovic M, Allaji'icM. The masticatoryefficiency test in evaluation of the functional value of rhem rcbased newly made lotal dental prosthesis.
Voj-nosanit Pregl2ool; 58(5): 505-13. (in Serbian)
26. Gelb H. Clinical Management of Head Neck and TMJ Pain and Dysfunction. Philadelphia: W.B. Saunders Company; 1977.
27. Abekura H, Kotarl; H. Tokuyama H, Hamada T.
Asymmetry of masticatory muscle activity during in-lcrcuspal maximal clenching in healthy subjects and subjects with slomalOgnathic dysfunction syndrome. J
Oral Rehabil 1995; 22(9): 699-704.
28. Egermark I, Carlsson CE. Magnusson T. A 20-year
longitudinal study of subjective symptoms of
tempo-romandibular disorders from childhood (0 adulthood.
Acta Odomol Seand 200 I; 59( I): 40-8.
29. ReisAC. HOlla TH, Ferreira-Jeronymo RR, de Felicia
eM, RibeiroRF, Earsymptolll31ology and occlusal
fac-tors: a clinical repen. J Prosthel Dent 2000; 83( I): 21-4.
30. DarvenizoM. Full occlusal protection - theory and
prac-tice of occlusal therapy. Aust Dent J 2001; 46(2): 70-9.
31. Morimoto T. Abekura H. Tokuyama H. HamadaT.
Al-teration in the bite force and EMG activity with
chan-ges in the vcnical dimension of edenLUlolls subjeCL'i. J
Oral Rehabil 1996; 23(5): 336-41.
32. Hidaka 0, Iwasaki M, Saito M, MorimotoT. lnnuence of clenching intensity on bile force balance. occlusal contact area, and avcrage bile pressure. J Dcnt Res
1999; 78(7): 1336-44.
33. Teadasijevic M, Miljkavic
t,
Allaji'icM. TheCompari-son of Maximal Volunlary Biling Forces in Denture
Wearers and Dentate Subjects. Stomatol Glas Srb 1995; 42(1): 41-3, (in Serbian)
34. Teodosijevii: M. Mi1jkovii:
t,
Majstorovii:Z. Use of the maximal physiologic load lest in the evaluation of functional valucs of newly made completc dentures and dentures Rebased by the rchm method. VojnosanitPregl 1998; 55(2): 161-70. (in Serbian)
35. Malllls A, Miralles R, ValdiviaJ, Bull R. Innuenee of
variation in anteroposterior occlusal conlacts on
eleClromyographic activity. J Prosthet Dent 1989; 61(5): 617-23.
36. Uu ZI. Yamagata K, Kasa"ara Y, 1'0 G.
Electromyographic examination of jaw muscles in rela-tion to symptoms and occlusion of patients with
tempo-romandibular joim disorders. J Oral Rehabil 1999; 26(1): 33-47.
37. Gllrdsapsri
W,
AiM,
BaboK,
Fueki K.Inlluenee ofclen-ching level on intercuspal contact area in vanous regions
of the dental arch. J Oral Rehabil2ooo; 27(3): 239-44. 38. Miljkovic
t,
Anojcii: M, Teodosijevic M, Majstorovii:Z.Electromyography recording of the silent period in
masseter muscles in persons with total dental prosthe-ses wilh various venical occlusal dimensions.
Vojno-sanit Pregl 1996; 53(5): 387-92. (in Serbian)
39. Miljkavic
t.
Zeljkavic M. Allaji'ic M. Comparison ofphysiologic methods of determinalion of occlusal veni-cal dimension in edentulous persons. Vojnosanil Pregl
2001; 58(4): 381-7. (in Serbian) Rad je primljen 7. VI 2002, god.
Correspondence to: Livorad Miljkovic, Vojnomcdicinska akademija, Klinika za siomalologiju; CmoLravska 17, 11040
