39 Decembar 2004.
P
rojekat Od se}anja na pro{lost ka pozitivnoj budu}nosti: kakav model istine i poverenja/pomirenja je potreban Srbiji?proiza{ao je iz zaklju~aka Konferencije odr`ane u oktobru 2004. godine. Konferencija je nosila naziv
Koji model istine i pomirenja odgovara biv{oj Jugoslaviji? Na njoj su se razmenila iskustva u pogledu istine i pomirenja u razli~itim delovima sveta, uklju~uju}i razli~ite delove biv{e Jugoslavije. Glavni ciljevi budu}ih aktivnosti na planu istine i pomirenja definisani na konferenciji bili su: 1) nas-tavak razgovora na lokalnom nivou, kako bi se obezbedila {ira javna diskusija o ovim pitanjima i 2) dola`enje do modela istine i pomirenja za biv{u Jugoslaviju. Naravno, drugi cilj je dugoro~an i kon-ferencija koja je organizovana 2004. godine bi tre-balo da predstavlja jedan korak bli`e ostvarenju tog cilja.
Slede}i navedene ciljeve, Viktimolo{ko dru{tvo Srbije je, uz podr{ku Fridrich Ebert Fondacije i Ministarstva za kulturu i medije, zapo~elo projekat pod nazivom Od se}anja na pro{lost ka pozitivnoj budu}nosti: kakav model istine i poverenja/ pomirenja je potreban Srbiji? Projekat je koncipiran po uzoru na irski projekat Healing through remem-bering.1
Glavni deo projekta ~inila je serija javnih diskusi-ja, organizovanih u vidu razgovora u malim grupa-ma. Razgovori su snimani, a transkripti su kasnije detaljno analizirani. Pored toga, od{tampana je i distribuirana informativna bro{ura o istini i pomiren-ju, sa prate}im upitnikom i objavljena su dva javna poziva gra|anima da dostave svoje ideje i pred-loge. Poziv za slanje predloga bio je otvoren za sve gra|ane Srbije, bez obzira na njihovu etni~ku,
ver-sku, politi~ku ili bilo koju drugu pripadnost ili ori-jentaciju. Distribucija bro{ura traje jo{ uvek. Ideje i predlozi koje smo dobili od gra|ana putem bro{ura i odgovora na javni poziv tako|e su analizirane, zajedno sa materijalom sa tribina. Smatramo da one u zna~ajnoj meri odra`avaju vi|enja, dileme i probleme koje gra|ani imaju vezano za istinu i pomirenje.
U periodu od godinu dana (maj 2003. godine – jun 2004. godine), odr`ano je ukupno 12 tribina i to u slede}im mestima: Subotica, Novi Sad, Beograd, Barajevo, Kragujevac, Vrnja~ka Banja, Leskovac, Velika Plana, Novi Pazar, Ni{, Kur{umlija i Knja`e-vac. Pri izboru mesta, vodili smo ra~una o dva osnovna kriterijuma: da budu zastupljeni svi delovi Srbije i da organizatori tribina budu osobe koje su ve} upoznate sa na~inom rada, bilo da su u~estvo-vale na Me|unarodnoj konferenciji u Beogradu 2002. godine ili su u~estvovali na nekoj od prethod-nih tribina.
Ukupan broj u~esnika tribina bio je 149. U~esni-ci tribina bili su:
y ^lanovi/~lanice razli~itih nevladinih organi-zacija i dobrotvornih udru`enja,
y Predstavnici/predstavnice udru`enja logo-ra{a, izbeglica, raseljenih lica s Kosova, udru`enja boraca ratova 1990-1999. i udru`enja kidnapovanih i nestalih lica, kao i u~esnici rata, izbeglice i raseljena lica neza-visno od pripadnosti udru`enjima,
y Novinari, kao u~esnici i kao izve{ta~i sa tribine,
y ^lanovi politi~kih partija,
y Predstavnici lokalne vlasti,
y Pojedinci razli~itih zanimanja (psihijatri, specijalni pedagozi, lekari, sociolozi, prevo-dioci, radnici, sudije, ekonomisti, advokati),
y Studenti i nezaposlena lica.
Tribine su zapo~injale uvodnim izlaganjima stru~njaka, uz prikazivanje prigodnog filma, a zatim bi se pokrenula diskusija u~esnika. Diskusija je * Mr Nata{a Hanak je asistentkinja na Defektolo{kom
fakulte-tu i ~lanica Viktimolo{kog dru{tva Srbije, E-mail: hanakn@yubc.net
1 Vi{e o ovom projektu videti u tekstu Hamber B., ovaj broj Temide, str. 23
POJEDINA^NI PROJEKTI U VEZI ISTINE I
POMIRENJA U BIV[OJ JUGOSLAVIJI I SVETU
MR NATA[A HANAK*
Projekat Od se}anja na pro{lost ka
pozitivnoj budu}nosti: kakav model
MR NATA[A HANAK
Projekat Od se}anja na pro{lost ka pozitivnoj budu}nosti: kakav model istine i poverenja/pomirenja je...
40 Decembar 2004.
moderirana tako da omogu}i izno{enje li~nih pozi-tivnih ili negapozi-tivnih iskustava i razmi{ljanja na temu istine, se}anja na pro{lost, mogu}nosti uspostav-ljanja poverenja, modela pomirenja, problema koji prate proces i sl. Model razgovora u malim grupa-ma omogu}io je da se diskusije vode u opu{tenoj atmosferi, uz nastojanje da se emocije stave u drugi plan. U~esnici su podstaknuti da slu{aju jedni druge, iznose li~na iskustva i budu konstruktivni u diskusiji. Moderatori su ukazivali na sli~nosti iskus-tava, bogatstvo i vrednost iznetih ideja koje su na kraju svake tribine kratko sumirane.
Analiza prikupljenog materijala bila je usmerena ka traganju za idejama i odgovorima na nekoliko bitnih pitanja: kako ljudi razumeju pojmove kao {to su istina, pomirenje, krivica; za{to je proces istine i pomirenja uop{te potreban, kako treba da izgleda proces, koje metode treba primeniti da bi bio uspe{an, koga sve treba uklju~iti u proces, ko treba da ima inicijativu, kako do}i do istine, koje su te{ko}e i prepreke, imaju li gra|ani konkretne pred-loge u vezi dola`enja do istine, ~injenja istine neizbe`nom i re{avanja konflikata. Tako|e smo bele`ili primere projekata na kojima se radi, pozi-tivne i negapozi-tivne primere odnosa pojedinaca i grupa koje su pro{le kroz konflikt.
O svim navedenim temama prikupljeno je mno{tvo ideja koje su sistematizovane i anal-izirane. Ovaj finalni deo posla uradile su dr Vesna Nikoli}-Ristanovi} i mr Nata{a Hanak. Rezultati analiza objavljeni su u knjizi Od se}anja na pro{lost ka pozitivnoj budu}nosti: kakav model istine i pov-erenja/pomirenja je potreban Srbiji? u izdanju Viktimolo{kog dru{tva Srbije i »Prometeja« iz Beograda.
Predstavi}emo neke od najistaknutijih zaklju~aka koji se odnose na:
y najva`nije aktere u procesu istine i pomiren-ja i inicipomiren-jatore procesa,
y na~ine utvr|ivanja istine,
y na~ine da se istina u~ini vidljivom i neizbe`nom,
y na~ine da se re{e konflikti i uspostave odnosi poverenja.
Kao najva`nije aktere u procesu, u~esnici su istakli dr`avne organe, medije, nevladine organi-zacije i `rtve.
Dr`avni organi, pre svega, nose odgovornost za pokretanje procesa istine i pomirenja. Nepostojanje politi~ke volje za obelodanjivanjem ~injenica, ka`njavanjem po~inilaca i pomirenjem sa susedima istaknuto je kao jedna od najve}ih prepreka proce-su istine i pomirenja. Idealno bi bilo kada bi
politi~ari osmi{ljavali strategije i planirali proces, koriste}i pri tome ideje koje dobiju od gra|ana. Pri tome se podrazumeva da i gra|ani treba da budu zainteresovani. Ovako skladno zami{ljena sarad-nja «vrha» i «baze», me|utim, zavisi od toga da li postoji poverenje gra|ana u vlast.
Pojavilo se i pitanje koji narod/dr`ava treba da ima inicijativu u procesu istine i pomirenja. Iako je preovladao stav da sve strane treba da daju svoj doprinos i iniciraju aktivnosti, o~igledna je frustraci-ja usled nedostatka informacifrustraci-ja o inicifrustraci-jativama u drugim delovima biv{e Jugoslavije. Otud je rasprostranjeno ube|enje da se samo u Srbiji ne{to radi po pitanju pomirenja.
Pored dr`avnih organa, mediji se smatraju klju~nim faktorom u procesu istine i pomirenja. Do sada su oni imali prete`no negativnu ulogu, uz nekoliko retkih izuzetaka, kao {to su radio i TV B92 ili nedeljnik VREME. Potrebno je da mediji postanu promoteri saznavanja istine i procesa pomirenja. Veoma sli~no mi{ljenje se ~ulo i u vezi uloge ver-skih zajednica.
U~esnici su prepoznali nevladine organizacije kao pokreta~e su{tinskih tema i va`nih aktivnosti, ali istovremeno i kao nedovoljno povezane i koor-dinisane, stoga i bez ve}eg efekta.
Uklju~ivanje `rtava rata u proces istine i pomirenja predstavljalo je va`nu temu na gotovo svim tribinama. Kao `rtve o kojima se posebno mora voditi ra~una istaknute su porodice nestalih, porodice logora{a, izbeglice i deca, ali i u~esnici rata, posebno kada su usled posledica rata zavr{ili na psihijatrijskim klinikama. Iako su u~esnici, naro~ito stru~njaci, koji su radili sa `rtvama torture, ali i same `rtve, isticali spremnost `rtava i njihovih porodica da razgovaraju sa zlo~incima, da oproste i pomire se, istovremeno su ukazivali na oprez: neposredne `rtve, posebno porodice sa velikim gubicima i porodice nestalih lica ne bi trebalo da budu prve u procesu.
MR NATA[A HANAK
Projekat Od se}anja na pro{lost ka pozitivnoj budu}nosti: kakav model istine i poverenja/pomirenja je...
41 Decembar 2004.
~esto ~ulo mi{ljenje da svaka strana treba, pre svega, da ~ini napore ka saznavanju istine o zlo~inima svojih sunarodnika. U~esnici su kao najpogodnije na~ine dola`enja do istine o pro{losti predlo`ili su|enja, kao klasi~an na~in utvr|ivanja istine o zlo~inima, i razgovore i prikupljanje svedo~enja i drugih pouzdanih (stru~no priku-pljenih) dokumenata. U~esnici su uo~avali prob-leme i prepreke koji prate vo|enje postupaka pred doma}im sudovima, kako u Srbiji, tako i u drugim dr`avama biv{e Jugoslavije. Upravo ti problemi predstavljaju glavni razlog davanja primata me|unarodnim sudovima, iako se dobro uo~ava da bi, u pogodnijim okolnostima, sa stanovi{ta dola`enja do istine o pro{losti, su|enja pred doma}im sudovima imala ve}i efekat. Razgovori su predlo`eni kao oblik dola`enja do istine kako o neg-ativnim tako i o pozitivnim iskustvima, ali i o inicija-tivama u vezi istine i pomirenja koje postoje u drugim delovima biv{e Jugoslavije. ^esto se istica-lo da je model razgovora na tribinama organizovan-im od strane VDS dobar na~in za dola`enje, kako do istine, tako i do poverenja/pomirenja izme|u ide-olo{kih i politi~kih neistomi{ljenika. Tako|e je bilo ideja da se ovakvi razgovori premeste u medijski prostor, kako bi imali ve}i efekat.
Kao va`an na~in dola`enja do istine predlo`eno je i prikupljanje svedo~enja `rtava i drugih materi-jala o zlo~inima, posebno o patnjama `rtava, ali i o pozitivnim primerima ljudske solidarnosti. U~esnici su istakli one oblike saznavanja istine koji su bazi-rani na javnom svedo~enju `rtava i u~esnika rata/izvr{ilaca zlo~ina, kao {to su:
y komisija istine i pomirenja kao dr`avna inici-jativa,
y neformalni gra|anski tribunali-radionice, kao inicijative civilnog dru{tva na lokalnom nivou. Utvr|ivanje istine je samo prva faza procesa. Istina mora, zatim da postane dostupna naj{iroj javnosti, i to na takav na~in da suo~avanje sa njom bude neizbe`no, a poricanje gotovo nemogu}e. Predlo`eni su slede}i na~ini da se istina u~ini dos-tupnom i neizbe`nom i to:
y masovno prisustvo na odgovaraju}i na~in prezentirane istine u medijima, uklju~uju}i tu i pravljenje TV emisija/filmova koji govore o zlo~inima i pozitivnim iskustvima i njihovo prikazivanje u svim delovima biv{e Jugoslavije;
y ustanovljavanje memorijalnog muzeja sa aktivnom postavkom;
y ustanovljavanje Dana za se}anje i
razmi{ljanje i/ili Dana pomirenja;
y objavljivanje imena `rtava i zlo~inaca; y kampanje;
y {kolski programi i ud`benici –
deideolo-gizacija i kori{}enje pouzdano utvr|enih ~injenica.
Istovremeno sa utvr|ivanjem istine treba se baviti postoje}im i predupre|ivati nove konflikte. Pri tome, va`ni na~ini bavljenja konfliktima sa ciljem njihovog re{avanja i uspostavljanja odnosa pov-erenja bi mogli biti:
y osnivanje konflikt-menad`ment centra; y razli~iti oblici povezivanja ljudi, npr. kroz
zajedni~ke projekte i manifestacije (na dr`avnom nivou i na nivou civilnog dru{tva);
y edukacija dece, mladih i prosvetnih radnika i to:
- putem uklju~ivanja nenasilne komunikaci-je u sve oblike obrazovanja;
- kroz rad na prepoznavanju i prevazila`e-nju predrasuda i definisanje vrednosti; - uvo|enjem edukacije za medijaciju u
re{avanju konflikata;
y povezivanje `rtava sa sli~nim iskustvom, npr.
putem bratimljenja udru`enja logora{a/pove-zivanja svih udru`enja izbeglih i raseljenih lica. Najzad, za prevenciju konflikata neophodno je saznavanje istine o pro{lim sukobima i istovremeno rad na sebi – prepoznavanje i razumevanje ose}anja, potreba i frustracija koja le`e u osnovi agresije. Ako razumemo da na{i problemi le`e u nama samima, a ne u drugima, onda }emo u man-joj meri svoje frustracije ispoljavati i prazniti kroz konfliktne odnose s drugima.
MR NATA[A HANAK
Projekat Od se}anja na pro{lost ka pozitivnoj budu}nosti: kakav model istine i poverenja/pomirenja je...
42 Decembar 2004.
Nata{a Hanak, MA
Project From remembering the past
toward a positive future: what kind of
model of truth abd trust/ reconciliation
does Serbia need?
The Victimology Society of Serbia, with the sup-port of FES (Friedrich Ebert Stiftung) and the Ministry of Culture of Serbia, conducted a project entitled From remembering the past toward a posi-tive future: what kind of model of truth and trust / reconciliation does Serbia need? The project was
