darova u Sabornoj crkvi u Sarajevu

(1)

GODINA 2002.

(2)

(3)

- za TV Federacije BiH dao intervju povodom Vaskrsa

- primio u posjeua Ambasadora dr`ave Pale-stine W. E. g. Gamala El Geridlija - primio u posjetu novog Ambasadora Irana W. E. g. Mahmuda Sadrija

27. Slu`io Sv. liturgiju u Srbiwu

- VRBICA -Slu`io ve~erwe u hramu Sv. Vasi-lija Ostro{kog u Veqinama

28. Slu`io Sv. liturgiju u hramu u izgradwi Sv. velikomu~enika Georgija u Vracama Srpsko Novo Sarajevo

29. Slu`io Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u manastiru Dobrunu

30. Slu`io Sv. liturgiju pre|eosve}enih darova u Srbiwu na Veliki utorak

MAJ

1. Velika srijeda - slu`io Sv. liturgiju pre|eo-sve}enih darova u Sabornoj crkvi u Sarajevu 2. Slu`io Sv. liturgiju u hramu Sv. proroka

Ilije u Sokocu

- Veliko bdenije sa ~itawem dvanaet Jevan|e-qa o stradawu Hristovom slu`io u Sabornoj crkvi u Sarajevu

3. Na Veliki Petak prisustvovao Carskim ~aso-vima u Sabornoj crkvi u Sarajevu

- slu`io ve~erwe sa izno{ewem pla{tanice u Sabornoj crkvi u Sarajevu

4. Slu`io Sv. liturgiju i pri~estio studente i maturante u kapeli bogoslovije i Duhovne aka-demije u Srbiwu

5. Slu`io Sv. liturgiju na praznik nad praznici-ma Vaskrsewe Hristovo u Sabornoj crkvi u Sa-rajevu i primao ~estitke u Vladi~anskom dvo-ru u Sarajevu

- slu`io antipashalno ve~erwe u hramu Sv. apostola Petra i Pavla u Rudom sa ~itawem je-van|eqa na raznim jezicima

6. Drugi dan Vaskrsa a na praznik Sv. Georgija slu`io Sv. liturgiju u Trnovu i ~estitao Kr-snu slavu

7. Prisustvovao Sv. liturgiji u kapeli gr~kih vojnika u Visokom

8. U 08.00 - na praznik Sv. apostola i jevan|eli-sta Marka, slu`io Sv. liturgiju u Staroj cr-kvi u Sarajevu i presjekao slavski kola~ za SPD “Sv. Marko” iz Sarajeva

9. Primio u posjetu ambasadore Arapskih zemaqa: Palestine Gamal El Geridli, Egipta -Salah Ela{ri, Libije - Ibriham Ali-Tagjuri, i Saudijske Arabije - Obidalah Al-Harbi,

Ot-pravnik poslova

- primio u posjetu g. Lui|ija Vecu, {efa Po-smatra~ke misije Evropske unije u BiH 10. Slu`io Sv. liturgiju u mjestu Sokolovi}i kod

Rudog na Isto~ni petak

12. Slu`io Sv. liturgiju sa Episkopima ame-ri~kim i kanadskim g. Longinom i dalmatin-skim g. Fotijem u kapeli Duhovne akademije o Krsnoj slavi ove akademije, pozdravio ugledne goste i zvanice, podijelio nagrade najboqim studentima i u~enicima bogoslovije 18. Slu`io Sv. liturgiju sa Ep. g. Atanasijem i

osvetio hram u Ivawici

19. Primio u posjetu g-|u An|elu Oliver, direk-tora Svjetske konferencije religija za mir (WCRP) za rje{avawe sukoba i g. Majkla En-gelkinga, {efa kancelarijeWCRPu BiH 22. Slu`io Sv. liturgiju u hramu Sv. Nikolaja u

Srbiwu o hramovnoj i Slavi grada 23. U~estvovao na redovnom zasjedawu Svetog

Ar-hijerejskog Sabora Srpske Pravoslavne Crkve JUN

3. Sa ostalim ~lanovima MRV-a primio saradni-ke Vije}a Evrope g. Fransoa Fridriha i g-|icu Biqanu Zasovu

- prisustvovao prijemu u ~ast posjete g-|e Bet Xons, pomo}nika ameri~kog Dr`avnog sekreta-ra za evropska i evroazijska pitawa, koji je priredila ameri~ka Ambasada u Sarajevu. 4. Primio u posjetu majora Aristomenisa

Kraga-risa, komandanta gr~kog bataqona u sastavu SFOR-a

6. Primio u posjetu g. Andreja Jefimova, vi{eg politi~kog savjetnika u misiji Ujediwenih Nacija u BiH

7. Prisustvovao prijemu koji su povodom posjete kardinala Kre{enca Sepea, Prefekta Kongrega-cije za evangelizaciju naroda, uprili~ili Vati-kanska Nuncijatura i Nadbiskupija vrhbosanska 9. Slu`io Sv. Arhijerejsku liturgiju u hramu Sv.

Vasilija u Veqinama

10. Sa ostalim ~lanovima MRV-a razgovarao sa kardinalom Kre{~encom Sepeom, Prefektom Kongregacije za evangelizaciju naroda 13. Slu`io Sv. liturgiju u hramu Vaznesewa

Go-spodweg u Podgrabu

20. Sastao se sa predsjednikom RS g. Mirkom [a-rovi}em u banskom dvoru u Bawaluci 27. Pozdravio akademike i u~esnike nau~nog skupa

“Zemqa Pavlovi}a” u Rogatici

- primio u~esnike simposiuma u manastiru

Do-brunu i sastao se sa predsjednikom RS g. Mir-kom [arovi}em

28. Prisustvovao Sv. liturgiji u Hramu Sv. Troji-ce u Rogatici i nau~nom simposionu “Zemqa Pavlovi}a”

29. U svojstvu izaslanika Wegove svetosti patri-jarha Srpskog g. Pavla odr`ao prigodnu besje-du povodom 100 godina SPKD “Prosveta” na sve~anoj Akademiji odr`anoj u Srpskom Sara-jevu

30. Slu`io Sv. Arhijerejsku liturgiju sa episko-pima g. Lukijanom episkopom osje~ko-poqskim i g. Filaretom episkopom mile{evskim u hra-mu Sv. proroka Ilije - Romanijska Lazarica u Sokocu povodom centralne proslave Vidovda-na u eparhiji dabro-bosanskoj Vidovda-na Romanijskom Kosovu

JUL

1. U Bosanskom Petrovcu osvetio obnovqeni hram Sv. apostola Petra i Pavla

6. Odr`ao parastos po~. protojereju Miroslavu Drin~i}u u Br~kom

7. Slu`io Svetu liturgiju sa Preosve}enim Ep. Mile{evskim g. Filaretom u manastiru Mile-{evi

8. Primio u posjetu pukovnika [telca, novog Ko-mandanta wema~kog bataqona u sastavu SFOR-a

9. Sluìo Sv. liturgiju u hramu Uspenija Pre-svete Bogorodice u âjni~u, pri~estio ispove-|ene sve{tenike i odrào bratski sastanak i predavawe sve{tenicima

12. Na dan Svetih apostola Petra i Pavla slu`io Svetu Arhijerejsku liturgiju u Kalinoviku osvetio slavsko koqivo i presjekao slavski kola~, u~inio litiju kroz grad i ~estitiao slavu hrama i op{tine

14. Prisustvovao Svetoj liturgiji u hramu svetog proroka Ilije u Sokocu

16-18. U~estvovao na sjednici rektora i profesora bogoslovija SPC u Srbiwu i Sarajevu na temu: “Prosvjeta u bogoslovijama, nastavni plan i program”.

19. Slu`io Svetu liturgiju, po blagoslovu ep. Va-silija, na praznik prep. Sisoja Velikog u Bije-qini u manastiru Svetog Vasilija Ostro{kog 20. Slu`io Svetu liturgiju u hramu Svetog

Pro-kopija u Visokom i ~estitao hramovnu slavu 26. Slu`io Sv. liturgiju u manastiru Kumanici

Episkopija mile{evska na Sabor svetog arhan-gela Gavrila

Evanðeqe po Sv. Jovanu poèiwe sa misterijom Sina Kojega naziva Logosom. Prevesti to ime sa Reè ili Glagol znaèi osiromaiti smisao toga izraza na grèkom koji je, ustvari, beskrajno bogatiji.D A B A R- jevrejska reè - je po smislu bliska pojmu Mudrosti, ivoga Prisustva Bojeg i koje izbija u Prologu èetvrtoga Evanðeqa kao Svetlost i ivot.

(4)

NEBO - NEBESKO

Hri{}anska otaxbina jeste nebo, gde je slava nebeskog Oca, kome se oni mole: O~e na{, koji si na nebe-sima; gde je preslavni dom Wegov, u kome su mnogi stanovi (Jn. 14,2). Ta-mo je nastawen zbor praotaca sa svo-jim pravednim potomcima: proroci-ma, apostoliproroci-ma, mu~eniciproroci-ma, sveti-teqima, podvi`nicima. Tamo sija Sunce pravde, koje ne zalazi, Hri-stos, i sve prosve}uje blistawem slave svoje, zagreva najtoplijim zra-cima svoje qubavi, i blagoda}u svo-jom privla~i Sebi sve, koji u ovom svetu stranstvuju i sveto ime Wego-vo po{tuju i priznaju. Tamo presto slave okru`uju hiqade hiqada i tu-{ta i tma nebeskih bestelesnih si-la, i Gospoda i Cara slave prosla-vqaju neprestano: Svjat, svjat, svjat, Gospod Savaot (Is. 6,3).

U onoj otaxbini nema straha od tu|ina nema bojazni od neprijateqa, nema opasnosti od bolesti, smrti, gladi, hladno}e, siroma{tva, mr-`we, zlobe i drugih zala. Ne ~uje se tamo kukwava, udaqili se otuda pla~, tuga i uzdisawe; nema brige o hrani, pi}u, ode}i, o domu i doma}i-ma. Tamo nema bure i nepogode, nego je uvek prijatno vedro. Tamo nema ju-tra ni ve~eri, nego je uvek dan; nema

jeseni i zime, nego je uvek krasno i prijatno i prole}e i leto.... Tamo je ìvot bez smrti, odmor bez umora, radost bez tuge, zdravqe bez slabo-sti,.... blaènstvo bez nevoqa,... sunce bez oblaka, svetlost bez tame. Tamo nema starog, hromog, slepog, uzetog, nakaznog, nego su svi u ras-cvetaloj mladosti.... Tamo niko ni-koga ne vre|a, ne mrzi, ne gwevi se, niko nikome ne dosa|uje, ne quti, niko nikome ne zavidi, svaki je zado-voqan onim {to ima: po{to vi{e od onoga {to ima ne èli, jer je dobio i zadovoqan je onim dobrom od koga ve}eg nema...

U onoj preslavnoj otaxbini vlada-ju ti{ina, mir, qubav. Tamo drug druga qubi kao sebe, i drug drugu ra-duje se kao sebi, jer drug druga vidi u bla`enstvu, kao i sebe...

Ovu otaxbinu praroditeqi na{i zatvorili su grehom svojim i za sebe i za nas, ali Hristos, Sin Bo`iji, koji je blagovoleo da radi nas si|e na zemqu, otvorio je svojom poslu-{no{}u i smr}u na krstu.... (Tihon Zadonski).

Hri{}anima nisu zabrawena dobra ovog sveta

Sveto pismo ne oduzima od nas ni-{ta {to nam je Bog dao za upotrebu, ve} obuzdava neumernost, i ispra-vqa bezumqe. To jest, ono ne zabra-wuje ni jesti, ni piti, ni decu ra|a-ti, niti imati novac i pravilno ga tro{iti - ve} zabrawuje uga|awe stomaku, prequbu i drugo.... (Maksim Ispovednik).

Hri{}ani -predmet mr`we u svetu Koji `ive po Evan|equ Hristo-vom omrznuti su u svetu, kako je to i Sam Hristos pretskazao, za na{u utehu i pouku: bi}ete omrznuti od svih imena moga radi (Mt. 10,22). I zaista, te`ak i veliki je krst biti

od svih omrznut; ali je ute{no {to ovo biva zbog Hrista, radi koga tre-ba sve sa rado{}u da trpimo. ^uj ute-{nu re~ Hristovu: Ako vas svet mr-zi, znajte da pre vas mene omrze. Kad biste od sveta bili, onda bi svet svo-je qubio; a kako niste od sveta, nego vas ja izabrah od sveta, zato svet mr-zi na vas (Jn. 15,18-19; 14,21). [ta mo-`e biti ute{nije hri{}anskoj du{i

od ovih re~i? Mrzi je svet, ali je Bog voli; svet se we tu|i, ali je Bog odabira i prima. Reci {ta je boqe: biti voqen od Boga ili od sveta? Sav svet u sravwewu sa Bogom - ni-{ta je. Gorka je qubav ovog sveta, i ve}oj gor~ini vodi. Spoqa se ~ini da je ne{to, kao lepa jabuka, a unutra je puna truleì i gor~ine. Boìja qubav je slatka, ute{na i radosna, i vodi ve~noj radosti i sladosti. Bo-qe je nesravweno boBo-qe, biti voBo-qen od jednog Boga, nego od celog sveta. Ja vi{e volim i biram ovo. Neka me ceo svet mrzi, ako ho}e, i ~ini mi {ta ho}e, samo da me Bog voli, i u milosti svojoj drì. Wegova qubav i milost za mene je vi{a od qubavi i milosti celog sveta.

Ne}u ja ni~ega ni na zemqi ni na nebu, osim Tebe jedinoga i qubavi Tvoje. S Tobom }u i u senci smrtnoj `iv i bla`en biti, bez Tebe i nebo ni{tavno je. (Tihon Zadonski).

(5)

^EMU NAS

HRISTOS U^I

Ali qubite neprijateqe svoje, i ~inite dobro, i dajte u zajam ne nadaju}i se ni~emu (Lk. 6,35).

Do dolaska Hrista Spasiteqa, ru-kovodno na~elo u ìvotu je bilo: “Oko za oko, zub za zub”. Qudi nisu znali da pra{taju sebi sli~nima, ni-ti da qube svoje neprijateqe. Za naj-mawu uvredu uzvra}alo se èstokom osvetom. Uzajamne qubavi i usluge moglo je biti do izvesnog stepena me-|u svojima najbliìm i meme-|u srodni-cima. Ali tu|inci i nesre}nici bi-li su bi-li{eni toga. Nedostatak quba-vi i pra{tawa ~inio je qude egoistima, grubim, a ìvot wihov -mra~nim i te{kim. Za miran, sre}an i ugodan ìvot nije bilo uslova. A du{a qudska je uvek ùdela za tim. I eto za{to Hristos, Sin Bo`ji, dola-zi da pokaè nova, boànska na~ela, da qudi, rukovo|eni wima, postignu takav miran i radostan ìvot. Qu-bav i pra{tawe, milosr|e i ~iwewe dobra visoka su boànska na~ela, ko-ja mogu da umawe zlo u ìvotu, jer ona mogu da ugase zlobu i neprijateqstvo me|u qudima. Da zavoli{ i svoga ne-prijateqa koji te je do dna du{e uvre-dio i da mu u~ini{ uslugu; da opro-sti{ i u~ini{ dobro svom bli`wem koji te je o{tetio; da pomogne{ ubo-gima i siro~i}ima, -eto to je podvig koji zasluùje i blagodarnost i na-gradu. Taj podvig je hri{}anski pod-vig, koji ~ini qude sinovima Najvi-{ega. Jer }e na taj na~in oni doista po~eti da bivaju milostivi kao i Otac wihov {to je milostiv. Svi se mi ~esto àlimo da smo doìveli zla vremena i da preìvqujemo te-{ke i nevesele dane. Pri tom smo skloni da okrivqujemo druge za to. Treba priznati da ni mi nismo nevi-ni u ovome. Jer su vremena onakva

ka-kvi su qudi. Ako se qudi rukovode i ìve po zakonu qubavi pravde i bratskog pra{tawa, i vremena }e bi-ti dobra. Ali ako su vremena zla i da-ni te{ki, uzrok tome su sami qudi, a u tom broju i mi. I zar nije istina da se danas svi mu~e da ìve {to daqe od Bo`jeg zakona, bez vere i morala, bez pravde i bratoqubqa? Gram`qi-vost pak, grubi egoizam i niske stra-sti ~ine qude neprijateqima, koji se uzajamno pqa~kaju i nanose {tetu je-dan drugome. To se zbiva pred na{im o~ima. Da li poku{avamo na neki na-~in da odvratimo sebe i svoje bli-`we od tog nehri{}anskog ìvota? Ako postoji èqa da po~nemo da ì-vimo po u~ewu Hrista Spasiteqa, neizostavno }e nastati dobra vreme-na.

PRI^A

Stari neki ribar lovi ve} dva da-na da-na otvorenom moru. Tamo negde da-na moru ~ini to isto wegov zakleti ne-prijateq. Smrkava se. Starac napu-niv{i svoj ~amac odli~nim lovom, pribliàva se obali. Odjednom na-staje stra{na bura. More uznemire-no, uskome{auznemire-no, podiè zapenu{ene talase kao ogromne bele planine, koje se sa uàsnom bukom razbijaju o obalske stene. Nastaje potpun mrak.

Ni{ta se ne vidi. Usred stra{ne bu-ke besnih valova starac ~uje s mora o~ajan vapaj: Pomozite, propa{}u! Po glasu poznaje svoga zakletog ne-prijateqa, ~iji je ~amac razbijen, a on se topi. Starac hri{}anin odmah baca u more sav svoj lov, smelo ule}e sa ~amcem u svirepe valove, sa opa-sno{}u po svoj ìvot stiè i uspeva da spase svoga zakletog upola uto-pqenog neprijateqa. Kad se spaseni pribrao i video ko ga je spasao, za~u-dio se. I odmah mu je ponuza~u-dio sav svoj novac kao nagradu za wegovu dobro-tu. Ali starac - hri{}anin - odbija da ga primi: “Druk~ije nisam mogao postupiti”, odgovorio je. - Kako to da nisi mogao? - za~udio se spaseni. Niko te nije prisiqavao da izla-è{ svoj ìvot opasnosti da bi me spasao. Bura je stra{na, no} mra~na; pored toga, ja sam ti uvek bio nepri-jateq; ko bi te okrivio da mi nisi pritekao u pomo}? Zna~i, mogao si i druk~ije da postupi{. - Ne, odgovori starac, ja druk~ije nisam mogao po-stupiti, jer sam hri{}anin! Nepri-jateq je bio pobe|en. Dirnut duboko, bratski je zagrlio svoga spasioca i kroz suze je uzviknuo: Brate moj, spa-sio si i ne samo moje telo, ve} i moju du{u! I od toga ~asa zlobni i pokva-reni neprijateq preobratio se u istinski dobrog hri{}anina.

Od nas qudi zavisi da li }e vremena biti

do-bra ili zla. Uvek kad se qudi dugo ne se}aju

Bo`jeg zakona, kad gaze pravdu i bratoqubqe; kad

po~nu da `ive idu}i za svojim niskim strastima i

da rade samo za svoje grube materijalne interese,

-vremena }e biti zla i `ivot tegoban. Stoga, ako

ho}emo dobra vremena i radosne dane, treba da

is-punimo Hristove zapovesti, koje nam danas

spomi-we jevan|eqe. Mo`emo voleti svoje najbli`e i

svoje ro|ake; mo`emo ~initi usluge onima ~ije su

nam usluge potrebne. Ali treba da znamo da za

mi-ran i radostan hri{}anski `ivot nije dovoqno

samo to. Wegova puno}a se izra`ava u qubavi

pre-ma neprijateqipre-ma, u milosr|u i dobro~instvu

(6)

DA LI POZNAJEMO ISUSA HRISTA

A ovo je ve~ni `ivot: da poznaju Tebe, jedinoga istinitoga Boga, i koga si poslao, Isusa Hrista (Jn. 17,3)

Mnogi su hri{}ani sasvim ravno-du{ni prema tome pitawu, koje naj-vi{e uzbu|uje ~ovekov duh. Istina, oni veruju u budu}i `ivot; ali usled nedovoqnog poznavawa Hristovog u~ewa, sasvim retko se se}aju toga pitawa i ne daju potreban odgovor. Oni veruju da je du{a besmrtna, da postoji vrhovno pravosu|e koje }e jednima dodeliti ve~no bla`enstvo, a drugima ve~ne muke; ali i pored svega toga, oni kao da ne usvajaju sr-cem svojim tu stra{nu istinu i kao da ne rasu|uju ozbiqno o tom pitawu sudbonosnom za wihov duh.

Drugi pak toliko strasno vole ze-maqska blaga da o budu}em `ivotu gotovo ne misle. Oni veruju u Boga i o Hristu Spasitequ slu{aju s vreme-na vreme-na vreme. No sa wegovim u~ewem, koje ~ine du{u sre}nom i oblagoro-|ava ose}awa i srca, ne upoznaju se bri`qivo. Wihov um je obuzet samo zemaqskim pitawima: kako da posta-nu imu}ni, kako da urede svoja

gazdin-stva, uop{te, kako da udese da im ze-maqski ìvot bude prijatan i zado-voqan, radi ~ega su gotovi ~ak i da o{tete i uvrede svoje bli`we. Ta-kvim mislima i brigama obuzeti su ne samo qudi siroma{ni i sredweg stawa, ve} i bogati qudi, ~ak ovi po-sledwi i vi{e od prvih. Poneko se i od wih doseti da treba pomisliti i o budu}em ìvotu, ali sasvim kasno, kad je smrt ve} iznenada zakucala na wihova vrata. Tada oni ostavqaju u tu|im rukama bogastvo skupqano s takvom lakomo{}u, a ne uzimaju od wega ni{ta za ve~ni ìvot.

Drugi su pak ravnodu{ni prema budu}em ìvotu zbog toga {to su potpuno u vlasti kakvog r|avog po-roka koga se ne èle osloboditi. Ti poro~ni qudi znaju da }e ih, ako uznaju Hrista, on savetovoti da se po-kaju, da }e ih ubediti da pomisle o budu}nosti svoje du{e. A ta bi im misao nametnula jedan ~istiji, mo-ralniji i trezveniji ìvot, sa vi{e vrlina, kakvom se oni ne èle odati. Zbog toga ih ne zanima re~ Bo`ja, ne pose}uju crkvu, ne slu{aju zapovesti Hristove, ne misle o ve~nom ìvo-tu, koji se otpo~iwe poznavawem je-dinoga istinitoga Boga i onoga koga je on poslao, Isusa Hrista.

No me|u nama ima i dobrih hri-{}ana, koji odli~no poznaju Hrista Spasiteqa. Ima pobo`nih qudi, ko-je vodi wegov blagi duh, ko-jer su razu-meli da je on od Boga iza{ao i da ga je on poslao da nau~i qude istini. Wih }e Bog sa~uvati, jer se za wih moli Spasiteq. Oni }e biti tamo gde je on, svi zajedno, u ve~nom `ivo-tu. Da li smo i mi u tome broju? Na ovo pitawe neka odgovore na{a srca i na{a dela...

Dirqiva molitva Hrista Gospoda za verne u~i nas da je neophodno da se revnosnije upoznajemo sa jevan|el-skim u~ewem i da ~e{}e mislimo i

rasu|ujemo o boànskim istinama. Da ne zaboravqamo da }e zemaqski ìvot, ma koliko bio za jedne prija-tan, a za druge teàk, biti neizo-stavno prekinut; ali da postoji dru-gi ìvot koji je beskrajan, ve~an; da }e svi ro|eni na zemqi pre}i u taj

ìvot i da }e, najzad, taj ve~ni ì-vot biti za svakoga ~oveka onakav kako ga je sam pripremio ovde - ili pun radosti i blaànstva, ako je ov-de ìveo poznavaju}i Hrista Gospoda, negiraju}i vrline i pobo`nost, -ili pak ispuwen patwama i mukama, ako je ovde ìveo daleko od Boga, ne poznavaju}i onoga koga je on poslao, Isusa Spasiteqa, u grehu i poroku, bez potrebnog pokajawa.

Dakle, upoznajmo se usrdnije sa Gospodom na{im Isusom Hristom i revnosnije ispuwujmo wegove zapo-vesti o veri i bratoqubqu, o pravdi i miroqubqu. Jer je wemu data vlast nad svakim telom, da svemu da `ivot ve~ni. A ovo je `ivot ve~ni: da svi poznaju jedinoga istinitoga Boga i koga je on poslao, Isusa Hrista.

Mitropolit Neofit

(7)

@ITIJE PREPODOBNOG OCA NA[EG ZOSIMA

episkopa Vavilonskog (u Egiptu)

Prepodobni Zosim, prozvan Ki-liks, po{to je bio rodom iz Kiliki-je,1od mladosti zavole Boga, odre~e se sveta, ode na Sinajsku Goru, obu~e se tamo u mona{ki ~in, i stade usrd-no upra`wavati bogougodne podvi-ge. Ipak on ne ostade dugo na Sinaju. êznu}i za potpuno bezmolvnim ì-votom pustiwa~kim, on jo{ u mladim godinama otide sa Sinajske Gore u Libijsku oblast,2i tamo se nastani u pustom mestu zvanom Amonijak. Tu on stade ìveti potpuno usamqeno, sluè}i jedino Bogu. A hode}i po toj pustiwi, on obrete nekoga starca, odevenog u o{tri kostret. Pribli-ìv{i se k starcu, Zosim htede da mu se pokloni i da po obi~aju zatra-ì od wega blagoslov. Ali ga starac predupredi, rekav{i mu: Za{to si do{ao ovamo, Zosime? Idi odavde, jer ti ne moè{ ovde ostati. A Zo-sim, misle}i da ga starac poznaje odavno, pokloni mu se i, izmoliv{i blagoslov od wega, upita ga: U~ini mi tu qubav, o~e, pa mi kaì, otkuda me poznaje{? Starac mu odgovori: Pre dva dana javi mi se neki ~ovek neobi~nog izgleda, i re~e mi: Eto, k tebi ide jedan inok sa Sinaja, po imenu Zosim; nemoj mu dati blago-slov da ostane u ovoj pustiwi s to-bom, jer ho}u da mu poverim crkvu Vavilonsku {to je u Egiptu.

Rekav{i to Zosimu, stari pusti-wak se udaqi od wega na domet ba~e-nog kamena i stade na molitvu, po-dignuv{i ruke svoje k Bogu. Moliv-{i se tako oko dva sata on, zavrMoliv-{iv- zavr{iv-{i svoju molitvu, opet do|e k Zosi-mu, pa zagrliv{i ga o~inski, poqubi ga u lice i re~e: ^edo moje milo, do-bro je {to si do{ao ovamo, jer te Bog dovede k meni, da telo moje preda{ zemqi. Zosim onda upita starca: Ko-liko godina, o~e, boravi{ na ovom

mestu? Starac odgovori: Navr{uje se ~etrdeset pet godina otkako sam ovde. - Dok starac govora{e to, lice wegovo zasija kao ogaw. I obra}aju-}i se ponova Zosimu, stari podvi-`nik re~e: Mir tebi, ~edo, moli se za mene. Rekav{i to, on le`e na ze-mqu, i otide ka Gospodu. A bla`eni Zosim iskopa grob, pogrebe ~esno telo tog velikog podvi`nika; i pro-vev{i na tom mestu dva dana, on se vrati na goru Sinaj slave}i Boga.

Za vreme boravka wegovog u mana-stiru na Sinaju, k wemu do|e jedan razbojnik mole}i ga i govore}i: Smiluj se na me, avo,3 i primi me u mona{tvo, da bih u bezmolviju, u mo-litvenom samovawu i tihovawu, oplakao grehe svoje. Ja mnoga ubi-stva po~inih, i sada ho}u da odusta-nem od svih zlih dela mojih i da se kajem u sve dane `ivota svog. - Po-{to ga pou~i, prepodobni Zosim ga obu~e u ino~ki obraz. No posle kratkog vremena prepodobni re~e pokajanom razbojniku: Veruj mi, ~e-do, tebi je nemogu}e ostati ovde. Jer ako koji velikodostojnik sazna da si

ovde, uhapsi}e te; isto tako, ako koji od neprijateqa tvojih dozna, ubi}e te. Zato poslu{aj mene, i ja }u te od-vesti u neki udaqeniji manastir.

Inok pristade, i sveti starac ga odvede u kinoviju4ave Doroteja, koja se nalazila u blizini Gaze.5 Sme-stiv{i ga u toj obiteqi, Zosim se vrati u svoj manastir na Sinajsku Go-ru. A brat ovaj provede u Kinoviji ave Doroteja devet godina. No po{to izu~i Psaltir i naviknu na sve mona-{ke trudove, on se ponovo vrati k prepodobnom Zosimu i re~e mu: U~i-ni mi tu milost, o~e, daj mi natrag moje svetovno odelo, a mona{ko uzmi od mene. Prepodobni ga s tugom upi-ta: Zbog ~ega, ~edo? Inok mu odgovo-ri: Kao {to sam zna{, o~e, evo devet godina provedoh u op{teì}nom ma-nastiru, i koliko mogoh postih se, i ìveh u uzdràwu sa svakom kroto-{}u, }utawem i strahom Bo`jim, po-koravaju}i se svima, u nadi da }e mi Bog po beskrajnoj dobroti svojoj i po neiskazanom milosr|u svom oprosti-ti mno{tvo grehova mojih. Ali, po-red svega toga, ja svagda vidim ppo-red sobom dete koje mi govori: “Za{to si me ubio”? I to vidim ne samo u snu, nego i na javi: i kada u crkvi stojim, i kada Boànstvenim Tajnama pristu-pam, i kada u trapezi sa bratijom je-dem. Prosto me ni na jedan trenutak ne ostavqa na miru: kuda god i{ao, ja pred sobom vidim to dete, koje mi ne-prestano govori jedno i isto: “Za{to si me ubio”? Zbog toga, o~e, ja sam od-lu~io da idem onamo gde sam razboj-ni{tvo izvr{io, da bi me uhvatili i predali sudu. Ja moram da umrem za bezumno ubistvo toga deteta.

I tako, uzev{i od prepodobnog oca svetovno odelo, inok ga obu~e i ode u svet. A kada do|e u grad Dio-spoq,6 on bi uhva}en i drugog dana

(8)

mu ma~em odseko{e glavu. Tako on otide k Bogu, po{to krvqu svojom opra grehe svoje.

Uskoro posle toga prepodobni Zo-sim, neprekidno mu~en neodoqivom èqom za ìvotom u pustiwskom bezmolviju, molitvenom tihovawu, i ti{ini, daleko od qudi, ponovo na-misli da napusti Sinajsku Goru. I on, uzev{i sa sobom svog u~enika Jo-vana, otputova u pustiwu Porfiri-on. Putuju}i po toj pustiwi, oni sre-to{e dva pustiwaka; jedan od wih, po imenu Pavle, be{e rodom iz Galate,7 a drugi, Teodor, iz Melitinske obla-sti,8 koji se postrigao u manastiru ave Jevtimija Velikog. I jedan i dru-gi podvi`nik ima|ahu na sebi ode}u od bivoqe koè. Prepodobni Zosim se sa svojim u~enikom nastani u bli-zini ovih pustiwaka, oko dva popri-{ta daleko od wih, i proìve tamo dve godine. No jednoga dana u~enika Zosiminog Jovana ujede zmija: otrov se razli po celom telu wegovom, i Jo-vanu udari silna krv iz o~iju, nosa, u{iju, i on umre.

To veoma oàlosti blaènog Zo-sima, i on po}e k spomenutoj dvojici pustiwaka. A oni, ugledav{i ga utu-~enog i silno oàlo{}enog, i pre no {to im Zosim i{ta progovori, upi-ta{e ga: [ta, avo Zosimo, umre li brat tvoj? A on, udiviv{i se wiho-voj pozorqivosti, ispri~a im na ko-ji na~in umre wegov brat, {to je wi-ma i bez toga ve} bilo poznato. Tada oba podvi`nika ustado{e i sa Zosi-mom po|o{e k bratu Jovanu. A kada ugleda{e mrtvog brata gde leì na zemqi, oni reko{e Zosimu: Ne tuguj, avo Zosimo, Bog }e ti pomo}i.

Posle ovih re~i oni se gromkim glasom obrati{e mrtvacu: Brate Jo-vane, ustani, jer si potreban tvome starcu. - I tog ~asa mrtvac o`ive, i ustade sa zemqe. Onda starci potra-`i{e zmiju, pa kad je na|o{e, rastr-go{e je na dvoje. Zatim reko{e pre-podobnom Zosimu: Avo Zosimo, mi ti nesumwivo saop{tavamo voqu

Bo`ju: idi na Sinajsku Goru, jer Bog ho}e a ti poveri episkopstvo crkve Vavilonske {to je u Egiptu.

ûv{i to, prepodobni Zosim uze blagoslov od tih svetih pustiwaka, pa se sa svojim u~enikom Jovanom ponovo vrati na Sinaj. No posle nekog vreme-na ava Sivreme-najske Gore9posla blaènog Zosima, i druga dva brata s wim, u Aleksandriju radi nekih poslova Si-najskih manastira. Aleksandrijski patrijarh blaèni Apolinarije zadr-à ih i rukopoloì za episkope: jed-noga u Iliopoq, drugoga u Leonto-poq, a Zosima u Vavilon Egipatski.

Jer u starini behu dva Vavilona: prvi - znamenitiji i drevniji, nalazio se u Haldejskoj zemqi, u wemu su carovali Navuhodonosor i ostali haldejski ca-revi, a drugi - mawe poznat i sa mnogo mawe `iteqa, nalazio se u Egiptu. Ovaj grad su osnovali na obali Nila preseqenici iz drevnog Vavilona, i dali mu ime svoje ostavqene postojbi-ne (Kairo).

U ovom dakle Egipatskom Vavilo-nu prepodobni Zosim, po voqi Bo`joj i po proro{tvu svetih pusti-waka, primi arhijerejski presto i stade pasti Hristovo stado. On do-bro upravqa{e svetom crkvom, slu-`e}i za primer stadu re~ju i `ivo-tom. I provede on na prestolu dosta godina, i mnoge uputi na put

spase-wa. A kada svetiteq za|e u duboku starost, onda on, vide}i svoju izne-moglost i o~ekuju}i blisku smrt, ostavi episkopski presto i ponovo se vrati na Sinaj, mesto svoga prvo-bitnog boravka. Po`ivev{i tu ma-lo, on skon~a u Gospodu,10i sada u ho-ru svetih jerarha predstoji Vladici na{em, Gospodu Isusu Hristu, kome slava vavek, amin.

Napomene u tekstu

1 Kilikija - oblast u Maloj Aziji, grani~i Sirijom a ju`no obalom Sredo-zemnog Mora.

2Libija - pokrajina u severnoj Afri-ci, zapadno od Egipta.

3 Ava - sirijska re~, zna~i otac. Ovaj naziv se obi~no davao stare{inama ma-nastira, a i starijoj bratiji. Inok po-~etnik tako|e se obra}ao ovom re~ju svo-me duhovniku, pod ~ijim se rukovodstvom nalazio.

4 Kinovija = op{te`i}e, op{te-`i}ni manastir.

5 Grad Gaza - na isto~noj obali Sredo-zemnog Mora, na krajwem jugu Palesti-ne, nedaleko od Egipta; u to vreme va`an trgova~ki grad.; o avi pak Doroteju vide-ti pod 5. junom.

6 Diospoq - palestinski grad, na se-vernom putu od Jerusalima ka Jopi (=Ja-fi), kasnije nazvan Lida.

7 Galata - Galatija, mala ali rodna pokrajina Male Azije, izme|u Vitinije, Ponta i Kapadokije.

8 Melitina - oblast u severnom delu Male Jermenije, nedaleko od reke Eu-frata.

9 Manastiri Sinajske Gore nalazili su se pod upravom jednog zajedni~kog sta-re{ine - ave Sinajske Gore

10 Skon~ao krajem {estoga veka. Usvojmo qubav Bo`ju, smek{ajmo i oblagorodimo svoja srca, i sa brat-skom velikodu{no{}u opra{tajmo bli`wima sve {to su nam zgre{ili. Na taj na~in mi ~inimo dobro sebi sa-mima. Jer }e nam Nebeski Sudija oprostiti onako kao i mi {to opra-{tamo. A da se ne bismo podali r|a-vim mislima i zlopam}ewima, zapam-timo re~i Jovana Bogoslova: Svaki koji mrzi na brata svoga krvnik je qudski (1 Jov. 3,15). Zapamtimo da su uzajamna qubav i uzajamno pra{tawe uslov za miran i sre}an `ivot, i da }e samo uzajamna qubav i uzajamno pra-{tawe biti to kroz sve vekove.

(9)

O GREHU I ZDRAVQU

Vi{e ne gre{i, d a ti ne bud e gore Najstra{niji neprijateq zdravqa je-ste greh. êsto on ru{i i li~nu sre}u i op{te blagostawe. Pre izvr{ewa greha ~ovek je zdrav, spokojan i radostan. A po-sle pada u greh moralna snaga mu je osla-bila, a oja~ala tuga i nespokojstvo. Ubr-zo je otrov greha pre{ao i na wegove te-lesne mo}i. Taj otrov moè postepeno da parali{e potpuno i du{u i telo. Spaso-nosan lek protiv te opake bolesti sasto-ji se u pokajawu. A najboqa dijeta koja treba da se odràva da se ne bi bolest povratila u goroj formi, jeste izbegava-we greha. Naj~e{}e, uzrok bolestima du-{e i tela jeste greh. Poro~ni ìvot stvara i donosi zarazne bolesti. One oslabquju telo i parali{u ga u najboqoj wegovoj snazi. êsto mladi qudi usled neurednog ìvota brzo gube fizi~ke mo-}i i dugi niz godina vuku se àlosno sli~no jevan|elskom raslabqenom. Ti qudi su skupe `rtve greha i ateisti~kog duha vremena. Sve dok ne izgube mo}i, wihova prestupna ùdwa uvek je raspa-qena, srce pusto, misao nemirna, savest bez glasa. A kad izgubi fizi~ko zdra-vqe, oni se srde na sve {to je sveto, zato {to su izgubili veru u dobro. Ovo je put koji vodi potpunoj fizi~koj i duhovnoj paralizi, a ~esto i prevremenoj smrti. Oni bi, me|utim, mogli da budu spaseni i u~iweni korisnim i sebi i svojim bli-`wima. To moè biti, ako u wima oìvi vera i ako se pojavi èqa da prime i du-hovni lek, posle koga bi se podvrgli je-van|elskoj dijeti... No ima bolesti i patwi, koje nisu potpuna posledica gre-ha i poroka. Bila te{ka ili laka, ta is-ku{ewa treba primiti kao blagodatnu opomenu Najvi{e Premudrosti. Patwe i stradawa su uvek spasonosni krst za do-bre qude. Jer se wima otstrawuju, mo-`da, mnogo ve}e nesre}e. êsto i dobri qudi, poneseni uspehom u svojim

poslo-vima,opijeni zdravqem, zaneseni rado-stima i uspesima u `ivotu, ~ine pogre-{ne korake i zaboravqaju izvor svoje sre}e. Potpuno obuzeti spoqa{wim `i-votom, ~esto zaboravqaju da pogledaju i unutra u sebe, da porazgovaraju sa svojom save{}u i svojim srcem. Ne de{ava se retko da im brige ovoga sveta, poslovi, razonode, prazni razgovori i opadawa bli`wih ispuwuju srca i oduzimaju sve vreme. Mnogo puta, oni umesto u hram Bo`ji, odlaze u kr~me, kafane i

nepri-stojna mesta, gde wihova savest gubi vlast nad wima. To je neosporno odlu~an korak ka du{evnom rastrojstvu, iza koga dolazi i fizi~ko... No eto, iznenada do-lazi bolest. Ona otrezni ina~e dobro srce i nagoni ga da do|e k sebi, da pro-gleda duhovno, na vreme da vidi klizav teren na koji je stupilo. Jer ~im se izgu-bi zdravqe, savest u onoga koji veruje ja-~e progovara. Ona sna`no slika u svesti protekli `ivot, i gre{na sklonost

po-staje o~evidna i odvratna. U takvom slu~aju dobri qudi hitaju sa pokajawem, -mire se sa Bo`jim pravosu|em, i kad ozdrave, staraju se da zaglade svoj greh dobrim delima, da im ne bude gore... Bo-lest je dakle ~esto korisna kazna. Ona lomi samopouzdawe i ja~a nadu u Boga. U cvetu zdravqa i naponu snage, qudi su skloni da sve svoje uspehe pripisuju svo-me znawu i svojim sposobnostima. A to ih ~ini gordim i samopouzdanim. A kod neuspeha rop}u i negoduju i ne okrivquju sebe, ve} druge. Oni bi tobo` uspeli, no drugi su ih spre~ili u tome... Telesna bolest obara taj idol samopouzdawa i gordosti. Ona otkriva svu qudsku ne-mo}. Kad nas bolest prikuje za postequ, onda po~iwemo dobro da shvatamo, da svi na{i uspesi, sve na{e mo}i i sposobno-sti, ~ak i sam na{ ìvot, nisu u na{oj vlasti. Tada saznajemo da postoji jedna najvi{a sila, koja nam daje taj ìvot, po-dràva i uve}eva na{e mo}i, ili ih lo-mi i uni{tava. Tada shvatamo da na{om sudbinom upravqa najvi{a, Bo`ja pre-mudrost, koja po sili svojoj umrtvquje i oìvquje; podiè smerne i uniàva gor-de; blagosiqa na{e napore i uspehe, ili ih osuje}uje. A to saznawe krepi na{u veru i nadu u Boga i na{u predanost i po-kornost wegovoj voqi. Ako se ìvot prekrati u tome stawu, ili ako se povra-ti zdravqe, mi smo na putu spasewa... Lek vere je u~inio svoje... Bolesti su, dakle, neminovne u ìvotu, jer ih poro~ni ì-vot stvara. Wih bi bilo mawe, kad bi smo imali ve}u odvratnost prema grehu i kad se ne bismo hvatali u wegove zamke. No na{e su mo}i slabe, i mi ih ne moèmo uvek pobe|ivati. Prema tome i bolesti }e nailaziti. I pomo} mewujemo i re-cept vere. Sa velikom nadom stanimo pred blagodatnom bawom tajne ispove-sti i sa ìvom verom iza|imo u susret spasonosnoj poseti Boànskog Lekara u tajni pri~e{}a. I kad dobijemo isceqe-we kroz opro{taj na{ih grehova, revno-sno se drìmo prepisane jevan|elske di-jete: Eto si zdrav, vi{e ne gre{i, da ti ne bude gore. Amin.

(10)

\URA JAK[I]

(1832 - 1878)

Najizrazitiji pesnik na{eg romanti-zma i najmnogostrukiji talenat u na{oj kwi`evnosti bio je \. Jak{i}a. Rodio se u Srpskoj Crwi, u Banatu. Bio je sin sve{tenika Dine (Dionisija) i majke Hristine, tako|e sve{teni~ke k}eri.

Ded \urin Laza, najvi{e je od sve de-ce volio \uru i hteo da ga spremi za sve-{tenika. On mu je pru`io i prva znawa iz ~itawa, koja je upotpunio u nema~koj obli`woj {koli i u gimnaziji u Segedi-nu. U Segedinu je uporedo u~io i crtawe i u tome imao vi{e uspeha. Zbog naro~i-tog talenta za crtawe, {aqe ga otac u Temi{var (1847) gde je kod slikara Du-najskog u~io crtawe. Ve} prve godine po-kazao se \ura kao najboqi (od 500 u~eni-ka) i dobio je dve nagrade vladike Lono-vi}a. Idu}e godine ide u Pe{tu gde je na Akademiji umetnosti kod Italijana Ma-strojanija u~io slikarstvo. Zbog revo-lucije 1848. godine morao je da napusti Pe{tu, a da ne bi gubio vreme ide u Be~kerek tada poznatom slikaru Kon-stantinu Danijelu, gde je dosta nau~io crtawe i upotpunio znawe nema~kog je-zika.

Zbog te{kog stawa u revoluciji beì za Beograd, gde je ìveo od fizi~kog ra-da pod vrlo te{kim okolnostima. Da bi to stawe izbegao, upisuje se u dobrovoq-ce i umalo u ratu nije bio zarobqen. Po-sle zavr{ene revolucije opet je u Srp-skoj Crwi kod oca. Po{to se otac malo materijalno oporavi po{aqe ga u Be~. Me|utim \ura se tu nije upisao na Aka-demiju, ve} je u~io posmatraju}i galeri-je i crtaju}i portrete i ikone. Tu galeri-je pro-veo od 1851. do 1853. godine. Tada je vero-vatno i propao wegov slikarski nat! Ali zato je wegov umetni~ki tale-nat probio na drugu stranu. \ura je pro-pevao,pod uticajem Branka, Zmaja, Dani-~i}a, sa kojima se druìo. Oni su ga upu-tili na [ekspira, Getea, [ilera. Tih dana se upoznaje i sa Petefijem koga je

najvi{e voleo. Ma da su to po~etni~ke pesme, one su \uru ohrabrile, naro~ito kada ih je video, u Letopisu, o{tampane.

Iz Be~a ide u Minhen, opet radi sli-karstva, ali je tu ostao samo pola godi-ne. Otac ga je pozvao da se vrati da bi slikao ikonostas u Karlovu i da sa zara-|enim novcem ide u Rim, da nastavi sli-karstvo. Me|utim, \ura je propao na konkursu, a otac nije imao novaca da ga {aqe na studije, te on na poziv prijate-qa ode u Novi Sad gde je `iveo od slika-wa i pisao pesme.

Zbog materijalnih razloga prelazi 1857. godine u Srbiju, gde dobija mesto u~iteqa u Podgorcu, selu u Isto~noj Sr-biji. Seoski mir, romanti~na priroda (Predeo je lep, ba{ ispod penxera te~e Zlot, a malo daqe uti~e u Timok; selo je u dolini, okolo grdnim planinama okru-`eno) uticali su na wegovu uzrujanu du-{u. Ne{to kasnije dolazi u selo Sumra-kovac. U tim selima, duhovno smiren, \ura je napisao svoje najlep{e lirske pesme (Put u Gorwak, No} u Gorwaku,

Ve~e, Na no}i{tu i dr.). Posle izvesnog vremena daje ostavku na u~iteqski poziv (1858) i dolazi u Beograd gde je predavao crtawe u `enskoj {koli. @ive}i tada pod te{kim prilikama dobio je klicu tuberkuloze od koje }e i da nastrada.

I jo{ jednom }e \ura poku{ati da po-|e nekuda da ispuni svoj ìvotni ideal: da usavr{i slikarstvo. Otac nije mogao da ga pomogne, (\uro! Lud si, pust si! Niti ti ja pomo}i mogu niti mi dolazi ku}i, ne sad, nego nikad! - pi{e mu otac) zato ode u Poàrevac zau~iteqa, gde se i oèni. Sa ne{to obezbe|enim sredstvi-ma kre}e \ura 1861. godine u Be~. Tu je proveo godinu dana skoro sre}no, ali je uvideo je ve} bio prestareo za slikar-stvo. Zato se vra}a u Srbiju i dobija me-sto u~iteqa crtawa u Kragujevcu. Tada je do{ao u sukob sa malogra|anskom sre-dinom i po~ela su preme{tawa po seli-ma i palankaseli-ma Srbije. Slu`bovao je u Sabanti, blizu Kragujevca, Poàrevcu, Ra~i, Jagodini. Tek 1872. godine dobija mesto korektora Dràvne {tamparije i na toj je du`nosti i umro 1878. godine.

Vrlo je va`no wegovo bavqewe u Sa-banti 1865/66 godine. Tu je proveo lepe dane. Daleko od palana~ke sredine, seo-ski mir, romanti~na priroda (...Okoli-na lepa i romanti~(...Okoli-na, seqaci dobri, qu-bazni i gostoprimqivi, oni su mene vo-leli i ja sam wih voleo) u~inili su da je \ura dao dve svoje najlep{e lirske pe-sme: Na Liparu i Pono}.

Pri kraju `ivota \ura je bio stalno bole{qiv. Smrt mu je ubrzala pripovet-ka Rawenik u kojoj je opisao drinsko bo-ji{te 1876. godine i tamno oslikao glav-nu li~nost drinske vojske. Zbog we je bio osu|en nekoliko dana zatvora. Ka-zna je bila mala, ali ga je ti{tala. Jure-}i po advokata, na sud, on ozebe i umre ne do~ekav{i da izdr`i kaznu. Do kraja ga je ~uvao i le~io drug i prijateq iz mla-dosti J. J. Zmaj.

Tako je zavr{io svoj burni `ivot \. Jak{i}, jedna od najtalentovanijih li~nosti na{eg umetni~kog `ivota uop-{te.

(11)

SRCE - @RTVA BOGU

Daj mi, sine, tvoje srce (Pri~. 23,26) Gospod Bog ustima Premudrog starozavetnog U~iteqa traì od nas, bra}e -Hri{}ana, na{e srce. Nazivaju}i sva-kog od nas Svojim sinom, On svakom od nas govori: Daj mi svoje srce, sine moj. [ta to zna~i? Za{to Bog traì od nas srce? Za{to ne traì ni{ta drugo, ~ak ni to, ~ime smo obavezni prema Wemu, {to ~ini na{ neizostavni dug? Ne tra-ì od nas u samoj stvari ni molitve, ni `rtve, ni darove, ni post, ni pokajawe, ni dobra dela, traì samo srce - samo je na{e srce Wemu drago - Daj mi tvoje sr-ce.

Naizgled ~udno, istovremeno i pre-mudro, bra}o. Srce je tako|e po re~ima Premudrog, isto~nik ìvota (Pri~. 4,23). Ono je izvor ìvota, po~etak svih sila i osnova svih ~ovekovih radwi. Gde je srce, tamo idu i misli, namere, èqe i ~ovekova dela. Moè se re}i, da srce od-re|uje svu ~ovekovu delatnost. Zna~i, kada se od nas traì srce, traì se sve, traì se ceo ~ovek, kao ìva `rtva Bo-gu. Zar nije prema tome mudro i zar nije ~udno to {to se traì, procenite sami. Malo je re~eno, a mnogo se moè razume-ti, kao da se ni{ta ne traì, a traì se sve. Daj mi svoje srce. Kako, pitate da damo srce. Sasvim prosto - raspoloè-wem, qubavi, usr|em. Samo usr|e i jeste stremqewe srca. Obi~no smo usrdni i raspoloèni prema onom koga volimo, wemu i dajemo srce. Zna~i, da Gospod traè}i na{e srce traì od nas na{e usr|e i raspoloèwe prema Wemu, tra-ì na{u qubav. I eto zato je istina to {to nam je u Jevan|equ rekao Spasiteq: Qubi Gospoda Boga tvoga, svim srcem svojim (Mt. 22,37).

Kome u samoj stvari i pokloniti svoje srce, ako ne Bogu? Zar sebe dati svetu, stvarima smrtnim i prolaznim? Ne. Bog je na{ Tvorac, Promisliteq, Iskupi-teq. Od Wega je po~etak, produètak i kraj na{eg ìvota; od Wega su svi daro-vi, sve {to postoji i sve blagodeti; On nam daje sve potrebno za ìvot, u Wego-voj voqi je i na{ budu}i ìvot. Sledi da smo jedino Wemu i du`ni da se obratimo.

Wega jedinog qubimo i Wemu jedinom slu`imo svim srcem. Potrebno je da na-{e srce bude Wegovo. Dajmo, bra}o, srce na{e Bogu na{em. Dajmo srce i pripad-nimo potpuno Wemu. Koliko brzo damo svoje srce Wemu, toliko brzo }emo po~e-ti radipo~e-ti za Wega, molipo~e-ti se Wemu, sla-viti Wega, prinositi `rtvu Wemu, po-stiti za Wega, kajati se pred Wim, tvo-riti voqu Wegovu. Ve} smo rekli da ~o-vekom upravqa srce i {ta je u srcu, to je i u mislima, re~ima, delima. Sam Gospod je rekao da ~ovek iz riznice srca svoga sve iznosi, i od suvi{ka srca govore

usta wegova (Lk. 6,45). [to pre svoje sr-ce damo Bogu, tim pre }emo postati deca Bo`ija, deca Oca na{eg Nebeskog. Tada }emo sve raditi za Boga sa qubavqu, slu-`iti Mu usrdno, moliti Mu se sa stra-hom, slaviti Ga blagodarewem, prinosi-ti Mu `rtvu sa verom i qubavqu, posprinosi-ti- posti-ti pred Wim bez tuge, kajaposti-ti se skru{e-no, ispuwavati voqu Wegovu s

blagodar-no{}u. A to - {to moè biti s nama ako tako ne ~inimo? Ako Mu sluìmo bez usr|a, dobrog raspoloèwa i qubavi? Tada }e i na{a molitva biti hladna, li-cemerna, proslavqawe Wega nezahval-no, na{a `rtva Wemu, ~astoqubiva, post samo spoqa{wi, pokajawe bez iskreno-sti, i dobra dela vi{e u korist nas sa-mih. Tada }emo imati samo oblik pobo-`nosti bez sile (2Tim. 3,5) i svojstava pravih Hri{}ana. Tada ]e se na nas pot-puno odnositi re~i, upu}ene fariseji-ma: pribliàva mi se narod ovaj ustima svojim i usnama me po{tuje, a srce im je daleko od mene (Mt. 15,8). êmu takvo sluèwe Bogu? Trebaju li Wemu, na{e takve molitve, takva `rtva, post, poka-jawe, dobrodeteqi? A evo {ta On govo-ri: uzalud me po{tuju (Mt. 15,4). Xaba je takva molitva, nije prijatna `rtva, nije koristan post, bezplodno pokajawe, {tetna dobro~instva, ako nemamo quba-vi prema Bogu i ako sve to ~inimo bez u~e{}a srca. Ta~no tako rasu|uje i sv. Apostol. Kako on kaè, bez usr|a i qu-bavi ka Bogu, svi ~ak i veliki podvizi i `rtve su ni{ta. Kaè se {ta je ve}e od vere, i to kakve vere - velike i ~udesne (~udotvorne), {ta je svetije od savr{e-nog samoodricawa, stradawa, prolivawa krvi za Hrista? No i svi ti podvizi bez qubavi su ni{ta. Kaè Apostol: ako imamo veru da i gore preme{tam, a quba-vi nemam, ni{ta sam. I ako razdam sve imawe svoje, i ako predam tijelo svoje da se saèè, a qubavi nemam ni{ta mi ne koristi. (Kor. 13,2-3).

Vidite, bra}o, koliko zna~i imati qubav u radu oko na{eg spasewa! A prava qubav je u srcu. Ako je qubav samo na re-~ima i spoqa onda je to la`na qubav. Ta-ko voleti je licemerno. Za takve Psal-mopevac ka`e: Laskahu Mu ustima svojim i jezikom svojim lagahu Mu; srce wihovo ne be{e Wemu verno (Ps. 78,36-37). Sr-cem, bra}o, srcem se veruje u istinu (Rim. 10,10), srce skru{eno i smireno najlep{a je `rtva Bogu (Ps. 50,18) u srcu je i zakon Bo`iji (Ps. 36,31), i ispuwewe sve voqe Wegove.

Dajmo, dajmo, bra}o, srce na{e Bogu na{em. Ono pripada samo Wemu, i niko-me drugom. Tada }emo istinski biti We-govi sinovi, i naslednici ve~nih blaga u domu Oca na{eg Nebeskog. Bo`e na{, slava Tebi!

Starac Antipa (Valaamski manastir)

(12)

O NEZNANIM SUDOVIMA BO@IJIM

Neki monah iz Skitske pustiwe, idu}i u Aleksandriju da proda svoje rukodeqe - jer je izra|ivao korpice - vide neku sahranu. Bio je umro ige-mon doti~noga grada, veliki paga-nin, koji je pobio hiqade hri{}ana, jer to be{e u vreme velikih progona. Be{e lep dan, i ~itava varo{ i|a{e za wim, sprovo|a{e ga do groba.

Kada je stigao na|e nekog pusti-waka, koji `ivqa{e u pustiwi 60 go-dina i `ivqa{e samo od korewa i s onim {to nalaza{e u pustiwi, na|e ga pojedenog od hijene.

Onda je monah pomislio: sa koli-ko je po~asti i{ao ka grobu igemon, koji je pobio hiqade hri{}ana, a ovoga, koji je sluìo Bogu 60 godina i ìveo samo u postu i molitvi, po-jela je hijena! Kakave to sudove ima Bog? îni mi se da Bog, budu}i pre-dobar, dopu{ta i nepravedne stvari. Moli}u se Bogu da mi pokaè ka-kvi su Wegovi sudovi, jer i pojedini qudi rasu|uju protiv Boìjeg pro-misla, Boìjeg brigove|ewa. Jedan je zao, gre{nik je, a ide mu dobro. Drugi je dobar, ali su deca zla, èna je bolesna, a on uteknuv{i od jedne nailazi na drugu nevoqu.

Jedan je zao a `ivi dugo, a drugi je dobar i umre rano. Gle, neki hri-{}anin je dobar, moli se Bogu, po-sti, i samo na gnusobe nailazi, a dru-gi je zao, psuje, pije i toga Bog ne ka-`wava.

I tako, monah je uo~io mnogo ta-kvih stvari, ka {to se ka`e kod pro-roka Jeremije: Gospode {ta je, jer put zlih napreduje, a put pravih uvek je u nevoqi.

I od toga dana po~eo je da se moli: “Gospode, poka`i mi sudove Svoje, da ne bih sudio!” I po~eo je onaj mo-nah da se moli Bogu da mu poka`e su-dove Wegove: kako to da jedan, siro-mah, koji je svet i prav, bude bole-stan, strada, nailazi na nevoqe, a

drugi, gre{an, radi po svojoj glavi, a zdrav je i bogat, ima uspeha, postaje veliki u slu`bi, u ~asti, i u svemu mu ide dobro.

I molio se monah dugo Bogu da mu poka`e zbog ~ega bivaju ove neprav-de, da dobri ~esto pate, a zlima ide dobro.

“Neka mi poka`e Bog sudove Svo-je, jer je i mene ~esto sabla`wavala ova stvar, jer sam video mnoge ne-pravde, koje kako mi se ~ini - da je Bog dopustio.”

A Preblagi Bog, po{to ~ovek ne zna sudove Wegove, predo~io mu je na ovakav na~in sudove Svoje, iako je mogao da ga satre zbog ovog ispitiva-wa, da sazna tajne Boìje, koje ne znaju ni an|eli. Ali po{to ga qu-bqa{e zbog svetog ìvota, hteo je da ga umudri, jer sudove Boìje niko ne moè znati.

Jednom je do{ao pustiwak sam u Aleksandriju da proda svoje korpi-ce, jer be{e tri dana hoda. Ali }im je po{ao od svoje pe}ine, na nekoj

le-poj poqani iza{ao mu je u sustret drugi monah, mlad, veoma lep.

- Blagoslovi, o~e!

- Gospod neka te blagoslovi, sine! - Kamo ide{, o~e?

- Idem do trga, da prodam svoje ru-kodeqe.

Oni prodavahu korpice i kupova-hu hleba, pravqakupova-hu dvopek i hranili su se zeleni{em koji se nalazi po pu-stiwi.

- O~e, ja isto u Aleksandriju idem. - Slava Bogu da imam saputnika! Po{to je preuzeo teret starca, mladi monah mu je rekao:

- O~e, gledaj {ta je. Zna{ {ta tre-ba da ~ine monasi kada idu na put. Da se mole sve vreme i da razgovaraju s Bogom. To je du`nost monaha i hri-{}anina, kad idu putem: da se mole.

- Tako, o~e, do Aleksandrije }emo se moliti!

- Da ne progovorimo ni re~! - re-kao mu je onaj mladi. Idu}i zajedno tri dana ovim putem, vide}e{ na me-ni neke stra{ne stvari. Da ne govo-ri{, da mi ne sudi{ i da ne pogazi{ zakletvu!

- Da, sine! Ako mi Bog pomogne, ne}u vi{e govoriti!

I po{li su obojica. Mladi monah nosa{e korpice, i i|ahu }ute}i.

Oko podneva, kada je sunce `eglo veoma jako, nai{li su na neko selo, i iza{la su pred wih dva mlada ~ove-ka:

- Oci, od sada ne moète vi{e pu-tovati, jer sunce èè veoma jako. Hajdete kod nas!

Ta dva mladi}a su ih primila sa velikom ~a{}u, jer na Istoku tomom dana nemo`e{ putovati, nego samo jutrom i ve~erom. I tamo je takva tradicija: kako te primi u ku}u, da ti opere noge. Spasiteq je rekao Si-monu fariseju: U|oh ti u ku}u tvoju, ni vode mi na noge nisi dao! (u.s. Lk. 7,44) Jer je tamo pesak veoma vru}, i

(13)

kad si stigao ~oveku u ku}u i line ti malo hladne vode na noge, ~ini ti ve-liko dobro. Noge se u`asno u`are zbog peska i kamewa.

Ti mladi}i, kada su saznali da su iz Skitske pustiwe, gde behu samo sveti monasi - Sveti Antonije Veli-ki, Sveti Makarije VeliVeli-ki, Sveti Sisoje Veliki, Sveti Onufije Ve-liki i drugi veVe-liki isposnici koje imamo u kalendaru - primili su ih sa jo{ ve}om ~a{}u, sa qubavqu, opra-li su im noge, odmoriopra-li ih i posta-vili za sto.

Ti mladi}i ima|ahu u ku}i neki srebrni sud, veoma skup, {to im be-{e ostao s kolena na koleno. U taj sud su im stavili pustiwa~ku hranu, iz pobo`nosti, ukazuju}i im do-li~nu ~ast.

Monasi su jeli, blagodarili su, i po{li su da otpo~inu, jer behu umor-ni.

Pred ve~e, kad da po|u na put, mla-di monah, je ukrao srebrni sud. Sta-ri monah je video i pomislio je: “Gledaj! Primili su nas qudi sa to-likom ~a{}u, oprali su nam noge, da-li nam da jedemo, a ovaj monah je ukrao srebrnu zdelu”.

Idu}i oni malo daqe, pre{li su preko neke }uprijice. Mladi monah je osenio onaj sud krstom i bacio ga je u vodu. Starac je video i pomislio je: “Kakva nepravda! Za{to uze zdelu i baci u vodu? Za{to je nije ostavio tamo?” Ali je pre}utao, jer ima|a{e zavet do Aleksandrije da ne govori.

Uve~e su stigli kod drugo dvoje mladih. I ovi su iza{li pred wih, primili ih s qubavqu, oprali im noge, kako je obi~aj, i dali im da se odmore. Ti su imali detence od ne-koliko meseci.

Ujutru, kad da po|u, mladi monah je oti{ao kod de~ije kolevke, a da wegovi roditeqi ne primete, i ubio ga je.

Starac je video i govora{e u svom umu: “Sa kakvim sam zlikovcem po-{ao na put! Tamo je ukrao srebrnu

zdelu, ovde je ubio dete!” Ali ga on be{e upozorio: “Vide}e{ mnogo kod mene na ovom putu, nemoj slu~ajno da progovari{, jer kr{i{ zakletvu!”

Drugoga dana oko podneva, prola-ze}i kroz neko selu, iza{ao im je u susret neki doma}in:

- Oci, od sada ne mo`ete vi{e i}i, jer je sunce pripeklo i velika je vru-}ina. Hajdete kod nas da se odmorite nekoliko sati a pred ve~e }ete pono-vo po}i.

Taj ~ovek ima|a{e vezanog psa, koji ~uva{e ~itavo doma}instvo. Primio ih je ~ovek, ugostio ih, dao im da se odmore. Pred ve~e, kad se po-~elo prohla|ivati, oni su oti{li. Mladi monah se vratio natrag i - da vlasnik ne primeti - zakrstio je psa, i pas je sko~io u vis i uginuo je.

Tad starac gleda{e, ali }uta{e: “Kakva je ovo rabota? Tamo je ukrao srebrnu zdelu, onamo je ugu{io dete, ovde je ubio psa!”

Idu}i oni drugoga dana, usput su pro{li pored neke kr~me. Tamo vi-{e niko ne govoravi-{e o Bogu, govo-rio je alkohol u wihovim glavama: podvriskivahu, pevahu, zvi`dahu,

psovahu; i kada su videli monahe, o~eli su vikati: “Gledaj popurde!” -Kada je ~ovek pijan ne govori vi{e ~ovek nego |avo!

Stari monah nije rekao ni{ta, gledao je svoj put. A mladi se okreni ka kr~mi i napravi tri metanije. Po{to se poklonio prema kr~mi, po{ao je daqe.

Na ivici {ume bilo je selo i neka napu{tena crkva. Nije imala ni kr-sta vrata behu uzeta, prozori polu-pani; pusta crkva, napu{tena sigur-no pre vi{e od 40 godina. Mladi mo-nah je uzeo nekoliko kamen~i}a, ose-nio ih Svetim krstom i po~eo ih ba-cati na crkvu.

A stari monah govora{e u sebi: “Vidi ti ovo! Da je od Boga, ne bi to ~inio. Ali od |avola je, jer se kr~mi klawao, a na crkvu baca kamewe”. Ali mu ne be{e dozvoqeno da govo-ri. Do Aleksandrije be{e jo{ jedan dan.

Tre}ega dana ujutru, idu}i oni po-kraj nekog sela, stigo{e oni do neke ku}e pokrivene slamom i trskom. Na ku}nom tremu bila su de~ica, wih petoro, i plakahu. Stari monah je iz-vadio ne{to iz ranca i dao im. Za-tim ih je upitao:

- [to pla~ete?

- Ju~e su sahranili majku! - A imate li oca?

- Otac je umro lane.

Nemaju, jadnici, ni oca ni majku. Po{to su oti{li, mladi monah se vrati natrag i zapali ku}u. Deca su se razbe`ala kud koji.

Stari monah je pomislio: “Je li to ~ovek? Zapalio je ku}u! Gospode, koliko }u ja trpeti ovog ubicu? Ta-mo se klawao kr~mi, ovaTa-mo je ga|ao crkvu! Ovaj samo zla ~ini!” Ali ~u-ta{e, jer }e uve~e sti}i u Aleksan-driju, u varo{.

(14)

O QUDSKOJ NEBLAGODARNOSTI

Ne isceli{e li se desetorica? Gde su dakle devetorica? (Lk. 17,18)

Bezbrojna su dobro~instva {to ih Bog ~ini qudima. Velika je milost i neizmerna su blaga dela Bo`ja pre-ma ~oveku. Ali qudi, koji se svakoga ~asa raduju tim blagim delima i do-bro~instvima, ne odaju uvek, niti odaju svi, dostojnu hvalu Dobrotvo-ru. Biti nezahvalan prema qudima koji ti pomaù u nevoqi, r|ava je od-lika. Biti nezahvalan Bogu koji ti ~ini tolika dobro~instva, teàk je greh. Zato dobri i razumni hri{}a-ni, koji dobro znaju da se ìvot i zdravqe, bogastvo i siroma{tvo, ra-dost i sre}a, uop{te sudbina qudi nalazi u svemo}noj Bo`joj desnici, -ne treba da propuste nijednu prili-ku da slave Boga i da mu blagodare, kako za dobra u~iwena wima li~no tako i za dobra u~iwena qudima uop-{te. A takvih prilika ima svakoga dana i svakoga ~asa. 1. Nai{la à-lost, te{ka bolest ili druga nevo-qa. Upravi pogled gore i glasno za-vapi: Gospode Isuse, pomiluj nas! Ali znaj da je isku{ewe poslato ra-di tvoje popravke i spasewa. Zato hvali Bogu i u nevoqi i u dobru, i za-jedno sa prorokom Davidom reci: Do-bro mi je {to stradam, da se nau~im naredbama tvojim (Ps. 119,71). 2. Ako si u najboqem zdravqu; ako vidi{ da ti je dom pun radosti i sre}e, da tvo-ji napori daju obilne plodove, znaj da ti sve to dolazi od Bo`je desnice koja blagosiqa. Zato hitaj sa celim domom u sveti hram, proslavi daro-davca na{ega Boga i zahvali mu. 3. Pogledaj veli~anstvo prirode. Ona uliva i ~ak mo}no izaziva na{e po-{tovawe i zahvalnost prema Bogu. Moè li da te ne uzbudi toliko ra-zumno ure|ewe weno, ude{eno radi na{e radosti i sre}e? Kud god okre-ne{ svoje o~i i um, svuda vidi{ Bo`ju dobrotu, koja nas poziva na

blagodarnost. 4. Zar se u du{i ne ra-|a ushi}ewe kada uve~e pogleda{ na nebo ukra{eno zvezdama kao biser-jem, a usred wih ne`ni ali veli~an-stveni sjajni mesec! Pa`wa se udu-bquje u beskrajnu nebesku veli~inu, i nekakva nadzemaqska sila goni te da padne{ na kolena pred Svemogu-}im, koji je stvorio mesec i zvezde da upravqaju no}u (Ps. 131,9). 5. No evo, nastaje dan. Sunce se veli~anstveno ra|a i mo}no obuhvata svojim zlat-nim zracima celu zemqu, ceo svet. Ono donosi svetlost i toplotu, i `ivot i zdravqe i tebi i svima tvo-jima, celoj prirodi. Zar je red da ne

zahvali{ Bogu, koji je stvorio sunce da upravqa danom (Ps. 136,8). 6. Po-gledaj veli~anstvene oblake. Oni kao po naredbi raznose svuda ki{u, koja natapa zemqu i poma`e joj da ro-di plodove neophodne za qudski `i-vot. Padni na kolena i blagodari Promislitequ, koji zastire nebo oblacima, sprema zemqi da`d (Ps.

147,8). 7. Zemqa je natopqena i oplo-|ena. Javqa se po nekoj zapovesti ve-tar, rasteruje oblake na druge stra-ne sveta, ~isti se stra-nebo, cela priroda se osveàva i oìvqava. I to biva po voqi Promisliteqa, koja stvara radost qudima. Proslavqaj onoga, koji izvodi vetar iz staja wegovih (Ps. 135,7). 8. Evo i prole}a, punog zelenila i cve}a. îst i mirisan va-zduh ispuwuje grudi. Wive, livade, poqa i {ume obla~e se u ~arobnu ode}u. Isti~e se lepota ìvota. Sve je radosno i veselo. Blagosiqaj ono-ga koji je sve tako uredio, i zajedno sa psalmopevcem reci: Razveselio si me, Gospode, delima svojim (Ps. 92,4). 9. Nastaje leto, a za wim jesen. Kakvo obiqe plodova po wivama, vo}nacima i vinogradima! To je delo Bo`je dobrote. Ona nam donosi te nebrojene darove. Raduj se, blagoda-ri i glasno kli~i: Blagosiqaj, du{o moja, Gospoda (Ps. 101,1). 10. Dolazi zima. Sve, cela priroda, uspavquje se da bi se sa~uvala od zime, biva premudro pokrivena snegom, koji je zagreva do prole}a. To je tako ude-{eno radi tvoga dobra. Zato blago-dari Onome koji daje sneg kao vunu (Ps. 147,16). 11. Zavr{io si dan sre}no i sa uspehom u poslu. Zahvali Bogu na tome. Spavao si dobro, ustao si zdrav i veseo; blagosiqaj Boga na tome. Spavao si dobro, ustao si zdrav i veseo; blagosiqaj Boga i ka-zuj zajedno sa prorokom: Leèm, spa-vam i ustajem, jer me Gospod ~uva (Ps. 3,5). I tako,ne samo - kad nam se po-sebno u~ini dobro, ve} uvek, i u bla-gostawu, i u bedi, i prilikom uìva-wa u prirodi, treba da budemo blago-darni Bogu. Jer sva blaga dobijamo od Wega kao dar. A àlosti i bole-sti On pu{ta da bi smo se pokajali i postali boqi. Dakle, ne zaboravqaj-mo da odajezaboravqaj-mo Bogu svoje sinovqe po-{tovawe i da ga proslavqamo, kao na{eg dare`qivog i milostivog do-brotvora, sada i kroz sve vekove. Amin.

(15)

NETRULE@NOST UMRLIH

Bra}o Hri{}ani, pozdravqam vas s praznikom pe~erskih ûdotvora-ca? Da li je neko od nas bio u Kijevu, i video tamo pe}ine, te svete domove Hri{}anskih trudbenika? Naravno ne; ni ja, ni mnogi od nas nismo li~no videli tu otaxbinsku svetiwu. A ta-mo treba biti (boraviti). Tata-mo se ima {ta videti, i ima se ~emu nau~i-ti. Tamo je neki drugi, ~udesni mir! Tamo mrtvi ìve, ìve bez malo hi-qadu godina. Tamo je ìva istorija na{e Ruske Crkve; tamo se mogu vide-ti podvizi, slu{avide-ti propovedi prvih Hri{}anskih Ruskih vremena. I ko-liko je takvih podvi`nika! I kakvi ~udesni propovednici! Ve} hiqadu godina oni nam neprekidno propove-daju silu i svetost na{e Pravoslavne vere i pou~avaju nas spasiteqskom putu u ve~ni ìvot i Carstvo Nebe-sko. Da, bra}o. Eto o ~emu treba raz-misliti, ~emu se zadiviti, vide}i ce-li puk Svetiteqa Boìjih, ~ija tela netrule`na i neizmewena toliko ve-kova postoje. Tako je slavna na{a Sveta vera! Tako je velika Boìja blagodat kod onih koji veruju! Tako Gospod proslavqa Svoje ugodnike! Tako, kao {to se tela uop{te umr-lih, po Boìjem dopu{tewu, podvr-gavaju truqewu i uni{tewu, sveta te-la nekih pravednika se uzdiù od ze-mqe i prebivaju kao neuni{tiva i netrule`na. Netrule`nost - to je svedo~anstvo svetosti onih koji su se prestavili i znamewe Boìje blago-dati koja na wima po~iva.

Istina da je tako. No evo {ta, bra}o. Na Svetoj Atonskoj gori po-stoji obi~aj da se kroz tri godine te-la umrlih izvade i kosti slo`e u za-jedni~ku kosturnicu. Tamo vlada mi-{qewe suprotno na{em mi{qewu, a ti~e se netrule`nosti tela umrlih. Tamo smatraju, da i tela velikih gre{nika koja su bila pod npr. cr-kvenom kletvom i umrlih bez

opro-{taja (razre{ewa) mogu biti netru-le`na, ~ak postoje primeri tih poja-va. Naravno da }ete pitati, {ta je to? Tela i pravednika i gre{nika zar mogu isto biti netrule`na? Ne smu}ujte, se bra}o. Krajnosti se u sa-kom slu~aju de{avaju. Prosto, po-gledajte na vidqivu prirodu. I tu se neretko od stvari koje su suprotne, de{avaju ista dejstva. Uzmite, npr. vru}inu i mraz. Zar podjednako i jed-no i drugo ne ~uvaju od truqewa i propadawa ono, {to se u sredwem

sa-stavu vazduha jednako podvrgava tru-qewu i kvarewu? [ta je dakle ~ud-no, ako se i sa telima mrtvih de{a-vaju sli~ne pojave, sledstveno tajnoj sili, koja se u wima nalazi? Tela Hri{}ana, koji su svoj `ivot prove-li u veri, dobrodeteqima aprove-li ne i van greha postaju trule`na i propa-dqiva, a tela velikih pravednika i velikih gre{nika ostaju netrule-`na. U prvima deluje sila blagoda-ti, u drugima - sila greha. Prvi su izabranici Bo`iji, sa~uvani svojim

telom za ve~no blaènstvo, drugi -odba~eni gre{nici,, spremni za ve~ne muke. Nije li to zadivquju}e, bra}o? Ne otkriva li se time dvoja-ko budu}e stawe, o dvoja-kom nam i Sam Go-spod u Jevan|equ govori: i ovi (gre-{nici) }e oti}i u muku ve~nu, a pra-vednici u ìvot ve~ni (Mt. 25,46). Zar to nije, opitni dokaz onoga ~emu nas Hri{}anska vera u~i, to da pra-vednike o~ekuje ve~no blaènstvo posle smrti, a gre{nike - muka, i to ne kona~na, ve} ve~na? Poznajmo bra}o, u netrule`nosti tela umrlih Boìju premudrost, koja nas pou~a-va, i pravdu Boìju koja nam sve po-trebno daje. Ako tela pravednika ostaju netrule`na, to je zato {to im je odre|eno da ve~no ìve i caruju u domu Boìjem; a ako tela gre{nika nepokajanih, nerazre{enih od stra-ne Crkve, tako|e ostaju stra-netrule`na to je zato {to im je tako|e odre|en budu}i ìvot, no ìvot u tamnici ada, koji je druga, ve~na smrt (Otkr. 20,14), jer ta smrt koja ne umire go-spodari ne samo u du{ama, ve} i te-lima wihovim, i ti nesre}nici, po re~ima psalmopojca, ne}e vaskrsnu-ti na sud (Ps. 1,5), t.j. ne}e imavaskrsnu-ti opravdawa na sudu Hristovom.

Pitate se, kako je onda na osnovu netrule`nosti tela mogu}e razmi-{qati o Boìjim ugodnicima? Kako suditi o svetosti ovih ili drugih mo{tiju, a po{tujemo ih kao praved-nike? I zar Sveta Crkva ugodnike Boìje priznaje jedino na osnovu ne-trule`nosti wihovih tela? Zar te ili te mo{ti progla{avamo za Sve-te, samo na osnovu, wihove netrule-`nosti? Ne. Zato postoje drugi, ~vr-{}i, nepobitni dokazi. Prvo i osnovno, na ~emu Sveta Crkva pro-gla{ava svetost tog ili drugog ugod-nika je, wegov sveti ìvot. To je glavni i su{tinski po~etak prosla-vqawa pravednika. Sveti i blago~e-stivi ìvot, ~oveka ~ini ugodnim Bogu, pri~esnikom svetiwe i u~e-snikom Wegove tajne slave. Samo

(16)

te-lo pravednika biva sud pun blagoda-ti Boìje, koja se po Boìjoj voqi projavquje u razli~itim znamewima i ~udima. I drugo na osnovu ~ega Sv. Crkva odre|uje svetost ugodnika Boìjeg, jesu - ~uda. Sila znamewa, isceqewa i ~uda, koju projavquju mo-{ti pravednika, je dokaz svetosti wegove i svetosti mo{tiju wegovih. Tako da i sama netrule`nost tela pravednika u tom slu~aju, kao proja-vqivawe svetosti wegovog ìvota i skrivene u wemu blagodati Boìje, jeste ~udo i znamewe, kojim Bog pro-slavqa Svog ugodnika.

Tako, bra}o, Boìji ugodnici sa-mi svedo~e svojom sveto{}u sveti Hri{}anski ìvot, kao i raznim ~u-desima i isceqewima, koja se kroz wih izlivaju na one koji ih s quba-vqu i verom prizivaju, i koji im pri-ti~u. I koliko takvih ugodnika je stekla na{a Ruska Pravoslavna Cr-kva, kojima se ona krasi i prosla-vqa, ~ijim molitvama i zastupni-{tvom se ~uva i odràva, ~ijom sve-to{}u i ~udima svedo~i o svojoj istini i pravdi pred svim nepravo-slavnim! Da, bra}o. Sveti ìvot pravednika je za nas gromka propo-ved, ~uda i znamewa wihova - svedo-~anstvo blagodati Boìje, spremne da nam u na{im nemo}ima pruì po-mo}, a wihove netrule`ne mo{ti su praobraz budu}eg ve~nog ìvota.

Vrativ{i se blago~estivom (za-hvalnom, blagodarnom) pa`wom pe-~erskim ûdotvorcima koje slavi-mo, moèmo se zaradovati, {to ima-mo hram tih Svetih ugodnika i {to imamo blaènog u~e{}a u praznova-wu svetog pomena wihovog. Nema po-trebe da budemo u Kijevu, kraj samih wihovih mo{tiju. Oni su nam isto bliski i ovde i tamo, ako smo mi bli-ski wima. Volimo ih, po{tujmo ih, pomolimo im se - i oni }e voleti nas, pomo}i nam svojim molitvama i svo-jim zastupni{tvom pred Bogom. Bo-è na{, slava Tebi!

O QUBAVI PREMA BOGU

Koji qubi oca ili mater, sina ili k}er, ve}ma nego mene, nije mene dostojan (Mt. 10,37)

Smisao ovih re~i treba pravilno razumeti. Da neko qubi ve}ma Boga Spasiteqa, to ne zna~i da on treba da napusti svoje roditeqe i decu. Naprotiv, zakon Bo`ji svakome na-re|uje da voli svoje i da se brine da wima bude dobro. No ovo uz uslov da i oni qube Boga i ispuwavaju wegove zapovesti. Ako pak neko ima bliske krvne srodnike koji ne samo da ne is-puwavaju zapovesti zakona bo`jeg, ve} i wega ometaju u wihovom ispu-wavawu, on }e morati da izabere jed-no od ovoga dvoga: ili da potpujed-no za-voli Boga i da se drì malo po stra-ni od svojih ro|aka bez vere {to tre-ba vi{e ceniti - ili da dopusti da oni pokolebaju wegovu qubav prema Bogu, i onda }e on biti nedostojan Wega. Jer ko iskreno voli Boga, tre-ba da bude gotov da se malo kloni onoga {to tu qubav ometa. Ko uzme krst svoj i po|e za Hristom, makar i daleko od svojih, dostojan je Wega. Sveti Kliment Aleksandriski ka-è: Ako neko od nas ima oca, ili si-na, ili brata, koji ne veruju u Hrista Gospoda, i ako nas neko od wih ometa da ìvimo po veri i da postignemo ìvot ve~ni na nebu, du`ni smo pre-kinuti vezu s wim. Ako ti brat, ili sin, ili èna, ili ma ko drugi, po~ne govoriti o ne~emu {to je Bogu pro-tivno, neka u tome licu odnese pobe-du nad wima Hristos, koji je stradao za tebe.

[ta }e biti onima koji u svojoj qubavi pretpostavqaju Gospoda Bo-ga bliskim srodnicima po krvi i svemu zemaqskom? Na ovo pitawe odgovara Spasiteq: Svaki koji osta-vi oca, ili mater, ili bra}u, ili se-stre, ili decu, ili ku}e, ili zemqu, imena moga radi, primi}e sto puta

onoliko i dobi}e ìvot ve~ni. Ovo }e biti onima koji qube Boga. Ali, da ponovimo, bliske srodnike i ima-we treba ostaviti samo onda, ako smetaju da ~ovek ìvi po Bogu. Na-protiv, blaèn je onaj ~ovek koji ìvi u porodi~noj zajednici sa svo-jima, sa roditeqima i bra}om, koji verno i predano nose svoj krst za Hristom i revnosno sluè veri, pravdi i milosr|u. U takvoj blago-slovenoj porodici qubav prema Bo-gu stoji iznad svega. Zbog toga je tu jaram Hristov jo{ blaì i breme se wegovo lak{e nosi.

Treba sad da se zapitamo: Koliko je jaka na{a qubav prema Bogu? Koga ona pretpostavqa: Isusa Hrista ili bliske ro|ake i zemaqska blaga? Is-povedamo li mi javno pred qudima svoju veru i qubav prema Wemu? No-simo li svoj zemaqski krst za Spasi-teqem? Da li se u ìvotu rukovodi-mo Bo`jim zakonima o pravdi, brat-stvu i moralu? Svaki neka sam sebi da odgovor na ta pitawa. Uop{te, mo-è se re}i samo to da taj odgovor ne moè da bude potpuno ute{an.

Otkuda neredi i razdori, prevare i kra|e, patwe i stradawa, pojedi-na~ne i op{te bede i nesre}e? Otu-da, {to je vera u Boga oslabila u qu-dima i dru{tvu. Otuda, {to se u ì-votu i delima oni vrlo retko upra-vqaju po zapovestima zakona Bo`jeg o pravi~nosti i moralu. Otuda, {to je veza i qubav qudi prema onome {to je zemaqsko i privremeno po-stala veoma jaka i {to oni ~esto za-boravqaju da su gosti ovde na zemqi. Dakle, glavni uzrok patwama i ne-sre}ama u ìvotu je taj {to su qudi zavoleli vi{e svet sa wegovom suje-tom, zavoleli vi{e sebe i svoje bli-ske srodnike, nego Gospoda Boga, iz-vor ìvota i dobara. Malo je onih koji Ga istinski ispovedaju; malo wih dostojno nosi svoj krst za Wim...

(17)

Ali svi mi ùdimo za rado{}u, sre}om i napretkom u ìvotu. Svet nam ovo pruà trenutno, ili nam sa-mo obe}ava. U stvari on nam vi{e do-nosi patwe i razo~arawa. Ono {to je privremeno i sujetno ne moè da za-dovoqi qudski duh. Stoga, ko ho}e da osigura ve~nu radost besmrtnoj du-{i, treba da zavoli vi{e od svega iz-vor te radosti - Gospoda Spasiteqa; da ponese svoj krst za Wim i da ispu-wuje zakon vere i pravde kao On.

Koji qubi mater ili oca ve}ma nego mene, nije mene dostojan. Tako je Spasiteq u~io, tako je i postupao. Jednom, kad je govorio narodu o

ve~nom `ivotu, rekli su Mu da pita-ju za Wega mati mu i bra}a (Mk. 3,32). Ko izvr{i voqu Bo`ju, onaj je brat moj i sestra moja i mati moja (Mk. 3,35) - odgovorio je On, ne `ure}i se da se odazove svojima. Za Wega je de-lo Bo`je bide-lo va`nije od wih, i oni ne treba da smetaju u trenutku kada se to delo vr{i. Utoliko pre, {to su svi oni koji Ga slu{aju i ispuwavaju voqu Bo`ju wegova bra}a i sestre...

Isus Hristos je neosporno voleo i sinovski se starao svoju svetu Maj-ku. Ali u ovom slu~aju On nas pou~a-va istini i pravdi ne samo re~ima, ve} i visokim primerom. Postupak wegov govori nam: kad vam va{i ro-diteqi, srodnici i u~iteqi daju mu-dre i korisne savete, slu{ajte ih.

Kad traè pomo} va{u, utehu i uslu-gu, ~ak kad ste i sami nemo}ni i u à-losti, starajte se dokle god vam sile dopu{taju da im pomognete. Ali, kad vas oni praznim re~ima i nerazum-nim èqama ho}e da odvrate od du-`nosti i qubavi va{e prema Bogu i da vas uvuku u dela ubita~na za va{u savest i du{u, tada ih ne slu{ajte. Volite vi{e pravdu i istinu, ispu-wavajte neodlo`no zakon i voqu Bo`ju, da biste bili dostojni Wega i ve~nog ìvota.

Dakle, da qubimo Gospoda Boga svom snagom svoje du{e. Uredimo i udesimo svoj `ivot i dela prema

we-govim jevan|elskim zapovestima. Po-draàvajmo mu i u svojim mislima i èqama, i u svojim namerama i po-stupcima. Ko mene qubi, ~uva}e re~i moje; a ako ~uva re~i moje, bi}e u qu-bavi mojoj - kaè On. Presta}e sporo-vi i razdori, presta}e kra|e i prestu-pi, smawi}e se nesre}e i bede samo on-da kad se ispuwavaju zapovesti zakona Bo`jeg. Starajmo se, stoga, svi za wi-hovu primenu u ìvotu. Na{a li~na i op{ta sre}a i napredak zavisi od na-{e qubavi prema Bogu Spasitequ. Ukoliko bude silnija ta qubav, uto-liko }e nam trajnija biti radost u ì-votu. Dakle, da budemo u qubavi Spa-siteqa na{eg sada i do veka.

M. N.

O VELIKOJ

VE^ERI

Mnogo je zvanih, ali je malo izabranih (Lk. 14,24) Dok du{a ìvi na ovome svetu, ~esto malaksava u burama sujete i nepravdi, a srce mu~i vihor sablazni i strasti. U ta-kvom stawu nastaje duhovna glad, koja iza-ziva velike du{evne muke. I eto, samo u hramu moè se na}i duhovna hrana za wu. Boànska ve~era postavqena ovde moè samo da olak{a du{i i da ute{i srce. @ive}i u svetu gde besni zlo, izloèni smo ~esto udarima zlobe i podmuklosti, zavisti, prevare i klevete. I u takvom slu~aju opet }emo u hramu na}i za{tite i pokroviteqstva. Tamo je pravi sudija, ko-ji nas izbavqa od ~oveka zloga i ~uva od ~oveka nasilnika (Ps. 140,1). êsto smo izloèni bolestima, trpimo nema{tinu, propadamo u nesre}i. Se}ajmo se poziva i hitajmo na veliku ve~eru u hramu. Tu }e nas sresti Gospod koga treba da priziva-mo u dane àlosti. On je Otac milosti i Bog svake utehe (2Kor. 1,3). On }e nas iz-baviti od svih nevoqa na{ih (Ps. 33,17). Uop{te, hram Bo`ji je mesto gde moèmo da nahranimo svoju du{u, da umirimo svoj duh, da umirimo srce od ìvotnih uzne-mirewa i sujeta. On je le~ili{te gde se blagodatno le~e na{e du{evne i telesne bolesti. On je riznica u kojoj moèmo na-}i sva duhovna blaga postavqena za veli-ku Gospodwu ve~eru, i da dobijemo blago-datne Bo`je darove neophodne za na{u ze-maqsku sre}u i ve~no spasewe. I tako, imaju}i sve ovo pred o~ima, dobri hri-{}ani ne treba da su ravnodu{ni prema pozivu da prisustvuju velikoj Hristovoj ve~eri. Ne treba dragovoqno da se odri-~u duhovnih blaga, koja se mogu crpsti iz Bo`jega hrama. Nego naprotiv, neka ga pose}uju s najve}om usrdno{}u i da vole bogosluèwe u wemu kao jelen {to voli hladne izvore (Ps. 42,1). Treba svi mi, kao pozvani prijateqi Gospoda, koji nam sprema spasonosnu ve~eru, ~im ~ujemo glas zvona, da ùrimo u Bo`ji hram i da nahranimo du{u i srce duhovnom hranom. Mnogo je zvanih, malo izabranih! Blago onome malom broju izabranih koji ùre da se nahrane sa ve~ne trpeze carstva Bo`jeg. Amin.

(18)

VA@NOST BO@ANSTVENE NAUKE ZA HRI[]ANE

Evo bra}o, kakvu nam nauku daje Premudri Nastavnik! Evo u ~emu nam kaè da se ve`bamo. Kaè nam da se ve`bamo u razmi{qawu o tome, {to nam je zapovedio Bog, i u izu~avawu toga {to nam je zapovedio - da, i kako da se ve`bamo? Stalno, neprestano, treba stavqati na raspolagawe bo-ànstvene nauke, kako ne bi i ne bi bile za ~oveka neophodne druge nauke, sem nauke boànstvene. Da, u tom smi-slu je propovedao i u~io i Sam Spasi-teq na{ Gospod. Marti, koja se toli-ko zabavila otoli-ko toga da ugosti Spasi-teqa, i s nezadovoqstvom se poàli-la pred Wim na svoju sestru Mariju, koja je pa`qivo slu{ala Wegovo bo-ànstveno u~ewe, evo {ta je On odgo-vorio? Marta, Marta, za mnoge se bri-ne{, a samo je jedno potrebno (Lk. 10,41). Jednostavno, bra}o, Gospod bi i nama rekao isto {to i Marti, gleda-ju}i kako se mi preterano brinemo o obrazovawu u pogledu svetskih nauka, i na na{ narod o prosve}ewu sebe bo-ànstvenim u~ewem. Rekao bi nam: brinite se o spoqa{wem obrazovawu, i mnogo, mnogo biste hteli znati, upravqaju}i svojim prirodnim razu-mom, a vama je neophodno duhovno Hri-{}ansko obrazovawe koje ima pred-nost, neophodno vam je samo spasewe, koje moète dosti}i pou~avawem u za-konu Boìjem i razumevawem voqe Boìje, u skladu sa otkrivenom Re~ju Boìjom. Zna~i bra}o, boànstveno u~ewe, u~ewe Hri{}anske vere, po-znawe otkrivenih Boìjih tajni - je-ste prvi i su{tinski predmet na{eg obrazovawa, Boìji Zakon, iznet kroz re~ Boìju i pravila Crkve - je najva`nija nauka, u kojoj su Hri{}ani du`ni da se ~ak i iskqu~ivo trude i ve`baju, kako bi bili savr{eni Bo-ìji qudi, spremni za svako dobro de-lo (2 Tim. 3,17).

“A {ta sa obrazovawem ~oveka”, re}i }e, naravno oni koji se trude

oko qudske nauke? “Zar nam nisu po-trebna i druga qudska znawa? Zar je nauka beskorisna? Zar nam malo in-formacija daje i dava}e qudski ra-zum, sam po sebi, i zar malo ~ini i ~ini}e.” Ne ka`em da znawe nije po-trebno, i da se od nauke nema kori-sti, no ne dam se ubediti, da je svako znawe nu`no i nauka korisna. Sagla-san sam i sa tim da je qudski razum stekao veliko znawe, saznao mnoga otkri}a u oblasti prirode, no da li su sva wegova znawa istinita, i sva otkri}a korisna? Npr. do va`nog otkri}a je do{ao qudski razum u po-gledu ure|ewa zemqe, saznav{i o

kretawu zemqe sopstvenim posma-trawem i razmi{qawem: {ta imamo od toga? Mnogo stotina i hiqada go-dina verovalo se, da se sunce okre}e oko zemqe. Kakvu je korist ~ove~an-stvo od toga imalo? Nikakvu. Danas se druga~ije veruje, pa kakva je ko-rist od toga? Nikakva. Ne odbijamo ta~nost, ~ak i po{tovawe prema mnogim saznawima do kojih je upor-ni qudski razum do{ao; drage voqe dopu{tamo re}i, da je on i u pro-{lom i sada{wem vremenu do{ao do mnogih otkri}a uspe{no posmatra-ju}i skrivene snage prirode, i da sve to doprinosi udobnostima i

zado-voqstvima ~oveka u ovom ìvotu. No {ta je time u~iweno, a da je od du-hovne koristi ~oveku? Kakva bitna, neophodna i korisna saznawa su sa-op{tena ~oveku? Da li je sve to ~o-veka dovelo do poznawa Boga? Da li je prona|en po~etak, razlog i ciq postojawa sveta? Da li je ~oveku ob-ja{wen sam ~ovek? Istina je, da je dato mnogo pretpostavki, mnogo mi-{qewa sastavqeno, no kakvi su oni? Reklo bi se, da u vidqivoj prirodi do istine ~ak i nije te{ko do}i; tu su o~igledni putevi premudrosti i sile Boìje. Bog ne ostavi sebe ne-posvedo~ena (Dap. 14,17), {to je na Wemu nevidqivo od postawa svijeta, umom se na stvorewima jasno vidi (Rim. 1,20), i nebesa kazuju slavu Bo-ìju (Ps. 18,1). [ta je na{ razum? Je li on video nevidqivost Boìju? Da li je ~uo nebesku re~ slave Boìje? Je li kroz prirodu shvatio wenog Tvorca, Wegovu ve~nu silu, pemu-drost, blagost i boànstvo? (Rim. 1,20). Zar nije naj~e{}e druk~ije? Zar ~esto gledaju}i tvar, ~ovek ne vidi Tvorca, i u svom slepilu i ogor~enosti govori: nema Boga? (Ps. 12,1). Zar on ~esto posmatraju}i u prirodi stalni i nepromenqivi redak, po kome sve tako stoji od po-~etka stvarawa (2 Petr. 3,4), ne pro-gla{ava ovaj svet su{tinom i ve~no-{}u? Zar on ~esto analiziraju}i ~o-veka sa telesne, ìvotiwske strane, ne daje o qudskom rodu slede}i za-kqu~ak: Jedimo i pijmo, jer }emo su-tra umrijeti (Is. 22,13). Recite, zar ~esto ba{ razum ne udaquje od nas boànstveni svet i prosve}ewe, po-mra~uju}i nas svojim tamnim svetom i vode}i nas direktno ka ne~isto}i i bezbo`ni{tvu. Iz pro{losti ima-mo mnogo takvih primera, a i sada-{we vreme, koje se hvali prosve}e-wem, na àlost daje ne mali broj sli~nih tu`nih primera. [ta je