Emocionalna inteligencija
Jelena Pantić, odabrani tekstovi sa bloga
Jelena
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 2
Emocionalna inteligencija
Dragi čitaoci,
Ovde moţete pročitati inspirativne i motivacione tekstove koje od 2010. godine objavljujem na blogu Emocionalna inteligencija.
Ţelim da vam budu od koristi i da vas inspirišu da u svakodnevnom ţivotu činite male korake na putu svog ličnog rasta i razvoja.
Jelena Pantić, psiholog
Sadrţaj
Kako se osloboditi mentalnih okova? ... 4
Kako povećati svoju privlačnost? ... 7
Zašto je vaţno negovati svoju jedinstvenost? ... 10
Tople pahuljice-put do harmoničnih odnosa sa drugim ljudima ... 13
Kako voleti sebe? ... 17
Ko su naši tamničari? ... 20
Najveći gest ljubavi! ... 22
Zašto se bojimo sreće? ... 25
Ljubav prema sebi-šta nije i šta jeste? ... 28
Kako izabrati ljubavnog partnera? ... 31
Partner-ljubavni ili ţivotni? ... 34
Da li postoje srodne duše? ... 36
Zašto je dobro biti srećan? ... 38
Kako zaštiti decu od svoje ljubavi? ... 41
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 3
Ljubavne veze- zašto je dobro biti odbijen? ... 48
Kako utoliti glad za ljubavlju? ... 52
Kako sačuvati slobodu u ljubavnoj vezi? ... 55
Tri uzroka sreće- od čega zavisi koliko smo srećni? ... 59
Da li je ljutnja neprijatelj ljubavi? ... 63
Od koga zavisi kvalitet mog ţivota? ... 65
Šta da radim kada me neko ili nešto iznervira? ... 69
Kako učiniti sebe srećnim za samo 75 minuta? ... 72
Kako izgraditi pozitivnu sliku o sebi? ... 75
Koja je razlika izmeĎu flerta, zavoĎenja i udvaranja?... 78
Šta činiti kada duša boli? ... 82
Kako se rešavaju problemi? Pitanja kao čarobni štapić ... 86
Kako na brz i jednostavan način napuniti baterije? ... 90
Tajna blistave lepote! Kako se prolepšati za samo 5 minuta? ... 94
Ljubavne veze u XXI veku- gde je ba zapelo??? ... 98
Ljubavne veze-šta kada se umorimo od potrage? ... 101
Mala tajna za veliki uspeh u ţivotu! ... 105
Kako uslovljavamo ljubav i pravo na postojanje? ... 110
Samoispunjavajuće proročanstvo- kako se naša uverenja pretvaraju u realnost? ... 114
Kako ostaviti dobar utisak? ... 117
Moć uma ... 120
Da li je detinjstvo sudbina? ... 122
Šta je flert i čemu sluţi? ... 124
Ako me stvarno voliš, ti ćeš... ... 126
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 4
Kako se osloboditi mentalnih okova?
Da li biste se oko vaţnih poslovnih ili ljubavnih pitanja konsultovali sa trogodišnjim detetom? Da li biste uradili sve što vam ono kaţe?
Ne biste? Da li ste sigurni?
Da li ste sigurni da vaš vodič kroz ţivot nije trogodišnje dete koje ste nekad bili, koje je nesigurno, uplašeno i ne zna koliko ste u meĎuvremenu porasli i odrasli i šta ste sve u meĎuvremenu naučili?
"Da li da promenim posao? Ovde nisam zadovoljan. Voleo bih da više zaraĎujem i da više uţivam u poslu."
"Neeeee! Ti nisi dovoljno pametan za tako nešto! Sećaš se kako si se u prvom razredu mučio oko slova? I ţivot nije takav! Ţivot je teţak, nije to igra! Dosta si se igrao kad si bio mali, sad je vreme da se uozbiljiš!"
"Volela bih da budem u ljubavnoj vezi sa nekim dobrim muškarcem. Ţelim da se volimo i da uţivamo zajedno. Da zajedno idemo kroz ţivot, podrţavamo jedno drugo i budemo verni jedno drugom. Ţelim da mu budem posebna."
"Ti da budeš nekom posebna? Po čemu? Nikad nisi nastupala na školskoj priredbi, nikad nisi pobedila na takmičenju. Zaboravila si da je Slobodan, u kog si bila tako zaljubljena kada si imala 5 godina, izabrao Irenu. Ona je imala plavu kosu a ti smeĎu. Ona je lepa a ti nisi. I zato je on izabrao nju a ne tebe."
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 5
Velika većina ljudi ţivi baš tako, na osnovu zaključaka koje su o sebi, drugima i svetu doneli kada su bili jako mali. I kada su njihovi mozgovi i načini razmišljanja bili nedovoljno razvijeni. I zato su doneli nepravilne zaključke. Ne zato što su glupi, nego zato što tako funkcionišu sva ljudska bića.
Doneli su zaključke o tome koliko su pametni, koliko su voljivi, koliko su dobri kao bića i koliko su zanimljivi.
Izveli su neke zaključke o tome kakvi su drugi ljudi, da li im se moţe verovati, da li je bezbedno voleti ih.
Nije dovoljno izgledati odraslo, oblačiti se odaslo i raditi stvari koje odrasli rade, da biste se mogli nazvati odraslom osobom.
Potrebno je i da razmišljate kao odrasla osoba. To znači da sagledavate situaciju u kojoj se nalazite, da postavljate pitanja, preispitujete sebe.
Koncept ego stanja iz transakcione analize moţe da vam pomogne u tome. Po ovoj teoriji, ljudska psiha se sastoji od tri ego stanja: Odrasli, Roditelj, Dete.
Bez obzira na to koliko godina imamo svi imamo ta tri ego stanja, i funkcionišemo iz nekog od njih.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 6 Kada smo u ego stanju Deteta mi funkcionišemo po automatizmu i na osnovu uverenja koja imamo. Ne preispitujemo ih nego sve što nam stigne iz okruţenja tumačimo tako da se uklopi i naše stavove.
Ego stanje Odrasli je ono što moţe da nam priskoči u pomoć, tako što će postavljati pitanja, traţiti dokaze i argumente.
Na primer:
"Ja to ne mogu, glupa sam."
"Na osnovu čega misliš da si glupa?"
"Nikad nisam pobedila na takmičenju i na fakultetu sam morala mnogo da učim. Neke ispite čak nisam poloţila iz prvog puta."
"Ako nisi pobedila na takmičenju, to ne znači da si glupa. To samo znači da je tamo bio neko ko je znao bolje od tebe, ili neko ko je talentovaniji od tebe za tu oblast, ali to ne znači da si glupa. Završila si školu, fakultet, umeš da koristiš računar...."
Shvatate logiku postupka.
Sada zapišite sve što ţelite, a mislite da ne moţete.
Zapišite to slobodno, bez cenzure, sve što vam padne na pamet. Sada zapišite zašto to ne moţete da imate/postignete.
I kada to vidite zapisano, preispitujte te tvrdnje, traţite argumente protiv njih, zapisujte dokaze za suprotne tvrdnje.
Proces promene uverenja nije lak i ne moţe da se dogodi preko noći. Ako ţelite da oslobodite sebe svojih sopstvenih mentalnih okova, budite strpljivi i neţni sa sobom. Kao što biste bili sa trogodišnjim detetom.
Ako vam i pored toga ne ide, nemojte odmah da zaključite da ste nesposobni i da ste beznadeţan slučaj.
Da je to tako lako svi bi to uradili očas posla i svi bi ţiveli slobodno i u skladu sa svojim potencijalima.
Nije lako. Toliko nije lako da postoji i posebna profesija koja se bavi upravo tim problemom-promenom uverenja na osnovu kojih ţivimo svoje ţivote. Ta profesija se zove psihoterapija.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 7 I kao još jedan dokaz da to nije lako- i psihoterapeuti idu kod svojih kolega kada im zatreba pomoć. Ne mogu sami. Erik Bern je rekao da kada neko hoće sam sebi da radi psihoterapiju, to je kao da frizer sam sebe šiša.
Jedan deo posla moţete da uradite sami, ako su korekcije manje. Ali ako vam ne ide, u redu je da se obratite nekom od stručnjaka koji su se za to godinama školovali.
Kako povećati svoju privlačnost?
Iako većina ljudi govori da izgled nije bitan, istraţivanja pokazuju da nije tako. U velikom broju istraţivanja ponavlja se sledeći obrazac: kada pitaju ispitanike da li im je izgled bitan, većina kaţe da nije, ali kada ih postave u situacije da biraju, najčešće biraju fizički privlačnije osobe.
Fizički izgled nije bitan, ili bar nije presudan faktor u odrţavanju ljubavne veze, ali jeste vaţan u prvom kontaktu. Fizički izgled je ono što će, sviĎalo se to nama ili ne, drugi ljudi prvo primetiti kod nas. Mnogi će sada reći "Ali ja ţelim da me neko voli zbog onog što jesam, a ne zbog toga kako izgledam." Kao da je situacija ili-ili. Ili ste lepi ili dobra osoba. A to nije tačno. Moguće su
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 8 sve kombinacije: da je neko lep i loša osoba, lep i dobra osoba, ruţan i loša osoba i ruţan i dobra osoba. Ako u ovu jednačinu uvedemo i pamet, vaţe ista pravila. Neko moţe da bude lep, pametan i dobar čovek, lep, glup i loš čovek itd. Privid izbora izmeĎu lepote i pameti je češći kod ţena, i zbog toga mnoge divne ţene koje mogu mnogo da ponude, ne samo da ne ističu nego ponekad i prikrivaju svoju fizičku lepotu. Neće da se šminkaju, neće da nose suknje, haljine, cipele na štiklu, neće da nose dugu kosu... samo da ih neko ne bi stavio u kategoriju "lepa a glupa/površna".
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 9 Ako prihvatite da je to kako izgledate vaţno, i obratite paţnju i na taj aspekt vašeg bića, povećavate sebi šansu da zainteresujete za sebe veći broj ljudi, a samim tim i da imate veći i bolji izbor potencijalnih kandidata za ljubavnu vezu. Ovo vaţi i za muškarce i za ţene.
To ne znači da treba da idete na plastične operacije kako biste se uklopili u trenutne estetske trendove, niti da se oblačite po poslednjoj modi.
To znači da vodite računa o tome da istaknete ono što je lepo na vama, i da to kako se oblačite odraţava vašu ličnost.
Kada ţene ističu svoju ţenstvenost, postaju privlačnije muškarcima. Kada muškarci ističu svoju muţevnost, postaju privlačniji ţenama.
To vas neće učiniti površnom osobom, niti će umanjiti vaše unutrašnje kvalitete. Naprotiv, to će vas obogatiti za još jednu dimenziju- pored toga što ste prijatno društvo, bićete i prijatniji za gledanje.
Većina ljudi ne pravi razliku izmeĎu lepote i privlačnosti. Lepota je kao što znamo subjektivna kategorija, svako društvo i svaka epoha ima neke svoje kriterijume. I individualno se razlikujemo po tome šta je kome lepo. Neko moţe lepo da izgleda, da bude lepo graĎen, ima pravilne crte lica, lepo se oblači a da mu niko ne prilazi. Ima mnogo ljudi koji na osnovu toga zaključuju da nisu lepi, ili da nešto nije u redu s njima.
Da li ćemo biti privlačni drugima ili ne, ne zavisi od naših fizičkih karakteristika, nego od našeg stava.
Zavisi od toga šta mi mislimo o svom izgledu, ako verujemo da smo lepi i većina drugih će nas opaţati na taj način.
Drugi, još vaţniji faktor privlačnosti je neverbalna poruka koju šaljemo drugima o tome da li da nam priĎu ili ne. Drugi ljudi osete koliko ste otvoreni za komunikaciju i upoznavanje i na osnovu toga, najčešće nesvesno, odlučuju da li će vam prići ili ne. Ako delujete zatvoreno i odsutno, drugi će to protumačiti kao "nemoj da mi priĎeš" i poštedeće sebe potencijalnog odbijanja.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 10
Najvaţniji faktor privlačnosti je to kako se osećate u svojoj koţi, šta mislite o sebi. Ako se osećate prijatno u svojoj koţi, ako vam se sviĎa ţivot kakav ţivite i ako o sebi mislite da imate šta da ponudite drugima, bićete privlačni i šarmantni. Neverbalno ćete slati poruku "Ja sam osoba vredna upoznavanja i sa mnom vredi provoditi vreme."
Zašto je vaţno negovati svoju jedinstvenost?
Šetajući kroz svoj vrt jedan kralj je otkrio da u njemu cveće i drveće vene i nestaje. Hrast je venuo zato što nije visok i vitak kao bor.
Bor se sušio od ţalosti zato što ne moţe da donese plod kao vinova loza. A vinova loza je venula jer ne moţe da cveta kao ruţa.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 11 Onda je kralj naišao na dragoljuba, biljku koja je bila u punom cvatu i zračila sveţinom i ţivotom.
Ona mu je došapnula:
"Za mene je to što si me posadio značilo da ţeliš dragoljuba. Da si ţeleo hrast ili bor ili ruţu ne bi mene sadio.
Prema tome, pošto ja ne mogu da budem ništa drugo do ono što jesam, trudio sam se da budem najbolji mogući dragoljub."
Nepoznat autor
Sećate se priče o ruţnom pačetu? Za patke je ono ostalo ruţno. Drugim labudovima je lepo. Ako vaše okruţenje ne ceni to što jeste, potraţite neko drugo okruţenje, pronaĎite svoje jato labudova. Zašto je vaţno negovati svoju jedinstvenost?
"Kad bi svi bili isti, i kad bi se izgubio, i traţili bi te, ne bi znali ko je ko." Dečak Svetozar iz Sombora
Ovo je veoma praktičan razlog. Ostali praktični razlozi su:
*dok svest o sopstvenoj posebnosti daje energiju, pokušaji da se bude kao neko drugi je oduzimaju,
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 12 *prihvatanje sebe u svojoj jedinstvenosti je osnova šarma i autentične prihvaćenosti od strane drugih,
*vreme koje biste proveli u pokušajima da dokučite kakvi treba da budete, moţete da koristite za nešto zaista zabavno i korisno.
Da li ćete se, kada prihvatite svoju jedinstvenost, sviĎati svima? Nećete, to je sigurno. Niko se ne sviĎa svima. Ali, ako se trudite da budete nešto što niste, ako se stidite sebe, nećete se sviĎati nikom.
Po čemu ste vi jedinstveni? Šta je to što vas čini posebnim?
To ne mora da bude dobijanje Nobelove nagrade ili pobeda na teniskom turniru.
Ako vam je teško da se setite, moţda vam izjave dece, učesnika programa razvijanja samopoštovanja mogu posluţiti kao inspiracija:
"Imam ovakav prst jedini od dece." Jovan iz Novog Sada
"Niko nema ovakvu pegicu na svetu." Sanja iz Bačke Palanke
Jedini način da zračite sveţinom i ţivotom je da prihvatite sebe takve kakvi jeste!
To ne znači da ste savršeni i ne znači da vam se sviĎa sve kod vas.
To znači da pravite razliku izmeĎu sebe kao celovitog bića, i nekih delova vas koji vam se ne dopadaju.
To takoĎe znači da se zapitate da li nešto što vam se ne sviĎa kod vas moţete da promenite. Ako vam se ne sviĎa to što ste nesigurni u komunikaciji, moţete da čitate o tome, odete na neki kurs, veţbate i na taj način unapreĎujete sebe.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 13 Ako vam se ne sviĎa vaš fizički izgled, zapitajte se da li to moţete da promenite.
Po pitanju visine ne moţete ništa da učinite, zato nema vajde da se bavite tim pitanjem i na taj način trošite svoju energiju.
Ako vam se ne sviĎa to što imate višak kilograma, preduzmite nešto po tom pitanju. Ali nemojte da krenete sa stavom "Ja sam debela/debeo i grozno izgledam" nego recite sebi "Ţelim da izgledam još bolje nego sad."
Jedno vreme je Fejsbukom kruţio simpatičan status "Nema ništa posebno u ovom statusu, osim osobe koja ga čita." Parafraziraću ga malo za potrebe ovog teksta:
"Nema ništa posebno u ovoj rečenici, osim osobe koja je čita."
Tople pahuljice-put do harmoničnih odnosa sa drugim ljudima
Zašto se u društvu nekih ljudi osećamo prijatno, a u društvu nekih drugih neprijatno?
Zašto ponekad biramo da budemo u društvu ljudi koji nam ne prijaju, samo da ne budemo sami? Zašto smo ponekad spremni da se odreknemo sebe zbog drugih?
Šta je to što nam toliko treba od drugih ljudi, da smo spremni da zavaravamo sebe i pravimo se da nam prija nešto što nam zapravo smeta?
Ljudi su društvena bića, i u psihološkom i socijalnom smislu mi ne postojimo bez interakcije sa drugim ljudima. To je oduvek poznato. Nekada je najgora kazna bila izopštavanje iz plemena. Danas je u zatvorima najgora kazna boravak u samici.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 14 Paţnja drugih ljudi nam je neophodna za preţivljavanje u psihološkom smislu. Svaki put kada neko obrati paţnju na nas, šalje nam poruku "Ti postojiš." Kada nas neko ignoriše, šalje nam poruku "Ti ne postojiš." i zato se ignorisanje doţivljava kao najstrašniji oblik odbacivanja.
Razlikujemo se po tome koliko kontakata sa drugima nam prija, ali apsolutno svako ljudsko biće ima potrebu za interakcijom sa drugima.
"Bajka o toplim pahuljicama", koju je napisao transakcioni analitičar Klod Stajner, govori o
tome kako su nekada davno svi ljudi imali vrećice sa toplim pahuljicama, koje su nesebično delili uvek kada su videli da su nekom potrebne. Svi su bili srećni i zadovoljni, osećali su se "toplo i pahuljasto." Onda se pojavila zla veštica, i, nezadovoljna zato što srećni ljudi ne kupuju njene napitke, slagala ih da će se tople pahuljice potrošiti ako ih budu tako nesebično delili. Ljudi su joj poverovali i prestali da daju tople pahuljice svima, ali je to dovelo do toga da su postali toliko nesrećni da su počeli da umiru. Veštici to nije odgovaralo, pa je počela da im prodaje hladne bodlje i plastične pahuljice. One nisu bile dovoljne da se ljudi osećaju toplo i pahuljasto, ali bar više nisu umirali.
Stajner u ovoj priči zapravo govori o stroukovima, osnovnim jedinicama paţnje, koji su nam neophodni za preţivljavanje i optimalno funcionisanje.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 15 Tople pahuljice predstavljaju svaku autentičnu i iskrenu paţnju koju dobijamo i dajemo, i one čine da se osećamo prijatno. Sa svakom toplom pahuljicom mi šaljemo poruku "postojiš" i "vaţan si".
Primeri toplih pahuljica su: pozdrav, iskreni kompliment, iskreno "kako si?", slušanje, podrška, dodir, zagrljaj, poljubac, osmeh, poklon, vreme izdvojeno za nekog...
U zavisnosti od stepena bliskosti sa nekom osobom, dajemo različitu vrstu i količinu toplih pahuljica.
Neki ljudi ne umeju da daju ili prime toplu pahuljicu, i zato im se repertoar sastoji od hladnih bodlji.
Primeri hladnih bodlji su: podsmeh, ironija, sarkazam, kritikovanje (prekomerno i neadekvatno). Plastične pahuljice po formi podsećaju na tople pahuljice, ali se razlikuju po tome što su neautentične i neiskrene. To su laţni osmesi, neiskreni komplimenti, gestovi učinjeni reda radi. Dešava se da se ljudi iskreno vole, ali iz neznanja jedni drugima uskraćuju tople pahuljice i daju hladne bodlje. Mnoge ljubavne veze zbog toga nisu opstale, i mnogi odnosi roditelja i dece su narušeni i neskladni, uprkos tome što se vole.
Ljubav pokazujemo i kroz kvalitet i količinu paţnje koju dajemo drugima.
Ponekad "Ne voliš me!" znači "Ne obraćaš paţnju na mene.", "Ţelim više kontakta s tobom."
Zbog toga što nam je paţnja neophodna za preţivljavanje, ponekad se zadovoljavamo i negativnom paţnjom, ako verujemo da ne zasluţujemo pozitivnu.
Zbog toga smo ponekad spremni da trpimo i loše odnose, ako verujemo da ne zasluţujemo dobre.
Ako ţelite da se ljudi u vašem prisustvu osećaju toplo i pahuljasto, slobodno delite tople pahuljice. Kao što smo videli u priči, tople pahuljice ne moţemo da potrošimo.
Ako ţelite da se osećate toplo i pahuljasto okruţite se ljudima koji dele tople pahuljice. Naučite ljude oko sebe da ih daju i prenesite im da se one neće potrošiti.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 16 Dajte i sebi redovnu dozu toplih pahuljica, budite dobri prema sebi.
Kada vam neko daje hladne bodlje i osećate potcenjeno i neprijatno, setite se da to nema veze s vama. Setite se da ne morate da primite tu hladnu bodlju.
Dugo funkcionišemo tako da škrtarimo na toplim pahuljicama i dajemo jedni drugima hladne bodlje i plastične pahuljice. Potrebno je vreme i potrebna je veţba da bismo naučili da ponovo funkcionišemo na način koji hrani i neguje i nas, i ljude sa kojim dolazimo u kontakt.
Potrebno je da ponovo naučimo kako da se osećamo toplo i pahuljasto. Sledeća veţba moţe da pomogne:
-zapišite koje hladne bodlje dajete sebi,
-zapišite koje tople pahuljice bi vam prijale od vas samih,
-zapišite šta bi za vas bile tople pahuljice od vama bliskih ljudi... i recite im to, naučite ih kako da vam ih daju,
-pitajte ljude oko vas (one s kojim ste dovoljno bliski) šta radite a prija im, i šta radite a ne prija im,
-pitajte ih šta bi za njih, od vas, bile tople pahuljice, -posmatrajte ljude oko sebe, obraćajte paţnju na njih.
I deca i odrasli izuzetno lepo reaguju na čitanje "Bajke o toplim pahuljicama" i ona moţe da posluţi kao lep uvod u razgovor o načinima komuniciranja. Ona takoĎe pomaţe da se konstruktivna komunikacija brţe savlada. Kada su svi upoznati sa pričom, dovoljno je da, kada vam neko kaţe ili uradi nešto lepo kaţete "Ovo je za mene bila topla pahuljica, hvala ti." Ili, kada nam neko kaţe ili uradi nešto što nam ne prija (često to bude nenamerno ili iz neznanja) kaţete "To što si rekao/uradio" je za mene bila hladna bodlja. Kako to moţeš da pretvoriš u toplu pahuljicu?
Kao i svaka druga veština, topla i pahuljasta komunikacija je veština koja se stiče i razvija praksom. U početku sa greškama, sa osećajem izveštačenosti, a vremenom sve lakše i spontanije.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 17 Kako voleti sebe?
Erih From je meĎu prvima istakao da samoljubav nije isto što i arogancija, uobraţenost i egocentrizam. Po njemu, voleti sebe znači:
voditi računa o sebi
preuzimati odgovornost za sebe
poštovati sebe
poznavati sebe
Šta znači voditi računa o sebi?
To znači voditi računa o svom fizičkom zdravlju, dovoljno spavati, pravilno se hraniti, unositi dovoljno tečnosti, biti fizički aktivan. Odlaziti kod lekara na redovne preglede, obraćati paţnju na telesne signale i na vreme se obratiti lekaru, ako imate neke tegobe.
Ove aspekte često zanemarujemo, i uzroke nezadovoljstva traţimo u nekim drugim oblastima, u ţivotnim okolnostima, drugim ljudima ili nekim svojim nedostacima. A moţda smo samo nenaspavani, dehidrirani, bez dovoljno sveţeg vazduha i sunčeve svetlosti.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 18 To znači voditi računa o svom mentalnom zdravlju. Izdvajati vreme samo za sebe, biti u kontaktu sa svojim osećanjima, izdvajati vreme i preduzimati aktivnosti čiji je cilj da zadovoljimo svoje psihičke potrebe. Redovno zapitati sebe "Kako sam?", "Šta mi treba?", "Šta mogu da učinim da zadovoljim tu svoju potrebu?".
To znači traţiti podršku drugih kada nam je potrebna, jer niko ne moţe sve i uvek sam. To znači dozvoliti sebi da ponekad budemo slabi, tuţni, uznemireni i prihvatiti to kao znak ljudskosti a ne neki nedostatak.
Često više računa vodimo o drugima nego o sebi. Često smo na raspolaganju prijateljima, deci, partneru za njihove potrebe, a sebe zapostavljamo. Verujemo da smo sebični kada nekom kaţemo "Ne, ne mogu sada da budem tu za tebe."
To znači razmišljati o tome kako rasporeĎujemo naše vreme i energiju, i kada planiramo aktivnosti, planiramo i vreme koje nam je potrebno za nas same.
Šta znači preuzimati odgovornost za sebe?
Preuzimati odgovornost za sebe znači da sebe posmatramo kao odraslu osobu koja moţe da vodi računa o sebi, koja zna šta moţe a šta ne moţe, koja zna da zatraţi pomoć od drugih kada je to potrebno, ali ne očekuje od njih da vode računa o njoj kao malom detetu.
To znači jasno stavljati do znanja drugima šta nam treba i šta ţelimo od njih, bez očekivanja da nam čitaju misli.
To znači da ne krivimo prošlost za to što nam sada nije dobro, nego da potraţimo načine da sa pozicije na kojoj smo stignemo tamo gde ţelimo da budemo.
To znači da nikom ne kaţemo "Ti si kriv što nisam uspela.", "Zbog tebe sam se naljutio", "Zbog tebe sam se odrekla svega.".
To znači da kada nešto radimo radimo to svojom slobodnom voljom i stajemo iza svojih postupaka.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 19 Poštovati sebe znači prihvatiti činjenicu da smo ljudska bića kao i svi drugi, i da imamo ista prava kao i svi drugi. To znači biti svestan granica svoje ličnosti, šta nam smeta, šta nam ne prija, šta nam škodi i šta ne ţelimo da učinimo.
Lista asertivnih prava moţe da posluţi kao inspiracija:
pravo na samoodgovornost
pravo da se ne dopadnem nekom
pravo da se ne pravdam
pravo da kaţem NE
pravo da promenim mišljenje
pravo na grešku
pravo na saznavanje i pravo da ne znam
pravo da ne razumem
pravo na sopstvenu logiku
pravo da sudim o sebi i pravo da budem autonoman Šta znači poznavati sebe?
"Velika ljubav proizilazi iz velikog poznavanja voljene osobe, ako je malo poznaješ, malo ćeš je, ili uopšte nećeš voleti."
Leonardo da Vinči
IznenaĎujuće je koliko ljudi zapravo ne poznaje sebe. Tokom odrastanja, kroz proces socijalizacije, odnosno prilagoĎavanja društvu i učenja kako se funkcioniše sa drugim ljudima, zaboravimo ko smo zapravo.
Kako upoznati sebe?
To je proces bez kraja, nikada ne moţemo reći da u potpunosti poznajemo sebe. Ali, za početak, vaţno je izdvojiti vreme za sebe, oslušnuti sebe.
Poznavati sebe znači znati šta volimo, a šta ne volimo. Šta nam prija a šta nam ne prija.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 20 Šta nas ljuti?
Šta nas rastuţuje? Šta nas raduje? Šta ţelimo? O čemu maštamo?
Šta je to što ţelimo od ţivota? Šta je to što ţelimo od drugih ljudi? Šta volimo da radimo?
Kako volimo da provodimo slobodno vreme?
Ko su naši tamničari?
Da li ste nekada videli slona u cirkusu, okovanog lancem koji je pričvršćen za mali kolac poboden u zemlju?
Odrasli slon ima dovoljno snage da jednim potezom izvuče kočić iz zemlje i oslobodi se. Ali on to ne čini. Zašto?
Zato što je takvim istim lancem i takvim istim kočićem kao mali bio zavezan i oni su tada bili dovoljni da ga spreče da ide gde ţeli.
Pokušavao je više puta, više puta nije uspeo i-odustao je.
U meĎuvremenu je porastao dovoljno i stekao dovoljno snage da se oslobodi i ode gde ţeli, ali on to ne čini zato što u svom iskustvu ima više dokaza ima da je tako nešto nemoguće.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 21
I mi ljudi funkcionišemo na sličan način.
Još kao mali smo doneli razne zaključke o tome šta moţemo, a šta ne moţemo. Za šta smo sposobni a za šta nismo.
Te zaključke smo doneli na osnovu iskustava sa raznim situacijama i na osnovu poruka koje su nam upućivali odrasli iz našeg okruţenja.
Više puta ste pokušali da uradite nešto, niste uspeli, i zaključili ste "Ja ovo ne mogu." "Ja nisam dovoljno pametna za školu."
"Ja sam nespretan."
"Nikom nije vaţno šta ja mislim." "Mene niko ne voli."
"Ja sam čudan."
"Sa mnom nešto nije u redu." "Ne umem zanimljivo da pričam."
Na uzrastu kada donosimo ovako vaţne zaključke o sebi, drugima i ţivotu, naši mozgovi još uvek nisu dovoljno razvijeni. Ne umemo pravilno da razmišljamo i ne donosimo logične zaključke. Ne umemo da ih preispitujemo. Mozgu treba više vremena da se u potpunosti razvije, i kada se to konačno dogodi, mi smo već uveliko prestali da preispitujemo uverenja poput onih gore navedenih.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 22 Mi uporno nastavljamo da ţivimo svoje ţivote na osnovu pogrešnih zaključaka, ni u jednom trenutku ih ne dovodeći u pitanje. Često ih nismo ni svesni. To je jednostavno tako...za nas. I kao slon sa početka priče, vrtimo se u krugu naših uverenja, i ne sanjajući da imamo dovoljno snage i sposobnosti da ih prevaziĎemo.
Zaboravljamo da više nismo mali, i da to što je nekada moţda i bilo tačno, više nije. Kada imate tri godine ne moţete da dohvatite teglu slatkog sa najviše police.
Ali vremenom rastete, i porastete dovoljno da moţete sami da se posluţite slatkim, bez da čekate da se neko drugi potrudi oko vas i ispuni vam ţelju.
Najveći gest ljubavi!
Ima jedna lepa priča o tome kako je jedan dečak pitao svog oca koliko zaraĎuje na sat. Otac mu je rekao 50 $. Tada ga je sin pitao da li moţe da mu pozajmi 25$, na šta se otac naljutio i rekao da ga ostavi na miru. Tek što je došao s posla, umoran, i sad ga još sin gnjavi. Nakon nekog vremena se malo smirio, otišao kod sina i dao mu 25$. Sin je ispod jastuka izvadio zguţvane novčanice, na šta se otac ponovo naljutio. Zašto traţi novac kad već ima? On toliko radi a sin bi da kupuje gluposti!
Sin mu je rekao: "Tata, nemoj da se ljutiš. Traţio sam novac zato što nisam imao dovoljno. Sada imam. Evo ti 50 $, doĎi sutra sat vremena ranije, da večeramo zajedno."
Druga priča govori o tome kako je jedan sada već star čovek na tavanu našao dnevnik svog sina, u kom je dečak opisivao najlepši dan u svom ţivotu. Bio je to dan kada su njih dvojica prvi put otišli na pecanje. Pogledao je svoj dnevnik, i video da je tog istog dana on zapisao "Protraćio sam današnji dan. Nisam obavio nijedan poslovni poziv i nisam zaradio ništa."
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 23
Vreme je nešto što nam je svima dodeljeno u jednakoj meri. Svačiji dan traje 24h. Ni minut manje, ni minut više. Razlikujemo se po tome kako ga koristimo i rasporeĎujemo. Neki su vešti u tome a neki baš i nisu.
Postoje različiti načini pokazivanja ljubavi, i otac iz priče koji mnogo radi verovatno svoju ljubav za sina pokazuje tako- što ţeli da zaradi što više novca i omogući mu što je moguće bolje uslove za ţivot.
Problem je u tome što dečak iz toga zaključuje "Nemaš vremena za mene, nisam ti vaţan, ne voliš me."
Lepo je kada drugima kupujemo poklone i kada drugi nama kupuju poklone, ali to nije dovoljno. Nijedan odnos ne moţe da se zasniva na materijalnim vrednostima.
Da bismo gradili odnos bilo koje vrste, potrebno je da izdvojimo vreme za ljude do kojih nam je stalo. Potrebno je da provodimo vreme s njima, da obraćamo paţnju na njih. Da ih ne samo gledamo, nego i vidimo. Da ih ne samo slušamo, nego i čujemo.
Mnoga deca su odrasla sa osećanjem nevoljenosti, iako su ih roditelji beskrajno voleli. Toliko su ih voleli da su radili više poslova, samo da bi zaradili više novca, da svojoj deci omoguće što bolje uslove za ţivot.
A onda, preko noći, pred sobom vide nepoznatu odraslu osobu, koja im zamera sve i svašta. Koja je ljuta na njih. Koja im govori da je uopšte ne poznaju.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 24 Mnogo je i ljubavnih veza i brakova koji se prekidaju iako je bilo ljubavi meĎu njima. Muškarci su jurili na sve strane da zarade što više, da pokaţu kako su sposobni i uspešni, kako bi njihove drage bile ponosne na njih. Ţene su takoĎe jurile na sve strane, radile, odgajale decu, kuvale, spremale kuću, ugaĎale svom muškarcu. I onda se posle nekog vremena dva stranca koja su se nekada volela sretnu, oboje nezadovoljni, razočarani, sa osećajem da ništa od svega toga što su dali nije dovoljno.
I nije dovoljno. Da bi odnos funkcionisao i razvijao se, neophodno je zajedničko provoĎenje vremena, neophodni su razgovori, neophodne su zajedničke aktivnosti u kojim svi oni koji su uključeni uţivaju.
"Ponekad su i najobičnije stvari posebne, jednostavno tako što ih radimo sa pravim ljudima." Elizabet Grin
U poslu ne moţete da budete uspešni ako ne ulaţete dovoljno vremena i energije u vaše radne zadatke.
Zašto mislite da je to moguće u bliskim odnosima?
Moţda ovo niste znali, moţda ste mislili da će drugi znati da ih volite tako što radite neke stvari za njih. Zato što se odričete i ţrtvujete da biste njima nešto dali. Sada znate da nije tako.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 25 Vaš sin neće besneti zato što nema najbolje patike, ako ste s njim bili na pecanju. Besneće zbog novih patika zato što misli da je to dokaz njegove vrednosti. Zato što misli da nije vredan i zanimljiv. Otkud mu ta ideja? Pa njegov roĎeni otac nikada nije izdvojio vreme samo za njega, samo da bude s njim, da čuje kako mu je u školi, da vidi njegov album sa sličicama super heroja.
Vaš partner vas neće manje voleti ako su u sudoperi tri tanjira i četiri čaše. Neće to primetiti dok ga gledate sa osmehom, srećni što je tu, pored vas. Biće besan i razočaran, osećaće se nevoljeno kada posle celog dana dezinfikovanja kuće nemate vremena i energije da ga saslušate. Toliko ste umorni da nemate snage ni da ga zagrlite. Ne, nije on nezahvalan, on je samo ljudsko biće kom treba paţnja i kom je potrebno vreme koje ste izdvojili samo za njega. Zato što vam je vaţan. Kako u današnjoj hroničnoj nestašici vremena rešiti ovaj problem?
Tako što ćete planirati provoĎenje vremena sa vama dragim i bliskim osobama. Tako što ćete kada planirate svoj dan, nedelju, mesec...imati na umu i vaše bliţnje i to da im je vaše vreme potrebno, da ste im potrebni vi.
Nedavno sam pročitala kako je jedan muškarac (koji mnogo radi i uspešan je u svom poslu) napisao da, iako su ih delile hiljade kilometara, njegova draga i on su sedeli svako pored svog računara i gledali isti film. I iako su bili fizički razdovojeni oni su bili blizu. Bliţe nego neki koji su moţda sedeli jedno pored drugog, svako u svojim mislima i sa svojim planovima.
Da li ćete zbog toga biti manje produktivni i uspešni? Ne, naprotiv. Bićete mirniji, zadovoljniji, ispunjeniji. Imaćete više energije, brţe ćete izvršavati svoje obaveze. I imati više vremena i energije za sebe i svoje bliţnje. I tako stvarate novi začarani krug, ovaj put prijatan, ispunjen trenucima bliskosti i ljubavi.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 26 Znate ono kad neko priča o nekom lepom dogaĎaju ili uspehu, pa kucne u drvo, da "ne urekne" ili "da ne čuje zlo"?
Ili neće "previše" da se raduje, da ne prizove neku nesreću.
Postoji to široko rasprostranjeno uverenje, pogotovo na našim prostorima, da previše sreće priziva nesreću. To uverenje je posledica pogrešnog zaključivanja da kada jedan dogaĎaj usledi nakon drugog, to nuţno znači da je prvi uzrok drugog.
Činjenica je da emocionalno obojene dogaĎaje lakše pamtimo i iz tog razloga se dogaĎa da u svom sećanju poveţemo lep i ruţan dogaĎaj i pripišemo im uzročno posledičnu vezu.
Slično, takoĎe netačno uverenje, je da brigom sprečavamo loše dogaĎaje. Ako brinemo i zabrinuti smo verujemo da sebe i bliţnje moţemo da zaštitimo na taj način i suprotno, ako smo opušteni i bezbriţni kao da "prizivamo" nesreću.
Realnost je potpuno drugačija- brigama se iscrpljujemo i na taj način smanjujemo svoje kapacitete da se nosimo da stresnim dogaĎajima i situacijama.
Preteranom brigom za druge ne samo da ih ne štitimo nego ih udaljavamo od sebe. Kada su roditelji u pitanju, oni preteranom brigom svojoj deci šalju poruku da je ţivot jako opasan a da oni nisu sposobni da se nose s tim- i na taj način ih, paradoksalno, onesposobljavaju za ţivot i povećavaju im verovatnoću da ne budu srećni i uspešni, nego da budu nesigurni i uplašeni.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 27 Neki dogaĎaji jesu uzrokovani našim činjenjem ili nečinjenjem, neki nisu. Ono što je sigurno je da naša osećanja nemaju tu moć da utiču na to da li će se nešto dogoditi ili ne.
Ţivot je takav da se dobri i loši dogaĎaji smenjuju, dešavaju se lepe i ruţne stvari. Ne postoji niko kome se nikada nije dogodilo nešto loše ili ruţno. Svi u ţivotu imaju uspone i padove, dobre i loše periode i dobre i loše dane. Niko ne moţe da ih izbegne!
"Ako nemate uspone i padove u ţivotu to znači da ste mrtvi."
Razlikujemo se po tome što neki loše dogaĎaje pripisuju sebi i veruju da im se to dogodilo kao neka kazna i da su mogli to nekako da spreče, a neki to prihvate kao deo ţivota i znaju da to nije nikakva kazna za neki davno počinjeni greh ili pogrešan potez u ţivotu.
Kada bi uverenje da srećom prizivamo nesreću i loše dogaĎaje bilo tačno, to bi značilo da ako smo uvek nesrećni nikad se ništa loše neće dogoditi.
Ako smo uvek nesrećni ili bar nismo srećni, nećemo sprečiti loše dogaĎaje, saobraćajne nesreće, bolesti i smrti naših bliţnjih. Samo ćemo sprečiti sebe da uţivamo u lepim dogaĎajima i da prihvatimo darove koji nam se nalaze na putu.
Biti srećan nije samo lepo nego je i zdravo i korisno!
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 28
druţeljubiviji su i imaju više energije
drugi ljudi ih više vole
imaju veću verovatnoću da sklope brak i ostanu u njemu
imaju bogatiju mreţu prijatelja i socijalne podrške
produktivniji su na poslu
bolje su voĎe i pregovarači i zaraĎuju više novca
otporniji su na teške okolnosti
imaju jači imuni sistem
Ljubav prema sebi-šta nije i šta jeste?
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 29 Bez nje nema ni ljubavi prema drugima, nema zadovoljstva u ţivotu, nema kvalitetnih meĎuljudskih odnosa.
Kada volimo sebe ne očekujemo od drugih da to rade umesto nas. Kada volimo sebe drugima nismo teret nego inspiracija.
Ljubav prema sebi, ili samoljubav, se često pogrešno poistovećuje sa egoizmom i narcizmom. Egoizam je stavljanje sebe u centar i zanemarivanje drugih. Zdrava ljubav prema sebi ostavlja prostor i za druge i uzima ih u obzir.
Narcizam je poremećaj u kom je akcenat na poreĎenju sebe sa drugima i konstantno naglašavanje lične superiornosti (bila ona realna ili ne).
Egoizam i narcizam ne samo da nisu isto što i ljubav prema sebi, oni su njena suprotnost.
Ljubav je osećanje koje je usmereno na nečije biće, tako da je samoljubav osećanje usmereno na sopstveno biće. To je stav " ja kao osoba sam u redu, vaţan sam i moje potrebe su vaţne."
Niko nije savršen, i u redu je da budemo nezadovoljni nekim svojim osobinama, navikama, postupcima...
Nezadovljstvo je dobro kada nas motiviše da učimo i razvijamo se, i sve dok je usmereno na neke delove nas samih a ne sebe kao celinu.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 30 Ljubav prema sebi najčešće "učimo" od roditelja ili staratelja. Preuzimamo način na koji su nas oni voleli, i kada odrastemo ponašamo se prema sebi na sličan nači.
Neko ko je često dobijao kritike na svoje biće a ne na ponašanje ("Ti si smotan!" umesto "Molim te budi malo paţljiviji", "Ti si glup!" umesto "Nisi razumeo ovaj zadatak, objasniću ti ponovo, i treba još malo da veţbaš"...) nastavlja da u odraslom dobu sebi šalje takve poruke i veruje da on kao biće nije dovoljno dobar da bi bio voljen.
Voleti sebe ne znači biti samodovoljan, ne znači da nam ne treba i ljubav drugih. Kao što na različite načine volimo više ljudi, partnerski, prijateljski, rodbinski... tako moţemo da volimo i sebe i druge.
Prvi korak ka razvijanju ljubavi prema sebi je prihvatanje da je u redu i poţeljno voleti sebe, da to nije ni egoistično ni narcistično.
Sledeći korak je uviĎanje razlike izmeĎu bića i ponašanja, i svesno usmeravanje napora ka tome da o sebi mislimo i sebi se obraćamo sa ljubavlju.
Ne moţemo ni druge, pa ni sebe, zavoleti preko noći. To je proces koji se sastoji iz svakodnevnih malih koraka i pokazivanja ljubavi prema sebi. VoĎenje računa o tome šta nam treba, šta nam prija i šta nam ne prija, zauzimanje za sebe, izdvajanje vremena i energije za sebe i svoje potrebe. Ono što je vaţno je da iza svakog našeg postupka i poruke upućene sebi stoji "ja sam ok i dostojan ljubavi."
Pitanja koja mogu da vam pomognu da se orijentišete u ovom procesu, i vidite da li ste na dobrom putu su:
"Da li bih se ovako ponašao prema nekom koga volim?"
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 31 "Da li bih voleo da budem u društvu nekog ko se prema meni ponaša ovako kako se ja ponašam prema sebi?"
"Kako bi mi prijalo da sebi pokaţem ljubav?"
"Kako bih se ponašao prema sebi kada bih voleo sebe? Po čemu bi se to razlikovalo od mog dosadašnjeg ponašanja prema sebi?"
Da li biste verovali nekom ko vam govori da vas voli a nikada nema vremena za vas, ne zna šta volite a šta ne volite, ne pita vas kako ste, ne čini ništa za vas, ne pomaţe vam, ne obraća paţnju na vas...? Pretpostavljam da ne biste.
Iz istog razloga nije dovoljno reći "Volim sebe.", ili ponavljati afirmacije tipa "Ja sam savršeno biće i mene je lako voleti." kao papagaj.
Dela, svakodnevna i mala, a ne reči, su ono što čini razliku izmeĎu "Volim sebe" i "Ne volim sebe".
Moţete na kraju svakog dana da premotate film i pogledate sa koliko ljubavi ste se ponašali prema sebi. Pohvalite sebe za svaki mali pomak, budite istrajni i strpljivi i vredno upućujte sebi gestove i reči ljubavi i posle nekog vremena će vam to preći u naviku, posle nekog vremena ćete uspeti da uverite sebe da vi zaista jeste vredni ljubavi i da zasluţujete da volite sebe i da primite ljubav od drugih.
Kako izabrati ljubavnog partnera?
Da li razumom ili srcem?
Ako izaberete razumom i ne slušate srce, ono će vas boleti i neće moći da voli. Odreći ćete se vaţnog dela svog bića i oduzeti sebi radost i ţivotnu energiju.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 32 Ako izaberete srcem rizikujete da ono bude slomljeno. Srce, kao simbol svih naših osećanja, je kao kompas- vodi nas tamo gde ţelimo da budemo. Problem je u tome što kompas moţe da bude pokvaren. Srce moţe da bude zbunjeno različitim zabludama o nama samima, drugim ljudima i ljubavnim vezama. Srce moţe da usklikne „Da! To je to!“ kada intuitivno prepozna nekog ko će odigrati ulogu u našem ţivotnom scenariju i potvrditi nam uverenje da nismo dostojni ljubavi. Idealno je kada razum i srce saraĎuju. Kada dozvoljavamo sebi da osećamo, ali preispitujemo svoja osećanja, razmišljamo o sebi i drugima.
Ljubav je neophodan sastojak ljubavne veze, ali nije dovoljan i nije garancija da će veza trajati i da će partneri skladno funkcionisati. To što prema nekom osećate ljubav, i što vam je ljubav moţda uzvraćena, nije garancija da će odnos trajati ceo ţivot. Šta je garancija da će odnos trajati ceo ţivot? Koliko je meni poznato, tako nešto ne postoji.
Ono što smanjuje verovatnoću greške i povećava verovatnoću pravilnog izbora je svest o tome šta nam je vaţno i potrebno, koje su naše ţivotne vrednosti i ţivotni ciljevi.
Ako ţelimo da nas srce vodi ka mirnoj luci a ne na opasne hridi, vaţno je da ga prvo mi sami upoznamo.
Ili, kako bi nas posavetovao Frensis Bejkon, „budimo iskreni prema sebi kako ne bismo bili laţni prema drugima.“ Ruso bi klimnuo glavom i dodao „ostaće nam nepoznato tuĎe srce, ako ne
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 33 otkrijemo prvo svoje sopstveno.“ Niče bi se nadovezao sa „brakovi su nesrećni ne zbog nedostatka ljubavi nego zbog nedostatka prijateljstva.“
Ono što čini vezu stabilnom, trajnom i ispunjavajućom su zajedničke vrednosti, interesovanja i ţivotni ciljevi.
Ako jedna osoba putuje za Novi Sad a druga za Niš, neće moći da putuju zajedno, koliko god se voleli.
Na pitanje kakva ljubavna veza treba da bude ne postoji jedan tačan odgovor. Ne postoje norme za ljubav. Dobra veza je ona u kojoj su oba partnera zadovoljna i mogu da budu to što jesu. Da bismo izabrali partnera koji nam odgovara potrebno je da znamo šta je to što nama odgovara, šta nam treba i šta nam je vaţno.
Evo nekoliko pitanja koja mogu da posluţe kao inspiracija za dalje traganje za vašim ličnim tačnim odgovorima.
Kako volite da provodite slobodno vreme?
Šta je to u čemu uţivate?
Koliko vam je umetnost vaţna u ţivotu?
Da li i kako volite da se rekreirate?
Koliko vam je vaţan lični razvoj?
Da li vam je vaţno da vam ljubavni partner bude i prijatelj?
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 34 O čemu volite da razgovarate?
Da li volite da ste stalno okruţeni ljudima ili su vam potrebni i periodi samoće?
Koliko vam je posao vaţan u ţivotu? Da li je to oblast koja vam je veoma vaţna ili samo nešto što se mora da bi se zaradio novac?
Da li ţelite decu?
Kakvi su vaši religiozni/duhovni stavovi?
Da li vam je vernost vaţna u ljubavnom odnosu?
Koliko je seks vaţan za vas?
Traganje za ljubavnim partnerom i graĎenje zadovoljavajuće ljubavne veze su procesi za koje su potrebni vreme i posvećenost. Ako sve ovo što ste pročitali za vas ima smisla, predlaţem vam da redovno pišete, samo za sebe, sva pitanja koja se tiču partnera i veze i sve odgovore koji vam padaju na pamet. Kada ih vidite zapisane biće vam lakše da ih preispitate i eventualno korigujete, i na taj način se u značajnoj meri pripremite da nekom budete ljubavni partner u ljubavnoj vezi u kojoj ćete oboje uţivati. I ko zna, moţda postati jedno drugom i ţivotni partneri.
Partner-ljubavni ili ţivotni?
Verujem da je svima vama poznato da se brakovi sklapaju iz različitih motiva, koji ne moraju nuţno da imaju veze sa ljubavlju. Brakovi se ponekad sklapaju zbog materijalne sigurnosti, zbog društvenog statusa, zbog potrebe za sigurnošću, pod pritiskom okruţenja....
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 35
Ţivotni partner moţe i ne mora da bude ljubavni, kao što i ljubavni partner moţe i ne mora da bude ţivotni.
Sada se moţda pitate zašto je toliko bitno da ta razlika bude jasna. To je, po mom mišljenju, veoma vaţno iz dva razloga.
Prvo, izbor ţivotnog partnera je veoma vaţan ţivotni izbor i greška moţe da ostavi mnoge posledice ne samo po vaš nego i po ţivote drugih ljudi. Mnogi se uplaše takvog izbora i počnu da osećaju preveliki pritisak i da paniče. A kada smo pod pritiskom i paničimo nismo baš mnogo privlačni drugim ljudima. TakoĎe, poznato je da pritisak i strah loše utiču na misaone procese, što znači da se na taj način povećava verovatnoća pogrešne procene druge osobe i pogrešnog izbora. Ako ste na prvom sastanku sa nekim i pitate se da li je to osoba s kojom moţete/ţelite da provedete ceo ţivot, postavljate sebi preteţak zadatak. Potrebno je vreme da bismo upoznali nekog i mogli sa koliko toliko sigurnosti da procenimo da li je to za ceo ţivot ili ne.
Drugo, ako je traţiti nekog za ceo ţivot jedino ispravno, to znači da su vaše prethodne veze greške i promašaji i da ste s tim ljudima gubili vreme. To znači da ste neuspešni.
Nastavljati potragu sa idejom da ste neuspešni vam takoĎe smanjuje privlačnost, guši šarm i stvara pritisak da ne ponovite grešku ili neuspeh.
Ako se sa takvim stavom osvrnete na svoju ljubavnu prošlost, moţete samo da se stidite i osećate neuspešno i neadekvatno.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 36 Ako, sa druge strane, dozvoljavate sebi ljubavne veze i otvoreni ste za to da te veze moţda neće biti za ceo ţivot, vi dajete sebi priliku da uţivate u lepim trenucima sa drugim ljudskim bićem. Da obogatite sebe i drugog ţivotnim iskustvom i lepim uspomenama.
Osvrt na ljubavnu prošlost iz ovog ugla moţe da vam izmami ili osmeh na lice ili zahvalnost što ste od nekih ljudi u nekom periodu svog ţivota dobili nešto lepo, ponos što ste nekom ulepšavali ţivot i bili značajni, samopouzdanje zato što u iskustvu imate bivanje u paru i znate da funkcionišete u vezi. Greške ste izgrešili s nekim i jednog dana, kada sretnete nekog s kim ţelite da provedete ceo ţivot, nećete ih ponoviti. Bićete mudriji i bolje poznavati sebe i druge ljude. I na taj način sebi povećavate šanse da veza opstane ceo ţivot.
Da li postoje srodne duše?
Postoji jedan mit koji govori o tome kako su ljudska bića nekada davno bila savršen spoj muškog i ţenskog. Ta bića su se zvala Androgini i bili su toliko savršeni i moćni da su im bogovi pozavideli, i odlučili da ne dozvole da neko bude savršeniji od njih. Prepolovili su ta moćna bića i, kako legenda kaţe, te razdvojene polovine lutaju svetom u potrazi jedna za drugom, kako bi se ponovo spojile i ponovo bile savršene, moćne i cele.
Ovo lepo zvuči, nekako romantično. Saznanje da na ovom svetu postoji neko ko je stvoren samo za vas i s kim ćete, kada se konačno pronaĎete, funkcionisati savršeno zvuči prosto bajkovito. I jeste baš takvo- bajkovito. Nerealno i nemoguće. A ujedno i izvor mnogih problema u ljubavnom ţivotu i jedna od najvećih prepreka u potrazi za ljubavnim partnerom.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 37
Evo nekoliko razloga zašto verovanje u to da za vas postoji samo jedna srodna duša moţe loše da utiče na vaš ljubavni ţivot:
ako verujemo u to da smo jedna polovina savršenog bića, to znači da na ovom svetu za nas postoji samo jedna prava osoba. Ovo uverenje suţava izbor na samo jednu osobu, a ujedno i postavlja previsoke kriterijume-taj neko mora savršeno da nam odgovara. Traţiti tu jednu jedinu osobu na celom svetu koja nam odgovara je kao traţiti iglu u plastu sena. Gde ići, šta raditi? Ovo uverenje nas takoĎe stavlja u pasivnu poziciju, čekamo da se sudbina smiluje na nas i dozvoli nam da se sretnemo sa svojom drugom polovinom.
verujemo u to da ćemo sa tom jednom osobom savršeno funkcionisati, i čim se pojave prve nesuglasice, prva nerazumevanja, skloni smo tome da tu osobu proglasimo nesrodnom dušom, prekinemo vezu i nastavimo potragu za pravom srodnom dušom. Očekujemo od te osobe da uvek znaš šta mislimo, šta ţelimo, šta nam treba, šta nam smeta...
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 38
osećanje nepotpunosti i praznine tumačimo nedostatkom naše druge polovine, i umesto da se zagledamo u sebe, preuzmemo odgovornost za sebe, svoj ţivot i svoju sreću, čekamo da se taj neko, ko je savršen za nas pojavi i upotpuni nas. Verujemo da će susret sa tom osobom dovesti do toga da naša nezadovoljstva nestanu i da se naša unutrašnja praznina popuni bez da smo mi išta preduzeli po tom pitanju.
verujemo da ćemo čim sretnemo tu osobu odmah znati da je "to to", da ćemo to nekako osetiti. I na taj način uskraćujemo i sebi, i nekim dobrim ljudima šansu da se bolje upoznamo, zbliţimo i moţda zajedno nastavimo kroz ţivot. Ne kao savršen spoj koji idealno funkcioniše, nego kao dve nesavršene jedinke koje ulaţu vreme i energiju kako bi zajedno izgradile nešto lepo i dragoceno za oboje.
Kada mit o srodnim dušama shvatimo samo kao jednu lepu priču, i kada prihvatimo realnost da smo nesavršeni, da je to u redu i ljudski i da postoji više ljudi na ovom svetu koji mogu da nam odgovaraju i sa kojima moţemo da izgradimo jednu nesavršenu ali lepu i prijatnu ljubavnu vezu- tada sebi povećavamo šansu da naš ljubavni ţivot bude lep i ispunjen.
Tada se iz pasivne pozicije čekanja susreta sa srodnom dušom pomeramo ka aktivnoj poziciji traganja za nekim s kim putovanje kroz ţivot, ceo ili samo jedan deo, moţe da bude lepo i skladno.
Zašto je dobro biti srećan?
"Kada sam imao pet godina majka mi je rekla da je sreća ključ ţivota. Kada sam pošao u školu, pitali su me šta ţelim da budem kad porastem. Napisao sam "srećan". Rekli su mi da nisam razumeo zadatak, a ja sam im odgovorio da oni nisu razumeli ţivot."
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 39 Dţon Lenon
Mnogi ljudi veruju da je sreća neka vrsta luksuza, nešto što moţe da se oseća tek kada se reše svi ţivotni problemi i kada okolnosti budu povoljne.
Neki čak veruju da je neozbiljno i neodgovorno biti srećan kad pred sobom imaju toliko vaţnih ţivotnih zadataka. Treba završiti školu, pronaći posao, zaraĎivati novac, plaćati račune, obezbediti sebi krov nad glavom, odgajati decu...
Neki čak veruju da su ozbiljniji, zreliji i dostojanstveniji kada se zabrinuto mršte i brinu svetske brige.
Biti srećan i zadovoljan je velikoj većini ljudi negde na dnu lestvice prioriteta. Nešto čega su se odrekli čim su malo odrasli i shvatili "šta je zapravo ţivot."
U proteklih dvadesetak godina psiholozi su svoju paţnju preusmerili sa poremećaja i problema na to kako razviti ljudske potencijale i kako poboljšati kvalitet ţivota. Bavili su se izmeĎu ostalog i izučavanjem sreće i na osnovu velikog broja istraţivanja, sprovedenom u mnogim zemljama i na velikom broju ljudi, došli su do sledećeg zaključka:
Biti srećan nije samo lepo nego je i zdravo i korisno!
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 40
druţeljubiviji su i imaju više energije
saosećajniji su i saradljiviji
drugi ljudi ih više vole
imaju veću verovatnoću da sklope brak i ostanu u njemu
imaju bogatiju mreţu prijatelja i socijalne podrške
fleksibilniji su i originalniji u razmišljanju
produktivniji su na poslu
bolje su voĎe i pregovarači i zaraĎuju više novca
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 41
imaju jači imuni sistem
fizički su zdraviji
duţe ţive
Malo li je? :)
Sada se verovatno pitate šta treba da se dogodi pa da i vi postanete srećni i uţivate u svim ovim blagodetima. Ja ne znam odgovor na to pitanje. Ne znam šta se dogodi pa neko postane srećan. I nikada nisam čula da se nekom dogodilo tako nešto, da je jednostavno postao srećan.
Ali, ako se pitate šta je to što moţete da radite, istrajno, posvećeno i strpljivo, pa da kod sebe izgradite stavove i ponašanja koji rezultiraju osećanjem sreće i blagostanja neke ideje i smernice moţete da pronaĎete u ovim tekstovima:
Tri uzroka sreće- od čega zavisi koliko smo srećni?
Kako učiniti sebe srećnim za samo 75 minuta?
Tri puta do istinske sreće
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 42 Biti roditelj je jedna od najodgovornijih ţivotnih uloga.
Doneti na svet jedno novo biće, stvoriti novi ţivot, gledati kako raste, pripremiti ga za samostalan ţivot nije ni jednostavan ni lak zadatak.
Iako je roditeljska ljubav u najvećem broju slučajeva beskrajna i iako ogroman broj roditelja svojoj deci ţeli sve najbolje, praksa pokazuje da izuzetno mali procenat njih uspeva u toj misiji.
Uspešni roditelji su oni koji uspevaju da svoju decu osposobe za samostalan ţivot.
Da ih dovedu do toga da budu zrele i odgovorne osobe, da znaju ko su, kako da ţive ţivot u skladu sa svojim bićem i kako da ostvaruju svoje potencijale.
Skoro svi roditelji to ţele, ali izuzetno mali broj njih i uspeva u tome. Zašto je to tako? Ima mnogo razloga i uzroka, ali svi oni mogu da se svedu na to da većina roditelja jednostavno nije naučena kako to da ostvari.
Beskrajno voleti svoju decu i ţeleti im sve najbolje u ţivotu jednostavno nije dovoljno.
Jedna od čestih roditeljskih zabluda je verovanje da je količina brige koju osećaju jednaka količini ljubavi.
Što više roditelj brine za svoje dete, to ga više voli i to je dete zaštićenije. Što više strepi nad bezbednošću svog potomstva, to je dete zaštićenije.
Mnogi roditelji duboko u sebi veruju da ako ne strahuju za svoje dete i ako sebe ( a i dete) ne maltretiraju brigama, to znači da nisu dobri roditelji.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 43 Mnogi imaju to magijsko uverenje da svojom brigom i strahovima štite svoju decu.
A istina je potpuno suprotna - brigama i strahovima koji prevazilaze okvire realnosti roditelji zapravo škode svojoj deci!
Deca osećaju osećanja svojih roditelja, i kada je roditelj uznemiren i uplašen to se prenosi i na dete. TakoĎe, kada roditelji brinu i strahuju više nego što u realnosti imaju povoda za to, svojoj deci šalju sledeće poruke:
"Svet je jako opasno mesto"
"Ti nisi sposoban da funkcionišeš samostalno"
I na taj način dovode do toga da dete postane uplašeno i nesamostalno. Na taj način sputavaju i koče svoju decu.
Ako pitate bilo kog roditelja: "Da li ţeliš da tvoje dete bude nesigurno u sebe i uplašeno od ţivota?" odgovor će biti "Naravno da ne! Ţelim da moje dete ţivi lep i ispunjen ţivot, da bude srećno, zadovoljno i slobodno!"
Ako ih zatim pitate "Da li znate kako to moţete da postignete?" velika većina neće znati odgovor. Kako roditelji mogu da spreče da uprkos ogromnoj ljubavi svojim strahom i brigama naškode svojoj deci i učine ih manje sposobnim za lep i ispunjen ţivot?
Evo nekoliko smernica:
preispitajte se, da li verujete da je roditeljska ljubav isto što i briga?
u svakoj situaciji kada osećate strah ili brinete, zapitajte se, koliko su ta osećanja realistična? Koliko je verovatno da će se sve te strahote dogoditi baš vašem detetu istog trenutka kada ga ostavite/pustite samog.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 44
zapitajte se "Na osnovu čega verujem da se moje dete neće snaći u ovoj situaciji?". Ako imate neke razloge, ako vaše dete nema neke veštine koje su mu potrebne, podučite ih. To će im biti više od koristi nego da vas gledaju prestravljene.
kada osećate strah ili brige, zapitajte se "Šta ja mogu da učinim u ovoj situaciji da zaštitim svoje dete?". Ako postoji nešto, učinite to. Ako ne postoji, izluĎivanje brigama i strahovima je bespotrebno i, ponavljam, štetno!
podsetite se svih kvaliteta i sposobnosti vašeg deteta, imajte ih na umu kada ste u kontaktu sa njim. Na taj način ih osnaţujete, i pokazivanjem da imate poverenja u njih učite ih da imaju poverenja u sebe.
umesto da zamišljate najgore moguće scenarije, zamišljajte vaše dete kako je srećno i zadovoljno.
ne dozvolite da vas obuzmu strahovi i brige! Vaša odgovornost kao roditelja je da budete pribrani i funkcionalni, jedino na taj način moţete da budete od koristi vašoj deci.
imajte poverenja u svoju decu, na taj način ih jačate, a samim tim i štitite.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 45
budite dobar primer svom detetu, ako vi umete da vodite računa o sebi umeće i vaše dete!
Da li su muškarci bezosećajni?
Mnogobrojna istraţivanja na temu emocionalne inteligencije pokazuju da su muškarci manje emocionalno inteligentni od ţena.
Kako to istraţivanja dokazuju? Tako što u velikoj većini tih istraţivanja muškarci postiţu niţe rezultate na testovima emocionalne inteligencije.
Lošiji su u prepoznavanju osećanja drugih ljudi. Sa manje uspešnosti imenuju svoja osećanja. Teţe izraţavaju osećanja.
Da li je to dokaz da su bezosećajni? Nije!
To je samo dokaz da su muškarci, generalno, manje vešti u procenjivanju, prepoznavanju i imenovanju osećanja.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 46 Zašto je to tako?
Od samog postanka ljudske vrste, dok su naši preci još ţiveli u pećinama, muškarci su bili zaduţeni za snabdevanje hranom i zaštitu porodice.
U takvim okolnostima, kada iza svakog grma vreba neka opasna ţivotinja, biti neţan, saosećajan, u kontaktu sa svojim osećanjima je značilo ili sigurnu smrt ili vraćanje u pećinu bez ulova.
Od teritorije koja im pripada zavisilo je koliko će biti u mogućnosti da prehrane i zaštite svoju porodicu. I zato su se borili sa muškarcima iz drugih plemena. Zato su išli u ratove. Biti neţan, saosećajan i u kontaktu sa svojim osećanjima na bojnom polju je takoĎe značilo sigurnu smrt.
Vreme je teklo, mi kao vrsta evoluirali, i tako stigosmo do industrijske revolucije i kapitalizma. Opasne zveri koje su vrebale iza svakog ţbuna sada deluju kao bebe labradora u poreĎenju sa "sistemom".
Tek sada muškarci moraju da budu "jaki", "izdrţljivi", "beskrupulozni"...
I tako su muškarci odvajkada učeni da su osećanja nešto što je opasno i njima nepotrebno. Učeni su kako da ih potiskuju. I baš zato što imaju hiljadugodišnje iskustvo u negiranju osećajnog dela svog bića, baš zato su vešti u tome da ne budu u kontaktu sa svojim osećanjima. Praksa čini majstore.
A onda doĎe XX vek. Prvo feminizam. Ţene se oslobodile vekovnog ropstva pa izlile sav bes i ogorčenost na muškarce. Proglasile ih najvećim neprijateljima i odlučile da im pokaţu da su bolje od njih, da su superiornija vrsta. Kako su decenije prolazile takva vrsta reakcije se smirivala i vremenom dovela do uravnoteţavanja stava prema muškarcima.
Sada većina ţena ne misli da su muškarci neprijatelji, veruje da su prijateljska vrsta i ţeli da bivstvuju u miru i harmoniji.
Ţele da dele osećanja sa muškarcima, da budu bliske. A oni masovno padaju na testovima emocionalne inteligencije.
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 47 Šta se dogaĎa u današnje vreme kada se devojčica od 2-3 godine uplaši? Ili padne i udari se pa počne da plače?
Svi se raspekmeze i pritrče i teše je i maze i paze.
Šta se dogaĎa kada dečak od 2-3 godine doţivi nešto slično? Da li će dobiti paţnju, zagrljaj, tešenje? Malo verovatno.
Dobiće rečenice tipa "Ne budi beba/devojčica", "Sramota, nemoj da te neko vidi da plačeš!"... I kada on nauči lekciju i suzdrţi suze ili strah, dobija poruku "Junačino!"
Mnoge ţene se ţale kako muškarci ne ţele da razgovaraju, pogotovo ne o osećanjima, ne zapitavši se ko je sa njima ikada razgovarao, pogotovo o osećanjima.
I proglašavaju ih bezosećajnim, umesto da vide koliko su zbunjeni svojim osećanjima i unutrašnjim ţivotom. Ne zato što im je to uroĎena karakteristika nego zato što su odmalena učeni da "tako treba da bude".
Mnoga istraţivanja a i svakodnevica pokazuju da su muškarci generalno agresivniji od ţena. Zašto je to tako?
Delom zbog testosterona, a delom zbog toga što se ljutnja smatra "muškim" osećanjem i dozvoljava se dečacima.
I još vaţnije- zato što bes i agresivnost često prekrivaju strah, tuga i stid, osećanja koja su muškarcima "zabranjena".
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 48 I tako dečaci odrastaju sa porukom da biti muško znači biti jak i ne dozvoliti da te bilo šta dotakne ili pogodi. Da su osećanja za devojčice. I kada odrastu dolazi do problema. Devojčice koje su sada postale devojke i ţene ih optuţuju da su bezosećajni. Tako nastaje konflikt: kako ostati muško a pokazati osećanja?
Kako biti emotivan kada je to u suprotnosti sa definicijom muškosti i muţevnosti?
Rešenje moţe da bude u promeni definicije muškosti i muţevnosti. Vremena su sada drugačija, muškarci više ne idu u lov i divlje ţivotinje više ne vrebaju iza svakog grma.
U današnje vreme i na ovom stepenu razvoja čovečanstva biti neţan, saosećajan i u kontaktu sa svojim osećanjima više nije opasno po ţivot.
Vreme je da se se to prepozna, prizna i krene u redefinisanje pojma "muškarac".
To redefinisanje će biti pravilno samo ako u sebe uključuje muškarca kao celovito biće, dakle nekog ko pored toga što misli i dela, ima i osećanja.
Ljubavne veze- zašto je dobro biti odbijen?
"Šta ako pokaţem nekom da mi se sviĎa i taj neko me odbije?" "Šta ako pokaţem nekom da mi se sviĎa i taj neko me ismeje?" "Šta ako nekom priĎem i taj neko me odbije?"
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 49
Strah od odbijanja je jedan od najčešćih uzroka nepostojećeg ljubavnog ţivota.
Mnogi ljudi, bez obzira na pol, kada im se neko sviĎa daju sve od sebe da to slučajno ne pokaţu. Da taj neko slučajno ne primeti da su zainteresovani.
Taman posla da neko nekom priĎe, zamislite tu strahotu da druga strana ne pokaţe istu zainteresovanost? Zamislite da se taj neko ne oduševi i momentalno ne zaljubi u vas. Strašno, strašno!!! To je nešto što je apsolutno nemoguće preţiveti!
Ako se tako nešto dogodi, to je dokaz da ste nedovoljno privlačni i zanimljivi.
Ili moţda nije baš tako? Šta ako je to što vas je neko odbio ili nije pokazao zainteresovanost za vas samo dokaz da postoji jedna osoba koja nije zainteresovana za vas?
Primećujete li razliku izmeĎu "Ne sviĎam se ______ " i "Ja sam neprivlačna osoba" ?
Kada od reakcije druge osobe zavisi naše vrednovanje sebe i svoje privlačnosti, izbegavanje izlaganja riziku odbijanja je logičan potez.
Ali šta ako ka osobi koja nam se sviĎa idemo sa stavom "Ja sam ok i privlačna osoba, nekom se sviĎam a nekom ne i to je u redu" ? Tada i eventualno odbijanje neće imati katastrofalne posledice po našu sliku o sebi. Neće biti prijatno, ali neće nas ni baciti u depresiju.
Mnogobrojna istraţivanja, kao i psihoterapijska praksa, pokazuju da je strah od odbijanja mnogo strašniji od samog odbijanja! Kao i strah od zubara. Znate ono kad odlaţete posetu
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 50 zubaru i mučite sebe zamišljanjem najstrašnijih mogućih bolova u kojim ćete se naći, pa kada konačno naterate sebe da odete shvatite da i nije baš toliko strašno. Sigurna sam da većina vas ima u iskustvu tako nešto, da vas nešto plaši i odlaţete to, i kada konačno uradite shvatite da nije ni upola toliko strašno i neprijatno kao u vašim katastrofičnim scenarijima.
Najveći strah od odbijanja imaju oni koji imaju malo iskustva sa odbijanjem, a najmanji oni koji su više puta bili odbijeni pa shvatili da se i to da preţiveti.
Dakle, odbijanje je dobro zato što služi kao neka vrsta vakcinacije. Nije prijatno u prvom trenutku ali kasnije nas štiti od straha kojim se parališemo zamišljajući kako je strašno biti odbijen.
Ovo se ne odnosi samo na ljubavne veze nego i na ostale oblasti ţivota: posao, studiranje, pokazivanje nekog svog kreativnog dela...
Ilustracija koliko je ovo vaţno za kvalitet ţivota savremenog čoveka je i činjenica da postoji i nešto što se zove terapija odbijanjem!
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 51 "Šta ako pokaţem nekom da mi se sviĎa i taj neko me odbije?"
a) to je znak da sam potpuno nesvidljiva osoba
b)to je znak da se tom nekom ne sviĎam, ali ne govori ništa o mojoj generalnoj privlačnosti
"Šta ako pokaţem nekom da mi se sviĎa i taj neko me ismeje?"
a) to je znak da je smešno koliko sam ja nesvidljiva osoba b) to je znak da je taj neko nevaspitan
"Šta ako nekom priĎem i taj neko me odbije?"
a)to je dokaz da niko ne ţeli da bude u vezi sa mnom
b)to je dokaz da se ne sviĎam jednoj od, koliko ono beše milijardi pripadnika drugog pola ima na našoj planeti?
"Šta ako se ispostavi da se ne sviĎam tom nekom ko se meni sviĎa?" Dopunite sami :)
a) b)
www.emocionalnainteligencija.blogspot.com Page 52 Kako utoliti glad za ljubavlju?
Da li vam se dogaĎa da kada počnete vezu s nekim postanete nekako previše okupirani tom osobom i vašim odnosom?
Da li sve drugo prestaje da bude vaţno?
Da li pored lepih osećanja počinjete da osećate strah i pitate se "šta ako me ostavi?", "šta ako prestane da me voli?"
Da li ste spremni da radite stvari koje vam ne prijaju i koje su u suprotnosti sa vašim vrednostima, samo da biste drugu osobu zadrţali pored sebe?
Da li ste nekad bili u vezi sa nekim ko vam se nije sviĎao previše, samo zato što niste mogli da odolite paţnji koju ste dobijali?
Da li vam je neko rekao da ste previše zahtevni i da "gušite"?
Da li se osećate uznemireno kada niste u kontaktu sa voljenom osobom?
Da li često osećate da ne dobijate dovoljno ljubavi? I da li se to ponavlja iz veze u vezu?
Ako ste na neka od ovih ili sva pitanja odgovorili sa "da", moglo bi se reći da ste "gladni ljubavi".
