Predmet:
MENADŽMENT INOVACIJA
Seminarski rad
Tema:
Nike + iPod
1. Uvod
Globalna konkurentnost je dominantan oblik konkurentnosti u savremenim uslovima poslovanja. Kreiranje novih i usavršavanje postojećih proizvoda i usluga na osnovu znanja kao ključnog razvojnog resursa je osnovni način sticanja konkurentske prednosti firme. Inovacije su osnovni pokretač rasta uspešnih preduzeća. Istraživanja pokazuju da su preduzeća sa najvećim stopama rasta pokretači promena strukture industrije (Microsoft), novih poslovnih modela (Costco) ili plejade novih proizvoda (Nike). Inovacije proizvoda i procesa postaju imperativ razvoja. Ranije se smatralo da su inovacije, pre svega, povezane sa promenama u tehnologiji, odnosno, da je njihova ključna komponenta oblast tehnoloških inovacija. Generalno, ovaj koncept se zadržao i do danas, jer tehnološke inovacije predstavljaju osnov tehnološkog progresa, koji je ključna odrednica rasta produktivnosti, tehnološkog i ekonomskog razvoja.
2. Pojam inovacije
Termin inovacija potiče od latinske reči innovare što znači napraviti nešto novo. Inovacija je primena nove i poboljšane ideje, postupka, dobra, usluge, procesa koja donosi nove koristi ili kvalitet u primeni. Inovacija je proces pretvaranja ideje u praktičnu primenu – realizaciju što je i jedna od najjednostavnijih i najpoznatijih definicija inovacije.
Inovacija = teorijski koncept + tehnička invencija + komercijalna eksploatacija
Zbog toga se inovacija odnosi i na izlaz (autput) i na sam proces od ideje do realizacije (verifikacije na tržištu, komercijalizacije).
Inovacija je svako sredstvo uz pomoć kojeg preduzetnici mogu da profitiraju, zahvaljujući mogućnostima koje se kriju u promenama u okruženju. Inovacijama prethode invencije, i one su u stvari primenjeni pronalasci. Inovacije se direktno mogu primeniti od strane preduzetnika, u proizvodnji ili u bilo kojoj drugoj oblasti ljudske delatnosti.
U Zakonu o inovacionoj delatnost Republike Srbije (2005.) inovacija se definiše kao „ novi proizvod, proces, tehnologija ili usluga sa unikatnim svojstvima, nastala primenom vlastitih ili tuđih rezultata naučnoistraživačkog rada, otkrića i saznanja, kroz sopstveni koncept, ideju ili metod za njeno stvaranje, koja je sa odgovarajućom vrednošću plasirana na tržište“.
Inovacija, ili uvođenje isplativih novina, podrazumeva uvođenje novog proizvoda ili unapređivanje postojećeg, smanjenje inputa (troškovi proizvodnje i administracije, troškovi nekvaliteta), povećavanje produktivnosti i/ili iskorišćenje opreme ili vremena, poboljšavanje kvaliteta proizvoda i/ili usluga, povećavanje sigurnosti, unapređenje plasmana i dr., odnosno svaku preduzetu meru koja vodi ka porastu konkurentnosti poslovnog sistema.
Poslovna inovacija može integrisati inovacije u područjima: - proizvoda /usluga,
- procesa i tehnologije, - marketinga i
- organizacije.
Inovacije u širem smislu donose poboljšanja u području:
konstrukcije proizvoda (tehnološke inovacije), inovacija procesa,
organizacije rada ili poslovanja, marketinga,
inovacije usluga
i dr.
Klasifikacija inovacija na osnovu njihovog atributa – stepen novine: 1. priroda inovacije
2. tip novine
Prema kriterijumu priroda inovacije, imamo dve široke klase inovacija: radikalne (suštinske) inovacije i inkrementalne (evolutivne) inovacije. Prema kriterijumu tip novine, imamo takođe dve klase inovacija: inovacije proizvoda/usluga i inovacije procesa.
P. Draker je definisao 7 različitih izvora za inovacije, koji se međusobno razlikuju po riziku i neizvesnosti koju nose u sebi, kao i mestu nastanka. Oni su:
1. Neočekivano 2. Nepodudarnosti 3. Potreba procesa
4. Privredne i tržišne strukture 5. Demografska kretanja 6. Promene u opažanju 7. Novo znanje
Inovativnost možemo posmatrati i kao svojstvo organizacije i ogleda se pre svega u otvorenosti prema promenama, uspešnom upravljanju promenama i uspešnom prihvatanju promena. Inovativnost organizacije, posmatrana kao svojstvo organizacije da inicira i bavi se inoviranjem i inovacionim procesima, predstavlja neophodan uslov uspešnog funkcionisanja, u smislu ostvarivanja dugoročnog poslovnog uspeha – pre svega, profitabilnosti, te održanja
balansa između efikasnosti i efektivnosti. Savremena preduzeća polaze od potrebe uspostavljanja inovativne organizacije, koja je u svakom trenutku otvorena ka promeni i sposobna da promenu u što kraćem roku apsorbuje u cilju očuvanja vitalnosti i konkurentnosti na tržištu. Jedan od postulata inovativne organizacije je i uspostavljanje integrativne funkcije tehnološkog menadžmenta koja će tehnologiju celovito uvažavati i obezbediti njenu integrativnu ulogu u odnosu i na sve ostale oblasti funkcionisanja u preduzeću. To znači inovativnu organizaciju određuje, između ostalog, integralni pristup tehnologiji i tehnološkim inovacijama (promenama) što znači uvažavanje međusobne bliske povezanosti, isprepletenosti tehnologije procesa, tehnologije proizvoda i informacionih tehnologija u preduzeću.
Tehnologija i inovacije:
Tehnološke inovacije u preduzeću događaju se u sferi nastanka novih proizvoda (inovacije proizvoda) i u sferi usvajanja novih i unapređivanja postojećih tehnoloških procesa (inovacije procesa). Pojam tehnologije i tehnoloških inovacija dosad je uglavnom stavljao naglasak na inovacije procesa, dok savremeni pristup strateškom upravljanju tehnologijom u inovativnoj organizaciji celovito pristupa problemu inovacije tehnologije i razmatra sve značajne aspekte promena vezanih za nju.
Informacione tehnologije i inovacije:
Jedan od efektivnih načina za dostizanje i održavanje konkurentske pozicije poslovnog sistema na tržištu je primena inovacija. Pojam inovacija je jednako značajan i u savremenom
informacionom društvu, čiju infrastrukturnu osnovu čine informaciono-komunikacione tehnologije (IKT). Inovacija ili uvođenje isplativih novina podrazumeva zanavljanje i/ili proširenje skupa proizvoda i usluga, uspostavljanje novih metoda proizvodnje, snabdevanja i distribucije, uvođenje promena u menadžmentu i organizaciji rada. Brojne naučne studije u svetu, koje se bave pitanjem uticaja savremenih IKT na ekonomske rezultate poslovnih
sistema, ističu kao glavne faktore ubrzanog rasta produktivnosti i ekonomskog razvoja - razvoj i primenu IKT. Stoga je od posebnog interesa da se istraži područje uticaja savremenih IKT na pojavu inovacija. U osnovi tog istraživanja je pretpostavka da između primene IKT u
poslovnom sistemu i inovativnosti, odnosno generisanja inovacija, postoji međusobna uslovljenost. U ovom radu prezentuju se rezultati jednog istraživanja, koje se bavi merenjem inovacija IKT u poslovnim sistemima. IKT su razmatrane kao faktor inovacija
(proizvoda/usluga, procesa, marketinga i organizacije), sa ciljem da se utvrdi njihov uticaj na pojavu inovacija u poslovnim sistemima. Analizom rezultata istraživanja utvrđeno je da primena savremenih tehnologija najviše utiče na pojavu inovacija procesa i inovacija marketinga, a da manji ili gotovo neznatan uticaj ima na inovacije proizvoda i organizacije.
3. Kompanija NIKE – istorijat, proizvodi, menadžment strategije, uticaj i
briga za okolinu
NIKE je multinacionalna kompanija i njeno glavno polje delovanja je dizajn, razvoj i realizacija marketing aktivnosti obuće, odeće, opreme i ostalog pribora za proizvode. Prodaje svoje proizvode kupcima u Sjedinjenim Državama (njih približno 18 000), a takođe i nezavisnim distributorima i kupcima u oko 200 zemalja širom sveta. NIKE sportska obuća je pretežno dizajnirana za nošnju u sportske svrhe, mada se nosi i u drugim različitim prilikama. Kompanija dizajnira svoje proizvode za muškarce, žene i decu. Patike za trčanje, košarku, dečje i ženske patike su njihove najprodavanije kategorije proizvoda. NIKE takođe dizajnira obuću za tennis, golf, fudbal, bejzbol, biciklizam, odbojku, rvanje, navijanje, vodene aktivnosti i druge sportske i rekreativne aktivnosti.
Sedište kompanije je pored grada Beaverton, Oregon ali pod pravnom nadležnošću države Washington u SAD.
Istorijat:
1957.: Phil Knight i Bill Bowerman se sreću na Univerzitetu Oregon
1962.: Phil Knight i Bill Bowerman su osnovali Blue Ribbon Sports sa svrhom proizvodnje kvalitetne američke obuće i počeli su tako što su prodavali obuću sportistima i ostalim zainteresovanim kupcima iz svojih automobile
1972.: Promenjeno ime u NIKE Inc, po grčkoj boginji pobede i trijumfa. Tim je takođe ubedio maratonce na olimpijskom takmičenju da nose njihovu obuću što je rezultiralo dobrom reklamom, naročito što su nekoliko prvoplasiranih trkača nosili njihove patike. Popularnost idalje nastavlja da raste tokom 70-ih.
1979.: Do ovog vremena NIKE drži polovinu američkog tržišta patika za trčanje 1980.: NIKE se ističe javno
1988.: Poznati slogan “ Just Do It” se pojavljuje prvi put i tokom ovog perioda NIKE sponzoriše poznate sportiste kao što su Michael Jordan i Tiger Woods
1995.: NIKE dobija dozvolu da svoj logo postavi na uniforme NFL igrača 1997.: NIKE lansira Jordan brend atletske obuće i opreme
1998.: Otpušta više od 1 200 radnika zbog pada prodaje u Aziji 1999.: Tražnja za NIKE proizvodima opada, Bowerman umire
2000.: NIKE beleži pomak u elektronskoj opremi i tehnologiji kao što su MP3 plejeri i monitori srca korisni za sportiste
2003.: Pridobija konkurenta Converse ali ostavlja da to bude odvojeno odeljenje za proizvodnju
2006.: NIKE lansira četvrti par patika koje je sponzorisao LeBron James
2009.: Trenutno kompanijom upravlja Mark Parker. Kompanija beleži porast online aktivnosti i prodaje proizvoda
Proizvodi:
NIKE proizvodi sportsku odeću za sve kategorije gore pomenute kao i sportske torbe i ostali pribor. Ova odeća i pribor se proizvodi da upotpuni sportsku obuću istih kategorija, a distribuiraju se i prodaju kroz iste kanale. Kompanija često targetira sa proizvodima koji imaju sličnu namenu ili dizajn. Takođe poseduje liniju sportske opreme kao što su skejtbordi, rukavice, lopte, naočare kao i specijalnu opremu za koledže. Kompanija prodaje svoje licence za proizvodnju školskog pribora, plivačke opreme i elektronskih medija uređaja. NIKE proizvodi takođe i razne male plastične i metalne delove za druge proizvođače. Uvedena je mogućnost online adaptiranja sportske obuće prema sopstvenim afinitetima kupaca (boja, dizajn čak postoji mogućnost i da se ispiše ime kupca) što se pokazalo veoma uspešnom marketing inovacijom. Kompanija je vremenom napredovala u razvoju elektronskih proizvoda i tehnologije, a zanimljiva je i saradnja ove kompanije sa Apple kompanijom što je razultiralo ugradnjom iPod uređaja u Nike proizvode, ali i mnogim drugim inovacijama.
Menadžment strategije:
Misija i vizija kompanije je veoma jasno definisana. Nike-ova vizija je: „ Doneti inspiraciju i inovaciju svakom sportisti na svetu“. Da bi ostvarili misiju menadžeri razrađuju strategije na nekoliko različitih nivoa:
• Funkcionalna – strategija na istom nivou je usmerena na poboljšanje
proizvodnji, marktingu, razvoju proizvoda i aktivnostima usluga za potrošače. U cilju da poboljša usluge putrošačima, NIKE teži da reprezentuje najviši standard usluga unutar industrije i radi na ostvarivanju najboljih odnosa sa potrošačima širom planete.
• Poslovna - strategija na istom nivou usmerena na održanje i utvrđivanje pozicije
poslovanja na tržištu. Kompanija ostvaruje konkurentsku prednost zahvaljujući sniženim troškovima, diferencijaciji proizvoda i dobro razvijenom menadžmentu unutar pojedinih segmenata kompanije.
• Globalna strategija omogućava kompaniji da realizuje svoje potrebe da plasira
proizvode izvan matične države, a takodje i da se izbori sa konkurencijom na globalnom tržištu.
• Korporativna – strategija na istom nivou se koncentriše na sposobnosti
kompanije da se fokusira na specifična poslovanja unutar organizacije koja ostvaruju dugoročnu profitabilnost i uspeh. NIKE uspeva u tome da ostvari i održi strategiju dugoročnog razvoja i profitabilnosti zahvaljujući sposobnosti da proizvodi bolje od konkurenata, a takođe i unapredi i inovira svoje poslovanje. Nike veoma zavisi od strategije koja se bazira na outsourcing-u. Praktično, svu obuću kompanija proizvodi izvan Sjedinjenih Država.
Drugi ključ uspeha kompanije se sastoji u korišćenju mrežne organizacione strukture i sposobnosti da zameni strateške partnere koji na ispunjavaju njene standarde poslovanja novim. Dalje, Nike tesno sarađuje sa dobavljačima što joj omogućava da reducira troškove i unapredi kvalitet proizvoda unapređenjem tehnologije. Konkurentske prednosti kompanije omogućavaju da kompanija nametne standard i bude lider na tržištu.
Nike značajnu pažnju poklanja marketing aktivnostima. Jedan od vodećih razloga žašto je kompanija tako uspešna je taj što popularizuje svoju obuću, odeću i sportski pribor tako što angažuje poznate ličnosti, uglavnom poznate sportiste, da im budu promoteri. To se pokazalo veoma uspešnim i zahvaljujući tome prodaja beleži nagle skokove.
Nike marketinška strategija je važna komponenta za uspeh kompanije. NIKE je pozicioniran kao premium brend, prodaje dobro dizajnirane i skupe proizvode. NIKE mami klijente marketinškom strategijom tako što se njihov brend pozicionira u svesti potrošača, a brend ističe sliku koja sadrži prepoznatljiv logo i reklamni slogan: "Just Do It". NIKE promoviše svoje proizvode sponzorskim ugovorima sa poznatim sportistima, stručnim timovima i koledž atletskim ekipama. Međutim, NIKE marketing miks sadrži i brojne druge elemente pored promocije.
Uticaj na okolinu:
Stalno rastuća tekstilna industrija často negativno utiče na prirodnu okolinu. Pošto NIKE zauzima veliko učešće u proizvodnji, mnogi od njihovih procesa negativno utiču na životnu sredinu. Jedan od načina na koji širenje tekstilne industrije utiče na životnu sredinu je povećanje deficita vode, fosilnih goriva, sirovina potrošnje, klimatske promene, zagađenje itd. Pored toga, danas elektronske tekstilne fabrike troše značajne količine energije.
Iako ovi kombinovani efekti mogu negativno da promeni sredinu, NIKE pokušava da se suprotstavi njihovom uticaju sa različitim projektima. Prema New England-based organizaciji za okolinu Clean Air-Cool Planet, NIKE spada u 3 top firme (od 56) koje su korporativno odgovorne. Takođe, kompanija dobija pohvale za svoj NIKE Grind program od organizacija kao što su Climate Counts. Pored toga, jednu kampanju koju je NIKE realizovala za Dan planete Zemlje 2008. bila je reklama u kojoj Steve Nash nosi cipele prozvedene u Februaru 2008. od komada sintetičke kože i otpadaka koji potiču od fabričkih podova. NIKE tvrdi da je ovo prvi nastup košarkaške obuće koji je stvoren od proizvodnje otpada, ali je proizvela samo 5.000 pari.
4.Apple
Kao kompanija koja se bavi tehnologijom, Apple voli da ima čistu sliku. Da bi dostigla ono sto je danas, prošla je mnoge modifkacije i poboljšanja svojih proizvoda, koje je konstantno unapređivala. Treba pomenuti nekoliko najvažnijih prozvoda, počev od računara, koji su ovu kompaniju učvrstili kao brend.
Prvi računar firme Apple Computers bio je Apple I stvoren između 1975. i 1976. godine i jedan je od prvih ličnih racunara u istoriji. Prototip je sastavljen u garaži Stiva Džobsa, a dizajner je bio Stiv Voznijak. Apple I je bio prvi računar sa unošenjem podataka preko tastature i izlazom na monitor (televizor). Raniji modeli kućnih računara su koristili prekidače kao uređaje za unos podataka i LED diode za pokazivače. Zanimljivo je da je ova prva verzija Apple računara imala memoriju kapaciteta 8KB.
Poslije Apple I računara, kao značajan napredak pojavio se Apple II, 1977. godine. Ovaj naslednik je postao prvi masovno proizvođeni lični računar i razvio je Apple Computers u vrlo uspešnu firmu. Tokom godina proizveden je čitav niz različitih modela pod sličnim oznakama, i proizvodnja finalnih modela je prestala tek 1993. Do tada je proizvedeno skoro 6 miliona primeraka svih verzija. Originalni operativni sistem bio je jednostavni Basic prevodilac koji se nalazio snimljen u ROM memoriji. Basic je prvo radio samo sa celim brojevima (Integer BASIC), a kasnije i sa decimalnim (Applesofta BASIC). Većina komercijalnih programa je radila bez operativnog sistema, direktno na hardveru računara.
Apple DOS je dodat posle početka proizvodnje da podrži priključivanje disketne jedinice. Njegov naslednik je bio Apple ProDOS koji je podržavao veći kapacitet diskova. Na vrhuncu evolucije, krajem 1980-ih, računari iz serije Apple II su već imali mnoga rešenja usvojena sa računara Apple Mekintosh. Godine 1992, platforma je vec bila 16-bitna, sa mišem i grafičkim korisničkim interfejsom (GKI) i grafičkim zvučnim mogućnostima daleko iznad originala iz 1977.
Vrlo skupa Apple Lisa sa GKI predstavljena je 1983., ali se pokazala komercijalnim neuspehom zbog visoke cene. Apple Mekintosh je prikazan 1984. kao jeftinija opcija za GKI od Lise i početkom 1990-ih je preuzeo primat od Apple II serije. Cak i posle uvođenja Mekintosh-a. Apple II serija je bila primarni izvor prihoda za Apple Computers čitav niz godina.
Ipod, novi proizvod Apple-a, predstavljen 2001. godine, kombinuje izuzetan dizajn, jednostavnost primene, odlične performanse, i iskustvo kao nijedno drugo. Apple je vodeća inovativna kompanija, to je pozicija koju je učvrstio 2006. godine, velikim delom je razlog bio porast popularnosti i prodaje iPoda. Ono što je počelo kao novi proizvod, postalo je revolucia. iPod je daleko najbolja inovacija koju je svet video u poslednjih nekoliko godina, i verovatno Apple-ova najbolja inovacija, posle njegovih inovativnih početaka.
iTunes je aplikacija potrebna da bi se upravljalo muzičkim i video zapisima za Apple iPod prenosivi plejer , Apple iPhone mobilni telefon, kao i ostalih Apple proizvoda koji ga podržavaju. Alternativni softver za to ne postoji. Korisnici mogu organizovati svoju muziku u plejliste unutar jedne ili više biblioteka, urediti podatke, snimati na CD, kopirati datoteke na digitalni plejer, kupovati muziku i video zapise kao sto su spotovi pjesama preko ugrađene “prodavnice” (iStore), skidati besplatne uzorke muzike , vizualizatore za prikaz grafičkih efekata u ritmu muzike, i kodiranje iste u više različitih audio formata. Tu je takođe veliki izbor besplatnih Internet radio stanica za slušanje.
5. Nike + iPod
Dve korporacije, Nike i Apple, imaju jedno zajedničko: obe definišu svoje tržište na osnovu životnog stila. Nike brend definiše svoje globalno tržište kao „sportsku kulturu“. Apple svoje ciljne kupce svrstava u „kreativnu kulturu“. Preklapanje sporta i kreativnih interesa ističući povezanost životnog stila i tehnologije je ono što je povezalo ove dve kompanije.
Posle 18 meseci sarađivanja, Parker (Nike) i Jobs (Apple) su objavili rezultat njihovog rada – Nike+iPod, otkrivajući njime briljantan marketing plan dizajniran da:
1. Privuče izuzetnu pažnju sjedinjujući najveće vrednosti oba brenda u jedinstven proizvod
2. Odgovori na jasno definisane potrebe potrosača za iskustvenom podrškom životnog stila, kada i gde im to potrebno.
3. Razvije dugotrajan ugled i lojalnost kupaca stalnim razvojem i unaprđivanjem 4. Poveća nivo interakcije potrošača sa brendom putem Interneta.
„Nike + iPod je partnerstvo izmedju dva originalna, globalna brenda koji dele strast za kreiranjem značajnih potrošačkih produkata kroz dizajn i inovaciju“, rekao je Praker, „Radimo sa Nike-om kako bismo muziku i sport podigli na viši nivo“, dodao je Steve Jobs.
Kao dve najinovativnije kompanije u svetu, poznate po stalnom „izbacivanju“ novih proizvoda i novih verzija postojećih proizvoda, Nike i Apple, su ušle u saradnju sa svojim najkvalitetnijim proizvodima. Nike sa svojim patikama za trcanje (Nike+), a Apple sa iPodom. Saradnja se zasniva na proizvodnji kompleta koji povezuje proizvode ove dve komanije.
Ovo je bežični sistem koji obezbeđuje konekciju između Nike patika i iPod nano plejera. Komplet radi tako što se bežični senzor prikači za Nike patike, a prijemnik za iPod nano.
Senzor i iPod komplet su otkriveni 20. maja 2006. godine.
Prve patike koje su podržavale čip su Nike + Air Zoom Moire. Proizvodi koji podržavaju komplet su, pored nano iPod-a, iPod touch, Iphone 3GS i iPhone 4. Informacije o vremenu, potrošenim kalorijama, pređenoj razdaljini i slično će biti prikazivane na displeju, a postoji i mogućnost saopštavanja ovih informacije preko slušalica. Svi podaci se mogu trenutno pregedati ili smestiti u arhivu na Mac ili Windows računar. Komplet sadrži senzor i resiver, a
pored toga u sklopu saradnje dve kompanije postoji nikeplus.com servis i Nike Sport Music deo na iTunes online šopu.
Da bi uopšte počeo trening korisnik treba da senzor stavi na unutrašnju stranu đona, a prijemnik (USB) u iPod. Kad završi trening USB može da poveže sa kompjuterom i pogleda informacije o proteklom treningu, kao i da ih memoriše.
Komplet se može koristiti za praćenje trčanja, na šta se ovde trening i odnosi. Novi trening počinje priključivanjem resivera u iPod, a zatim kretanje kroz meni iPod-a. Korisnik bira cilj treninga, što može biti pretrčavanje unaped odredjene razdaljine, sagorevanje određenog broja kalorija ili trčanje na određeno vreme.
Trening takođe može da počne bez određenog cilja i to se naziva Osnovni trening. Kada je cilj treninga postavljen, da bi praćenje treninga počelo, resiver traži ubrzanje. Moguće je da zatraži od korisnika da počne da se kreće da bi aktivirao senzor. Onda korisnik treba da pritisne središnje dugme na iPod-u da bi trening otpočeo.
Audio informisanje je omogućeno preko slušalica iPod-a. Korisnik može da prilikom biranja smera treninga, zavisno od tipa izabranog treninga, izabere muški ili ženski glas koji će ga obaveštavati o napretku treninga. Za ciljno orijentisane treninge povratne informacije će
pedstavljati značajne prekretnice u ostvarenju cilja. Na primer, ako je cilj treninga pretrčati određenu razdaljinu, audio povratne informacije obaveštavaće korisnika o svakom pređenom kilometru, zatim kada pređe polovinu od zadate kilometraže i o završetku treninga.
Funkcije iPod kontrolnog točka se pomalo menjaju prilikom treninga. Dugme Pauza, ne samo da zaustavlja muziku, već i trening. Slicno, dugme Meni služi za pristup kontrolama do kraja treninga. Dugme Napred i dugme Nazad ne menjaju funkciju, i dalje služe za vraćanje i ubrzavanje muzike, kao i menjanje pesama. Centralno dugme ima dve funkcije: jednim pritiskom na ovo dugme dobijaju se audio povratne informacije o pređenoj kilometraži u tom trenutku, ali ako se dugme drži nekoliko sekundi, iPod prelazi na „PowerSong“, pesmu koju je korisnik sam izabrao, i koja služi za motivaciju.
Osim redovnih informacija o treningu, postoje snimljene čestitke poznatih sportista (Lance Armstrong, Tiger Woods, Joan Benoit Samuelson I Paula Radcliffe) kad god korisnik postigne sopstveni rekord ili pretrči određeni broj kilometara (na primer 500 kilometara). Ove čestitke se mogu čuti odmah poslije standardnih informacija na kraju treninga.
Komplet se može koristiti odmah nakon kupovine, ali ce tačnije rezultate davati ako je kalibrisan (usklađen sa standardnim veličinama) prije prve upotrebe. Za kalibraciju, korisnik fiksira udaljenost na najmanje 400 metara, a zatim postavlja Nike+ na režim “kalibracija” za šetnju ili pretrčavanje te udaljenosti. Kada se završi šetnja ili trčanje, podaci se memorišu, i uređaj će u kasnijim izvještavanjima upoređvati tekuće rezultate sa statistikom i korisnikovim stilom treninga.
Apple ima odeljak sa Nike Sport Music na iTunes Music Store, a Nike ima predstavljenu svu opremu i dodatke dizajnirane za iPod posebno, u odeljku nikeplus.com gde ljudi koji trče mogu da ostave informacije o svojim treninzima i iskustvima.
