SAVSKI VENAC KULTURNA BA[TINA

S A V S K I V E N A C

KULTURNA BA[TINA

I

I kao {to obi~no biva, inicijativa za izdavawe publikacije o starom Savskom vencu iskrsla je iznenada, a povod su bili aktuelni Dani evropske ba{tine koji se ovog septembra de{avaju u Beogradu, kojima je jedan od glavnih doma}ina upravo Op{tina Savski venac. Iako je rok za pripremu ovakvog izdawa po obi~aju bio prekra-tak, su~eqavawe iznenadne potrebe i davna{we `eqe izrodilo je dogovor da se „krene u posao“.

Prvobitna ideja, da se samo pobroje objekti i kulturnoistorijski spomenici, uz nekoliko re~enica o svakom od wih, pala je u vodu ve} na startu, jer takve objekte, recimo starije od sto godina, na Savskom vencu mo`emo nabrojati na prste. Za{to nije sa~uvano i kako je tre-tirano i ono {to imamo (a ~esto i ne znamo da imamo) tema je opet za neku du`u analizu i pa`wu. S druge strane, „kopaju}i“ po istori-ji Beograda i wegovog razvoja, jednostavno se nametnuo zakqu~ak da je ceo Savski venac u stvari jedna velika kulturna ba{tina i kamen me|a{ u novijoj istoriji Beograda i Srbije. To {to on kao takav ni-kad nije posmatran kao celina, ni u jednoj publikaciji, ko zna ~ija je krivica, tek malo ko mo`e osporiti ~iwenicu da je wegova ki~ma, od Savamale do Top~idera, predstavqala i ki~mu razvoja moderne srpske dr`ave.

Otud smo i naseqavawe i razvoj teritorija koje danas obuhvata Savski venac poku{ali da tretiramo hronolo{ki, onako kako se koji kraj razvijao, pa je zato, shodno karakteru ovakve publikacije, novi-jim naseqima, objektima i institucijama na ovoj op{tini, ma koli-ka bila wihova dana{wa va`nost, posve}eno mawe pa`we.

Obim ovog izdawa diktirao je i bavqewe pojedinim poglavqi-ma, pri ~emu smo se trudili da, uz osnovni istorijski kostur, op{te-poznatim mestima damo mawe prostora u odnosu na neke zanimqi-ve i mawe znane detaqe.

Dubqim ula`ewem „u materiju“, pored niza zanimqivih deta-qa, od kojih }ete neke na}i na slede}im stranicama, nailazili smo i na primere na{e poslovi~ne nebrige o sopstvenoj istoriji i ba-{tini, ali i na niz kontradiktornih podataka vezanih za to kad je i gde ne{to bilo i kako se dogodilo. Koliko smo uspeli da razmrsimo te Gordijeve ~vorove prosudi}e ~itaoci ove bro{ure, koje unapred molimo da prema woj ne budu previ{e kriti~ni, jer je ura|ena u najboqoj nameri, tek da inicira daqe i dubqe bavqewe istorijom koju smo nasledili.

Op{tina Savski venac posledwih godina ~ini velike napore da od propadawa spase neke delove svoje kulturne ba{tine, pa smo zato tim objektima i akcijama u ovom izdawu, koliko nam prostor dozvo-qava, posvetili du`nu pa`wu. U tom smislu treba posmatrati i iz-davawe ove publikacije, jer, iako je i ovakvu nije bilo jednostavno sklopiti, ona je svojim obimom svakako preskromna za sve ono {to istorija Savskog venca podrazumeva.

Du{ko Antoni}

SAVSKI VENAC – KULTURNA BA[TINA

SAVAMALA

Novija istorija Savamale, koja bi se mogla poistovetiti i sa istorijom Savskog venca, po-~iwe po~etkom 18. veka, u vreme kada Austro-ugarska osvaja Beograd i pokre}e preseqawe hri{}anskog stanovni{tva iz utvr|ene va-ro{i na deo uz Savu, gde je postojalo Savsko (ili Srpsko) selo, za razliku od [vapskog ko-je ko-je bilo uz dunavsku obalu, a koko-je ko-je nakon po-sledweg povratka Turaka zamenilo Tursko se-lo.

Urbanizovawe Savamale (Sava mahale) po-~iwe po~etkom 19. veka, u vreme kad je to ve} bilo selo sa stotinak ku}eraka rasprostrawe-nih na delu od Varo{ kapije, koja je bila ne-gde kod Pop Lukine ulice, preko u to vreme de-limi~no mo~varnog terena, koji danas ome|a-vaju ulice: Kara|or|eva, Savska, Gavrila Prin-cipa, Sarajevska i Kraqice Natalije.

Re~no pristani{te bilo je tada na Dunavu gde je ko{ava duvala svom snagom i pri naj-ve}im udarima vetrova veoma je te{ko bilo odr`avati brodove na vodi.

Mudri knez Milo{ je primetio da je sav-ska obala za{ti}ena grebenom i mnogo pito-mija i `eleo je da tu preseli pristani{te i razvije trgova~ki (abaxijski) deo grada.

Da bi se kraj uz Savu br`e razvijao izdao je za to vreme ~udnu ali o{troumnu naredbu – da oni koji `ele da se na savskoj obali bave

trgo-vinom moraju pored we i da se nastane. Aba-xijsku ~ar{iju planirao je u dana{woj Ulici kraqice Natalije. Svim tada{wim stanarima tog dela Savamale ponudio je da umesto ku}e-raka u kojima su do tada `iveli podignu pri-stojnije ku}e i radwe i da za to besplatno po-seku svako drvo iz {uma oko Beograda. Kako to niko nije u~inio naredio je da se ovaj kraj ra-seli u Palilulu, {to je i ura|eno bukvalno za jedan dan. Na praznom prostoru u novoprose-~enoj ~ar{iji o dr`avnom tro{ku je

podignu-to 46 du}ana, koji su besplatno ponu|eni tr-govcima, ali ni to nije i{lo lako. Abaxije su se pravdale da je je to „jako udaqeno od paza-ra“ i tek kad je knez pripretio da }e im zatvo-riti du}ane u Varo{i i ostaviti ih da gladu-ju, nevoqno su pristali, o ~emu dovoqno go-vori i podatak da je 17 od tih du}ana jo{ dugo zvrjalo prazno. Tako je tu nastala Abaxijska ~ar{ija i istoimena ulica u koju su postepe-no stizali weni budu}i stanari.

Kwaz Milo{ je prakti~no bio i prvi beo-gradski urbanista, koji je ba{ u Savamali `e-leo da izgradi novi srpski Beograd, sa svojim upravnim centrom i drugim zna~ajnim objek-tima, u kom je Abaxijska ~ar{ija trebalo da bude privredni centar.

Drugi veliki urbanisti~ki doprinos kne-za Milo{a bila je odluka da se uz Top~iderski drum (danas Ulica kneza Milo{a), uz pomo} majstora Nikole @ivkovi}a, u to vreme

pozna-KESA, KULUK I VE[ALA Sve javne zgrade zidane su kulukom sta-novni{tva, dok je kwaz Milo{ iz svoje „ke-se“ pla}ao samo majstore. Dugo jo{ pri~alo se da je kwaz uz svako gradili{te postav-qao ve{ala, da obesi majstora „ako ku}a r|avo ispadne“.

Ugao Balkanske i Nemawine ulice

tog kao Haxi-Neimar, koji je u`ivao wegovo najve}e poverewe, di`u dr`avne zgrade. Prva od wih, zgrada Sovjeta, podignuta je 1836. go-dine kao jednospratnica na mestu dana{weg bioskopa „Odeon“, a ispod we Vaznesewska crkva, Dr`avni savet, vojne kasarne, Mini-starstvo finansija sa Finansijskim parkom i najzad Dvor Mihaila Obrenovi}a.

Stara zgrada Sovjeta poru{ena je 1931. a od tih prvih zna~ajnih gra|evina danas je ostao samo deo Velike kasarne (uz kompleks zgrada starog General{taba), kao i Amam kneza Mi-haila, u ulici Admirala Geprata broj 14 u kom je danas sme{ten kafi} (?) „Monument“.

Na uglu dana{wih ulica Balkanske i Ad-mirala Geprata (Pivarski sokak) izgra|ena je i prva Velika pivara, sa kafanom i velikom salom u kojoj su igrane prve pozori{ne pred-stave ali i odr`avana zasedawa skup{tine,

pa i ~uvena Svetoandrejska skup{tina 1858. godine. U to vreme u ovom delu Savamale ni-~u i prve privatne zgrade od kojih neke i da-nas postoje, poput one u Pivarskoj ulici (Ga-vrila Principa) broj 15.

Savamalska ~ar{ija je dugo onima uspe{-nijima slu`ila za po~etak, a kako bi se ko od wih obogatio selio bi se u neki od otmenijih krajeva, dok bi na wegovo mesto dolazio dru-gi koji bi tu zapo~iwao svoj beogradski `ivot. Sve do Luke ]elovi}a – Trebiwca koji je, obo-gativ{i se, odlu~io da se ne seli u centar ne-go da centar grada dovede u Savamalu.

Amam kneza Mihaila

Ku}a iz 19. veka u ulici Gavrila Principa

MANAKOVA KU]A

Na uglu ulice Kraqevi}a Marka i Gavri-la Pricipa 30-ih godina 19. veka neki Tur-~in izgradio je ku}u u kojoj je stanovao sa svojim haremom. U vreme kada su wegovi su-narodnici po~eli postepeno da napu{ta-ju Beograd on je ku}u prodao makedonskom Cincarinu Manojlu Manaku, koji se tu use-lio sa porodicom i u ku}i otvorio pekaru i kafanu. Dawu su kafanu uglavnom pose}i-vali brojni trgovci iz Savamale, dok je uve-~e u woj svirala muzika i tu se dolazilo na provod.

Kafanu je nasledio wegov posrbqeni potomak Manak Mihailovi}, koji }e ostati upam}en po tome {to je u kafanu, po prvi

put u Srbiji, doveo ~e{ki `enski orkestar, {to je za to vreme bila atrakcija koja je Ma-nakovu kafanu, koja je na taj na~in postala i svojevrsni varijete klub, tako|e prvi u Srbiji, punila svako ve~e. Posle wega kafa-nu je pod zakup uzeo izvesni Blagoje Micko-vi}, jedan od prvih poznatijih srpskih ka-fexija, jer do tada su kafane naj~e{}e dr-`ali Grci, Cincari i Makedonci.

Kao jedna od najstarijih u Beogradu Ma-nakova ku}a je odavno progla{ena za spo-menik kulture, a u wu se, posle konzerva-torskih radova od 1964. do 1968. kasnije smestilo odeqewe Etnografskog muzeja, sa etnografskom spomen-zbirkom, dok se u pre-ostalim prostorijama neguju stari

umetni-KRST ZA NEZNANOG JUNAKA

U Savamali je, na mestu stubova dana{weg Brankovog mosta, nekad postojala Liman xami-ja, namewena verskim potrebama Turaka koji su `iveli tu, van gradskih zidina, zajedno sa svojim srpskim kom{ijama.

Nakon poznatog doga|aja kod ~ukur ~esme 1862. godine, Turci su izazvali veliki revolt Srba, koji su tad re{ili da jednom zauvek iz grada isteraju vekovnog zavojeva~a. Upla{eni razmerama srpskog revolta, kojem mnogi nisu ni znali razlog, Turci iz grada, pobegli su u ka-lemegdansku tvr|avu. Oni koji to nisu stigli,

ne ose}aju}i se ugro`enima od svojih kom{ija iz Sava-male s kojima su do tada `i-veli u miru i slozi, videv-{i da je „|avo odneo {alu“, u posledwem trenutku spas su sa porodicama potra`i-li u Liman xamiji koja je ubrzo potom bila opkoqena. Kako su bitke u gradu traja-le, a u wima i mno{tvo Srba izginulo, to je i revolt bi-vao sve ve}i, a time i `eqa

mnogih da zapale xamiju i uni{te sve koji su se u woj sklonili.

No} koja je u me|uvremenu pala pomogla je da borbe utihnu, ali i da se uzavrela krv ma-lo smiri, tako da mudriji i trezveniji Srbi, prise}aju}i se mnogih lepih trenutaka pro-`ivqenih sa svojim kom{ijama i nemalih do-bro~instava koja su im ti qudi, mahom trgov-ci, ~inili, a posebno na ~iwenicu da su tu sa wima u xamiji i wihove `ene i deca, uspeva-ju da ubede one najratobornije da odustanu od opsade i puste Erlije, kako su ih zvali, jer u ce-loj pri~i oni ni{ta nisu krivi.

Zahvaquju}i mirnom i qudskom zavr{et-ku ovog dela sukoba strani predstavnici, ko-jih je u gradu ve} tada bilo prili~no, uticali su da se sklopi op{ti mir, nakon kog su ubrzo Turci i napustili Beograd.

Kad se sve smirilo, mrtvi sa-hraweni, a `ivot ponovo krenuo svojim uobi~ajenim tokom, jedan od u~esnika borbi oko Liman xa-mije, ugledni ~lan magazaxijskog esnafa, lon~ar ]ira Hristi}, za-dovoqan sre}nim zavr{etkom ove pri~e, re{io je da uspomenu na ovaj doga|aj obele`i nekim traj-nijim spomenikom neznanom juna-ku, jedan od prvih takvih u svetu. Prvom prilikom kad je sa svojom grn~arijom oti{ao u Pe{tu otud se vratio sa velikim i lepim, od crvenog mra-mora izra|enim, krstom koji je postavio na ta-da{wem „Malom pijacu“, koji se nalazio na mestu dana{we raskrsnice Kara|or|eve sa ulicom Kraqevi}a Marka. Na spomeniku je pi-salo „U slavu neznanog beogradskog junaka ko-ji oslobodi svoj rodni grad od Turaka.“

Mnogo kasnije, kad je taj kraj „regulisan“, a Mali pijac uklowen, i ovaj spomenik je pre-me{ten u park kod hotela „Bristol“. Nagri`en zubom vremena i bez ikakve oznake, ovaj krst i danas tamo stoji, a da malo ko uop{te zna {ta predstavqa jedan od najstarijih spomenika u na{em gradu. Cene}i zna~aj ovog spomenika, kao i doga|aja koji mu je prethodio, Op{tina Savski venac re{ila je da ovaj spomenik re-staurira i dostojno ga obele`i.

I ta akcija je upravo u toku. ~ki zanati, dr`e {kole i sekcije,

odr`a-vaju izlo`be i druge kulturne manifesta-cije te ova ku}a i danas `ivi svojevrsnim bogatim kulturnim `ivotom.

VAZNESEWSKA CRKVA

Uz vojni kompleks, koji je pored Velike kasarne i drugih namen-skih zgrada imao i Vojnu akademiju, u Dudari, gde je bio rasadnik be-log duda (u kom su se gajile svilene bube) postojala je tzv. {ator-crkva koja je zadovoqavala bogoslu`bene potrebe vojske, sve do 1861. godine kada je Knez Mihailo odobrio po~etak gradwe garnizonske Vaznesew-ske crkve, koja je zavr{ena 1862. Mitropolit Mihajlo osve{tao je crkvu marta 1863. a ikonostas koji je i danas u woj uradio je u to vreme pozna-ti slikar i ikonopisac Steva Todorovi} 1881. godine.

Prvo zvono, sa likom Arhan|ela Mihajla, do tada se nalazilo u Sa-bornoj crkvi, a zna~ajno je po tome {to je bilo prvo koje je zazvonilo u ~ast sticawa autonomije, jo{ u vreme Kneza Milo{a, koji ga je i na-ru~io. Drugo je izliveno u livnici na Terazijama, a tre}e, sa likom Bo-gorodice 1869. godine bilo je dar porodice Dunavqevi}. ^etvrto je liveno u ~uvenoj zvonoliva~koj firmi \or|a Bote i sinova, i

postav-qeno je radi harmonije 1893. godine na Cvete (zvuk mu je odredio ta-da poznati muzi~ar Vladislav Nikolajevi} [tirski) dok je peto, naj-ve}e, te{ko 1250 kilograma, crkva dobila na poklon od porodice Ro~, 1931. godine. Pored Vaznesewske crkve 1865. godine izgra|ena je ku-}a koja je slu`ila za potrebe sve{tenika, a kasnije i za Statisti~ko odeqewe Ministarstva finansija.

U wu se 1886. uselila beogradska Ni`a (polu)gimnazija, u kojoj je predavao i ~uveni profesor Kosta Vuji}. Kasnije je tu do{la @enska u~iteqska {kola, koja je u ovoj zgradi bila sve do 1935. godine.

Vaznesewska crkva i wena porta stradale su u oba svetska rata. Prva generalna opravka ra|ena je 1937. godine, kada je restauraciju starog kao i novi `ivopis radio akademski slikar Andrej Bicenko, a pod stru~nim nadzorom ~uvenog slikara Uro{a Predi}a. Druga je iz-vr{ena 1962. godine kad je `ivopis radio akademski slikar Jaroslav Kratina.

Vaznesewska crkva u kojoj se svake godine slu`i liturgija i iz ko-je kre}e litija povodom gradske i op{tinske slave Spasovdana, od 1967. godine, zajedno sa portom i dve crkvene zgrade, pod za{titom je Zavoda za za{titu spomenika kulture.

Zna~ajne promene u Savamalu sti`u krajem 19. veka s dolaskom `eleznice, kada je 1884. godine s prvom prugom izgra|ena @elezni~ka stanica, a nedaleko od we i prvi `elezni~ki most na Savi.

Za potrebe `elezni~kog kompleksa pret-hodno je nasuta Bara Venecija i kompletno isu-{en ovaj do tada mo~varni prostor, kada se i sve okolne ulice i naseqa spu{taju ka reci i granice Savamale pro{iruju sve do pomenutog

mosta. Dolazak `eleznice inicira i svaki drugi prosperitetni razvoj mlade dr`ave, pa se tako krajem veka podi`u i nove dr`avne zgrade, poput Dr`avnog saveta, odnosno Narod-ne skup{tiNarod-ne koja je bila na uglu dana{wih ulica Kneza Milo{a i Kraqice Natalije.

U to vreme kre}e i tramvajska pruga koja je @elezni~ku stanicu spojila sa Zapadnim Vra-~arom i Slavijom, a 1895. godine u savamal-skom Hotelu „Bosna“ (koga tako|e tu vi{e nema)

otvorena je i odmah po~ela da radi beograd-ska berza, ~ime je savbeograd-ska ~ar{ija postala naj-va`niji ~inilac u trgovinskom svetu onda{-we Srbije.

Svekoliki privredni progres neumitno, od prvobitnih zanatlija, trgovaca i preduzi-ma~a, stvara i sloj bogatijih qudi, a sa wima se ra|a i ozbiqna ekonomija i bankarstvo. Za pri~u o Savamali u tom smislu veoma je bitno, ako ne i najbitnije, ime Luke ]elovi}a, koji je od {egrta i kalfe u ovom nasequ, vredno ra-de}i i {tera-de}i, vizionarski kupovao slobod-ne placeve, a potom inicirao ili sam finan-sirao gradwu u to vreme velelepnih objekata u delu oko Kara|or|eve ulice koji je u wego-voj viziji trebalo da bude najelitniji i naj-lep{i centar grada – beogradski „Siti“.

U wegovo vreme, ruku na srce, on je to i bio.

ZELENI VENAC

Jo{ po~etkom 20. veka Zeleni venac je bio poprili~no pusto i blatwavo zemqi{te na koje se slivala voda sa Terazija. Na wemu su, na po~etku ve} prili~no razvijene Abaxijske (Kraqice Natalije) ulice bile sme{tene tezge na kojima su svoju robu prodavali trgovci koji su je donosili sa savskog pristani{ta, a okolo je bilo sme{teno nekoliko kafanica, me|u kojima i jedna po kojoj je ceo trg dobio ime. Sliku su upotpuwavale brojne „parkirane“ taqige sa kowima i balama sena, dok su wihove gazde prodavale robu ili sedeli u nekoj od kafanica. Kasnije se tu stihijski razvijala jedna od najpoznatijih gradskih pijaca, zva-ni~no otvorena „tek“ 1926. godine, sa pija~nom zgradom u stilu kineske pagode.

Sve je to nedavno rekonstruisano, uz po{tovawe onda{weg re{ewa i izgra|ena je jedna od namodernijih pijaca na Balkanu.

Zanimqivo, jo{ davne 1852. upravo ovo mesto bilo je odre|eno za gradwu Narodnog pozori{ta. Grupa najkulturnijih qudi u onda{woj Srbiji obratila se srpskoj vladi, a ova odvojila 2000 dukata za po~etak gradwe po projektu italijanskohg arhitekte Kasana. No, ka-ko je teren bio muqevit i podvodan, bez ~vrste podloge, sve pare su potro{ene u temeq ka-koji se graditeqima u~inio nesigurnim za gra|evinu koju je trebalo da nosi, tako da se od grad-we odustalo a Narodno pozori{te kasnije izgra|eno na dana{grad-wem mestu. Tako je i Zeleni venac jo{ zadugo ostao zapu{ten i bez ozbiqnijih gra|evina, da bi vremenom umesto grad-skog kulturnog centra postao pijaca i jedno od najve}ih i najva`nijih gradskih ~vori{ta.

Luka ]elovi}, ro|en je 1854. godine u oko-lini Trebiwa. U Beograd na zanat prvi put sti-`e kao 18-godi{wak, da bi se ubrzo vratio u zavi~aj zbog Nevesiwske bune, posle koje u Beo-grad kona~no dolazi 1878. nakon Srpsko-tur-skog rata u kom je u~estvovao kao dobrovoqac. Sa 24 godine i ~etiri razreda {kole, {to je za to vreme bilo pristojno obrazovawe, za-po{qava se u magazaxijskoj radwi „Bra}a Kr-smanovi} i Paranos“. Uz posao u~i i {tedi sva-ku paru da bi ubrzo otvorio svoju iznajmqenu magazu u ulici Kraqevi}a Marka, koju kasni-je kupukasni-je, kao i dva placa pored we. Vide}i u ovom mo~varnom i vla`nom kraju perspekti-vu, neumorno, kako mu se biznis razvija, kupu-je zemqi{te u Savamali i ula`e u obkupu-jekte.

Najvi{e zahvaquju}i wemu ni~u u to vre-me velelepne gra|evine Hotela „Bristol“ i Beogradske zadruge, prve velike srpske banke otvorene 1907. godine, a nedaleko odatle i we-gova dvospratna palata u Kraqevi}a Marka broj 1. O~ito znaju}i sa poslom i sa novcem ]e-lovi} ubrzo postaje jedan od najbogatijih Sr-ba, gledaju}i na svaku rastro{nost kao na ka-rakternu slabost i ne {tede}i jedino kad su investicije u pitawu.

Pred po~etak Prvog svetskog rata imao je za ono vreme basnoslovan kapital od preko sto miliona onda{wih dinara. Kao vredan i ra-cionalan ~ovek u`ivao je ogroman ugled i bio predsednik Upravnog odbora Beogradske

za-druge i ~lan mnogih drugih tela u kojima su pored wega sedeli mnogo obrazovaniji qudi od wega. Kao ~oveku od najve}eg dr`avnog po-verewa, u vreme povla~ewa srpske vojske iz Beograda i Srbije, bilo mu je povereno da bri-ne o trezoru Narodbri-ne banke i nacionalnom blagu, uz koje i sam prolazi ceo put, do Solu-na i Marseja, neokrwene ih vra}aju}i u Beo-grad, 1919. godine.

Umro je avgusta 1929. godine, a kako nije imao potomstva, ceo svoj imetak ve} pre toga je, osnivawem Zadu`bine koju je, zabrawuju}i dr`avi da se u wen rad me{a, zave{tao Beo-gradskom univerzitetu, budu}i kroz sve te go-dine fasciniran patriotizmon i hrabro{}u na{e omladine i studenata.

Kapital wegove Zadu`bine bio je toliki da je preticao od univerzitetskih tro{kova i omogu}avao Beogradskom univerzitetu da ga

oplo|ava i bude jedan od najbogatijih univer-ziteta u Evropi pre po~etka Drugog svetskog rata. Nova vlast posle rata nije imala dovoq-no sluha za ovu Zadu`binu, a duga je pri~a {ta se sve de{avalo sa ]elovi}evim kapitalom i imenom u godinama koje su sledile.

Jedan od najve}ih dobrotvora u istoriji Srbije iz godine u godinu padao je u zaborav, tako da se wegovo ime nikad nije pojavilo ni u jednoj enciklopediji, niti ga je dobila ne-ka ulica ili {kola u na{em gradu. Razlog za to treba tra`iti i u ~iwenici da je, kao ve-liki rodoqub, bio osniva~ ~etni~kog pokre-ta, finansirao ga i u~estvovao s wim u balkan-skim ratovima i osloba|awu ju`nih pokraji-na od Turaka. U wegovoj ku}i u ulici Kraqe-vi}a Marka odr`avali su se sastanci vo|a ~et-ni~kog pokreta, a ~etni~ke jedinice su iz we-govog vrta kretale u ratove.

Nekim ograni~enim birokratskim umovi-ma je to zasmetalo, pa su ga, iako je umro dav-no pre po~etka Drugog svetskog rata, identi-fikovali sa ~etnicima i svim onim {to im je u novoj Jugoslaviji stavqano na teret.

„Rehabilitacija“ nikad zvani~no ukaqa-nog imena ovog velikog ~oveka, pomalo stid-qivo i prili~no trapavo, krenula je kad je we-govo ime dobila jedna ulica na Vra~aru (?), kao i trg ispred Ekonomskog fakulteta, koji gra|ani i daqe nazivaju wegovim pre|a{wim pogrdnim nazivom.

Razvoj `eleznice, gradwa pomo}nih `ele-zni~kih objekata i brojnih uxerica oko wih, u kojima su `iveli `elezni~ki radnici, ve} po~etkom 20. veka prouzrokovali su odvajawe grada od reke i provocirali jo{ tada ~itav niz urbanisti~kih planova koji su na ovom

po-tezu predvi|ali, izme|u ostalog, pristani-{te van korita reke, na prostoru Bare Vene-cije, kanale, mostove i brojne atraktivne sa-dr`aje kojima bi se Beograd spustio na Savu. @ivot je na`alost tekao stihijski i nijedan od tih ambicioznih planova koji su tu

pred-vi|ali „Varo{ na vodi“ nije realizovan. Svi vredni gra|evinski poduhvati i zgrade koje su potom nicale u delu oko @elezni~ke stani-ce, vi{e su usamqeni primeri koji pokazuju kako je i kako bi ovaj potencijalno najelit-niji deo grada mogao da izgleda.

Iako su se atraktivni planovi vezani za Savamalu, inicirani i ra|eni od strane zva-ni~nih gradskih institucija, sporadi~no po-javqivali i u periodu nakon Drugog svetskog rata, u vreme kad su u woj sve vi{e nicali ma-gacini i stovari{ta, autobuske stanice i sve ono {to i danas tamo postoji, ni jedan od wih nije bio ni blizu realizacije

Gotovo sto godina stara ideja o izme{ta-wu Glavne `elezni~ke stanice, podgrejana je po~ecima izgradwe stanice u Prokopu, ~ime je nanovo aktuelizovana i ideja o „Varo{i na vodi“ u tzv. Savskom amfitetru, dobrano pod-grejana projektima koji su u tom smislu kra-jem osamdesetih godina ra|eni na inicijati-vu SANU, da bi sumorne devedesete sve to gur-nule u drugi plan.

Inicijativu Op{tine Savski venac i tri-bine o „Varo{i na vodi“ u tom smislu treba gledati kao apel i vapaj da se ovaj potenci-jalno najatraktivniji prostor u Evropi, kakav nema ni jedna prestonica, spasi od gra|evin-ske investitorgra|evin-ske stihije, te urbanisti~ki re-{i i isplanira do trenutka sad ve} izvesnog odlaska `eleznice iz ovog dela Beograda.

STO GODINA BEOGRADSKE ZADRUGE

Zgrada Beogradske zadruge u Kara|or|evoj ulici broj 48 zidana je od 1905. do 1907. godi-ne pod patronatom Luke ]elovi}a-Trebiwca koji }e do smrti biti wen direktor i ve}in-ski vlasnik. Bila je to prva prava banka u ta-da{woj Srbiji, a za takvu namenu projektova-le su je ~uvene arhitekte Andra Stefanovi} i Nikola Nestorovi}, koji su Beogradu podari-li jo{ ~itav niz zna~ajnih objekata.

Propadawe ovog gra|evinskog bisera i u osnovi jedne od najlep{ih zgrada u Srbiji po~e-lo je u posleratnom periodu, kada su u wu useqavane ustanove i delatnosti za koje nije gra-|ena, a kao „biser“ pomra~ene socrealisti~ke svesti mo`e poslu`iti podatak da je prediv-nu sve~aprediv-nu salu sa mermernim stubovima i zidove od ogromnih crvenih granitnih plo~a, pro{aranih belo-`utim tonovima, neko kompletno prefarbao u sivo.

Arhitekti Zoranu Jakovqevi}u iz Zavoda za za{titu spomenika, koji je po~etkom deve-desetih godina radio restauraciju enterijera, najve}i problem je bio kako da skine sivilo sa mermernih zidova, a da ih pritom ne o{teti. Kao {to je, generalno gledano, vi{edecenij-ski generalni problem bio: kako vi{edecenij-skinuti sveukupno sivilo sa potencijalno prelepog dela Savamale i biv{eg „Malog pijaca“ na kom se ova zgrada nalazi.

Iz biv{e Beogradske zadruge kona~no je iseqen dugogodi{wi „za{ti}eni podstanar“ – Geolo{ki zavod, a zgrada je na stogodi{wicu postojawa u{la u Nacionalni investicioni plan za kompletnu restauraciju. Kakva }e joj potom biti namena jo{ nije odlu~eno.

TOP^IDER I TOP^IDERSKO BRDO

Sme{ten u uskoj re~noj dolini, izme|u Top-~iderskog brda i Ko{utwaka Top~ider je od centra grada najudaqeniji deo Savskog venca. Za istoriju Beograda i na{e op{tine, opet, Top~ider je veoma va`an, jer nasuprot

beo-gradskoj tvr|avi i Savamali u wenom podno`-ju, od kojih je udaqen oko pet-{est kilometa-ra, predstavqa drugi kraj ose oko koje se, sti-cajem okolnosti, {irio grad.

Jo{ po~etkom 19. veka Top~ider je bio gu-sta, prete`no hrastova i bukova, {uma koju su Kara|or|e i wegovi ustanici koristili kao

skloni{te iz kojeg su u Prvom srpskom ustanku juri{ali na Beograd. Otuda negde poti~e i turski naziv Top~i-dere, {to zna~i topxijska dolina (ili potok), a odnosi se na Top~ider-sku reku koja tom dolinom proti~e.

Sve vreme svoje vladavine knez Milo{ `i-veo je u Konaku, u kom je i umro 1860. godine,

ta-MILO[EV KONAK I TOP^IDERSKA CRKVA

[uma je bila najgu{}a upravo ispod Top~iderskog brda, na bez-bednoj udaqenosti od Turaka i wihovih topova, tako da je knez Mi-lo{ re{io da ba{ na tom mestu, u senci starog platana podigne svoj dom – Veliki konak, koji je bio ujedno i prvi dvor kne`evine Srbi-je, po nacrtima ~uvenog Haxi Nikole |or|evi}a. Uz konak, za to vre-me veliku gra|evinu na dva sprata, sa prostranim tremovima i „di-vanhanom“, svojevrsnim zastakqenim balkonom, odakle se, sa diva-na, mogla posmatrati okolidiva-na, kwaz je podigao i Top~idersku crkvu (Svetog Petra i Pavla), koja je zavr{ena iste 1834. godine, a potom i

sve{teni~ku ku}u. Sve je gra|eno pod budnim nadzorom Tome Vu~i-}a Peri{iVu~i-}a i ko{talo je 76.664 zlatna gro{a, a kamen za gradwu do-preman je sa obli`weg majdana na Sewaku. Uz ovaj kompleks naravno, nikla je i kafana, koja je u prvo vreme slu`ila samo za potrebe kwa-za i wegovih gostiju. Dolaskom Obrenovi}a u ovaj kraj iz Top~idera koji }e biti ure|en u park i obli`weg Ko{utwaka (koji je pretvoren u zatvoreno lovi{te dinastije Obrenovi}) raseqena su dotada{wa sela koja su postojala na ovom prostoru: Top~ider, Megare, ^astrno, Stepa{inovac, Rudmanovo, Rvatsko selo i Doqani.

Top~iderska crkva – kad je ispred we bila Terazijska ~esma

ko da je shvatqivo za{to se grad polako nase-qavao i {irio upravo oko ose koju je ~inila dana{wa Ulica kneza Milo{a, koja se tad zva-la Top~iderski drum. I jedna od prvih tram-vajskih linija u Beogradu proradila je 1894.

godine, upravo tom trasom, spajaju}i centar grada sa To~iderskim parkom koji je davno pre toga postao glavno gradsko izleti{te.

Top~iderski park je ina~e i pre pokreta-wa tramvajske linije bio najomiqenije

grad-sko izleti{te. Beogra|ani su tu kowskim ili volovskim zapregama dolazili na celodnev-ne izlete, okupqali se u crkvenoj porti ili daqe sve do obala bistre i ~iste Top~iderske reke, prostirali }ilime i jastuke i odmara-li se u hladovini stoletnih stabala, donose}i sa sobom prasi}e i jagwi}e koje bi na ra`we-vima pekli. U blizini je bilo i nekoliko iz-vora hladne vode za koju se pri~alo da je le-kovita, a koju su odatle sakaxije u velikim bu-radima na to~kovima razvozile i prodavale po gradu.

I u godinama koje su sledile i pored broj-nih sadr`aja koji su tu nicali (kovnica novca, kazneni zavod, rasadnici sa prvom staklenom ba{tom i {kolom za ba{tovane, kafane, ka-snije i letwa pozornica...) Top~ider je zadr-`ao ekskluzivnost gradske zelene oaze i jed-nog od wegovih prvih i najlep{ih parkova.

PRVI VELIKI SKUP U BEOGRADU

Proslava 50-godi{wice Drugog srpskog ustanka odr`ana je 23. maja 1865. godine u Top-~ideru i smatra se prvim organizovanim okupqawem gra|ana, na koje se „sjatio ceo Beo-grad“. Sve je na ovom „mitingu“ bilo dobro pripremqeno: i scenografija i protokol i orga-nizacija. Prvi put gra|ani su mogli da vide tribine, dr`avne zastave na jarbolima, panoe na kojima su oslikani istorijski prizori, kao i sve~ani umetni~ki program.

Knez Mihailo, koji je sve ovo organizovao, kako zbog proslave zna~ajnog datuma i ponovnog bu-|ewa nacionalnog zanosa pred kona~no proterivawe Turaka iz Beograda, mo`da jo{ i vi{e zbog pomirewa izme|u obrenovi}eva-ca i kara|or|evi}evaobrenovi}eva-ca, uru~io je tada starim ratnicima i wiho-vim porodicama Takovski krst, tek ustanovqeno najvi{e ratno odlikovawe, izliveno od gvo`|a prvog topa kneza Milo{a. Nakon sve~anosti, Knez je za najugledni-je zvanice organizovao sve~ani ru~ak u hladovini ispred konaka, a pored wega i knegiwe Julije sedele su Kara|or|eve k}erke, do wih stari ratnici, ministri, savetnici, ugledni qudi iz naroda, poslanici i kmetovi. Posle ru~ka knez Mihailo se sa gostima ume{ao u na-rod koji je tako|e slavio i s knegiwom poveo kolo koje se vilo celim Top~iderskim parkom.

Sve~anost u Top~ideru 1865. godine na litografiji Anastasa Jovanovi}a, prvog srpskog fotografa

Novija istorija Top~idera po~ela je kra-jem 19. veka izgradwom prve `elezni~ke pru-ge i `elezni~ke stanice Top~ider, zbog kojih su sru{eni neki stari objekti, a Top~iderski park zauveki odse~en od reke po kojoj je do-bio ime.

O Top~ideru, wegovim znamenitostima i dana{wem Top~iderskom parku moglo bi se pisati jo{ mnogo (cela ova publikacija bila bi za to premala), ali treba re}i da je redi-teq Srboqub Bo`inovi} 2005. godine, uz po-mo} Op{tine Savski venac, snimio sjajan do-kumentarni film o Top~ideru, upravo u `eqi da se za{titi i za budu}nost sa~uva ova zele-na oaza i zele-najvredniji kulturno-istorijski spo-menik, ~esto u pro{losti nazivan i Beograd-skim Versajem.

TOP^IDERSKO BRDO

Osim sporadi~nih slu~ajeva Top~idersko brdo je sve do 20-ih godina pro{log veka bi-lo gotovo nenaseqeno, sa tek ponekom vino-gradarskom ili ku}icom radnika koji su ra-dili na top~iderskoj stanici. Tek 30-ih go-dina po~iwe pravo takmi~ewe u zidawu {to lep{ih i rasko{nijih vila imu}nijih gra-|ana koji su ovde dizali svoje ku}e za odmor, da bi vremenom mnogi od wih po~eli tu i da `ive. Bili su to ministri u tada{wim vla-dama, kao i sloj bogatijih qudi, od kojih su mnogi nakon Drugog svetskog rata progla{e-ni dr`avprogla{e-nim neprijateqima i nepo{tenom inteligencijom, a imovina im je oduzimana po kratkom postupku. Mnoge su kwige o tome napisane, a mi na ovom mestu nemamo pro-stora ni da nabrojimo sve znamenite li~no-sti koje su na Top~iderskom brdu `ivele ili su i danas tu. Svaka ku}a podugnuta pre Dru-gog svetskog rata ima svoju zanimqivu pri~u i predstavqa deo na{e kulturne ba{tine.

Top~idersko brdo bilo je i pre Drugog svetskog rata centar srpskog fudbala, jer su tu svoje stadione imali „Jugoslavija“ i „BSK“ koje su nasledili „Crvena zvezda“ i „Parti-zan“, na{i najve}i klubovi.

U Top~ideru su odr`avane i prve „at-letske utakmice“, tu su bila i takmi~ewa za izbor prvih u~esnika Srbije za Olimpijadu u Stokholmu 1912. U wemu je uvek bio ciq maratonskih „pe{a~kih“ i „velosipedskih“ trka „od Beograda do Obrenovca i nazad“, a tu su igrani i prvi fudbalski me~evi i osnovan najstariji lopta~ki klub u Srbiji „Soko“ (danas BASK).

Izme|u dva svetska rata Top~ider je bio stalno mesto okupqawa srpskih i jugo-slovenskih skauta, a u wemu je odr`an i ve-liki svetski skautski xembori (skup-gres), sa nekoliko hiqada skauta sa svih kon-tinenata, koji su svoje {atore i paviqone podigli u Top~iderskom parku.

TOP^IDERSKA LETWA POZORNICA Iako je, iz istorijske perspektive gledano, jo{ uvek mlada, Top~iderska letwa pozorni-ca predstavqa vredan kulturno-istorijski spomenik koji bi i u budu}im vremenima mo-gao imati svoju itekako zna~ajnu i atraktiv-nu upotrebatraktiv-nu vrednost, pre svega u kulturno-zabavnom pa i turisti~kom smislu.

Podignuta 1947. godine, na samim po~eci-ma komunisti~ke vlasti Top~iderska letwa pozornica, ba{ zato, predstavqa vredan spo-menik, jer, ma {ta mi danas mislili o tom istorijskom periodu, gotovo neverovatno iz-gleda da je neko tada imao sluha za ideju da se izgradi tako grandiozan objekat, koji je tre-balo da slu`i da „radni~koj klasi“ i

„{iro-kim narodnim masama“ pru`i vrhunske kul-turne sadr`aje. Jer, tu nisu odr`avane estrad-ne, nego visoko estetizovane kulturne prired-be: koncerti ozbiqne muzike, operske, balet-ske i pozori{ne predstave.

Ra|ena prema projektu ~uvenog arhitekte Rajka Tati}a, koji je ideju o woj imao jo{ pre Drugog svetskog rata, Top~iderska letwa po-zornica povr{ine 800 kvadratnih metara, sa gledali{tem od 1.800 mesta, prostorom za or-kestar i izvo|a~e, bila je samo deo celine u kojoj je kasnije trebalo izgraditi upravnu zgradu sa garderobama, galeriju sa jo{ 700 me-sta, hotel za gostuju}e umetnike i mnogo toga jo{. No, kako je posle samo nekoliko sezona, iz banalnih razloga – prekidawa predstava usled letwih ki{a i notorne ~iwenice da smo kao narod sposobni da izgradimo ne{to ali ne i da ga ~uvamo i odr`avamo, letwa po-zornica je polako odumirala i zarastala u ko-rov, da bi sem sporadi~nih izuzetaka, u woj o(p)stao samo nekad znameniti restoran „Top-~iderska no}“.

Cene}i je kao izuzetan potencijal Op{ti-na Savski veOp{ti-nac je pre nekoliko godiOp{ti-na pokre-nula inicijativu, potkrepqenu idejnim pro-jektom, za revitalizaciju Top~iderske letwe pozornice koja bi, u sada dvomilionskom gra-du, u kome prostora sli~nih ovome gotovo da i nema, udahnula ovom kulturnom biseru novi `ivot.

MANASTIR VAVEDEWE

Iako ne spada u najstarije, jedan od sva-kako najzna~ajnijih objekata na Top~ider-skom brdu (Sewaku) je crkva – manastir Va-vedewe Presvete Bogorodice. Podignuta je 1935. godine nedaleko od tada{we

Gimna-zije Kraqa Aleksandra, na zemqi{tu koje je besplatno ustupila beogradska op{tina. Manastirski hram projektovao je arhitek-ta Pearhitek-tar Popovi}, a osve{arhitek-tawe crkve iz-vr{io je tada{wi patrijah Varnava.

Da manastir nije slu~ajno podignut na tom mestu govori predawe da je velika srp-ska ktitorka i zadu`binarka Persida Mi-lenkovi} tri puta usnila isti san – da tu, na Top~iderskom brdu, treba da podigne crkvu. Prilikom kopawa temeqa za novu crkvu prona|eni su kameni ostaci presto-la starog hrama, sa sve{teni~kom ode}om.

Kada je polovinom 19. veka Italijan Bar-tolomeo Kunibert podigao ku}u na brdu iznad dana{we Mostarske petqe, knez Milo{, ~iji je on bio lekar, upitao ga je {ta mu bi da di`e dom u „toj pustiwi“. Ovaj mu je bez kolebawa odgovorio da }e tu jednoga dana biti centar grada.

„Doktorova kula“ kako su je Beogra|ani na-zvali bi}e na neki na~in po~etak budu}eg bol-ni~kog, a dana{weg Klini~kog centra. Pored we }e prvo biti podignuto nekoliko mawih zgrada u kojima }e biti sme{tena du{evna bolnica (i danas je tu bolnica „Dr Laza Laza-revi}“) kojom je upravqao izvesni dr Dani}, pa su gra|ani u {ali za sve koji su se ~udnije pona{ali govorili „ovaj }e i}i kod doktora

Dani}a“. Ceo kraj dobio je novo ime kada je tu kasnije otvorena kafana „Kod Lepog izgleda“, po kojoj danas nosi ime park pored Mostarske petqe.

Uz Doktorovu kulu }e kasnije biti podignu-to Ministarstvo socijalne politike i narod-nog zdravqa (danas je u toj zgradi Ministar-stvo unutra{wih poslova), a jedna po jedna i sve bolnice u sklopu dana{weg Klini~kog cen-tra Srbije, od kojih mnoge imaju svoju dugu isto-riju, ba{ kao i Medicinski, Stomatolo{ki i Veterinarski fakultet, brojni zdravstveni za-vodi i instituti koji svi zajedno tvore svoje-vrsni medicinski „grad u gradu“.

Na brdu o kome je re~ }e ni}i i kafana „Gu-berevac“, po kojoj }e tako|e ceo kraj, pa i du-{evna bolnica, decenijama potom biti nazi-vani.

S druge strane doline, tamo gde se put pe-wao ka Top~iderskom brdu, polovinom 19. ve-ka nalazilo se izleti{te Smutekovac, nazva-no po ~ehu Smuteku koji je tu podigao prvi par-ni mlin, a uz wega i kafanu u kojoj se slu`ilo ~uveno plzensko pivo, uz ~e{ke i be~ke spe-cijalitete i pecivo koje je stari Smutek prvi doneo u Beograd. Celo imawe je kasnije od we-ga kupio dvadesetogodi{wi \or|e Vajfert i na wemu otvorio prvu parnu pivaru, jednu od najve}ih u Evropi, koja se, modernizovana, i

daqe tamo nalazi i po kojoj ga i danas pamte. Taj kraj je, decenijama potom po wemu nazi-van Vajfertovac.

Zanimqivo, na Vajfertovcu se 1892. godi-ne okupilo godi-nekoliko desetina hiqada Beogra-|ana (ceo Beograd imao imao je tada 70-ak hi-qada stanovnika) okupqenih u `eqi da po-zdrave ~uvenog zemqaka Nikolu Teslu, koji je tada prvi i jedini put bio u poseti Beogradu.

SMUTEKOVAC, VAJFERTOVAC, GUBEREVAC, MONOPOL I MOSTAR

Ceo ovaj kraj nosio je do po~etka Prvog svet-skog rata i ime Monopol, po velikoj fabrici duvana (Srpski dr`avni monopol) koja se tu na-lazila, a koja je poru{ena ve} prvog dana ra-ta, kada su na wu osuli paqbu i zapalili je austrijski topovi sa Be`anijske kose. Kako fa-brika vi{e nikad nije obnovqena to je i na-ziv trga vremenom padao u zaborav, a zamenio ga je naziv Mostar, po kafani koja se tu

nala-zila. Kafana je, pak, dobila ime po mostu ko-ji je i{ao preko Mokrolu{ke reke da bi se ne-daleko odatle ulio u Baru Veneciju, odnosno Savu. Trg Mostar bio je poznat po industriji, jer tu se nalazila i Vajfertova pivara, Smu-tekov parni mlin, fabrika gvo`|a bra}e Go-|evac, Gagarinov rezervoar petroleja s pri-stani{tem, fabrike hartije, {ibica {e}era i koje~ega jo{, ali i po jednoj od beogradskih

tro{arina, sli~noj carinama na dana{wim grani~nim prelazima. Kao i druge tro{arine i ova je ukinuta posle Prvog svetskog rata, a i trg Mostar }e potom vi{e puta mewati izgled, prvo izgradwom auto puta, a potom i mosta Ga-zela i petqe kojom }e se sa tog mosta silaziti i na wega pewati. Tako }e i ceo ovaj kraj dobi-ti naziv Mostarska petqa, a da malo ko od da-na{wih Beogra|ana zna poreklo ovog imena.

OD F[ETE^KOVE JARUGE DO PROKOPA

Do pred kraj 19. veka prostor izme|u dana{we Autokomande i Save bio je skoro nenase-qen i nazivao se F{ete~kova jaruga, kroz koju je proticala Mokrolu{ka reka, koja se uliva-la u Savu na wenom mo~varnom delu nazvanom Bara Venecija. Sa prvim idejama i projekti-ma izgradwe `elezni~ke pruge i stanice na prostoru Bara Venecije, krenulo se i sa isu{i-vawem ovog prostora. Zemqa za ove potrebe iskopavana je i dovo`ena godinama iz F{e-te~kove jaruge koja je usled toga umesto dotada{weg imena koje je lomilo jezik jednostav-nije i logi~jednostav-nije nazvana Prokop. I Male{ko brdo koje se uzdi`e iznad Prokopa u to vreme je bilo bla`a padina koja je tek s velikim iskopom „porasla“.

Kada je `eleznica proradila 1884. godine, a na mesto biv{e jaruge „do{ao“ Prokop, sa re~icom koja je tuda tekla i nivelisanom plodnom zemqom, kraj je postao mnogo lep{i i po~eo je da se naseqava. Kasnijom igradwom auto-puta zatrpana je re~ica koja je tuda tekla (a koja i danas postoji – samo ispod zemqe).

Stalna razmi{qawa o preseqewu `elezni~ke stanice koja je sve vi{e spre~avala po-vezivawe grada sa rekom, potvr|ena su odlukom Skup{tine grada iz 1971. godine o gradwi nove stanice u Prokopu. Gradwa je po~ela 1976. godine i trebalo je da ve} 1978. bude za-vr{ena. Za potrebu gradwe iz Prokopa je raseqeno oko 500 stanova, 43 privredna i vi{e pomo}nih objekata, da bi posle prve faze sve stalo... Izvesno je da se grad u me|uvremenu vi{estruko uve}ao i da mu je nova `elezni~ka stanica potrebnija nego ikad, kao i da budu-}a stanica u Prokopu ne}e biti glavna, ve} samo jedna od gradskih `elezni~kih stanica.

SLAVIJA I ZAPADNI VRA^AR

Jo{ pre samo 150 godina Slavija je bila ne-naseqeno zemqi{te obraslo {evarom, gde se iz grada odlazilo u lov na divqe patke, gde je [kotlan|anin Frensis Mekenzi, pretposta-viv{i {irewe grada, kupio veliko imawe od bra}e Simi}, isparcelisao ga i kasnije pro-davao zaradiv{i velike pare.

Tu je, 1887. godine ~e{ki arhitekta Fran-ti{ek Nekvasil podigao dvospratni hotel i dao mu ime „Slavija“ po ~emu je potom i ceo ovaj kraj dobio svoje ime. Ispred hotela (koji

je stradao u bombardovawu 1941.) tada je na-sred ledine bio otvoreni bunar iz kog se vo-da potokom, preko kog je bio mosti}, slivala dana{wom Nemawinom ka `elezni~koj stani-ci. No, izgradwa ovog hotela, kao i kafana, od kojih su naj~uvenije: „Zadruga“ i „Kod tri seqa-ka“, na teritoriji dana{weg Savskog venca, u kojoj su seqaci i rabaxije, dovezav{i robu iz unutra{wosti, sme{tali kowe i kola, inici-rala je razvoj ovog, tada periferijskog, kraja. Daqi razvoj Slavije i kraja oko we inici-ran je 1892. godine, pokretawem prve tramvaj-ske linije sa kowskom zapregom u tada{wem

Beogradu. Samo dve godine kasnije proradio je elektri~ni tramvaj koji je narod najozbiq-nije zvao varo{ka `eleznica.

JATAGAN MALA

Sme{teno na padini izme|u Mostara i Bu-levara oslobo|ewa, ispod Op{te dr`avne bol-nice (dana{wi Klini~ki centar) ovo je pre-te~a svih beogradskih divqih naseqa. Po~ev od 20-ih godina pro{log veka ku}ice su u we-mu nicale gotovo preko no}i. Nekad je u wima `ivelo i vi{e porodica, uglavnom nekvali-fikovanih radnika i najsiroma{nijih stanov-nika Beograda, me|u kojima je bilo i dosta Ro-ma. Uz brojne zanatlije, ali i vra~are, prodav-ce starih stvari i nadrilekare, `iteqi Ja-tagan male bili su i muzikanti tako da je ovo bilo najveselije beogradsko naseqe iz kog je uvek dopirala pesma. Po{to se oskudevalo sa ogrevom to su se stanovnici zimi, na radost

de-ce, dogovorali i zagrevali samo pojedine ku-}e, gde bi se preko dana i uve~e svi sakupqali oko vatre.

Iako je bilo „divqe“ i siroma{no, i mada su u wemu ~esto izbijale tu~e i sva|e, pa je i

policija tu ~esto zalazila, ovo je bilo prili-~no ~isto naseqe, sa malim dvori{tima i ba-{ticama punim cve}a. Po{to je bilo na padi-ni otpadne vode su iz wega oticale u Mokro-lu{ku reku.

Bez obzira na karakter naseqa gradske vlasti su se trudile da ne dozvole da ono bu-de zapu{teno, pa je u Jatagan malu uvebu-deno i elektri~no osvetqewe, vodovod, a delom i kanalizacija.

[irewem i urbanizacijom Prokopa, Mo-stara, Zapadnog Vra~ara i pre svega bolni~kog kompleksa KCS nestajala je i Jatagan mala, ta-ko da od we gotovo ni{ta nije ostalo, osim pri-~a koje svedo~e o vremenu kada se o ovakvim naseqima vodilo vi{e ra~una.

Slavija: s leve strane kafana „Tri seqaka“ , s desne strane kafana „Rudni~anin“

Dana{wi, umnogome nepromeweni, izgled Trga Slavija datira od 1923. godine, kada je kru`no ostrvo u wegovom centru projektovao arhitekta \or|e Kovaqevski. Spomenik Dimi-triju Tucovi}u, delo vajara Stevana Bodnaro-va tu je postavqen 1949. godine, zajedno sa no-vim nazivom trga, o ~ijoj rekonstrukciji se de-cenijama ve} pri~a, organizuju idejni kon-kursi i rasprave, a da je malo od toga sprove-deno u delo.

Kraj izme|u Savamale i Slavije bio je po-stepeno naseqavan, prvo sa dowe strane, od Top~iderskog druma (kasnije Ulica Kneza Mi-lo{a) i postepeno je nastajalo lepo naseqe sa pristojnim, ne mnogo luksuznim ali urednim,

ozelewenim i ogra|enim ku}ama. Izgradwom „Slavije“ naseqe po~iwe da se {iri i odozgo-re, a sve se intenzivira prolaskom druge grad-ske tramvajgrad-ske pruge, od Kara|or|eve ulice (koja se pre ovog naziva u raznim svojim delo-vima nazivala Savska, Majdanska i Moravska), Nemawinom (Spomeni~kom) do Slavije 1894. godine, nakon izgradwe `elezni~ke stanice, kad je ve} bila izvesna lepa perspektiva ovog kraja. No, da to ni izbliza nije i{lo tako brzo kao danas svedo~i i podatak da je tih godina Pisarska (danas Deligradska) ulica imala ku-}e samo sa jedne strane dok je na neparnoj stra-ni bila ledina na kojoj je 1898. godine Hugo Bu-li podigao prvo fudbalsko igraBu-li{te i ogra-dio ga drvenim tarabama, koje su lopovi, za-jedno sa stativama, preko no}i odneli, da bi i

Buli, jedan od osniva~a „Soko“-la, {vajcarski student koji je dve go-dine pre toga doneo prvu fubal-sku loptu u Beograd, od svega di-gao ruke.

Ba{ na tom mestu }e, igrom sudbine, 1936. godine ni}i zgrada Sokolskog doma – Matica, kasni-je poznata kao Stari DIF (danas Gradski centar za fizi~ku kultu-ru). Iako na Zapadnom Vra~aru ima i starijih, ali mawih, pri-vatnih ku}a, kao i mla|ih ali mo-numentalnijih objekata, ova zgra-da-muzej ima nemerqiv zna~aj u istoriji ju-goslovenskog i srpskog sporta i za wu su veza-na wegova veza-najlep{a poglavqa.

SEWAK

Ovo elitno beogradsko naseqe sve do pred kraj 19. veka bilo je go-tovo potpuno nenaseqeno, s tek ponekim letwikovcem. Tada su se tu jo{ uvek nalazila vojna skladi{ta sena, po ~emu je kraj i dobio ime. Raz-vojem industrije i dizawem brojnih fabrika na obli`wem Mostaru ovaj kraj, po{to je vojska odatle iselila skladi{ta sena, a ime ostalo, po~eli su da naseqavaju siroma{ni radnici koji su radili u tim fa-brikama ili na `eleznici. No, kad je s po~etkom Prvog svetskog rata sru{ena fabrika duvana u kojoj je najvi{e wih radilo mnogi su se pre-selili u naseqa bli`a gradu, Prokop ili Jatagan malu. Umesto wih Se-wak su po~ele da naseqavaju uspe{nije zanatlije, di`u}i tu ve}e, ali, iako bogatije od radni~kih, jo{ uvek prili~no skromne ku}e. Luk-suznije vile zidane su izme|u dva rata u „varo{i“, mada sve ~e{}e i na Dediwu i Top~iderskom brdu.

ASTRONOMI I METEOROLOZI

Ta~no pre 120 godina, 1887. godine u Kraqevini Srbiji osnovana je prva Astronomska i meteorolo{ka opservatorija, {to je za to vre-me imalo veliki prosvetni, nau~ni i kulturni zna~aj. Ova Central-na opservatorija, kako je jo{ Central-nazivaCentral-na, delovala je u okviru Velike {kole, odnosno Univerziteta.

Opservatorija je osnovana naporima Dr Milana Nedeqkovi}a koji je osam godina pre toga poslat u Pariz da tamo specijalizira astronomiju i meteorologiju, da bi po povratku u Beograd stalno ube|ivao Ministarstvo prosvete za osnivawe opservatorije, koja je zvani~no i otvorena u prizemnoj zgradi preduzi-ma~a Ernesta Gajslera, na uglu dana{wih ulica Voj-vode Milenka i Svetozara Markovi}a, a pod upravom Nedeqkovi}a koji je tad bio i profesor na Velikoj {koli. Opservatorija se 1891. godine seli u sopstve-nu, u me|uvremenu izgra-|enu, zgradu u Kara|or|e-vom parku, koju }e narod nazvati Zvezdara. Tridesetih godina pro{-log veka na brdu Veliki Vra~ar izgra|ena je nova Astronomska op-servatorija, koju }e narod potom nazvati Zvezdarnica, pa Zvezda-ra, po ~emu }e i celo brdo, pa i ova op{tina, kasnije dobiti ime. Na Savskom vencu, odnosno Zapadnom Vra~aru osta}e do dana{weg dana, u sklopu Republi~kog hidrometeorolo{kog zavoda, obe prvo-bitne zgrade opservatorije, prva, ~iji istorijsko-muzeolo{ki

KU]A – MUZEJ KRAQA PETRA PRVOG

Istorijski gledano jedna od najzna~ajni-jih gra|evina na Sewaku je vila-letwikovac u ulici Vase Pelagi}a broj 40, koju je podigao poznati beogradski trgovac @ivko Pavlovi}, 1896. godine.

Ku}a, gra|ena u stilu eklekticizma, kao ni ostale na Sewaku toga doba, nije bila ni po-sebno luksuzna, a sa svojih 350 kvadratnih me-tara (podrum, prizemqe, sprat i potkrovqe) ni preterano velika, sa klasicisti~kim por-talom na glavnoj fasadi i nenametqivim ar-hitektonskim ukrasima.

U ovu ku}u, za koju je Vlada Kraqevine SHS vlasniku pla}ala „kiriju“, uselio se 1919. go-dine voqeni kraq Petar Prvi Kara|or|evi} – Veliki Osloboditeq (kako su ga u wegovo vreme zvali), od milo{te u narodu prozvan i ^ika Pera.

Popularnost u narodu kraq Petar je do`i-veo budu}i na ~elu Srbije i srpskog naroda, pro{av{i sa vojskom i narodom i golgotu i vaskrs kroz oslobodila~ke ratove od 1912 do 1918. godine.

U dr`avno-pravnom smislu Kraq Petar Pr-vi, koji je u ovom zdawu, skromno i asketski, pro`iveo dve posledwe godine svoga `ivota, da bi u wemu i umro, 16. avgusta 1921, osta}e upam}en kao utemeqiva~ evropske demokra-tije u Srbiji, obra}aju}i se svojim ministri-ma „sa prstom na Ustavu“.

Tri godine nakon wegove smrti Ministar-stvo prosvete od vlasnika otkupquje ovu vilu s namerom da je proglasi za spomen-ku}u, ma-da je malo toga u woj u muzeolo{kom smislu ura|eno. Imovina kraqa koji je sam `iveo ve-oma skromno i nije imao bog zna kakvo poku}-stvo, kao i retka umetni~ka dela, vremenom su iz we nestajali. U ku}u se 1941. godine use-qavaju Nemci, koji tu sme{taju svoju komandu. Osim {to su ispod ku}e prokopali dubok trap, skloni{twe ili tunel (mo`da ga i povezali sa ostalim sewa~kim i dediwskim lagumima – {to jo{ nije istra`eno) Nemci, naravno, ne haju za spomeni~ki karakter ku}e, ba{ kao ni komunisti~ke vlasti koje je po zavr{etku

ra-ta preuzimaju i u woj bez imalo pijetera-ta sme-{taju za{ti}ene stanare.

Stvar se pomera sa mrtve ta~ke 2006. godi-ne, kada Op{tina Savski venac, kao korisnik objekta u vlasni{tvu dr`ave, na ~elu sa zame-nicom na~elnika Op{tinske uprave Radmi-lom Stawevi}, kao inicijatorom i idejnim nosiocem cele akcije, kona~no iseqava stana-re iz spomeni~kog zdawa i ustana-re|uje park oko wega. Op{tina usput, prire|uju}i 28. avgusta 2006. godine divan koncert Kraqevskih guda-~a Svetog \or|a u dvori{tu ovog lepog zdawa, tek da privu~e pa`wu javnosti, poka`e o ka-kvom se prostoru radi i {ta se sve tu mo`e do-ga|ati, pokre}e u gradu inicijativu da se zgra-da kona~no uredi i pretvori u kulturni cen-tar u sklopu kog }e biti i Muzej kraqa Petra. Jer, za postavku koja bi popunila celo zdawe jednostavno nema dovoqno eksponata.

Na vrhu Sewaka, na granici sa Dediwem otvorena je izme|u dva ra-ta Gimnazija kraqa Aleksandra (u zgradi u kojoj je danas Vojna gimna-zija), pored koje je bio i Aleksandrov dom, internat za gimnazijalce iz unutra{wosti, koji je imao i bazen, {to je bilo svetsko ~udo za to vreme. No, gra|ani Sewaka i daqe su na kupawe i{li na Savu, na po-znato kupali{te kod restorana „[est topola“, gde je bio pravi mali sportski centar sa „re~nim bazenom“ u kom su igrane i prve vaterpo-lo utakmice u Srbiji, ali i fudbalskim igrali{tima na kojima je svoje utakmice igralo nekoliko predratnih klubova sa Sewaka.

Pre Drugog svetskog rata Sewak je dobio i svoj Sokolski dom, u ko-jem je u posleratnom periodu jedno vreme bio i Dom kulture, sa bio-skopom, u zgradi koja i danas postoji, a da malo ko zna u koje se name-ne koristi. U ovom nasequ je radila i mala osnovna {kola, na mestu dana{we ambulante, kao i tramvajska linija broj 13 koja je vozila do @elezni~ke bolnice na Dediwu.

Od brojnih znamenitih li~nosti koje su `ivele na Sewaku ovde }emo pomenuti samo Isidoru Sekuli}, najve}u srpsku kwi`evnicu, o ~ijem kwi`evnom fondu brine Op{tina Savski venac, koja svake go-dine dodequje uglednu Kwi`evnu nagradu „Isidora Sekuli}“.

DEDIWE

Iako postoje brojne nedoumice i rasprave o tome gde po~iwu, gde se zavr{avaju i gde su nevidqive granice izme|u pojedinih delova savskovena~ke op{tine (Sewak, Top~ider, Top~idersko brdo, Dediwe i Bawica) geografski gledano Dediwe je me|u wima svakako najvi{i, a me|u urbanim naseqima i najudaqeniji deo Savskog venca od centra grada. Tom logikom treba tuma~iti i ~iwenicu da je ovo najelitnije beogradsko naseqe, sem pojedina~nih vinogradarskih ku}ica, od ko-jih su vremenom neke prerastale u letwikovce, najkasnije po~elo da se naseqava.

Slo`imo li se da je Dediwe u su{tini najvi{i deo Top~iderskog brda, na najvi{em bre`uqku Dediwa je kraq Aleksandar Kara|or|e-vi} – Ujediniteq, po projektu arhitekte @ivojina Nikoli}a i uz an-ga`ovawe na enterijeru ruskog arhitekte Nikolaja Krasnova 1929.

go-dine podigao Stari dvor. Gra|en u srpsko-vizantijskom stilu na 3.300 kvadratnih metara, sa bogatim i kultivisanim parkom, obiqem umet-ni~kih dela u eneterijeru i eksterijeru, sa dvorskom crkvom Svetog Andrije Prvozvanog i drugim detaqima, ovaj deo dvorskog kompleksa na Dediwu predstavqa izuzetnu kulturno-istorijsku vrednost i turi-sti~ku atrakciju.

Sli~no va`i i za Beli dvor koji je, tako|e po ideji Kraqa Alek-sandra, a namewen wegovim sinovima, projektovao arhitekta Viktor Lukomski. Za ovaj dvor je kraq Aleksandar polo`io i kamen temeqac 1934. godine, pre nego {to je ubijen u atentatu u Marseju. Dvor je za-vr{en 1936. i tako|e je luksuzno ukra{en i ure|en.

Na ovom mestu ne}emo o tome {ta se sa dvorovima de{avalo za vreme komunisti~ke vladavine, daleko bi nas odvelo, me|utim, vaqa re}i da su se potomci kraqevske porodice ponovo uselili u svoj vele-lepni dvorski kompleks veli~ine 100-tinak hektara, koji su wihovi

preci legitimno kupili i za `ivota za wega uredno pla}ali porez. Posebno raduje da je ovaj kompleks velike kulturno-istorijske vred-nosti, osim za prijeme i druga ceremonijalna de{avawa, posledwih godina otvoren i za javnost, odnosno turisti~ke grupe koje ga u odre-|eno vreme mogu pose}ivati.

Za Dediwe kao naseqe izgradwa kraqevskog dvorskog kompleksa bila je signal da na ovom brdu po~nu da se naseqavaju i svoje vile gra-de i drugi najimu}niji i najvi|eniji qudi predratne Srbije, kao i brojna strana diplomatska predstavni{tva. Mno{tvo je prelepih gra-|evina na Dediwu niklo do po~etka Drugog svetskog rata i sve one ima-ju svoje zanimqive pri~e, ba{ kao {to su zanimqive, ali ne ba{ mno-go vesele, i sudbine wih i wihovih vlasnika u posleratnom periodu. Naravno da je Dediwe, sa svojom istorijom, geografskim polo`a-jem i neobi~nom prirodnom lepotom i daqe privla~no, rekli bi jo{ privla~nije za mnoge koji su se u me|uvremenu obogatili i svojim do-seqavawem u ovaj elitni kraj `ele i sami da postanu deo wegove isto-rije. [to prili~no iritira wegove starosedeoce, kao i druge Beogra-|ane. Ali to je ve} predmet za neke druge analize...

BAWICA

Mnogi ~itaoci ove publikacije, neupu}e-ni podrobneupu}e-nije u istoriju i geografiju Savskog venca upita}e se, videv{i ovaj naslov „{ta }e Bawica u sklopu Savskog venca?“, jer prva asocijacija na ovo naseqe, ruku na srce, jeste

op{tina Vo`dovac na kojoj se prostire wen ve}i deo.

Uz opasnost od ponavqawa, kad je re~ o ne-postojawu jasnih granica izme|u pojedinih savskovena~kih naseqa, treba re}i da se deo Bawice koji se nalazi na Savskom vencu, pro-te`e od severoisto~ne padine Top~iderskog brda i kraja oko Stadiona Crvene zvezde (u kom se ina~e nalazi i ulica Bawi~ki venac), iz-me|u Bulevara oslobo|ewa (JNA) i Ulice ne-znanog junaka i oko we, sve negde do istoime-nog sportsko-rekreativistoime-nog centra.

Iako se radi o relativno mla|em nasequ koje je svojim najve}im delom, u vreme nasta-jawa Savamale i kasnije bio daleka perife-rija i mada na ovom potezu malo ima onih naj-starijih kulturno-istorijskih spomenika, ipak i savskovena~ki deo Bawice ima svoje va`ne i interesantne zna~ajne gra|evine, od kojih je najstarija bolnica „Dr Dragi{a Mi{ovi}“, a najmla|a i ujedno naj~uvenija Vojno-medicin-ska akademija. Negde izme|u wih sme{tena je u zdravstvenom smislu tako|e veoma poznata i zna~ajna Ortopedska klinika.

Pored bolnica i klinika veliki deo Bawi-ce zauzimaju vojne kasarne i objekti sme{te-ni na lepim proplancima i {umovitim pre-delima, koji u nekoj budu}oj restrukturaciji vojske mo`da mogu imati i drugu, sportsko-re-kreativnu i turisti~ku funkciju, tim pre {to i me|u wima ima starih i zna~ajnih zgrada.

BEOGRADSKI MOSTOVI NA SAVI

Na mestu nekada{wih ritova nastao je da-na{wi Novi Beograd. Davno, me|utim, od beo-gradske obale Save do Zemuna vijugao je most pod imenom – Dugi, ili – Most preko mo~vare. Podigli su ga Austrijanci u vreme okupacije Beograda 1688-1690. Tvr|ava je razorena u tek minulom ratu i trebalo je obnoviti i osposo-biti kao upori{te predstoje}eg austrijskog napredovawa prema Makedoniji. Naro~ito je bio va`an popravak pontonskog mosta na Savi od koga se daqe nastavqao Dugi Most koji je postojao i ranije, ali je u ratu o{te}en.

Predstavnici austrijskog Dvorskog saveta, Dvorske komore i Generalnog komesarijata na sastanku u Beogradu zakqu~ili su da je jevti-nije popraviti postoje}i nego graditi novi most do Zemuna. Radovi su povereni iskusnom majstoru \or|evi}u iz Beograda. On je pristao, pod uslovom da se na gradili{te donese 2000

Savsko priobaqe po~etkom 20. veka

Muzej Bawi~kog logora Stara kasarna na Bawici

stabala, 1100 drvenih stubova, 15500 snopova koqa, 12000 palisadnih oblica i da se dnevno obezbedi 400 radnika, od toga 200 zanatlija. Kao nagradu tra`io je 5250 zlatnih forinti, 100 vre}a kukuruza, 30 kamenova soli i 10 vre-}a pasuqa. Udovoqeno mu je i Dugi most na drvenim stubovima duga~ak nekoliko kilo-metara bio je gotov za samo mesec dana.

Stari `elezni~ki most(ovi) Prvi stalni most Beograd je dobio 1884. go-dine da bi povezao novoizgra|enu prugu u Sr-biji sa onom u Austrougarskoj.

Radovi su zapo~eli 1. januara 1882. a za-vr{eni su 3. avgusta 1884. godine. Proba opte-re}ewa izvr{ena je dva puta, 18. i 19. avgusta, teretnim vozom sa devet lokomotiva i 24 va-gona natovarena {qunkom, a 20. avgusta iz-vr{en je dr`avni tehni~ki pregled. Toga da-na propu{ten je i prvi, dvorski voz kojim je kraq Milan otputovao u Be~.

Ovaj most imao je, potom, veoma burnu isto-riju, jer ga ni jedna ratna razarawa nisu mi-moi{la. Svaki put je ru{en i uvek bi kao Fe-niks ponovo vaskrsavao. Ve} u no}i objave Pr-vog svetskog rata, izme|u 28. i 29. jula 1914. sru{ili su ga Srbi, u ciqu spre~avawa

austro-ugarske ofanzive. Neprijateq je, kasnije, ipak u{ao u Beograd 2. decembra, da bi delimi~-no popravio `elezni~ki most koji mu je bio neophodan i postavio jo{ dva pontonska mo-sta. Sve to sru{eno je ve} 15. decembra, pri-likom austrougarskog povla~ewa. Most je to-kom 1916. ponovo obnovqen od strane Austro-ugarske.

U svanu}e 1. novembra 1918. godine na uli-cama Beograda pojavile su se prve izvidnice srpske vojske, dok su na mostu ve} bili austro-ugarski mineri koji su ga tog dana digli u vaz-duh i povukli se na levu obalu Save. Obnova mosta posle Prvog svetskog rata trajala je sko-ro godinu dana, da bi prvi saobra}aj preko provizorno popravqenog mosta krenuo 14. ok-tobra 1919. a radovi nastavqeni sve do polo-vine 1921. kada se saobra}aj na wemu ustalio. Mirnim `ivotom most je `iveo „~itavih” 20 godina da bi ga s po~etkom Drugog svetskog rata, prilikom povla~ewa sru{ila ponovo Stari `elezni~ki most

jugoslovenska vojska. Nemci su opravku po~e-li ve} 23. aprila 1941. i provizorno poprav-qen most proradio je 29. maja 1942. Kako je propusna mo} ovog mosta bila mala Nemci su zapo~eli izgradwu jo{ jednog `elezni~kog mosta nizvodno od starog, ali nisu uspeli da je zavr{e, jer su u bombardovawu savezni~ke avijacije oba mosta dosta o{te}ena, a ono {to je preostalo Nemci su dodatno razorili pri-likom povla~ewa, oktobra 1944.

Kako je `elezni~ki most bio neophodan i novoj dr`avi, uz procenu da je novi, nikad za-vr{eni, nizvodni most mawe o{te}en, u we-govu rekonstrukciju krenulo se ve} u novem-bru iste godine, da bi most za saobra}aj bio otvoren 31. decembra 1945. a zavr{ni radovi na wemu trajali i do sredine naredne godine. Tu je i danas, iako sve mawe u upotrebi, otka-ko je sedamdesetih godina nedaleotka-ko od wega izgra|en novi `elezni~ki most.

U vreme otvarawa novog pojavile su se ide-je o pretvarawu starog `elezni~kog mosta u pe{a~ko-biciklisti~ki, sa raznim atraktiv-nim kulturno-zabavatraktiv-nim, trgova~kim i turi-sti~kim sadr`ajima na wemu. ^ak je i, u to vreme veoma popularna, kulturolo{ka emisi-ja „Petkom u 22“ snimana u scenografiji ura-|enoj kao da se de{ava ba{ na tom mestu. No, kako wegova upotreba prakti~no nikad nije prestala to }e i sve ove zanimqive ideje mo-rati da sa~ekaju neka budu}a vremena.

Brankov most

Na mestu dana{weg Brankovog mosta, koji je vi{e puta mewao ime, dok se nije odoma}i-lo ono koje su mu sami gra|ani nadenuli, koli-ko po Brankoli-kovoj ulici (po pesniku Branku Ra-di~evi}u) koja je u wegovom nastavku, toliko i po velikom piscu Branku ]opi}u, koji je sko-kom sa wega sebi prekratio `ivot, pre Drugog svetskog rata stajao je wegov prelepi pret-hodnik, most kraqa Aleksandra Prvog Kara-|or|evi}a. U vreme kad je izgra|en bio je to prvi drumski most izme|u Beograda i Zemuna

u koji su gra|ani do tada i{li la|om, pa su ga otud nazvali Zemunski most.

Gradwa ovog mosta po~ela je 1931. godine i dobrim delom je finansirana iz ratnih re-paracija koje je Nema~ka morala da pla}a Sr-biji posle Prvog svetskog rata. Bio je to lan-~ani most raspona 261 metar ~ija su ~eli~na u`ad nosila celu konstrukciju izme|u dva ar-mirano-betonska stuba, za ~iji izgled je bio zadu`en poznati vajar Ivan Me{trovi}.

Most je sve~ano otvoren 16. decembra 1934. a prvi tramvaj izme|u Beograda i Zemuna pro-{ao je wime 5. novembra 1935. godine, ba{ na

dan kada je i srpska vojska 1917. godine prvi put pobedonosno u{la u tada oslobo|eni Ze-mun. Lepo osvetqen, most je bio dika Beogra-|ana koji su posebno voleli da {etaju wime u ve~erwim ~asovima.

Za kratak `ivot ovog mosta zaslu`an je Drugi svetski rat ~iji po~etak i pohod

Nema-ca na Kraqevinu Jugoslaviju su naterali jugo-slovensku vojsku da ga u no}i izme|u 10. i 11. aprila 1941. minira i sru{i, ostaviv{i kao svedo~anstvo o svom postojawu prelepe stubo-ve koji su ostali gotovo neo{te}eni.

Na mestu starog mosta izgra|en je 1957. go-dine u ne{to skromnijem vizuelnom izdawu novi koji je nazvan Most bratstva i jedinstva, mada se ovaj naziv u narodu nikad nije „pri-mio“. Odlaskom u istoriju i same kovanice „bratstvo i jedinstvo“ postepeno je u zaborav odlazio i wegov nekada{wi naziv, iako no-vo ime mosta zvani~no, do sada, nikad nije progla{eno.

Stari savski – tramvajski most Kada je aprila 1941. godine sru{en Most kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a i kad su Nemci potom u{li u Beograd hitno im je bio neophodan most za prebacivawe trupa i opre-me iz sredwe u jugoisto~nu Evropu, kao i siro-vina, ali i rawenika u obrnutom smeru. Kako je opravka postoje}eg mosta bila krupniji za-logaj re{ewe je prona|eno u @abqu, gde je ne-posredno pre toga, s ciqem da premosti Tisu, iz Nema~ke u delovima dopremqen novi most. Po{to je most u Beogradu bio neophodniji to je nesu|eni `abaqski hitno preba~en u

Beo-grad, montiran, i tokom 1942. godine pu{ten u saobra}aj.

Most je u po~etku imao drveno gazi{te i slu`io je samo za drumski saobra}aj, a na we-govoj sredini nalazila se granica izme|u Sr-bije i NDH. Drveno gazi{te vremenom je tru-lilo i kada je to, po~etkom {ezdesetih, po-stalo opasno, most je zatvoren za saobra}aj. U me|uvremenu je otvoren Novi (kako su ga mno-gi i zvali) na mestu starog Mosta kraqa Alek-sandra, tako da se sa obnovom tzv. Starog mo-sta nije `urilo i ona je trajala od 1964. do 1969. godine. Tramvaj je wime krenuo put No-vog Beograda tek osamdesetih godina pro{log veka kada je, pod parolom „Tramvajem u 20. vek”, tramvajska linija posle gotovo pola veka ponovo pre{la na levu obalu Save. Ovaj most, potom, me|u gra|anima dobija i naziv „tram-vajski”, tako da mu se pravo ime danas zapra-vo i ne zna.

Zanimqivo, i ovaj most je bio „vi|en“ za ru{ewe krajem Drugog svetskog rata, kada su ga Nemci kompletno minirali i pripremili da aktiviraju eksploziv ~im se prilikom po-vla~ewa, oktobra 1944, wihove posledwe je-dinice domognu zemunske obale. Od ru{ewa ga je spasao u~iteq Miladin Zari} koji je `i-veo u Kara|or|evoj ulici i s prozora svog sta-na danima posmatrao minirawe, a potom i povla~ewe nema~kih trupa. ^im su i posled-we jedinice zamakle, on je, rizikuju}i `ivot,

istr~ao i presekao kablove, spasiv{i od ru-{ewa tada jedini beogradski most na Savi.

Gazela

Posle Drugog svetskog rata, a posebno usled izgradwe auto-puta Bratstvo-jedinstvo, na-metnula se potreba izgradwe jo{ jednog drum-skog mosta na Savi u Beogradu. Planovi su du-go pripremani, a izgradwa je trajala od 1966. do 1970. godine. Ovaj ~eli~ni most je zbog svo-je siluete, koja se oslawa na kose stubove, na-zvan Gazela. Sa rasponom od 250 metara bio je u to vreme tre}i most na svetu po ovom sistemu gradwe. Glavni projektant bio je in`ewer

Mi-lan \uri}, a izvo|a~ radova preduze}e „Mo-stogradwa".

Na dan pu{tawa u saobra}aj novog mosta, 5. decembra 1970. godine, novine su objavile da je „Gazela“ polo`ila svoj prvi i najte`i ispit. Vitka ~eli~na konstrukcija izdr`ala je ogromno optere}ewe od oko 1.100 tona, po-na{aju}i se upravo onako kako su konstrukto-ri prora~unali.

Saobra}ajni ~vor „Mostarska petqa“ koji se nalazi u sastavu mosta izveden je u ~etiri gra|evinska nivoa: najni`i nivo za savsku ma-gistralu , sredwi za tramvajski, kolski i pe-{a~ki saobra}aj, vi{i za auto-put i najvi{i nivo za novu trasu ulice Kneza Milo{a.