На за пад ном де лу ју жног зи да на о са цр кве Све тог Сте фа на Пр во му че ни ка у Ду ље ву (Па штро ви ћи) на сли ка-на су пред пред ста вом па тро ка-на хра ма дво ји ца срп ских вла-да ра у свој ству кти то ра. Пре ма осо бе но сти ма фи зи о но-ми ја тих монарха, као и пре ма оста ци ма нат пи са, мо же се по у зда но за кљу чи ти да су у пи та њу пор тре ти кра ље ва Сте фа на Уро ша III Де чан ског и Сте фа на Ду ша на, на ста-ли око 1340. го ди не. Ико но гра фи ја ду љев ских пор тре та и ин сиг ни је на сли ка них вла да ра по ка зу ју осо бе ну и за ни-мљи ву син те зу за пад но е вроп ских и ви зан тиј ских ути ца ја, оства ре ну на те ме љи ма ста ри јих срп ских тра ди ци ја.
… те бы се болh исторіа светы Обителя и ньіовы ктитора слhдователно и Србскога народа освhтлала.
(С. М. Љу би ша, Об ште ство Па штров ско, 119) Кр стом с „пре сли це“ свог зво ни ка чвр сто ве за на за мо дро при мор ско не бо, цр ква Све то га Сте фа на у Ду ље ву већ ве ко ви ма сто ји сред јед ног ти хог ја за у стр ми на ма па-штров ских бр да, по крај се ла Ку ља ча, не да ле ко од Бу две. Че сти ти пра во слав ни Ср би тога кра ја са чу ва ли су пре да-ње, за бе ле же но још у XIX ве ку, да је цр кву по ди гао цар Сте фан Ду шан и да је ду љев ски ма на стир слу жио као ме-тох Де ча на.1 Ко ли ко та кве древ не тра ди ци је усе че не у пле-мен ско се ћа ње на ро да с под руч ја да на шње Цр не Го ре мо-гу би ти на тра мо-гу са ме исти не, дра ма тич но су по све до чи ле по сле ди це зе мљо тре са из апри ла 1979. го ди не. Зба цив ши са зи до ва цр кве у Ду ље ву по зни је на сла ге кре ча и мал те-ра, зе маљ ска сти хи ја је от кри ла, као иза сто лет не за ве се, зна чај не сред њо ве ков не фре ске. Због сво је ви ше стру ке ва жно сти на ро чи ту па жњу на тим фре ска ма при ву кли су ли ко ви кти то ра – дво ји це вла да ра из ди на сти је Нeмањића – на сли ка ни на за пад ном де лу ју жног зи да хра ма. На жа-лост, па жња ко ја је по све ћи ва на ду љев ским вла дар ским пор тре ти ма би ла је при лич но по вр шна и се лек тив на. До-ти ца на су, углав ном, са мо пи та ња иден До-ти те та на сли ка них лич но сти и, у ве зи с тим, хро но ло ги је фре са ка, при чему су из но ше ни за кључ ци не пот кре пље ни продубљенијoм анализ oм и озбиљ ни јим ар гу мен ти ма. Ако за не ма ри мо уз гред на за па жа ња и не ке са свим уоп ште не оце не о вла-дар ским ин сиг ни ја ма, мо же мо за кљу чи ти да су сви оста-ли, при лич но сло же ни про бле ми ко је до но се пор тре ти у Ду ље ву оста ли без од го ва ра ју ћег од ра за у на у ци. Чак ни основ на гра ђа ко ја се ти че по ме ну тих вла дар ских ли ко ва ни је пред ста вље на на уч ној јав но сти на за до во ља ва ју ћи
Српски владарски портрети у манастиру Дуљеву
Дра ган Вој во дић
на чин.2 На ме ра нам је да овом при ли ком по пу ни мо из ве-сне пра зни не у про у ча ва њу ду љев ских пор тре та и пру жи-мо пот пу ни ју и по у зда ни ју пред ста ву о њи ма, на рав но – у оној ме ри ко ју ће на ша зна ња и на ша моћ раз у ме ва ња сли ке то до зво ли ти.
Ико но граф ско ре ше ње кти тор ске ком по зи ци је
и ње но ме сто у про гра му
Oсновна схе ма кти тор ске ком по зи ци је у цр кви Све-тог Сте фа на у Ду ље ву обе ле же на је углав ном тра ди ци о-нал ним цр та ма, уоби ча је ним за срп ско сли кар ство до ба Не ма њи ћа, али по ка зу је и не ке нео бич но сти. Нај пре ва ља за па зи ти да је ком по зи ци ја сме ште на у ју го за пад ни део на о са (цр теж 1). У ма у зо ле ји ма Сте фа на Не ма ње и ње го-вих по то ма ка у тај део хра ма био је, по пра ви лу, сме штан кти то ров гроб, а из над ње га су сли ка ни пор трет кти то ра и дру ге ком по зи ци је ко је су пот кре пљи ва ле на ду у спа се ње са хра ње ног ис ти ца њем ње го вог бо го у год ног за ду жби нар-ског де ла (Сту де ни ца, Ми ле ше ва, Со по ћа ни, Мо ра ча,
Гра-1 Ше ма ти зам Пра во слав не епар хи је бо ко ко тор ско-ду бро вач ке за
го ди ну 1874 (из дат у За дру), 12; М. Цр но гор че вић, Ма на сти ри Па-штров ски у Бо ци Ко тор ској, Ста ри нар Срп ског ар хе о ло шког дру штва, год. XII (1895), 66. Стје пан М. Љу би ша кроз сво ју вер зи ју ста ре па-штров ске при по ве сти Ско чи дје вој ка та ко ђе пре но си тра ди ци ју да је ма на стир Ду ље во „огра дио Ду шан“, али не по ми ње ти ту лу вла да ра кти то ра (S. M. Ljubiša, Pripovjesti crnogorske i primorske, Dubrovnik 1875, 67). О ве за ма Па штро ви ћа, то јест ма на сти ра Ду ље ва и Де ча-на, cf. С. Любиша, Общество Паштровско у окружію Которскомъ, Србско-Далматинскıй магазинъ, год. X (Задар 1854), 120, 121; Б. Стри-ка, Срп ске за ду жби не. Дал ма тин ски ма на сти ри, За греб 1930, 269; П. В. Ко ва че вић, Па штро ви ћи. Кул тур но-исто риј ски пре глед, Бе о град 19762, 84–85; В. Ј. Ђу рић, Је зи ци и пи сме на на сред њо ве ков ним
фре-ско-нат пи си ма у Бо ки Ко тор ској: зна чај за кул ту ру и умет ност, in: Цр ква Све тог Лу ке кроз вје ко ве, Ко тор 1997, 258.
2 О пор тре ти ма у Ду ље ву до са да су пи са ли: В. Ј. Ђу рић, Сли кар ство у
сред њем ве ку,in: Исто ри ја срп ске кул ту ре,ed. П. Ивић, Бе о град 1994, 119; Т. Пе јо вић, Ма на сти ри на тлу Цр не Го ре, Но ви Сад – Це ти ње 1995, 79–80, и сл. на стр. 80; Д. Вој во дић, Пор тре ти вла да ра, цр кве-них до сто јан стве ни ка и пле ми ћа, in: Зид но сли кар ство ма на сти ра Де ча на. Гра ђа и сту ди је, Бе о град 1995, 296, н. 214; Р. Ву ји чић, Ста-ро сли кар ство на под руч ју Бу две и Па штСта-ро ви ћа, Гла сник Одје ље ња умјет но сти ЦА НУ 14 (1995), 104; С. Ра и че вић, Сли кар ство Цр не Го ре у но вом ви је ку, Под го ри ца 1996, 145; idem, Ма на стир Ду ље во код Бу две, Гла сник Одје ље ња умјет но сти ЦА НУ 16 (1997), 132–133; Ђу рић, Је зи ци и пи сме на, 258; K. J. Пе јо вић, Ду ље во, in: Ен ци кло пе ди ја пра во сла вља I, Бе о град 2002, 601; Д. Вој во дић, Укр ште на ди ја ди ма и „то ра ки он“. Две древ не и не у о би ча је не ин сиг ни је срп ских вла да ра у XIV и XV ве ку, in: Тре ћа ју го сло вен ска кон фе рен ци ја ви зан то ло га, Бе о-град–Кру ше вац 2002, 260.
Цртеж 1. Подужни пресек цркве Светог Стефана у Дуљеву с распоредом фресака у најнижој зони јужног зида западног травеја: А) свети Стефан; Б) краљ Стефан Дечански; В) краљ Стефан Душан
дац).3 Углед тих нај зна чај ни јих не ма њић ких за ду жби на ути цао је то ком XI II ве ка на то да кти тор ски пор тре ти, или ли ко ви Не ма њи ћа уоп ште, до би ју ме сто у ју го за пад-ном про сто ру и не ких хра мо ва, од но сно па ра кли са, ко ји ни су има ли ма у зо леј ску на ме ну (ка пе ла Све тог Си ме о на уз Ра до сла вље ву при пра ту, Бо го ро ди ца Би стрич ка и Све-ти апо сто ли у Пе ћи).4 У из ве сном сми слу, тра го ви по ме ну-те прак се мо гу се такође за па зи ти у цр кви Све тог Пе тра у Ра су и у Ари љу.5 Но, од по чет ка XIV ве ка тај је оби чај био у знат ној ме ри по ти снут. Кти тор ски пор трет ја вља се то ком XIV сто ле ћа у ју го за пад ном де лу на о са са свим спо ра дич но, ре ци мо у Кра ље вој цр кви у Сту де ни ци,6 да би се у овом простору храма нешто чешће појављивао у вла дар ским ма у зо ле ји ма за сно ва ним на ста рим ра шким тра ди ци ја ма, по пут Де ча на.7 Вр ло је ве ро ват но да су упра во ста ре срп ске тра ди ци је сме шта ња кти тор ског пор-тре та у ју го за пад ни део на о са има ле пре суд ну уло гу и у ло ци ра њу до на тор ских пред ста ва у Ду ље ву.
Од ду љев ске кти тор ске ком по зи ци је да нас се ра за-зна ју ли ко ви па тро на хра ма све тог Сте фа на Пр во му че ни-ка, на сли ка ног на ју жној стра ни ју го за пад ног пи ла стра, и дво ји це вла да ра на за пад ном де лу ју жног зи да (цр теж 2). Ни је из ве сно да ли се кти тор ска ком по зи ци ја не ка да про сти ра ла и на ју жни део за пад ног зи да, сру ше ног због про ши ри ва ња цр кве не гра ђе ви не. Па трон хра ма, ко ји је био за штит ник срп ске сред њо ве ков не др жа ве и ње них вла да ра, на сли кан је у ђа кон ском сти ха ру, с ка ди о ни цом у ру ка ма, ка ко, бла го окре нут на де сно, бла го си ља кти то-ре.8 Иако се у уло зи не бе ског по кро ви те ља Не ма њи ћа и њи хо ве др жа ве све ти Сте фан у срп ском мо ну мен тал ном сли кар ству обич но ја вљао оде вен у оде ћу уче них љу ди ан ти ке (хи тон и хи ма ти он), са апо стол ским свит ком у ру ка ма, по сто је и одређени из у зе ци. Ђа кон ска оде жда и ка ди о ни ца у де сни ци, ко је су ре дов но обе ле жа ва ле Пр-во му че ни ко ве ли ко ве на срп ским вла дар ским пе ча ти ма, мо гу се уочи ти и на пред ста ви тог све ти те ља крај кти тор-ске ком по зи ци је у Ма те и чу9 или у срп ском вла дар ском ико но гра фи јом про же тим про гра ми ма ка пе ла Све тог Сте-фа на и Све тог Ђор ђа у Со по ћа ни ма.10 Све том Сте фа ну из
Ду ље ва, зде сна, при сту па вла дар у зре лој жи вот ној до би и, по лу о кре нут на ле во, посвећује му храм чији образ, то јест „мо дел“, др жи у де сној ру ци. Услед оште ће ња
3 Д. По по вић, Срп ски вла дар ски гроб у сред њем ве ку,Бе о град 1992,
35–37, 51–52, 71, 84–85, 171, 184; Д. Вој во дић, Пор тре ти Ву ка но ви ћа у ма на сти ру Мо ра чи, in: Мо рач ки збор ник. 750 го ди на ма на сти ра Мо-ра че, у штам пи.
4 С. Ра дој чић, Пор тре ти срп ских вла да ра у сред њем ве ку, Бе о град
19962, 15–16; J. Илић, Цр ква Бо го ро ди це у Би стри ци – Во ља вац,
ЗЛУМС 6 (1970), 210–214; В. Ј. Ђу рић, С. Ћир ко вић, В. Ко раћ, Пећ ка па три јар ши ја, Бе о град 1990, 121, сл. 75.
5 Ра дој чић, Пор тре ти,30–31; Б. То дић, Срп ско сли кар ство у до ба
кра-ља Ми лу ти на, Бе о град 1998, 39–40.
6 Г. Ба бић, Кра ље ва цр ква у Сту де ни ци, Бе о град 1987, 182–186. 7 Вој во дић, Пор тре ти вла да ра, цр кве них до сто јан стве ни ка и пле
ми-ћа, 265–275. По ста вља ње кти тор ског пор тре та крај гро ба кти то ра у ју го за пад ном углу на о са ве ро ват но је би ло при ме ње но у Све тим ар хан-ђе ли ма код При зре на и Бањ ској (cf. По по вић, Срп ски вла дар ски гроб, 97, 108, 117). И сме шта ње пор тре та Не ма њи ћа у ју го за пад ни угао Ми лу ти но вог хи лан дар ског ка то ли ко на осла ња се, по све му су де ћи, на ре ше ње пре у зе то из пр во бит не цр кве об но вље не у вре ме све тог Са ве и све тог Си ме о на (Д. Вој во дић, Кти тор ски пор тре ти и пред ста ве, in: Ман астир Хи лан дар, при ре дио Г. Су бо тић, Бе о град 1998, 249–250).
8 О по што ва њу све тог Сте фа на и ње го вим пред ста ва ма у сред њо ве
ков-ној Ср би ји cf. Д. Вој во дић, При лог по зна ва њу ико но гра фи је и кул та св. Сте фа на Пр во му че ни ка у Ви зан ти ји и Ср би ји, in: Сли кар ство ма-на сти ра Де ча ма-на,537–563 (са ста ри јом ли те ра ту ром).
9Ibi d., 547, сл. 2; Е. Ди ми тро ва, Кти тор ска ком по зи ци ја и но во да
то-ва ње жи во пи са у цр кви Све те Бо го ро ди це у Ма те и чу, у овом бро ју Зо гра фа, 184, сл. 5. Са шо Цвет ков ски је из ра зио сум њу да је у пи та њу лик све тог Сте фа на Пр во му че ни ка, по што ђа кон на сли кан крај кти то ра има, на вод но, тек из ни клу бра ду и ве ли ки „ба бу раст“ нос [С. Цвет ков-ски, За кти тор ска та ком по зи ци ја од Ма теј че, Го ди шен збор ник на Фи ло зоф ски от фа кул тет на Уни вер зи те тот Свети Ки рил и Ме то диј во Ско пје 23 (49) (1996), 536]. Мо же мо при ме ти ти да цр те Пр во му че ни ко-вог ли ка у ви зан тиј ској умет но сти ни су би ле стро го де фи ни са не и да су их сли ка ри, пре ма сво јим умет нич ким схва та њи ма, при лич но ва ри-ра ли. Исто та ко, са свим је си гур но да на ли цу по ме ну тог све тог ђа ко на у Ма те и чу ни је би ла сли ка на бра да, већ су у пи та њу оста ци сен ке ко ја је до ча ра ва ла пла сти ку ли ца. С. Цвет ков ски је у пра ву ка да ис ти че да овај све ти ђа кон из Ма те и ча у ру ка ма др жи ко декс, с ко јим се све ти Сте фан по не кад пред ста вља у ста ри јој умет но сти (cf. E. Kit zin ger, The Mo sa ics of St. Mary’s of the Ad mi ral in Pa ler mo, Was hing ton 1990, fi g. 88, cat. no 61; Вој во дић, При лог по зна ва њу ико но гра фи је и кул та св. Сте фа на, 538).
10 Вој во дић, При лог по зна ва њу ико но гра фи је и кул та св. Сте фана,
Цртеж 2. Ктиторска композиција
фре ске мо гу се на зре ти са мо кон ту ре до њег де ла образа цр кве (цр теж 2, сли ка 1). Та ко фраг мен тар но са чу ван „мо-дел“, на рав но, не мо же би ти од зна чај ни је по мо ћи за про-у ча ва ње сред њо ве ков ног из гле да гра ђе ви не. За ни мљи во, је, ипак, при ме ти ти да је „мо дел“ ду љев ског хра ма био из ве ден зе ле ном бо јом, па је ма ло ве ро ват но да је вер но до ча ра вао пр во бит ни из глед фа са да цр кве. Иза су ве ре на с „мо де лом“ у ру ци сту па дру ги, не што мла ђи вла дар. Он се отво ре ном ша ком ви со ко по диг ну те де сни це мо ли-тве но обра ћа све ти те љу (цр теж 2). Са свим је нео бич но што су пред ста ве дво ји це вла да ра одво је не цр ве ном бор-ду ром, као две за себ не фи гу ре. Пор тре ти вла да ра ипак чи не део је дин стве не ико но граф ске це ли не. То је ви дљи-во ка ко из усме ре но сти њи хо вих те ла, ге сто ва и по гле да пре ма пред ста ви све тог Сте фа на та ко и из окол но сти да мо ли тве но по диг ну та де сни ца дру гог вла да ра пре ла зи пре ко бор ду ре и на ру ша ва је као гра ни цу из ме ђу два по-ља. Због че га се сли кар опре де лио да вла дар ске пор тре те одво ји бор ду ром – те шко је од го нет ну ти. Мо гу ће је да је
умет ник же лео да на тај на чин оства ри што ја сни ју фор-мал ну рав но те жу сли ка ног са др жа ја у нај ни жој зо ни и да ло ги ку по де ле из ме ђу по ља ко ја су за у зи ма ле све ти тељ-ске фи гу ре при ме ни и на пор тре ти ма вла да ра.
Кти тор ска ком по зи ци ја у Ду ље ву раз ли ку је се од ста ри јег ви да срп ске до на тор ске сли ке, при ме њи ва-ног на ро чи то то ком XI II ве ка, по то ме што се из ме ђу пред ста ве па тро на хра ма и дво ји це вла да ра не ја вља ју ни ка кви по сред ни ци. У за ду жби на ма Не ма њи ћа, од Сту-де ни це до Дра гу ти но ве ка пе ле у Ђур ђе вим сту по ви ма и Све тог Пе тра код Ра са, кти тор је при ка зи ван ка ко га Бо го ро ди ца, ње го ви све ти пра ро ди те љи и ро ди те љи, од но сно све ти тељ за штит ник, при во де Хри сту или па-тро ну све ти ли шта.11 Те ма по сред ни штва у окви ру ико-но гра фи је вла дар ских кти тор ских ком по зи ци ја у сред њо-ве ков ној Ср би ји по чи ње на гло да гу би зна чај њо-већ кра јем
11 Ра дој чић, Пор тре ти,13–28; То дић, Срп ско сли кар ство у до ба кра ља
Сл. 1. Краљ Стефан Урош III Дечански с моделом храма, детаљ XI II ве ка,12 да би се у XIV ве ку ја вља ла при лич но рет ко,
и то у ма ње из ра зи тим ви до ви ма.13 Из ве сне ар ха ич не ико-но граф ске цр те мо гу се на ду љев ској кти тор ској ком по зи-ци ји пре по зна ти у по ло жа ју те ла, ста во ви ма и ге сто ви ма на сли ка них вла да ра. У Ду ље ву не ма ни тра га од стро ге фрон тал но сти и хи је ра тич но сти ста во ва ко је су по че ле да пре о вла да ва ју на пор тре ти ма срп ских вла да ра не где од по-след ње че твр ти не XI II ве ка. Ме ђу тим, ва ља при ме ти ти да се смер ни мо ли тве ни ста во ви, усме ре ност те ла ка Хри сту, Бо го ро ди ци или све ти те љи ма, бла ги на клон, чак и про ски-не за, ни ка да ни су пот пу но из гу би ли са срп ских вла дар-ских пор тре та до ба Не ма њи ћа. Ја сно их мо же мо уочи ти на не ким пор тре ти ма из вре ме на кра ља Ми лу ти на (ико не из Ри ма и Ба ри ја, на ос Хи лан да ра),14 Сте фа на Де чан ског (Гра ча ни ца, ико на из Ба ри ја, Све ти Ни ко ла у Да бру)15 и Ду ша на (Де ча ни, Све ти ар хан ђе ли код При зре на).16 Иако су у цр кви Све тог Сте фа на у Ду ље ву обо ји ца вла да ра по-лу о кре ну та пред ста ви па тро на, са мо је је дан од њих, онај пр ви, при ка зан ка ко му при но си мо дел хра ма. Због то га се ни ка ко не би сме ло за кљу чи ти да дру ги, не што мла ђи вла-дар ни је био укљу чен у за ду жби нар ски по ду хват по ди за-ња цр кве. Ово уто ли ко пре што уоби ча је на ико но гра фи ја „двој ног кти тор ства“, са пред ста вом мо де ла ко ји за јед но др же дво ји ца кти то ра, ов де ни је мо гла би ти при ме ње на. Ње ну по ја ву оне мо гу ћи ло је по ста вља ње до на тор ских ли-ко ва у за себ на по ља раз дво је на бор ду ром.
Иден ти тет на сли ка них лич но сти
и вре ме на стан ка пор тре та
Сви ис тра жи ва чи ко ји су се до са да ба ви ли кти-тор ским пор тре ти ма у Ду ље ву са гла сни су да у пр вом од пред ста вље них вла да ра, оно ме ко ји сто ји не по сред но пред па тро ном хра ма, тре ба пре по зна ти срп ског кра ља Сте фа на Уро ша III Де чан ског (1321–1331).17 За та кав став они су про на шли со ли дан осло нац по нај пре у цр-та ма вла да ре вог ли ка, на ро чи то ја сно обе ле же ним по-ду жом, на два „ро га“ раз дво је ном там но сме ђом гу стом бра дом (сли ка 1). Иден тич не фи зи о ном ско-ико но граф ске цр те тог срп ског кра ља сре ћу се на свим ње го вим бо ље очу ва ним пор тре ти ма, као што су онај у хи лан дар ском ка то ли ко ну, за тим на ико ни из тре зо ра цр кве Све тог Ни-ко ле у Ба ри ју, у Ло зи Не ма њи ћа у Пе ћи или жи во пи су Де ча на.18 Пре по зна ва њу Сте фа на Де чан ског у ста ри јем вла да ру из Ду ље ва во ди ло би и па жљи ви је иш чи та ва ње нат пи са крај ње го вог ли ка. Тај нат пис, по ред вла да ре-вог пр ре-вог име на Сте фан,19 садржи и ње го во дру го име – Урош (цр теж 3).20 По во дом иден ти фи ка ци је дру гог, мла ђег вла да ра у на у ци је би ло не што ма ње са гла сно сти. Ве ћи на ис тра жи ва ча у ње му је пре по зна ва ла си на и „са-вла да ра“ Сте фа на Де чан ског, „мла до га кра ља“ Сте фа на Ду ша на, да ту ју ћи на ста нак сли кар ства ду љев ске цр кве у тре ћу де це ни ју XIV ве ка, то јест у вре ме око 1330. го-ди не.21 Да кле, пре ма ми шље њу тих про у ча ва ла ца на ше ста ре умет но сти, Де чан ски је био при ка зан као ак ту ел ни, жи ви вла дар у прат њи свог пре сто ло на след ни ка. С дру-ге стра не, по ну ђе на је прет по став ка да је крај Сте фа на Де чан ског у Ду ље ву на сли кан „цар Ду шан“, што би по-твр ђи ва ло на род ну тра ди ци ју о на стан ку те па штров ске цр кве за вре ме вла сти пр вог срп ског ца ра (1346–1355).22 У до са да нај оп шир ни јој сту ди ји о ду љев ском жи во пи су,
12 Ра дој чић, Пор тре ти,29; Д. Вој во дић, Жи во пис цр кве Све тог Ахи
ли-ја у Ари љу, у при пре ми.
13 Вој во дић, Пор тре ти вла да ра, цр кве них до сто јан стве ни ка и пле
ми-ћа, 274; И. М. Ђор ђе вић, Зид но сли кар ство срп ске вла сте ле у до ба Не-ма њи ћа,Бе о град 1995, 110; Д. Вој во дић, Оста ци вла дар ских пор тре-та и да то ва ње фре са ка екс о нар тек са Ђур ђе вих сту по ва у Бу ди мљи, Гла сник ДКС 27 (2003), 72–73.
14 Ра дој чић, Пор тре ти,сл. 67; F. Stelè, Lju bljan ska ver zi ja ve li ke iko ne
sv. Ni ko la ja iz Ba ri ja, in: Збор ник Све то за ра Ра дој чи ћа, Бе о град 1969, 287–293, сл. 1, 2; Вој во дић, Кти тор ски пор тре ти и пред ста ве, 249, црт. на стр. 251.
15 Вој во дић, Укр ште на ди ја ди ма и „то ра ки он“, 260, н. 64 (са ста ри јом
ли те ра ту ром); И. М. Ђор ђе вић, О пр во бит ном из гле ду срп ске ико не све-тог Ни ко ле у Ба ри ју, ЗФФ, се ри ја А, Исто риј ске на у ке књ. XIV (1989), 111–122, сл. 1–3; В. Јо ва но вић, О јед ном кти тор ском нат пи су у ма на-сти ру Ба њи, Зо граф 4 (1972), н. 28, сл. 4; Вој во дић, Пор тре ти вла да-ра, цр кве них до сто јан стве ни ка и пле ми ћа, 278–282, сл. 3, 13, 19.
16 Вој во дић, Пор тре ти вла да ра, цр кве них до сто јан стве ни ка и пле ми ћа,
280, сл. 19; Д. По по вић, Пред ста ва вла да ра над „цар ским вра ти ма“ цр-кве Све тих ар хан ђе ла код При зре на, Са оп ште ња 26 (1994), 26–29, сл. 1–3.
17 Ђу рић, Сли кар ство у сред њем ве ку, 119; Вој во дић, Пор тре ти вла да ра,
цр кве них до сто јан стве ни ка и пле ми ћа, 296, н. 214; Т. Пе јо вић, Ма на сти-ри на тлу Цр не Го ре, 79–80; Ву ји чић, Ста ро сли кар ство, 104; Ра и че вић, Сли кар ство Цр не Го ре, 145; idem, Ма на стир Ду ље во, 132–133; Ђу рић, Је-зи ци и пи сме на, 258; Вој во дић, Укр ште на ди ја ди ма и „то ра ки он“, 260.
18 Вој во дић, Кти тор ски пор тре ти и пред ста ве, сл. на стр. 256; Ђор
ђе-вић, О пр во бит ном из гле ду срп ске ико не све тог Ни ко ле,сл. 2; Ђу рић, Ћир ко вић, Ко раћ, Пећ ка па три јар ши ја, сл. 82; Вој во дић, Пор тре ти вла да ра, цр кве них до сто јан стве ни ка и пле ми ћа, сл. 12, 16, 19.
19 Ра и че вић, Ма на стир Ду ље во,132.
20 Вој во дић, Укр ште на ди ја ди ма и „то ра ки он“, н. 65.
21 Ђу рић, Сли кар ство у сред њем ве ку, 119; Ву ји чић, Ста ро сли кар ство
на под руч ју Бу две и Па штро ви ћа, 104; Ра и че вић, Сли кар ство Цр не Го-ре, 145; Ђу рић, Је зи ци и пи сме на, 258.
22 Т. Пе јо вић, Ма на сти ри на тлу Цр не Го ре, 79–80; K. J. Пе јо вић,
Сл. 2. Краљ Стефан Душан, детаљ
Сл. 3. Краљ Стефан Душан из Лозе Немањића у Пећкој патријаршији
ме ђу тим, из не то је ми шље ње ка ко ће ве ро ват ни је би ти да крај пр вог кти то ра – Сте фа на Де чан ског – ни је био при-ка зан ње гов син, већ унук, цар Урош V. Због то га је при-као нај ве ро ват ни је вре ме на стан ка ста ри јег сли кар ског сло ја у Ду ље ву пред ло же но до ба Уро ше ве вла да ви не срп ском др жа вом (1355–1371).23
При про ве ри до са да из не тих ми шље ња у на у ци о иден ти те ту мла ђег вла да ра и вре ме ну на стан ка ду љев ског жи во пи са ва ља се још јед ном освр ну ти на остат ке нат пи-са крај ли ка кра ља Сте фа на Уро ша III Де чан ског. Иако је знат но оште ћен, тај нат пис је мо гу ће при лич но по у зда но ре кон стру и са ти, на рав но у не ко ли ко ме ђу соб но са свим бли ских ва ри јан ти (цртеж 3). Нај ве ро ват ни је је да је нат-пис имао сле де ћи са др жај: <£>st<e>f<any> <o>urow<y ìÉì kr>a<ly> vsh<x>y srypski<x>(y) i pom<or skixy ze>my<ly>... (цр теж 3а).24 У сва ком слу ча ју, нат пис је по-чи њао вла да ре вим име ном, без озна ке све то сти, а сле ди ла је пу на вла дар ска ти ту ла. По што се краљ Сте фан Де чан-ски, ка ко је то по у зда но утвр ђе но, об ја вио као све ти тељ кра јем про ле ћа или у ле то 1343. го ди не,25 и ота да се у нат-пи си ма крај ње го вих пред ста ва по ја вљу је озна ка све ти, ја сно је да су вла дар ски пор тре ти у цр кви Све тог Сте фа на у Ду ље ву мо ра ли на ста ти пре назначеног вре ме на.26 То да-ље зна чи да крај Де чан ског у Ду да-ље ву са свим си гур но ни је био на сли кан ње гов унук Урош, већ син Ду шан. У при лог та квој иден ти фи ка ци ји го во ри ле би и не ке особености владареве физиономије (сли ка 2, цр теж 4). Као на ве ћи ни оста лих Ду ша но вих пор тре та, и у Ду ље ву се уоча ва ју на-гла ше не, у ви со ком лу ку по ви је не ве ђе, при лич но кра так и пра ви лан нос,27 ис под ко јег се ви де бр ко ви, ја сно одво је-ни од не мно го ду ге бра де. За пор тре те Сте фа на Ду ша на би ла је уоби ча је на и сме ђа бо ја вла си, ма да је она на ду-љев ском ли ку ипак не што там ни ја не го обич но.
Нат пис ко ји је не ка да пра тио Ду ша нов пор трет у ду љев ској цр кви да нас је, на жа лост, пот пу но уни штен. Та окол ност нам оте жа ва на стојање да утвр ди мо ко ју је ти ту лу поменути срп ски вла дар но сио у вре ме осли
ка-ва ња ма лог па штров ског хра ма и да на нај по у зда ни ји на чин су зи мо хро но ло шке окви ре на стан ка дуљевског жи во пи са. Сте фан Ду шан у Ду ље ву са са вим си гур но ни-је био озна чен као цар, ни-јер се ца рем про гла сио тек у ка сну је сен 1345,28 да кле пу не две го ди не по сле све ти тељ ског об ја вљи ва ња Де чан ског. Оста је, ме ђу тим, не до у ми ца да ли је он у из гу бље ном нат пи су био ис так нут као „мла ди краљ“ или пак као „краљ“, то јест вр хов ни го спо дар др жа-ве. Пр ва од по ме ну тих мо гућ но сти под ра зу ме ва ла би да је, у скла ду с ми шље њем ве ћи не ис тра жи ва ча, ду љев ска цр ква би ла осли ка на из ме ђу 6. ја ну а ра 1322. го ди не, ка да је Ду шан био кру ни сан за „мла дог кра ља“, и 8. сеп тем-бра 1331, ка да му је у Свр чи ну на гла ву ста вљен ве нац
23 Ра и че вић, Ма на стир Ду ље во,133.
24 Вој во дић, Укр ште на ди ја ди ма и „то ра ки он“, н. 65.
25 А. Со ло вјев, Ка да је Де чан ски про гла шен за све ца?, Бо го сло вље, год.
IV, св. 4 (1924), 284–295; И. М. Ђор ђе вић, Пред ста ва Сте фа на Де чан-ског уз ол тар ску пре гра ду у Де ча ни ма, Са оп ште ња 15 (1983), 38.
26 Вој во дић, Укр ште на ди ја ди ма и „то ра ки он“, н. 65.
27 Услед оште ће ња фре ске ли ни ја Ду ша но вог но са на пр ви по глед не
из гле да са свим пра вил на, али ка да се па жљи во про у че оста ци цр те жа, ја сно се по ка зу ју фи зи о ном ске цр те за бе ле же не на на шем цр те жу 4.
28 Б. Фер јан чић, Осва јач ка по ли ти ка кра ља Ду ша на, in: Исто ри ја
Сл. 4. Црква Светог Николе Дабарског у Бањи, млади краљ Душан из ктиторске композиције, детаљ
Сл. 5. Лик краља Стефана Дечанског на печату с хиландарске повеље бр. 141/143
срп ског кра љев ства. Дру га би мо гућ ност, са свим је ја сно, упу ћи ва ла на да то ва ње жи во пи са у Ду ље ву из ме ђу 8. сеп тем бра 1331. и је се ни 1343. го ди не. Гу би так ва жних по да та ка ко је је пру жао уни ште ни нат пис мо гу ће је, чи ни нам се, бар у од ре ђе ној ме ри на док на ди ти раз ма тра њем еле ме на та са ме сли ке.
Већ су не ки од ра ни јих ис тра жи ва ча ду љев ских пор тре та за бе ле жи ли, до ду ше са свим уз гред но, да су обо ји ца вла да ра при ка за на у „му жев ној до би“. О пу ној зре ло сти ко ју по ка зу је лик Сте фа на Ду ша на не го во ре са-мо оп шти из раз по ма ло на мр го ђе ног ли ца, до ча ран кроз чи та ву мре жу бо ра ме ђу ве ђа ма и на че лу (сли ка 2, цр теж 4), већ и ре ла тив на ду жи на и пу но ћа бра де ка кву сре ће мо тек на не ким по зни јим пор тре ти ма тог вла да ра (Де ча ни, Со по ћа ни, Љу бо тен, По ло шко, Све ти Ни ко ла Бол нич ки у Охри ду, Ма те ич итд.).29 За нас је, при том, од на ро чи тог зна ча ја окол ност да на сво јим нај ра ни јим кра љев ским пор тре ти ма, ка кав је, ре ци мо, онај на Ло зи Не ма њи ћа у Пе ћи (сли ка 3),30 Ду шан има знат но кра ћу и сла би ју бра ду и „мла да лач ки ји“ из раз ли ца но у Ду ље ву. Уоп ште гле да но, Ду шан се, пре ма оно ме што нам по ка зу ју са чу ва-ни пор тре ти, од сво јих ро ди те ља и пра ро ди те ља, па и од свог на след ни ка, фи зи о но ми јом знат но раз ли ко вао. Јед на од из ра зи ти јих осо бе но сти ње го вог ли ка очи ту је се у при-лич но сла бој бра ди, ко ја ни ка да ни је до сти за ла ду жи ну ка кву ви ди мо, ре ци мо, на пор тре ти ма кра ље ва Уро ша I, Ми лу ти на, Сте фа на Де чан ског или ца ра Уро ша. Та Ду ша-но ва осо бе ша-ност би ла је, што је и ра зу мљи во, на ро чи то из ра же на у ње го вим мла ђим го ди на ма. Ка да је сту пио на срп ски пре сто и по нео ти ту лу кра ља, он је имао из ме-ђу де вет на ест и два де сет две го ди не,31 што зна чи да је у је сен 1331. го ди не био још са свим млад чо век. Не чу ди, сто га, што је на свим по зна тим пор тре ти ма из пе ри о да вла сти Уроша III Сте фан Ду шан као „мла ди краљ“ ре дов-но при ка зи ван са свим го ло брад.32 С об зи ром на то да он на ве ћи ни по ме ну тих пор тре та ни ви си ном не до се же Де чан ског, ва ља ло би прет по ста ви ти да су те предст aве
на ста ле у до ба ка да се Ду шан тек при бли жа вао мла дић-ком уз ра сту. По след њи у хро но ло шком ни зу по зна тих пор тре та Сте фа на Ду ша на као „мла до га кра ља“ ве ро ват-но је онај ко ји је на сли кан 1328. или 1329. у цр кви Све тог Ни ко ле Да бар ског. Ако је сли кар „ре ста у ра тор“ из XVI ве ка до след но по но вио ико но гра фи ју кти тор ске сли ке у овој цр кви, а из гле да да је сте, он да је син Сте фа на Де чан-ског не по сред но пред бит ку код Вел бу жда (28. јул 1330) још увек био го ло брад мла дић (сли ка 4). За ни мљи во је по ме ну ти, ма да за на шу рас пра ву ни је од пре суд ног зна ча-ја, да је и сли кар Лон гин пред ста вио Ду ша на као са свим го ло бра дог хе ро ја слав не Вел бу шке бит ке.33 Да наш нај бо-љи сли кар из XVI ве ка при том ни је био да ле ко од исти-не, ја сно по ка зу је већ по ме ну ти пор трет кра ља Ду ша на у Ло зи Не ма њи ћа у Пе ћи (сли ка 3). На стао у пр вим го ди-на ма Ду ша но ве вла да ви не, сва ка ко из ме ђу је се ни 1331. и је се ни 1337, нај ве ро ват ни је око 1333. го ди не,34 он пред-ста вља мла дог чо ве ка ја сно ви дљи вих бр ко ва и сла бе, тек из ни кле бра де. Су де ћи по све му до са да из не том, мо ра ло би се за кљу чи ти да су пор тре ти у цр кви Све то га Сте фа на у Ду ље ву на ста ли нај ра ни је кра јем че твр те де це ни је XIV ве ка, то јест не где око 1340. го ди не. На ру ше ност пр во бит-не про грам ске це ли бит-не ду љев ског жи во пи са, услед
укла-29 Вој во дић, Пор тре ти вла да ра, цр кве них до сто јан стве ни ка и пле
ми-ћа, сл. 16, 19, 20; Ра дој чић, Пор тре ти, сл. 35–41, 44–48, 73.
30 Cf. Ђу рић, Ћир ко вић, Ко раћ, Пећ ка па три јар ши ја, сл. 82.
31 Cf. Ви зан тиј ски из во ри за исто ри ју на ро да Ју го сла ви је VI, Бе о град
1986, 211, н. 114 (где се узи ма, пре ма на шем ми шље њу по гре шно, да је Ни ћи фор Гри го ра за бе ле жио ка ко је Ду шан имао два де сет две го ди не у вре ме Вел бу шке бит ке, а не у вре ме ко нач ног су ко ба с Де чан ским).
32 Вој во дић, Укр ште на ди ја ди ма и „то ра ки он“, 260, н. 64 (са ста ри јом
ли те ра ту ром); Ђор ђе вић, О пр во бит ном из гле ду срп ске ико не све тог Ни ко ле, сл. 1, 3; Јо ва но вић, О јед ном кти тор ском нат пи су у ма на сти-ру Ба њи, сл. 4; Вој во дић, Кти тор ски пор тре ти и пред ста ве, 257, сл. на стр. 256.
33 В. Ј. Ђу рић, Ико на све тог кра ља Сте фа на Де чан ског,Бе о град 1985,
17–19, сл. 3.
Сл. 6. Краљ Урош из Лозе Немањића у Дечанима
ња ња за пад ног зи да, и по ме ну те не до у ми це око пу ног пр-во бит ног са др жа ја кти тор ске ком по зи ци је спре ча ва ју нас да до ђе мо до још пре ци зни јих и по у зда ни јих за кљу ча ка о вре ме ну ње ног на стан ка. Ду љев ски пор тре ти мо гли су, да-кле, би ти да то ва ни са мо на осно ву де ли мич но са чу ва них нат пи са и из гле да при ка за них лич но сти. При мед ба да су они на сли ка ни у про вин циј ској цр кви, где сли ка ри ма ни је мо рао би ти тач но по знат из глед вла да ра, те да они за то ипак мо гу по ти ца ти из тре ће де це ни је ве ка, ни ка ко не сто ји. У пи та њу за и ста је сте јед на од про вин ци ја ста-ре срп ске др жа ве, али углед на про вин ци ја Зе та, ко јом је, не где од про ле ћа 1326. го ди не, као пре сто ло на след ник го-спо да рио упра во „мла ди краљ“ Сте фан Ду шан.35 Ње гов двор на ла зио се под Ска дром, но, зна се то из са чу ва них из во ра, мла ди вла дар че сто се кре тао пре ма Ху му, Бо сни и Ду бров ни ку,36 путевима ко ји су га не рет ко во ди ли баш пре ко пре де ла да на шњих Па штро ви ћа, Гр бља и Ко то ра. Сто га је лик „мла дог кра ља“ мо рао би ти то ком тре ће де це-ни је XIV ве ка до бро по знат ка ко у тој при мор ској обла сти та ко и у чи та вој Зе ти.
Вла дар ске ин сиг ни је пор тре ти са них
На пред ста ва ма дво ји це кра ље ва у цр кви Све тог Сте фа на у Ду ље ву осо би ту па жњу при вла че не у о би ча јен из бор и из глед вла дар ских ин сиг ни ја (цр теж 2). Сте фан Де чан ски и Ду шан оде ве ни су у при лич но крат ке али бо-га то укра ше не цр ве не са ко се са ши ро ким око врат ни ци ма (кон то ма ни ки онима), злат ним пе ри вра хи о ни ма, епи ма
ни-ки ја ма, кру жним на шив ци ма на лак то ви ма и ши ро ком до њом де ко ра тив ном бор ду ром. Опа са ни су укр ште ним ди ја ди ма ма, чи ји су зад њи кра је ви пре ба че ни пре ко де-сни ца обо ји це вла да ра. На гла ва ма кра ље ви но се го тич ке отво ре не кру не с нео бич ним пре пен ду ли ја ма ки ћан ка ма, а у ле вој ру ци и један и други др же при лич но тан кo же-злo. Обу ве ни су у цр ве не чи зме за о бље них вр хо ва, раз-ли чи те од ши ља тих „цар ских“ ци пе ла (τζαγγία срп ски: sa pogy). На тим чи зма ма ис ти чу се злат не ма му зе. Раз-ма тра њу не ких од по бро ја них ин сиг ни ја ва ља ло би овом при ли ком по све ти ти не што ви ше про сто ра.
Укр ште на ди ја ди ма (ло рос), као ин сиг ни ја ан тич-ког по ре кла, у XIV ве ку пред ста вља ла је ана хрон и на дво ро ви ма бал кан ских др жа ва под ути ца јем ви зан тиј ске кул ту ре одав но по ти снут знак вла сти.37 У Ср би ји се она то ком XIV сто ле ћа по че ла ја вља ти на пор тре ти ма Сте фа-на Де чан ског, да би сво ју пу ну по пу лар ност до жи ве ла у вре ме кра ља и ца ра Ду ша на.38 Ис ти ца ње те древ не ин сиг-ни је, за бо ра вље не на вла дар ским дво ро ви ма у су сед ству Ср би је, ни је би ло по сле ди ца нео ба ве ште но сти срп ских кра ље ва и ца ре ва, већ плод из ве сне иде о ло шке тен ден ци-је. У Ср би ји је већ од вре ме на кра ље ва Уро ша I, Дра гу-ти на и на ро чи то Ми лу гу-ти на би ла до бро по зна та и пом но пра ће на ца ри град ска двор ска мо да. С дру ге стра не, ва ља при ме ти ти да су у ви зан тиј ској умет но сти од вај ка да, па и у XIV ве ку, са укр ште ном ди ја ди мом при ка зи ва ни ка-ко древ ни све ти те љи вла да ри та ка-ко и лич но сти ан тич ке ми то ло ги је и исто ри је.39 Сто га је ве о ма ве ро ват но да су укр ште ну ди ја ди му Сте фан Де чан ски и Ду шан, по пут сво јих су вре ме ни ка, схва та ли као пра ста ро обе леж је вла сти и да су до та квог с та но ви шта мо гли до ћи нај пре при ли ком свог сед мо го ди шњег бо рав ка у Ца ри гра ду (1314–1320). Они су у Кон стан ти но вом гра ду упо зна ли он да шњи двор ски це ре мо ни јал, али су се мо ра ли су сре-сти и с та да мно го број ним пор тре ти ма древ них ви за нтиј-ских ца ре ва на ко ји ма се ис ти ца ла укр ште на ди ја ди ма.40 Као нај су ге стив ни ји мо дел, ма да не и је ди ни, по слу жио им је, сва ка ко, све ти цар Кон стан тин. Због то га се чи ни ка ко је укр ште на ди ја ди ма тре ба ло у ви зу ел ној фор ми да ука же на ве зу срп ских вла да ра са древ ним пра во слав ним ца ре ви ма и да на из ве стан на чин срп ске су ве ре не из дво-ји од су вре ме них вла да ра у су сед ним зе мља ма.41 Слич на по ја ва упо тре бе ана хро них ин сиг ни ја за рад ис ти ца ња по ве за но сти с ра ни јим пра во слав ним ца ре ви ма мо же се уочи ти и на пор тре ти ма „Ве ли ких Ком ни на“, го спо да ра Тра пе зун та. Као вла дари ма ле др жа ве на ју го и сто ку Пон та, ге о граф ски и по ли тич ки пот пу но одво је не од Ср би је, тра пе зунт ски ца ре ви при ка зи ва ни су и у XIV ве-ку са древ ним гло бом (сфе ром) у ру ка ма, а бар у јед ном случају и са укр ште ном ди ја ди мом на гру ди ма.42 Ве ли ка уда ље ност две др жа ве и из ве сне раз ли ке у из бо ру и из-гле ду ин сиг ни ја на пор тре ти ма срп ских и тра пе зунт ских
35 Р. Ми хаљ чић, Вла дар ске ти ту ле об ла сних го спо да ра, Бе о град 2001, 37–38. 36Ibi d., 38.
37 Вој во дић, Укр ште на ди ја ди ма и „то ра ки он“, 257–259. 38Ibi d., 259–264.
39Ibi d., 268. 40Ibi d.
41Ibi d, 269–272.
42 Cf. ibi d., 270, н. 106 (са ста ри јом ли те ра ту ром); L. Gal lag her, The
Ini-Цртеж 4. Краљ Стефан Душан, детаљ вла да ра на во де на за кљу чак да ана лог на ин сиг но ло шка
ре ше ња на дво ро ви ма у Ср би ји и Тра пе зун ту ни су би ла по сле ди ца не по сред них ме ђу соб них ути ца ја. Слич но сти су из ви ра ле, с јед не стра не, из исто вет них иде о ло шких и кул тур них осно ва, пре у зе тих од не ка да моћ не Ви зан ти је, и, с дру ге, из ри ва ли те та Не ма њи ћа и „Ве ли ких Ком ни-на“ пре ма Па ле о ло зи ма.
Из глед по ма ло схе ма ти зо ва но при ка за не укр ште не ди ја ди ме на гру ди ма дво ји це кра ље ва у Ду ље ву (сли ка 1, цр те жи 2, 4) от кри ва об ли ке ове ин сиг ни је уоби ча је не за мо ну мен тал не пор тре те срп ских вла да ра у XIV ве ку. Про тив но пра ви ли ма ње ног опа си ва ња, ди ја ди ма је на тим пор тре ти ма обра зо ва ла укр сни цу у об ли ку сло ва X (сли ка 3), раз ли ку ју ћи се та ко од кла сич не укр ште не ди-ја ди ме по зна те са мно го број них пор тре та ви зан тиј ских ца ре ва.43 У пи та њу, ме ђу тим, ни је не ки ино ви ра ни тип ин сиг ни је. „Но в об лик“ овог вла дар ског зна ка био је по сле ди ца не схва та ња сли ка ра и де фор ма ци је из гле да кла сич не укр ште не ди ја ди ме ко ја је то ком XII ве ка би ла го то во пот пу но по ти сну та са ви зан тиј ског дво ра. По ме ну-те де фор ма ци је ну-те инсигније мо гу се пра ти ти у цр кве ној умет но сти пра во слав них упра во не где од кра ја XII ве ка, али је тек у пр вој по ло ви ни XIV ве ка на пред ста ва ма све тих ар хан ђе ла и вла да ра све ти те ља, од но сно не ких па ган ских ца ре ва, ди ја ди ма с укр сни цом у об ли ку сло ва X по ста ла ши ро ко при хва ће на фор ма ин сиг ни је.44 Сто га је са свим из ве сно да је нео бич ан об лик укр ште не ди ја ди-ме срп ских вла да ра до спео на пор тре те из оно вре ди-ме не цр кве не умет но сти ис кљу чи во као по сле ди ца кон вен ци је у при ка зи ва њу. Да је ду љев ски сли кар, ко ји и сам при хва-та по ме ну те кон вен ци је, до не кле ипак по зна вао из глед и на чин но ше ња ове ин сиг ни је, го во ри нам је дан на о ко небитан и је два уоч љив де таљ. У пи та њу је ла нац ко ји се пру жао дуж уну тра шње стра не зад њег де ла ло ро са Сте фа на Де чан ског, пре ба че ног пре ко вла да ре ве де сни це (сли ка 1, цр теж 2). Тај ла нац је слу жио лак шем но ше њу „ви се ћег“ кра ја ди ја ди ме и ру ко ва њу њиме.45
Отво ре не кру не го тич ког ти па при ка за не на гла-ва ма на ших ста рих вла да ра, рас ко шне у об ли ци ма и укра-су, да нас су ве о ма оште ће не, али се њи хов из глед мо же при лич но ја сно ре кон стру и са ти (цр те жи 2, 4, 6). Уоча ва се, при том, да су се оне ме ђу соб но раз ли ко ва ле са мо у не ким сит ни јим појединостима, као што су си лу е те цве то-ли ких укра са на вр ху и за вр ше ци пре пен ду то-ли ја ки ћан ки. У струч ној ли те ра ту ри из не та је тврд ња да те кру не „уно-се за бу ну“, јер „оне не при па да ју ти пу вла дар ских кру на ви зан тиј ског, па ни ти пу кру на срп ских мо нар ха то га до-ба“.46 Из та кве тврд ње, са мо де ли мич но тач не, из ве ден је за кљу чак да су се по ме ну те кру не, „об ли ком и укра сом бли же кру на ма за пад но е вроп ских зе ма ља“, ја ви ле на пор-тре ти ма Сте фа на Де чан ског и Ду ша на под ути ца ји ма са За па да.47 Њих је, наводно, „оту да при хва тио при мор ски мај стор за ко јег је ова кав тип кру не био љеп ши, мо дер ни-ји и прак тич ни ни-ји од за тво ре ног ти па кру не“.48
На рав но, са свим је ја сно да опи са не отво ре не кру-не из Ду ље ва ни су са мо „бли же“ кру на ма за пад но е вр оп-ских и сред њо е вроп оп-ских вла да ра не го им у пот пу но сти од го ва ра ју. Отво ре не кру не раз ли чи тих об ли ка, па и оне гот ски сти ли зо ва не, ме ђу тим, не пред ста вља ју ни ка кву рет кост на портретима срп ских су ве ре на. Та кве кру не на ро чи то че сто се ја вља ју на мо не тар ним представама
ti al Мi ni a tu re, 16 (1979), 170–191, fi g. 1; М. Кам пу
ри--Бам бу ку, „ “ήές
!" in: !#$
% &$ή'ί" Солун 2001, 120, () 1.
43 Вој во дић, Пор тре ти вла да ра, цр кве них до сто јан стве ни ка и пле
ми-ћа, 289–291. Пра вил ни је опа са ну ди ја ди му сре ће мо на вла дар ским пред ста ва ма са срп ског сред њо ве ков ног нов ца и пе ча та, ка кав је онај с хи лан дра ске по ве ље бр. 144/146 (Вој во дић, Укр ште на ди ја ди ма и „то ра ки он“, 262, сл. 15). Тај пе чат пр ви је при пи сао кра љу Ду ша ну Д. Ко раћ, По ве ља кра ља Сте фа на Ду ша на ма на сти ру Све те Бо го ро ди це у Те то ву, ЗР ВИ 23 (1984), 147–148.
44 Вој во дић, Пор тре ти вла да ра, цр кве них до сто јан стве ни ка и пле
ми-ћа, 291–292.
45 Ра дој чић, Пор тре ти,83, н. 54. 46 Ра и че вић, Ма на стир Ду ље во,133. 47Ibi d.
