220
Žarko Paić
TEHNO-SCIENTIA SEXUALIS:
ŠTO NAKON
POVIJESTI SEKSUALNOSTI
?
Sažetak
Na je aàjeàčla kaàp eispitatiàkakoàiàzaštoàFou aultàdolaziàdoàk itikeà ode ogsu jektaàpolazećiàodà idejeàdaàseàpolitikaàtijelaàupisujeàuàod oseàpo ijes ihàsklopo aà oćiàodàantike do suvremenog doba.
I aàliàtoà it eàposljedi eàiàzaàk ajàp os jetiteljskeàiluzijeàoà ap edo a juàuàs ijestiàoàslo odi,àšto,àkakoà
znamo, či iàte eljàHegelo eàspekulati eàdijalektikeàpo ijesti,à udućiàdaàjeàos o aàhipotezaàPo ijestià
seksualnosti s onu stranu diskursa racionalizma i represivne desu li a ijeà kapitalističkogà po etka?
Ako je ova hipoteza ispravna u realitetu, tada se kulturne razlike u povijesno-epohalnom smislu
iz eđuà a tike,à s ed jegà ijekaà ià ode ostià aà )apaduà pokazujuà sa oà kaoà azlike u tehnologiji
seksualnosti i estetici egzistencije, odnosno uà sh aća juslo odeà ià želje,à aà azlikeà iz eđuà )apadaà
i jego aà D ugogà tz .à ezapad jačkeà kultu eà I dije, Afrike, Japana, Kine) postaju samo razlike
u odnosu na Isto (tehnologije seksualnosti u ošt uà fo i ,à alià eà ià oguć ostià o ogà
što Zapadu ožeà itiàalte ati o .àD ugi à iječi a,àakoà)apadàjedi iài aàidejuàlju a iàiàseksual osti,à
štoào daàp eostajeàodàIstokaàda as?àUàp eda a ju໓eksual ostàià oć« iz 1978. u Tokyju Foucault je
pokazao da povijesno-ge ealogijskià azlikaàuà azu ije a juàtijelaàuàa ti iàiàk šća st u,àpa adoksal o,à
ijeà azlikaàiz eđuàekstatič ostiàiàaskeze,ago aàiàago ije,àslo odeàiàpoko osti,à egoà azlikaàiz eđuà
dva tipa discipline u povijesti odnosa spram seksualnosti. Ukratko, u tekstu se postavlja pitanje o
k ajuà po ijestià seksual ostià uà dispoziti uà oćià o eà teh ologijeà kojaà po išta aà d ušt e eà ià kultu eà azlikeà ti eà štoà ihà s odià aà »stilo eà ži ota«, a umjesto » oći« sa oà tijeloà kaoà iopolitičkaà
konstrukcija tehno-znanosti (tehno-s ie tiaà se ualis à postajeà o aà oćà kojaà eguli aà od oseà
iz eđuljudià uà d ušt i aà ko t oleà da as.à Nijeà lià p o le à čita eà ko st uk ijeà Fou aulto eà
221
ge ealogije/episte ologijeà oćià uà to eàštoà jeà po ijestà seksual ostià zap a o oždaà tek sredstvo za
drugu svrhu - iopolitikuàkaoàteh ologijuàko t oleàsa ogàži ota?
Ključ e riječi:seksual ost,àteh ologija,àdisku s,àdispoziti ,àz a osti,à iopolitika,à oć
1. Uvod1
Štoàjeàs isaoàFou alto aà elikogàist aži ačkogaà adaàoàpo ijestiàdisku zi ihàfo iàz a jaà aà )apadu?àOdgo o à ià ogaoàglasitiàdaàjeà iječàoàpokušajuàp o je eàpe spekti eà azu ije a jaà po ijestiàkaoàtak e.à“ akaàp o je aàpe spekti eàistodo oàot a aàpita jeàoà ači uà išlje ja
po ijesti.à “à asta ko à po ijes ihà z a ostià istodo oà seà uà .à stoljećuà učvrstila ideja
ode osti.àOtadaà eàs jedoči oàtekà azg ad jiàs ihàdosadaš jihà astoja jaàdaàseàpo ijestà
razmatra ozbiljenjem tajnog plana »Velikog Drugoga«.à No,à toà ijedià ià zaà oslo ođe jeà odà
za ludaàià ez a jaàs ihàp ethod ihàepohaà aàputuàdoàsadaš josti. Foucaultu se utoliko ne
ožeàp ipisatiàsa oàoz akaà»filozofa povijesti«d ugogàs je aàiàd ukčijeào ije ta ije.àRazlogà
ležià uà to eà štoà jego aà etodaà a heologijeà z a jaà ià ge ealogijeà oći,à p aà ià d ugaà fazaà jego aà išlje ja,àzado i ajuà az ješe jeàuàko ač oj,àkas ojàfaziàkojuào ilježa ajuàz a e itaà
predavanja na College de Franceu sredinom 1970-ihà ià početko à -ih godina. Tada se
ko ač oàuo ličujeàzadatakà isao ogaàp ojektaàhermeneutike subjekta Paić,à : -345).
Razumjeti, dakle, nakanu arheologijsko-ge ealogijskogaà ist aži a jaà tijelaà kaoà dispoziti aà
oćiàuàPovijesti seksualnosti pretpostavlja otvaranje rasprave o pojmu povijesti. S onu stranu
etafizičkogaà sh aća jaà )apadaà izà idejeà općeà po ijestià astajeà o oà do aà ko ti ge ije.à Mik ofizikaà oćià»male povijesti«iziskujeàd ukčijeàsh aća jeàidejeà ode osti.àPa adoksàjeàuà
to eà štoà idejaà po ijestià eà ožeà postojatià ezà u i e zal ogaà zahtje aà zaà isti o ,à aà azg ad jaàteàidejeà už oàu odiàuàig uàpoj o eàd ušt e ogàiàkultu al ogaàko st ukti iz a.à
Drugim iječi a,à o oà štoà Fou aultà azi aà hete ologijo à ià hete otopijo à po ijestià sa oà jeà
1 Tekstà astaoà ako à ok uglogaà stolaà od ža ogaà .à s i jaà .à godi eà uà ok i uà .à “u e si eà Festi alaà uà
222
u uta jaà k itikaà jezi eà us je e ostià aà a io al ostà ià oćà )apada.à Taà d aà poj aà či eà političkuà st ategijuà z a ja/ oćià uà ode osti.à ákoà jeà to eà tako,à tadaà seà suoča a oà sà
nastoja je à adilaže jaà filozofijeà po ijestià izà he e eutičkogaà stajališta,à aà istoà ijedià ià zaà
strukturalizam (Dreyfus i Rabinow, 1982:16-43).à Po ijestà ijeà sa oà azotk ićeà »krvi, suza i
sperme« uà p o esuà su jekti i a jaà zapad jačkogaà čo jeka.à Toà jeà po ajp ijeà o aà političkaà
o tologijaà djelo a jaà uà sadaš josti.à Njezi à seà zadatakà s odià aà k itikuà u a.à Izà togaà slijedià už ostà p eok eta jaà te elj ihà poj o aà p os jetiteljst aà poputà ap etka,à z a osti,à teh ologije,àd ušt a.
Možeà lià seà uopćeà pisatià iloà kak aà alte ati aà po ijestà )apadaà polazećià odà idejeà az ješte ogaà su jekta?à Odà p ek et ogaà djelaàRiječià ià st a i za Foucaulta subjektom se naziva igra transcendentalnoga i empirijskoga dvojnika. Zadatak moderne episteme svodi se
na izgradnju subjekta. U 19. stoljećuà o aà seà sa alaà okoà poj aà ada,à ži otaà ià jezika.à
Nasta ko à t ià te elj eà z a ostià kaoà štoà suà eko o ija,à iologijaà ià li g istikaà astupiloà jeà
doba »k ajaà čo jeka« Fou ault,à .à Na a o,à tekà kadà i a oà oguć ostà u idaà uà
Fou aulto à poja à su jektaà ože oà govoriti o dosegu alternativne povijesti Zapada.
Raz id i à seà či ià daà jeà po ijestà oà kojojà seà go o ià uàPovijesti seksualnosti slože oà tka jeà
Fou alto aà isao ogaàputa.à“eksual ostà ije,àdakle,à eštoàiz a jsko.àáliàistoàtakoà ijeà ià ištaà
rubno. Posve suprotno, povijest u pojmu seksualnosti pokazuje da se ideja subjekta mora
razumjeti dvojako:
àkaoà ači àko stitu ijeà išlje jaàuàod akuàodàp i od ihàiàhu a ističkihàz a ostiàuà jiho uàpo ijes o eà az itkuàdoà ladajućegaàdisku saà ode osti;à
(2) kao prevladavanje racionalnosti subjekta u njegovu udvajanju iz
transcendentalnog u empirijskoga dvojnika.
“u jektàse,àdakle,àod eđujeàpo ijes o àt o o àp o esaàsu jekti i a ja.àBezàtogaàs eàostajeà slijepo à pjego à o jeko ječe jaàp i ode.à Kakoà jeà toà Fou aultà : à iz ičitoà aglasioàuà jed o àp eda a juà aà“ eučilištuàuàTok juà .àgodi eà aslo lje o ໓eksual ostàià oć«,
223
U svojem radu o Povijesti seksualnosti želioà sa à apisatià up a oà po ijestà z a ostià oà
seksualnosti, te scientia sexualis,àalià eàoàto e,àdaà ude àp e iza ,àuàče uàseàsastojeà
njezini razni pojmovi, teorije i tvrdnje – toà ià ilaà zadaćaà p a eà e iklopedije.à
Posta lja à pita je,à eđuti ,à zaštoà suà zapad jačkaà d ušt aà ili,à daà kaže à eu opskaà d ušt a,ài alaàpot e uàzaàz a ošćuàoàseksual ostiàiliàizàkojihàseà azlogaàtijeko àtolikoà pu oà stoljećaà s eà doà da asà pokuša aà st o itià jed aà z a ostà oà seksual osti.à D ugi à iječi a,àzaštoà iàEu oplja iàželi oàiàstoljeći aàs oàželjeliàz atiàisti uàoà ašojàspol ostià
umjesto daài te zi i a oàužitak?
Kadaàseà azložeà a ede iàpoj o iàuào tologijskeàok i eàzapad jačkeà etafizike,àtadaà iàseà
moglo kazati da Foucault zapravo postavlja pitanje o razlozima prevage teorijskoga (uma)
adàp aktič i à tijelo àuàko st uk ijiàpo ijestiàd ušt e ihàod osa.àUàd ugo eào atuàtoàjeà pita jeà oà azlozi aà zaštoà išlje jeà uà fo ià z a st e ogaà z a jaà postajeà jedi ià legiti ià disku sà ode ostià s ijeta,à aà zaštoà seà tijeloà uà es odlji ostià užitkaà s at aà o jekto à z a st e eà ko st uk ijeà ià ist aži a jaà »druge prirode« samoga tijela? Nije li Foucaultova
počet aàhipotezaàoàk ajuàčo jeka uà adu,àži otuàiàjezikuà eko o iji-biologiji-li g isti i à eštoà
ogoà išeàodàk itikeàhipotezeàoà ep esi osti,àkoja,àpak,àstojiàuàte eljuàp os jetiteljskogaà
projekta kako psihoanalize tako i marksizma? Mislim da je ona ponajprije dijagnoza nastanka
posthumanoga stanja aàk ajuàpo ijesti.àU jestoà adaà aàužitkuàtijelaàs eàsadaàs je aàsp a à
teh oz a st e eàko st uk ijeàčistogaà išlje jaà ezàtijela.àPokušatàću,àdakle,àpokazatiàda se
seksual ostàkaoàa alitičkaàko st uk ijaàz a ostiàoàspol ostià aà)apaduàuàod osuà aàp aksuàilià u ijećeàlju a iàkaoài te zi i a jaàužitkaà aàIstokuàda asà eàpoja ljujuà iàuàkak o ào zo juà
kulturnih razlika uzrokovanih povijesnim razlozima. Naprotiv, riječà jeà oà jed o à teà isto à
ači uà azu ije a jaà tijelaà u uta à eoli e al eà iopolitičkeà p oduk ijeà glo al ogaà kapitaliz a.à O aà posta kaà p oizlazià izà itià postst uktu aliz a.à Nai e,à De idaà uà tu ače juà disku saàhu a ističkihàz a ostià aàte eljuàL -Straussovaào jaš je jaàkakoàpa tikula ostà
224
Naposljetku,à čita à Fou aulto à p ojekt izgradnje subjekta kao »brige za sebe« na ishodu
ode ostiàpo atko àuàstoičkià odelàestetikeàegziste ijeàpo ijes o-epohalnim kretanjem od problematike »puti« (chair) preko »seksa« do »seksualnosti« samo je drugi put ili drugi
početakà išlje ja.à“jeti oàseàdaàjeàtoà ilaà aka aàHeidegge aàposlijeàzadaćeàp e olije a jaà
metafizike subjektivnosti (npr. Milchman i Rosenberg, 2003; Sluga, 2005; Babich, 2009;
Han-Pile, 2010).àNa a o,àte elj aàjeà azlikaàuàto eàštoàFou aultàpolaziàodàpolitikeàdjelo a ja.àIz
slo odeàodlukeàp oizlaziàdogađajà adilaže jaàu aàiàželje.àHeidegge ,à ap oti ,às at aàs akoà oži lja a jeàsu jektaàpado àuà etafizičkoàok iljeà lada i eàsu jekti osti.à)aàHeidegge aàseà stogaà d ušt oà poja ljujeà ezultato à ode eàteh ike.à Fou aultà od eđuje d ušt oà sklopo à od osaà oćiàiz eđuàdis ipli eàià adzo aà adàtijelo .àPolitikaàkaoàteh ologijaàži otaàot a aà utolikoàpita jeàoàs isluàtijelaàiz a à jego aàs ođe jaà aàteh o-znanstveni objekt diskursa.
No,àistoàtakoàtoàseàz i aàiz a às ođe jaà aàdispoziti à oćiàkaoàsu jektàkoji àseàljudskoàtijeloà poja ljujeàuàfo ià io oćiàizlože oà aàdispozi ijiàzaàd ugeàs he.àNiàzapad jačkaà a io al ostà s he,àaà itiàistoč jačkaà ud ostàužitkaà išeà eàod eđujuàtijeloàuà jego ojàt a sfo a ijiàuà u jet iàu àiàu jet iàži otà(A-intelligence i A-life). Tijelo-bez-povijesti gubi svoju seksualnost
kaoà štoà po ijestà gu ià s ojeà eha iz eà ep esije.à “ eà seà toà z i aà uà do aà kadaà u jestoà slo odeà oćàuàfo iàisti e-o-ži otuàp esud oàod eđujeàg a i eàužitkaàià jego eàt a sg esijeà
uà d ušt i aà ko t ole.à Jeà lià Fou aulto aà dijag ostičkaà k itikaà po ijestià )apadaà sa oà d ugaà e zijaàp os jetiteljst aà ezà lada i eàposljed jegaà azlogaàiàs heàsu jektaàz a ja?àMožeàlià uopćeà »briga za sebe« itià odelo à etičko-estetskeà egziste ijeà akoà užitakà uà eđuigri
e otikeà ià z a ostià oà seksual ostià išeà ijeà eštoà iz eđu,à ećà seà poja ljujeà zahtje o à »asketskoga hedonizma« informacijske ekonomije u globalnome kapitalizmu danas?
2. Od simbolike »krvi« do analitike seksualnosti
Uà ećà spo e uto à p eda a juà izà .à godi eà uà Tok juà upadaà uà očià d ost ukaà a je aà Fou aulto eà a heologijeà z a jaà ià ge ealogijeà oćià o ogaà su jektaà sa o azu ije a jaà
seksualnosti na Zapadu. S jedne se strane radi o kritici psihoanalize, a s druge o kritici
p os jetiteljst aàkaoàjezg eà išlje jaàoàd ušt e o àoslo ođe juàčo jeka.àUàče uàjeà o ostà
225
F a kfu tskeàškoleàádo aàiàHo khei e aàteàMa usea?àUào aàslučajaàs jedoči oàoàdisku suà
emancipacije. Freud utemeljuje z a st e ià disku sà oà seksual osti.à Nji eà jeà želioà s ušitià
e azu ije a jeà željeà uà su jektaà kaoà pojedi a.à ádo oà ià Ho khei e à uà Dijalektici prosvjetiteljstva te Marcuse u Erosu i civilizaciji pokazuju, pak, da je prosvjetiteljski projekt
u eà t o eà d ušt aà došaoà doà s ojihà g a i aà ako à p e lastià teh ikeà ià i st u e tal ogaà
uma (McCarthy, 1990:437-469).à Željaà jeà už oà podči je aà eha iz i aà d ušt e eà
represije. Zbog toga se sklanja u okrilje kulture kao slobode. U desublimiranom
kapitalističko eà po etkuà tehno-z a ostià ià adaà željaà seà susta oà deg adi aà aà jefti oà
zado oljst o.àUà aste eće juàodà adaàužitakàpostajeài dust ijo àseksual osti.à)aàFou aultaàsuà to,àdakako,àod eđujućiàdisku siàk itike.à“ eào oà ijediàkakoàzaà ode eàz a ostiàoàd ušt uàià
pojedincu, tako i za diskurse emancipacije. Njegova kritika hipoteze o represivnosti polazi
stogaà odà eupit ogaà pod ga a jaà seksual ostià uà .à stoljećuà zahtje i aà i dust ijskogaà
kapitalizma.
D ušt e iàst ojàkapitaliz aà astojià eguli atiàtijeloàsà jego o àslo odo àželje.àNo eàteh ikeà
discipline stvaraju pritom pretpostavke za suptilne oblike kontrole. Posebno se to odnosi na
izum Benthamova Pantoptikona. Nadziranje tijela u procesu rada ili u institucijama poput
ol i aàiàzat o aào ogućujeàp i idàp ozi ostià oći. Kako u tom sklopu funkcioniraju odnosi
posluš ostiàiàpoko ostiàdispoziti uàauto ita eà oći? Dakako,àtaka àtipà oćià ijeào ajàkojià p oizlaziàizàpolitičkeà oćiàli e al o-de ok atskeàd ža e.àPos ijediàjeàd ugaà staàlegiti osti.à
Foucault je u svojoj tipologijiàod eđujeàpoj o i aà ik ofizike.àO aàjeàus je e aà aà etodeà
o i a jaà ià etičkogaà su jekti i a jaà za a eà ià kaz e.à Takoà astajeà »normalizacija«
d ušt e ihàod osaàpodči ja a ja.àNo,àseksual ostàodà .àstoljećaàsàuspo o àkapitaliz aà ijeà išeàuàz akuàoslo ođe jaàodà ep esi ogaàapa ataàd ža eàiàdis ipli a ogaàd ušt aà adzo a.à O oàštoàseàdogađaàp edsta ljaà azadakàuàod osuà aà .àstoljeće.àápo ijaàseàsastojiàuàto eà štoà ikto ija skià o alàiàdis ipli aàs odeàseksual ostà aàpoko a a jeà ač i àduž osti a.àNa
226
pod ijetloàuàte elji aàkas eàa tike.àK šća st oàgaà asljeđuje,àp eo likujućiàsusta àza a aàià kaz ià adà eo uzda i àtijelo àuà lastiteàdis ipli a eàuzuse.à)aštoàgo o i oàoàapo iji?àČi ià se,à ai e,à sa o azu lji i à daà kapitaliza à poči aà aà kultuànapretka. U predavanjima o
iopoliti ià ià u ijećuà lada jaà gou e e talit ) Foucault (2004) je doveo u tijesnu vezu ideju korporativne ekonomije globalnoga kapitalizma i procvat tehno-z a osti.à“a àži otàkaoà
događajà političkeà a tikula ijeà oćià či ià te elj nove ideje kapitala (Foucault, 2004; usp. i Lemke, 2001).à No,à o oà štoà jeà e az ješi oà pokazujeà seà ećà uà . stoljećuà uà Ma o i à
a aliza aà kapitaliz a.àRadià seàoà d ušt e i àp otu ječ osti aà iz eđuàp oiz od ihà s agaà ià
odnosa u proizvodnji. Znanosti i tehnologijeà ije jajuàd ušt o.àO oàse,àpak,àk ećeàuàs je uà
total ogaà a io alizi a jaà ži ota.à Tjeles ostà se,à eđuti ,à eà oslo ađaà stegaà k šća skeà dokt i eà askezeà ià spasa.à U jestoà toga,à dis ipli aà ià adzo à adà seksual ošćuà postajeà o oà pod učjeà ep esije.à Budućià daà o aà išeà eà dolazià iz a aà ià iz ut a,à očitoà jeà daà seà adià oà
o o eàtipuàod osaàiz eđuà oćiàiàtijela.à
D ušt oà seà eà poja ljujeà su jekto ,à aà pojedi a à o jekto à seksual osti.à U jestoà tak eà ploš eàdijalektikeàFou aultàt diàdaàteo ijskoàz a jeàoàseksual ostiàuàzapad jačkojàkultu iàodà .à stoljećaà postajeà s ije tističko.à Ià zatoà seà u jestoà za a aà ià askezeà ot a aà oguć ostà pukoti eàuàpoj uàdisko ti uitetaàpo ijestiàseksual osti.àNaàte eljuàist aži a jaàf a uskogaà po jes iča aà a tikeà Paulaà Va ea,à uàPovijesti seksualnosti posta ljajuà seà sljedećià sklopo ià
posta ki.à Iakoà jeà k šća st oà asup otà g čkogà slo od ogaà od osaà sp a à tjeles ostià uà s i à
aspektima od onanije do homoseksualizma, od tradicionalnoga braka do veze zrelih
uška a aà sà dječa i a,à u eloà st ogaà p a ilaà o oga ije,à aà seksà og a ičiloà aà az oža a je,à postojià ipakà eštoà štoà do odià uà pita jeà o uà li ea uà she uà ap etka
-azatka.àRiječàjeàoàto eàdaàjeàk šća st oàuà apaduà aàseksual ostàkaoàzlo,àaàuàod ed iàtijelaà kaoà s edištaà poj aà isko skogaà g ijeha,à sa oà asta akà politikeà tijelaà stoičkeà školeà i skeà a tike.à Fou aultà o o à hipotezo à pokazujeà eštoà zapa jujuće.à Nijeà k šća st oà tekà iz o à
povijesnoga nazatka u odnosu na slobodu tjelesnoga iskazivanja spolnosti. Ono je nastanak
povijesne kulture discipliniranjaà ià o uzda a jaà ago skeà st uktu eà čo jeka.à Razlogà štoà seà
227
tehnika obuzdavanja tijela i u kasnome kapitalizmu, te se povezuje s hibridnim new age
teh ika aàistoč jačkeàsa odis ipli e,àležiàuàto eàštoàjeào oàsa še aà etodaàhedo iz aàià askeze.à “pojà espoji ogaà ožeà djelo atià čakà ià utilita o.à Naà ti à seà os o a aà az ijaà eoli e al ià po edakà a io alizi a jaà željeà uà so iologijskojà teo ijià a io al ogaà iz o aà
(rational choice theory.à Ra io al ostà ode ogaà d ušt aà p etposta ljaà odst a je jeà
asip ostià ià eo uzda eà sklo ostià užitku.à Napo a à adà ià dis ipli aà suà a io al oà od eđe ià »svrhom bez svrhe«–p ofito à aàt žištu.à“ eàpostajeà a io al oào ga izi a o.àáàtoàz ačiàda
seà seksual ostà eà ožeà s estià aà oj ostà pat ija hal eà o itelji.à Istoà takoà o aà eà ožeà
djelovati u razaranju monogamne obitelji radikalnom individualizacijom spolnosti bez
ko t oleàposljedi aàzaàuči ko itostàko po ati ogaàkapitaliz aàfluid ostiàià o il ostià eža.
Kakoàk šća st oàst a aàko p o isàsaàs jeto i àpo etko à ode ogaàži ota?àFou aultàćeà ećià daà p elazakà odà si olikeà ià istikeà »krvi« aà a alitikuà seksual ostià oz ača aà ujed oà ià
d uguàfo uàdjelo a jaà oći.àU jestoàzako aàkaoà»prirode« na djelu su raznolike norme u
formi »kulture«.à Razlogà ko p o isaà ležià uà to eà štoà k šća st oà odà sa ogaà početkaà
o uh aćaà idejuà lju a ià kaoà te eljaà zajed i eà agape) i ideju emancipacije pojedinca u
oguć ostià d ugogaà početkaà metanoia.à )ajed i aà o eća aà spas,à djelujućià sà po oćuà
eha iz aàkaz eàzaà eposluš eà Zakon). A pojedinac ima na raspolaganju slobodu izbora
iz eđuà do aà ià zlaà idejaà spasa .à Iakoà seà Fou aultà kaoà ià Deleuzeà az aču a aà sà asljeđe à hegelo skeàdijalektikeàià jego i à ačelo à adaà ega ijeà Aufhebung), povijest seksualnosti
p edsta ljaà az ješe jeàzago etkeàzaštoàjeàkultu aàza a eàpute aàužitkaà aà)apaduàpostalaà
svjetsko-po ijes i à dispoziti o à oći.à Ključà ješe jaà zago etkeà p edsta ljaà up a oà
k šća st o.àO oà ijeàtekà o oteističkaà eligija.à“àk šća stvom se istodobno povijest Zapada
k ećeà uà s je uà li ea ogaà az itka,à asta kaà o ihà d ušt e ihà od osaà posluš osti,à kultaà oso eàiàst ogeàza a eàužitka.àKapitaliza à ijeàtekào oàštoàMa àWe e à p .à àoz ača aà duho à askezeà uà zahtje uà zaà pos e aš ji à p odukti iz o .à Radià se,à što iše,à oà poj uà
duhovno-političkeà oćià lada i e.à Kas ià Fou aultà toà azi aà dispoziti o à lada jaà
228
Vladanje (go e e talit àseàod osià aà a io alizi a jeàpojedi aàu uta àd ušt aàiàd ža e.à
Vidlji oà jeà daà seà poja à jošà u ijekà p i je jujeà aà ode uà su e e ostà a ije-d ža e.à
“a oko t olo à tijelaà pokazujeà seà daà toà ijeà tekà z ačajko à duho eà oćià o uzda a jaà ago aà ià st astià uà s huà postiza jaà aksi u aà ži ot ihà s agaà uà od osuà sà D ugi a.à
Unuta jaàdis ipli aàiz odiàseà asta ko àsilaàz a ostiàiàteh ike,àaliàià etoda aàsuzd ža ostià
odàpokazi a jaàosjećaja.à)ah aljujućiàto e,às ijestàpojedi aàuàzajed i ià astojiàpod ijetiàs eà ep a de.àToàsežeàodàeko o skogaàiz a lji a jaàkaoà»p i od e«àposljedice ljudske povijesti
doà »d ušt e ih«à od osaà do i a ijeà ià lada i eà adà D ugi .à Nasta akà ode eà su jekti ostià oz ača a,à dakle,à usposta uà o ihàtehnologija sepstva (ispovijesti, treninzi volje, askeza) (Foucault, 1988). Ali subjekt se za Foucaulta ne raz ijaà sa oà uà etafizički à
dis ipli a aàstje a jaàsa os ijesti.àO àjeà e askidi oàpo eza àsàa tikula ijo à oćiàuàd ža ià politi i à ià d ušt uà eko o iji .à Uà kas i à Fou aulto i à spisi aà ià p eda a ji aà sh aća jeà
moderne subjektivnosti nadilazi disciplinu. Sada jeà aglasakà aàod osuàiz eđuàteh ologijaà
sepstva i dominacije. Samo znanje postaje sklop subjekta povijesnoga ovladavanja
p ed eti aà filozofije,à u jet ostià ià politike.à Većà jeà odatleà jas oà daà Fou aultà u odià uà ig uà slože ijià poja à ideologije.à Uk atko,à sà o uà st a uà dijalektikeà oslo ađa jaà odà ep esijeà aljaà t agatià zaà od oso à s ijestià ià itka.à ) a je/ oćà postajeà dispoziti à d ušt e eà ko stela ijeà s aga.àMoćàd ušt e ihàod osaàuàfo ià ječ ihàzako a,àp i odeàiàpo etkaàkoji àseàkapitaliza à služiàuàos aja juà)e ljeeko o ski às edst i aàiàpolitički àli e aliz o àte elj oàjeàpita jeà k itikeà ideologije.à Uà to à pogleduà Fou aulto oà sh aća jeà ideologijeà azlikujeà seà odà a ksističkeà » elikeà p iče«à e a ipa ije,à kojaà s ojeà pod ijetloà i aà jošà uà p os jetiteljst u.à
Kritika, disku sà ià dispoziti à oćià oz ača ajuà putà iz a à at i eà p os jetiteljst aà Ra i o ,à
;àPaić,à : -345).
Moguć ostà p o je eà ljudskeà »sudbine«,à eđuti ,à eà oz ača aà ià putà uà adikal uà
eks e t ič ostà slo ode.à P ijeà ià seà toà ogloà az atià odlasko à uà sigu o okrilje nove
229
slože eà ig eà t a sg esijeà ià o ihà za a a.à Razlogà z ogà čegaà jeà á e ikaà kaoà ze ljaà je odostoj eàde ok atskeàkultu eà astalaà aàte elji aàp otesta tskeàetikeàst ahaàodàBožjeà kaz eàzaà asip ostàiàdekade ijuàu ijekàjeàià asadišteà eligijskih fundamentalizama. Kada to
i a oàuà idu,à ijeàteškoào jas itiàzaštoàje,àp i je i e,àe a đeoskiàp opo jed ikàiàcelebrity -figura fundamentalizma u SAD-u,àJe àFal ellàte o ističkià apadàál-Qae'de na New York 11.
rujna 2001. godine nazvao odmazdom protiv amoralne dekadencije Amerike koju predvode
zago o i ià p a aà ho oseksuala aà ià ultikultu aliz a.à á e ikaà je,à ai e,à d ušt oà postsekula eà de ok a ije,à alià ià ishodišteà apokaliptičko-utopijskihà kulto aà zajed ičkogaà
tijela.àO oàseài di idualizi aàž t o odricanja od zajednice i vjerom u napredak. Kao u poeziji
WaltaàWhit a a,àseksual ostàjestàutolikoàslo od aàukolikoàjeàd ušt oàuàs ojojàho oge ostià ezultato à jed akostià ià p a ed ostià uà azdio ià zajed ičkogaà tijela.à Pat ija hal ià po edakà ià
viktorijanski mo alà po ezujuà stogaà klas oà odijelje eà d ušt e eà skupi e.à Događajà jeà toà
pos e aš jeà ep ed idlji ostià tijelaà uà ode o eà d ušt uà adzo aà ià ko t ole.à Uk atko,à
Foucault pokazuje da je povijesna shema seksualnosti na Zapadu ona koja odgovara pisanju
»velike povijesti« idejaàkaoàštoàsuàu ,à ad,àz a je.àPo ijestàuàto à azu ije a juàuàs oje à
etafizičko eàz ače ju,à iloào oàteologijskoàiliàsekula o,àjestàs ho itaàdjelat ostà az itkaà čo ječa st a.àOdàg čko-rimske antike preko srednjega i novoga vijeka do modernih vremena
odig a aàseàt agič aàd a aàtjeles osti.à“eksual ostàseàp e aàto à odeluàod ijaà aàsljedećià ači .à
Uà g čkojà ià i skojà a ti ià aà djeluà jeà disku sà u ijećaà e otikeà ià kultaà tijela.à “ ed jià ijekà sà k šća st o à za a jujeà seksual ostà ià užitakà uà i eà duhovne istine onostranosti. Moderno
do aàuàs oje àklasič o eàià e esa s o eà ači uàegziste ijeàp euzi aàk šća skuà o al uà za a uàtjeles osti.àáliàjošàgaàč šćeàdo odiàdoà o al eàaskezeàs eàdoà .àstoljeća.àNaàk ajuà dolaziàF eudàià .àstoljećeàsàidejo àoslo ođe jaàželjeàodà ep esi ostiàsi oličkogaàpo etka.à Ni aloà slučaj o,à ključà zaà azu ije a jeà ode ostià uà d aà jezi aà ači aà d ušt e o
-kulturalne egzistencije – represivnom i emancipacijskom – jestàk šća st oàsàidejo à ječ eà
p i odeàčo jekaàkaoà od o/spol e razlike. Esencijalizam povijesti, dakle, nije onaj koji negira
230
sveska Povijesti seksualnosti,à gdjeà seà go o ià oà poj uà io oći,à Fou aultà iz odià te elj uà
postavku vlastitaà ist aži a jaà azlikeà iz eđuà »prirode« i »kulture« u razmatranju
seksualnosti. Ako je »priroda«po ijes oàst uktu i a iàdisku sà oćiàk šća st aàuàidejià akaàià
seksaà kaoà ep odukti ostià ste,à štoà oz ača aà istodo oà legiti ostà pat ija hal ogaà
poretka u ideji suverene vladavine nacije-d ža eà uà fo ià o a hijeà ilià epu like,à o daà seà
o atà o ogà sh aća jaà poja ljujeà tekà kadaà išeà e aà iz a eà s ezeà iz eđuà Bogaà ià d ža e,à s etostià akaà ià d ušt e eà o ga iza ijeà o iteljià uà kapitalističko eà ači uà p oiz od je.
“i olikaàk iàsàpoj o i aàzako a,às ti,àt a sg esije,àz a e jaàià ho eà lastià ado ještaà seà a alitiko à seksual osti.à Poj o ià o e,à z a ja,à ži ota,à s isla,à dis ipli eà ià egula ijeà ado ještajuà iološko-organske pojmove. Moderna sekularizacija seksualnosti pojavljuje se,
aposljetku,à političko à teh ologijo à up a lja jaà ži oto .à “à o uà st a uà ep esi ogaà apa ataàklasič ogaàdo aàeu opskeà ode eàp eži lja aàfo aàk šća skogaàpoko a a jaàželjeà
natpovijesnome Zakonu spasa vrste. Povijest se zamrzava u stanju razlikovnoga nazatka.
Idejaà ap etkaàsàkojo àjeàp os jetiteljst oà ušiloà jet e jačeàza ludaàiàt đa eàp ed asudaàoà
znanju o »ljudskoj prirodi«seksual ostiàpokazujeàseàuà aj a juà ukuà o i à ito .àNištaàodà
togaà išeà ijeà sa o azu lji o.à Nap edakà seà s odi samo na tehno-genezu novih virtualnih
s jeto a,à aà a st oà pot ošačkogaà kapitaliz a.à álià seksual ostà jeà ostalaà edodi lji o .à Toà ijedià čakà ià usp kosà kultu ojà i dust ijià seksaà uà .à stoljećuà kaoà ià spektakluà izual eà po og afijeà uà .à stoljeću.à “eksualni liberalizam nije uspio znanje o tijelu pretvoriti u
emancipaciju slobode kao izbora (vidi o tome Europski glasnik, 2001). Velikom patosu
slo odeà uspješ oà seà sup otsta ljaà už ostà o uzda a jaà želje.à )atoà jeà pot e oà st o itià
pojmovne sklopove onkraj mistike/dijalektikeà ep esijeàiàoslo ođe jaà Foucault, 1983).
P o le à jeà up a oà uà adilaže juà po ijes o-epohalnoga razvitka seksualnosti. Je li
seksual ostà uopćeà ogućeà azu jetià d ugi à iz azo à zaà e a ipa ijskià putà slo odeà odà
svijesti kao prirode preko samosvijesti kao kulture do kraja povijesti u posthumanome tijelu
D ugoga?à Neà či ià lià seà toà sa oà a alogijo ,à dodušeà k itičko ,à sp a à poth ataà filozofijeà
povijesti s vrhuncem u Hegela?Odredba filozofije kao svojega vremena sabranoga u mislima
231
seksual i àuži i a.àáliàfilozofijaàiàseksà isuàdijalektičkeàsup ot ostià ià i a eàop eke.àO ojeà po ezujeà od osà u aà ià tijelaà sà po oćuà o ogà edijaà kojeà ostajeà iste ije à odà početkaà
povijesti doà jego aà k aja.à Miste ijà ležià uà poj uà lju a i.à Oà užitkuà duho ogaà ià tjeles ogaà
od osaàsàD ugi ào isiàpo ijes ià az itakàčo jeka.àNaàpočetkuàPlato o aàdijalogaàSymposion
hete aà Dioti aà odgo a aà aà “ok ato oàpita jeàštoà jeà toà lju a à eros): »Demon, o Sokrate, veliki demon!« (Evans, 2006:1- .àáko,à ai e,àlju a à ijeào oàštoàjeàsa oàduho oà iào oà
štoàjeàtekàtjeles o,àočitoàjeàdaàseà itàlju a iàs ještaà egdjeàuà este elj o e.àIstoà ijediàiàzaà itàslo ode.àO oje,àlju a àiàslo odaà isuà ià itakà itià iće,à iàz a jeà itiàži ot,à ećà eštoàt eće.à
To stanje-iz eđuà od eđujeà lju a à de o sko à s ago à po ijesti.à Bezà lju a ià ià slo odeà eà
postojiàidejaà)apada.àLju a àkaoàidejaàzapad jačkeàpo ijestiàpoja ljujeàseàuàs oji àepohal i à
likovima puti (char), seksa i seksualnosti.à“àlju a ljuàuà jeli ià jezi ihàočito a jaàdogađaàseà
stogaà p o esà očo ječe jaà čo jekaà ià op i od je jaà p i ode.à Ipak,à dalekoà odà s akogà
idealiziranog humanizma, ne bi trebalo smetnuti s uma da se upravo s renesansom pojavljuje
svijest o ljepoti tjelesnosti kao izrazu duhovne ljepote. Kanon ljepote u umjetnostima
e esa seà ioàjeàpokušajàdaàseàtoàsta je-iz eđuàp i odeàiàduhaàp e ostiàidealizi a i àkulto à
tijela.à “a oà čo jekà i aà fo eà seksual osti.à No,à usup otà to e,à Do aà Ha a a à à uà ist aži a juà od osa čo jekaà sp a à ži oti jeà došlaà jeà doà posta keà daà ià ikadà is oà ilià hu a i.à Po ijestà seksual osti,à dakle,à ijeà ipoštoà uzdiza jeà duhaà aà azi uà su jekti osti.à Po ajp ijeàjeàtoàpita jeàoàteh ologija aàusposta eàod osaà oćiàiàdo i a ijeà adàp i odo àià
kultu o .à Po ijestà tijelaà stogaà ožeà itià sa oà po ijestà ispo ijestià oà teh ika aà asta kaà
subjektivnosti tijekom povijesti Zapada.
Dvije su pritom hipoteze koje Foucault ujedno razvija i provjerava u Povijesti seksualnosti: (1)
hipoteza o represivnosti i (2) hipotezaàoà io oći.àČita aàjeàst uktu aà išlje jaà az ije aà aà
gole o à disku zi o eà ate ijaluà ià e pi ijskià dostup i à iz ještaji aà alikà Nietzs heo ojà pa odijià sadaš jegaà duhaà e e a.à )a o a ljaà seà daà jeà k itikaà ep esi ostià ià e a ipa ijeà
Foucaltov dvost ukià o aču :à kakoà saà za luda aà teo ijskeà lje i eà uà Eu opià .-1970-ih
232
od politike identiteta do zagovora queer teorije (Sawicki, 2010).2 Umjesto navedenih
hipotezaà aà djeluà jeà alte ati aà si tezaà ioteh ičkeà oćià ilià io oći.à “togaà jeà uà p a uà
Deleuzeà àkadàt diàdaàFou aultà ijeàpo jes iča àideja,à egoàka tog afàkog iti ihà apa.à O eà eà od aža ajuà postojećuà st a ost.à Nap oti ,à sà po oćuà jihà seà st a ost doh aćaà uà p o je ià pe spekti eà išlje ja,à aà toà z ačià uà p o je ià stajalištaà ià p aktič ihà od osaà sp a à
stvarnosti.
Većà uà P edgo o uà je ačko eà izda juà Povijesti seksualnosti Fou aultà aglaša aà daà jeà
seksual ostàuà jego i àist aži a ji aàsi o i àzaàopćiàp oblem kojim se bavi preko trideset godina. Kako se, naime, na Zapadu proizvodi diskurs o istini u epohama i kako se istodobno
tajà disku sà po ezujeà sà eha iz i aà oćià ià i stitu ija.à Ključ aà iječà kojaà po ezujeà disku sà z a je à ià oćà lada i u à uà po ijes o-epohal o à az itkuà d ušta aà jestà dispozitiv. Za
Fou aultaà : àtaà iječàoz ača aàsljedeće:
Štoàpokuša a àistak utiàsàti àpoj o àjest,àpo ajp ije,àpos eàhete oge iàskupàkojiàseà
sastoji od diskursa, institucija, arhitektonskih formi, pravnih odluka, zakona,
administrativnih mjera, znanstvenih iskaza, filozofijskih, moralnih i filantropskih
pretpostavki –uk atko,à eče oàjeà išeà egolià e eče o.àTak iàsuàele e tiàapa ata.à“a à
apa atàjeàsusta àod osaàkojiàseà ožeàusposta itiàiz eđuào ihàele e ata.3
2 Jana Sawicki (2010) uvjerljivo pokazuje da je Foucault prethodnik queer teorije u samorazumijevanju subjekta
seksualnosti u moderno doba. Njegova se kritika usmjerava protiv jednostranosti politike identiteta klasno-so ijal e,à od o/spol eàiàkolekti eàp ipad ostiàu ijekàkadaàseà adiàoàpokušajuà atu aliza ijeàd ušt e ihàulogaà
uška a aà ià že aà uà d ušt e ojà hije a hiji.à )ahtje à zaà p iz a je à d ugostià o k ajà disku saà » o al osti«,à oso itoà uà slučajuà ho oseksuala aà ià lez ijki,à upućujeà aà oguć ostà ask i ka a jaà Edipo aà ko pleksaà kaoà te eljaà kultu eà zapad jačkeà o al osti.à Uà to à pogleduà Fou aulto ià spisià ià p eda a jaà oà iopoliti ià ià he e euti ià su jektaà aža à suà ko akà sp a à »etičkeà su jekti osti«à D ugogaà ià d ugostià kaoà ači aà kultu eà su e zijeàd ušt e ogaàpo etkaàkas ogaàkapitaliz a.à
233
Seksual ostà ià oćà suà eđuso oà po eza ià dispoziti o .à álià o djeà aljaà dodat oà pojas itià
od osàiz eđuàpo ijes ostiàpo ijestiàkaoà ežeàdogađa jaàiào ogaàštoàseàs agdaàpoja ljujeà atpo ijes i à o jeko ječe je à st a ià sa e.à “eksual ostà ijeà ištaà sud i skoà itià postoji oduvijek. Kada Foucault uvodi u razmatranje pojam dispozitivatadaàjeàtoàst ategijaà išlje jaà
oàod osi aà oćiàuàko stela ijiàs aga.àMoćà ijeà etafizičkiàiz azàzaà atpo ijes uàst uktu uà lada i eà Bogaà uà fo ià p i odeà adà čo jeko .à U ijekà jeà pos ijedià od osà iz eđuà s agaà uà
sklopovima. Povijesnost je, dakle, za Foucaulta ponajprije odnos. U tome treba vidjeti tijesnu
vezu s Marxovim historijskim materijalizmom. Ali isto tako ne smije se previdjeti bitna
azlika.àO aàseàsastojiàuàto eàštoàFou aultàpoj o àdispoziti aà oćiàupućujeà aà oguć ostià ep ed idlji ostiàdogađaja.àPolitikaàtijelaài aào tologijskuàp ed ostà adàeko o ijo àželje.à P o le à uà od eđe juà poj o aà kodà Fou aultaà jestà uà to eà štoà suà t adi io al ià etafizičkià
pojmovi poput kategorija, supstancije, ideje,àe e gije,à itka,à ićaàiàt a s e de ijeào iàkojià eà
od eđujuàst a ostà ode ogàdo a.àKadaàseàpoja ljuju,àži otà iologija ,à adà eko o ija àià jezikà li g istika àsàk aje àčo jeka,àtadaà aàs e uàstupaào aà staà»antropologije«kojaà išeà
e aà ištaàsà ječ i àià ep o je lji i à iti aàp i ode.àU jestoàBogaàiàp i ode,ào atàjeàuà to eàštoàko ti ge ijaàiàsi gula ostàkultu eàkaoàsklopaàod osaàod eđujeàd ušt e eàod ose.
3. Dispozitiv oći: tijelo kao aparat i pro es su jektivira ja
ŠtoàjeàFou aultàhtioàu ođe jem pojma dispozitiva?àNekiàćeàtu ačiàuputitià aàtoàdaàjeàtoài aloà
zaà posljedi uà s oje sta à ezà sà uo ičaje i à sh aća je à st a ostià izà stajalištaà d ušt e ihà z a osti.à O eà suà ugla o ,à poputà so iologijeà ilià po ijesti,à s ojaà ist aži a jaà zas i aleà aà
pojmovni à sklopo i aà klase,à d ušt e ihà elita,à i stitu ija,à statičkogaà sh aća jaà kultu ihà
či e ika,à iječjuà aà episte ologijià »Ne to o eà eha ičkeà slikeà s ijeta«. Sada je sve
ogoà slože ije.à Klasič aà dijalektikaà su jektaà ià po ijes ogaà p osto a-vremena njegova oz ilje jaà idejaà postaloà jeà ežo à d ušt e ihà apa ataà oći.à “u jekti i a jeà seà sh aćaà
oćiàjeàuàsta o ito eàs isluàiz jes a ,à ećàtakođe àolo ka,àpis o,àlite atu a,àfilozofija,àpoljop i eda,à iga ete,à
navigacija, kompjutori, mobilni telefoni i –zaštoà eà–jezikàsa ,àkojiàjeà oždaà ajsta ijiàapa atà– u koji je prije
234
procesom nastanka refleksivnoga sepstva Kauf a ,à .àIzào zo jaàp o je eàsh aća jaà
od osaàteh ologijeà ià p i odeà su jektà išeà ijeà tekà azliko a jeà s ijestià iào jekta. Uostalom,
poja àdispoziti aà eàod osiàseà aàlogikuàkojaàp oizlaziàizàpi a idal eàst uktu eà oćiàdisku sa.à Teo ijaàko ti ge ijeàiàsi gula ostiàodlučujeàoàp o je iàspoz aj ogaàstajalištaà Flynn, 2005).
“ jeto aàp aksaàkojo àseà oćàa tikuli aàuài stitu ija aàd ušt aàodàa tikeàp ekoàs ed jegaà ijekaà doà ode ogaà do aà klasič oà do aà ià e esa saà suà d aà po ijes o-epohalna stupnja
az itkaà d ušt e eà ode ostià aà )apadu à do odià doà u eža a jaà d aà te elj aà ači aà spoz ajeà kaoà z a jaà ià oćià kaoà političkeà lada i e: (1) transcendentalno-empirijsko
z a je/ oćà ià à po ijes o-st uktu oà z a je/ oćà kojeà seà upisujeà uà tijelo.à Tadaà tekà tijeloà
postajeàd ušt e o,àpolitičkoàiàkultu oàod eđe ià ači àsu jekti i a ja(Rabinow i Rose, 2003). Prvi je put Foucault upotrijebio pojam dispozitiva .à godi e.à Toà jeà uči ioà uà jed o à
razgovoru (Foucault, 1977:194-227) nakon objavljivanja studije Nadzor i kazna. Pojam je
t e aoà s ušitià iste ijà daà izaà utal aà li aà oćià ià lada i eà u žoazijeà uà .à stoljećuà kapitalističkiàpo edakàpok ećeà iloàštoàosi ài te esaàià asiljaàkapitala.àO ajàzaok etàodgo a aà poj o i aà o eàd ušt e eàz a ostià– političkeàeko o ije.àP ofità aàt žištuàposljed jiàjeà iljà
kapitalizma. Sve drugo su puste tlapnje.
Ci iza àià utal ostà oljeàzaà oćà Nietzs heo aàhipoteza àdodat oàseào jaš ja aà oljo àzaà z a je .àIzaàtogaà e aà ištaàd ugo.àBità ode ostiàtakoà už oàpostajeà io-tehno-političkaà
oćà ži ota.à )aà azlikuà odà Ma o eà k itikeà političkeà eko o ijeà ià po ijes o-dijalektičkogaà
sh aća jaà kapitalaà kaoà t a s e de tal ogaà u jetaà logika à postoja jaà spe ifič eà fo a ijeà kapitaliz aàuà .àstoljećuà p aksa-d ušt o ,àFou aultàu odiàse iotičkeàpoj o eàoz ačiteljaà
ezà oz ače oga.à álià p ei akaà jeà uà to eà štoà dispoziti à zaà azlikuà odà disku saà išeà ijeà
ukorijenjen u djelatnosti u ogaà su jekta.à O à ijeà jego à taj ià kôd.à Uk atko,à seksual aà
235
o ià asta jujuàslože eàst uktu eàdispoziti a.àPosljed jaài àjeàs haàuà egula ijiàsta o išt aà de og afskaàpolitika àiàko t oliàp o esaàži ota.àRećiàdaàjeàpolitikaàseksual ostià .àstoljećaà ikto ija skaàiàko ze ati aà eàz ači,àdakako,à ištaàd ugoà egoli potvrditi temeljno pravilo obrata od simbolike »krvi«doàa alitikeàseksual osti.àMode oàseàdo aàoslo ađaàk šća skeà
dokt i eà od i a jaà odà s jeto ihà užitakaà takoà daà u jestoà posljed jeà s heà uà ep oduk ijià
vrste unutar teritorija nacije-d ža eàposta ljaàzaàs ojà iljà egula ijuàužitkaàuà» iziàzaàse e .à
Ti eà seà Fou aultà p i liža aà od eđe juà itià do aà eoli e al ogaà teh o-kapitalizma. On,
dakako,à apuštaà iluzijeà oà po atkuà uà»zlatno doba« viktorijanstva kapitalizma na osnovu solidarnosti i represije.
Sloboda u odnosu spram tijela u svim vidovima pluralnosti od queer kulture do
homoseksualnosti i lezbijstva naposljetku se pokazuje negativnom slobodom. No, ona se
zbiva u pozitivnom okviru nove politike identiteta. Umjesto brige za zajednicu kao organsko
srodstvo braka i monogamije kao represivnoga mehanizma reprodukcije, sada je
tehno-kapitalizam usmjeren na etiku »brige za sebe«.àNa a o,àpa adoksàjeàuàto eàštoào aàpolitikaà
e a ipa ijeà ijediàsa oàzaà o uàelituà oći.àáliàti eà už oàizostajeà aso oàsta o išt o.à
Foucault je u predavanju »“eksual ostàià oć« podsjetio da su seksualne prakse u kasnome
Ri uà ileà dalekoà odà o ogaà što nam nudi mitska slika holivudskog filmskoga spektakla.
Eks e t ič eà goz e,à o gijeà ià dekade ijaà političkeà ià d ušt e eà eliteà pat i ijaà p edsta ljajuà iz i ku.à “ eà d ugoà s odiloà seà aà o oga eà o likeà lju a ihà od osa.à Dispoziti à oćià djeluje,àdakle,àuàok užjuàhete oge ostiàskupi aàiàpoli o f ostià ežaàidejaàiàp aksi.àNaàk ajuà
prvoga sveska Povijesti seksualnosti uà a tikula ijià poj aà io oćià Fou aultà jeà sažeoà o oà
iđe jeà aste elje jaà etafizikeà po ijesti.à “i olikaà k ià sà o ga ski à p ispodo a aà
»svetoga Graala«)ako aàiàpat ija hal ogaà aka,àduž ostiàiàs etostiàdje iča st aàže skogaà
tijelaà ustupaà jestoà a aliti ià seksual ostià sà odeći à poj o i aà o e,à z a ja,à ži ota,à dis ipli eà ià egula ijeà sta o išt a .à O aà p o je aà pa adig eà odgo a aà asta kuà
modernoga do a.àVlada i aàsu jektaàuàa t opologijiàoz ača aàpoja àauto o ijeàu a.àBezà
236
togaàje àjeàuà jojà eštoà edo še o »političkoà išlje jeàiàa alizaàs eàdoàda asà isuàodsjeklià k alje uàgla u!«à Fou ault,à :
Štoà z ačià »s eà doà da as«?à Metafo aà oà giljoti i a juà gla eà k aljaà esu ji oà jeà st a à
francuskoga prosvjetiteljstva. Suverenost republike pretpostavlja pravno-disku zi uà oćà
sekula ihài stitu ijaà lada i e.àMoćàseàiàuàto ào atuàpokazujeàs agdaàisto .àO aàjeàujed oà lada i aà uà fo ià )ako a.à áà toà z ačià daà suà za a eà ià e zu eà čudo iš eà ià es odlji eà
seksualnosti pravilo a ne iznimka.àRep esijaàuàdo aà ode ostià e aà išeàfo uào ga skogaà
sa ezaàk iàa istok a ijeàià iste ijaà oža skoga.àUàp o je iàfo eà adiàseàjošàu ijekàsa oàoà p o je ià fo eà ià ištaà iše.à Rep esijaà p i odeà za ije je aà jeà ep esijo à kultu e.à D ugi à iječi a,à a alitikaà seksual ostià sadaà i aà aà aspolaga juà o ià dispoziti à oći.à )a je aà si olikeà »k i«à a alitiko à seksual ostià oz ača aà jošà eštoà dalekosež ije.à Riječà jeà oà asta kuà i ti eà ià p i at ostià uà g ađa sko eà d ušt uà ato izi a ihà pojedi a a.à Nesta ko à
organskeà solida ostiàž t o a aà tijelaà aà olta uàk alje sko- eligijskeà oćià zajed i eà astajeà
p osto àhete otopije.àMode aàseksual ostà už oàjeàa i ale t a.à“àjed eàst a eàseà adiàoà slo odiàodà ep esije,àaàsàd ugeàoà o ojà stiàž t o a ja.àO ajàputàtaàseàž t aàpodaruje brizi
su jektaà zaà lastitoà zd a lje.à Ra oduš ostà sp a à D ugogaà postaje,à pa adoksal o,à etičkià su jekti iza à histe ič ogaà tijelaà že e.à “à to à figu o à otpoči jeà F eudo aà psihoa aliza.à Po ijestàseksual ostià aà)apaduàuàz akuàjeà»po ijestià olesti«.à“ eàtoàotpoči jeàodàt e utkaà kadaàseàk šća st oàuàkas ojà i skojàstoiào aćaàtijeluàkaoà» ač o eàp ed etuàželja«.àO oà tijeloà t e aà adikal oà dis ipli i ati.à “usta à duho ihà jež ià z ogà posljed jeà s heà uà p eži lja a juà »zd a ogaà d ušt a«à postajeà i pe ati o sigu ostià že eà odà kolekti eà od azdeàtogàiàtak ogaàd ušt a.à
No,à akoà jeà Fou aultà uisti uà uà p a u,à tadaà eče i uà oà p o esuà az g ućaà sa ezaà iz eđuà d ža eàiài di idual eàželjeàtijelaàzaàslo odo àt e aàčitatiàkaoàupozo e jeàdaàjeàsekula iza ijaà
u modernostià ostalaà edo še o .à Nije,à dakle,à ode ostà edo še ià p ojektà k azi
-transcendentalne vladavine uma drugim sredstvima kako je to mislio Habermas u polemici s
237
željeàuàfo iàslo odeàtijelaàkaoàa alitikeàseksual ostiàuàz akuà edo še ogaàp o esa.àJezikà oćiàpop i aàfo uà)ako a.àNo,àtoà išeà ijeà„zako àp i ode«.“adaà ladaàkultu iàpo edakà z ače ja.à Politikaà tijelaà uà ode i à li e al o-demokratskim poredcima postaje tako teh ologijaà dis ipli a eà oći.à Toà jeà Fou aulto aà gla aà posta ka.à )aok eto à odà k itikeà
znanstvenoga pojma znanja o tijelu (scientia sexualis) do stvaranja otpora spram biopolitike
oćià eoli e al iàkapitaliza àko po a ije à az ijaàseàa alitikaà oći.àKadaàseà io oćàuà .à stoljećuà poja ljujeà teh iko à eguli a jaà sta o išt aà uà su e e ojà a iji-d ža i,à tadaà seà
sus eće oà poà p ià putà uà po ijestià eu opskeà od os oà zapad jačkeà kultu eà sà o i eà štoà ćeà postatià te elj aà iječà posthu a ogaà sta ja.à Radià se,à a a o,à oà ko t olià sta o išt a.à ápst akt aà katego ijaà sta o išt aà adilazià su e e ià a odà političkeà d ža eà uà fo ià o a hijeà ilià epu like.àOtetià seà ko t oliàži otaàkaoà tak ogaà išeà ijeà oguće.à )ah aljujućià s i àp ipad i àteh ika aà oći àià o o astali àz a osti aà uàpod učjuàd ušt aàiàčo jekaà
poput statistike, demografije, medicine, psihologije, psihijatrije i anatomije, koje u doba
fotog afijeà ià fil aà postajuà a heologijski à dokazi aà postoja jaà »k ajaà čo jeka«,à io oćà po ezujeà ži otà ià politiku.à Što iše,à io oćà uà s oja dva pola (1) ljudskoj vrsti i (2) kontroli
eguli a jaà steà odà ođe jaà doà s tià oz ača aà u ođe jeà tijelaà uà p osto eà oćià kaoà »posluš oga«à ià » eposluš ogaà tijela«.à Neà slučaj o,à jed aà odà etodaà de ok atskeà o eà
protiv nepravednih zakona u liberalnoj demokraciji naziva se upravo pojmom g ađa skeà
eposluš osti (civil disobedience à Paić,à .à
UàFou aulto uà o i aliz uàpo ijesti,àge ealogijaà oćiàoz ača aàp o le atizi a jeàepisteme
ode ogaà do aà ià jezi aà gla ogà ačelaà – subjektnosti subjekta. Tehnologijaà oćià koji à
su jektà se eà usposta ljaà o jekto à ist aži a jaàujed oàjeà disku sà iàdispoziti ,à jezikà ià st ojà uà s ijetuà p aktičkogaà djelo a jaà kaoà do i a ije,à a ipula ije,à u eđi a ja,à ko t oleà s ihà pod učjaà ži ota.à Uà spo e uto à p eda a juà »“eksual ostà ià oć«à Fou aultà kažeà daà jeà z ako itoà kakoà seà po ijestà seksual ostià odà g čko-rimske antike, srednjovjekovnoga
238
tijelu.à Poja à g ijehaà za je jujeà t agič oà iskust oà g čkeà pute osti.à Naposljetku,à ode oà do aà asljeđujeà k šća skuà etikuà k i jeà i te naliziranjem askeze. Nasuprot Freudovoj psihoanalizi kao paradigmatskome pristupu seksualnosti kroz tri faze njezina povijesnoga
az itka,à Fou aultà u odià uà ig uà t a sfo a ijuà ià az ješta jeà sa eà po ijes eà logikeà o ogaà eza.à K šća st oà eà ožeà itià sa oà tajà a ihejskià ezà sp a à isko skeà a tičkeà slo odeà uà seksual osti.à Uà G čkojà ià Ri uà ilaà jeà aà djeluà askezaà ià dis ipli i a jeà tijela.à Veći skià ači à ži otaà uà zajed i ià p oži alaà jeà st ogostà uà suzd ža osti.à Eks esià o gijaà p ipadajuà azdo ljuà
kasnog Rimskoga carst a.àáliào ià isuà a o je oà aspo eđe iàdužàd ušt e ogaàtijela.à“a oà
jeà a ji aà političkià ià d ušt e oà aj oć ijihà p akti i alaà poliga ijuà kaoà ià t a sg esijuà uo ičaje ihà seksual ihà od osa.à Utolikoà je,à pa adoksal o,à sà k šća st o à aà djeluà
transformacija poj aà željeà ià užitkaà uà d uguà teh ologijuà oćià adà tijelo ,à kaoà štoà jeà do aà
ode ogaà sklopaà oći/z a jaà oà seksual ostià putà sp a à as ijepaà uà sa ojà jezg ià željeà uà jezi o àd ušt e o eà i stitu io alizi a ju.à K šća st oà seàotudaà eàpoja ljujeà tekà uà z akuà
strogihà za a aà ià od a i a jaà slo od ihà o likaà lju a i.à Uà t a sfo a ijià ià az ješta juà
disku saàk šća st aàtijeko àpo ijestiàseksual ostiàuàs edišteàdolaziào oàštoàseàk ozàteh ikuà askezeà ià ko t oleà čita ogaà sklopaà tjeles ostià pokazujeà astaja je à ode ogaà su jekta.
Njego eà suà z ačajkeà uà suzd ža ostià a io al ogaà su jektaà o ogà es jes ogaà Fou ault,à
1994).
Moćà otudaà eà p oizlazià izà lada i eà poopće ogaà su jektaà t a s e de tal eà s ijestià poputà p ed ode ogaàd ušt aàkas ogàs ed jegaà ijeka.àTadaàjeàuàEu opià ođena ideja autonomije
sepst aà ià političkeà su e e ostià odà o a hijeà doà epu like,à odà ti a ijeà doà de ok a ije,à odà Bodi aà doà Rousseaua .à Ge ealogijaà oćià kojuà Fou aultà -ih godina izvodi u spisima o
seksualnosti, zatvorima, klinikama, disciplini i nadzoru nad ljudskim tijelom istodobno je
uvod u povijesni nastanak subjekta kao diskursa i kao tehnologije slobode. Odnos diskursa i
239
subjekt kao svezaà ada,àži otaàiàjezika.àTeh ologijaàsepst aàpo ezujeào ojeà – z a jeàià oćà
Rouse,à .à Nije,à dakle,à Fou aultà oćà sh atioà iz a po ijes oà daà ià jojà sup otsta ioà st ategijuà otpo aà kaoà p otu oćià djelo a jaà d ugi à s edst i aà ià toà jošà uà i eà D ugogaà ià
razlike.à Moćà ià slo odaà ot a ajuà pita jeà od osaà itkaà ià išlje jaà kaoà p aktičkogaà od osaà
s aga.à Moćà jeà p o az ed oà političkoà pita jeà slo odeà egziste ijeà uà su e e o eà s ijetuà total eàko t ole.àP o je aàseàz i aàsa oàuàto eàštoàko t olaàpop i aàs ojst aà eljudskoga.
“ eàjeàtoàplastič oàopisaoàDeleuzeà / à aàk ajuàs ojeàk jigeàoàFou aultu.
V ati oà seà jošà zaà t e utakà » ač o eà .à stoljeću«.à Takoà gaà azi aà Heidegge à à uà p eda a ji aà oà etafizički à iz o i aà itià teh ike.à “eksual ostà otadaà postajeà p ed etom
z a st e ihà ist aži a ja,à ad i ist ati eà ko t oleà ià d ušt e ogaà adzo a.à Bu žoazijaà seà poisto jećujeà sà ideologijo à ap etkaà aà tajà ači à štoà seà azg a iča aà sà istiko à k ogaà
srodstva europske feudalne aristokracije. Foucault u svojim genealogijskim studijama o
asta kuà o eà oćià uà i stitu ija aà adzi a jaà tijelaà pokazujeà daà jeà up a oà seksual ostà i st u e tà uà ši e juà io oćià D e fusà ià Ra i o ,à .à ákoà jeà seksual ostà s edst oà zaà d uguà s hu,à tadaà jeà sa oà poà se ià jas oà daà užitakà eà ožeà itià iljà strogo kontrolirane
seksual osti.à“togaàseàu jestoàhipotezeàoà ep esijiàseksual ostiào djeà adiàoàpos eàd ukčije à ači uà od osaà iz eđuà a jes ikaà ià iz šiteljaà oći,à sà jed eà st a e,à teà p ed etaà jiho aà
djelovanja, s druge strane. Foucault to zove regulativni àiàpoli o f i à ači o àdospijećaàdoà
disku saàkaoàspe ifič eàteh ologijeàsu jekti i a ja.àNe oj oà islitiàdaàjeàpoja àteh ologijeà o djeà upot ije lje à uà »teh ičko e«à z ače ju.à Tijelo,à z a je,à disku sà ià oćà od ijajuà seà uà e e ip oč i à od osi a.à Od eđe ià stupa jà auto o ijeà u ap ijedà jeà zaja če .à Iakoà jeà politikaàu ijekào aàdjelat ostàkojaàp esud oàod eđujeàz i a jeàuàeko o sko eàiàkultu o eà pod učjuà ži ota,à djelo a jeà seà eà ožeà za islitià ezà izaà disku zi ihà p aksi.à Bezà jihà ià
politika suverenoga kraljevst aà ilià epu likeà uà ode oà do aà ostalaà aà polaà putaà iz eđuà
si olikeà»k i«àiàa alitikeàseksual osti.àŠtoàjeàzaàFou aultaàuopćeà»seksual ost«?
ákoàu jestoàiz azaàsi olikeà»k i«àzaàpo ijes o-d ušt e oàst uktu i a jeà oćiàuàs ed je à
240
episte ologijski às od iko àuàčisto eàu u,à idjetàće oàdaàseà adiàoàt a s e de tal o eà ači uà išlje jaàodàPlato aàdoàKa ta.à“à ji eàidejaà»p i ode«àpop i aàz ače jeà ječ eà itiàià odelaà itka.à »K «à ijeà stogaà tekà istikaà ià si olika.à Radià seà oà o o à štoà seà ezupit oà asljeđujeà kaoào tologijskoà ja st oà spoz ajeà »p i odeà st a i«.K šća st oà jeà uàto eà už oà sa oà asta akà istogà odelaà dual ogaà išlje ja.à No,à p o le à astajeà kadaà seà u jestoà
analitike seksual ostià u edeà a alitikaà ko ač osti.à Fou aultà ašà sà jo à aste eljujeà
o o jeko uà » elikuà p iču«à Ka to eà a t opologije.à Tadaà postajeà jas oà daà o aà p o le atiza ijaà etafizikeà sà ključ i à poj o à dispoziti aà oćià oz ača aà p e lastà teh o
-z a st e eà st uktu eà išlje jaà oà tijelu.à á alitikaà ko ač osti,à aposljetku,à ijeà ištaà d ugoà egolià»k ajàčo jeka«àkaoàsu jektaà etafizikeàp i ode.àPo ijestàseksual ostiàsa oàjeàpop išteà događajaàpolitikeàtijelaàuàz akuàoslo ađa jaàodà ep esijeàp i odeàkaoàpo ijesti.àM ogeàstudije o prirodnim povijestima seksualnosti ne dovode u pitanje ni ideju prirode niti, pak,
ode ogaàd ušt aàkaoàd ugeàp i ode.àRazliko a jeà)apadaàiàIstokaàuàkultu i àsklopo i aà oćià p oizlazià otudaà štoà odà o ogaà ijekaà sà p o ato à z a ostià ià teh ikeà )apadà prirodu
asp i od jujeà uà i eà duho ogaà ap etka.à )a i lji oà jeà daà ćeà Deleuzeàià Guatta ià àuà
djelu Tisućuàplatoa zago a atià ekuà stuà»pa alel ogaàslalo a«àuàa aliziàpo ijes ihào likaà
oći.à Takoà ćeà azliko a jeà o adskihà odà ode ihà d ušta aà itià dokaz e oćià ode eà o ga iza ijeà up a lja jaà po iješću.à D ža aà p ito à i aà fu k ijuà st ojaà up a lja jaà p i odo à
kao tijelom-bez-o ga a.àNo,àsu e e ostàd ža eàuà ode oàdo aà ećàodàpočetkaài aà eštoà
fatal oà gu it ički.à Nai e,à idejaà su e e ostià d ža eà p etposta ljaà poko e ostà d ušt aà i stitu ija aà adzo aàiàkaž ja a ja.àD ušt oàjeà epoko oàsp a àlogikeàd ža eàuà ode oà do aà asta kaà kapitaliz aà stogaà štoà djelujeà kaoà tijeloà u uta à ežeà od osaà sà poj o i aà
samo-organiziranja, fluidnosti i fleksibilnosti. Isto vrijedi i za mikropolitike seksualnosti
(Deleuze i Guattari, 1987). Seksualnost je otuda novi tehno-znanstveni mit o slobodi bez
oći.à Uà i eà igeà zaà se eà sla ià seà su e zi aà kultu aà otpo a.à Tekà podà p etposta ko à ep esijeà ladajućegaàpo etkaàdisku saàpostojià oguć ostàsu e zijeàseksual osti.à
Ako je, pak, poredak u znaku kulturalne logike emancipacije tijela, odnosno ako je novi duh
241
poj o iàzaào oàštoà išeà ijeàutopijsko sustavu kapitalizma u neoliberalnome ruhu vladavine
da as,à tadaà jeà seksual ostà sa oà a alitikaà jed eà zasta jeleà ko ač osti.à “ eà jeà dopušte oà
(anything goesà ià s eà i aà s ojeà etičko-političkeà g a i eà dopusti ostià u uta à politikeà
identiteta. Ali samo pod u jeto àdaàsusta àp oiz odià išakà ijed ostiàuàeko o ijiàželjeàzaà
tijelo à D ugoga.à Naà to à suà t aguà Ma aà ià F eudaà apisa eà d ijeà aj až ijeà su e e eà studijeà oà p o je ià s je aà kas ogaà kapitaliz aà izà adaà uà pod učjeà kultu eà kaoà pot oš je:à
Deleuzeov i Guattarijev Anti-Edip i Lyotardova Libidinalna ekonomija. Foucaltova analiza
seksual ostiàot o ilaàjeàp osto àp o le atizi a juàg a i eàtijelaàiàži otaàsp a ào ogaàštoàjeà čudo iš oà eljudskoà – teh ologijeà kaoà itià su e e ogaà do a.à áà toà do aà išeà e aà p edà
sobo à oslo ađa jeà tijelaà ià seksual osti.à )adaćaà uà jeà st a a jeà o ogà tijelaà zaà teh o
-z a st e uà okoli uà eljudskeà eg-ziste ije.à P o esià t a sfo a ijeà tijelaà uà čistià o jekt
-bez-željeà už oà o ajuài atiàdalekosež eàposljedi eàzaàod eđe jeàseksual ostiàda as.àToàseàjošà odà .à stoljećaà pokazujeà jeloda i à uà egula ijià k eta jaà sta o išt aà u uta à zo aà i dust ijskihà d ušta a.à Tijeloà kaoà st ojà ilià tijeloà kaoà golaà ad aà s agaà poja ljujeà seà uà o ojà fo ià oći.à Bio oćà postajeà eha iza à ep oduk ijeà kapitaliz a.à O aà o aà o ogućitià ap ed o à d ušt e o à po etkuà slo odeà t a sak ijaà aà t žištuà pok etlji ostà kapitalaà ià pos e aš juàposluš ostàuàoz ilje juàte elj ihà ilje a.àKada,àdakle,àži otàpostajeàpolitiko ,à tadaàpo ijestà išeà ijeàst a àduho ihàz a osti.àPo ijestàpostajeàs ezo à ada,àži ota,àiàjezika.à O oà t ojst oà te elj ihà post etafizičkihà poj o aà ià jiho ihà disku saà z a jaà uà z a osti aà
ode eàp edsta ljaàisti skuà oćà ode ogaà)apada.
Fou aultà jeà p o ašaoà iz azà zaà toà eču e oà posthu a oà sta jeà ako à k ajaà po ijestià
seksual osti.à Toà jeà iopolitika.à Uà jojà seà spajajuà oćà st a a jaà ià oduzi a jaà ži otaà uà i eà
»d ugogaà ži ota«à kaoà teh ologijeà ià z a osti.àTehno-scientia sexualis predstavlja ozbiljenje
čita eàpo ijestià etafizike.àUà jezi ojà oljiàzaà oljo àuzdižeàseàidejaào ogàštoàDeleuzeà à uà tu ače juà Fou aultaà azi aà fo o à kojaà adilazià čo jekaà ià Boga.à Fo aà adčo jeka,à
eđuti ,à ijeà ikak oàNietzs heo oà»čudo ište«àkojeàiz a jaàizàta eàpo ijesti.àRezultatàjeàtoà
prelaska ontologije u etologiju. Sada biologija kao nova z a ostàoà asta kuàiàslučajuàži otaàuà
242
t a sfo a ijeà»p i ode«àuàekspe i e tal iàži ot.àIz eđuà iologijeàiàeuge ikeàta kaàjeà taà kojaà azd ajaàži otàkaoàda àiàži otàkaoàekspe i e tàsàge etski à odula ija a.àNo,àuà ačeluà st a àjeàpos eàjed osta a.àKaoàštoàpostojeàd ijeàpa adig eàpo ijes ogaà azliko a jaà oćiàià t ià epohal aà sklopaà jezi eà p akse,à takoà ujed oà postojià općaà logikaà djelo a jaà ode ogaà
doba. Ovdje iopolitika,à io oć i biotehnologija ži otaàod eđujuàdalj jiàs je àzapad jačkihà
d ušta a.à P aà jeà pa adig aà etafizikaà esko ač ostià sà idejo à ječ eà p i odeà odà g čko -rimske antike i srednjega vijeka do rane moderne. Drugu paradigmu, pak, krasi analitika
seksualnosti kao analitikaàko ač ostiàsàp o je lji ošćuàiàslučaje àu jestoà ep o je lji ostià
ià už osti.àP i odaàseàpoja ljujeà itsko àsliko àsi olikeà»k i«.Nači iàulaskaàuàsekula oà do aà ode ogaà)apadaàoz ača ajuàp ito àp o esà ado ješta jaàBogaàiàp i ode.à) ako ià
nove suve e ostià čo jekaà ià kultu eà istodo oà suà ulga ià ià uz iše i.à O oà štoà edostajeà
ode ià ijeà s etostà tijela.à Nedostatakà seà alazià uà p az o eà jestuà s ediš jeà oćià ado jeska.à Višeà e aà ištaà t aj oà štoà ià ado jestiloà pat i o ijal uà kultu uà k šća skeà
zabraneàtijela.àU jestoà»p i ode«àsa aàseàkultu aàpoja ljujeàte ito ije àza a e,à jesto à
pos edo a jaà iz eđuà spola/ odaà ià eko o ijeà kapitaliz a,à p osto o à os aja jaà ià ko t oleà adàužitko à edo še eàseksual ostià ode ogaàčo jekaà Ta lo ,à .à
Logika djelova jaà ode ogaà do aà kojo à seà d ušt aà azlikujuà odà p ethod ihà d ušt e ihà
fo a ijaà oz ača aà logikuà ode eà teh ologije.àNo,à poja àteh ologijeà zaà Fou aulta,à kakoà s oà toà idjelià uà poj o i aà disku saà ià dispoziti aà oći,à ijeà »teh ički«à uà s isluà čisteà
instrumental ostià djelo a ja.à U jestoà klasaà ià d ušt e ihà i stitu ija,à Fou aultà jeà poj o à
dispozitiva Büh a àià“ h eide ,à àdoh atioà itàa tikula ijeà o ogàd ušt e ogaàsklopaà
oći.àRiječàdispoziti à lat.àdispono, dispositio, engl. apparatus, arrangement, fr. dispositif, tal.
dispositivo, njem. dispositivà oz ača aà ust oje ost,à ači à u eđi a jaà od osaà uà eko à
po etkuà st a ià ià ideja.à Različitaà z ače jaà iječi,à odà oj eà upo a eà uà s isluà st ateškogaà
planiranja do pravnoga izraza za zbirku zakona prema kojoj se uređujuàp opisiàuàd ža i,àpaà
otudaà ju isp ude ijaà ilià p a osuđeà ijeà tekà p aksaà p o ođe jaà zako a,à ećà i te p eta ijaà ià p o ed aà zako itostià uà p aksi,à dokazà suà daà seà d ušt e ià od osià s agdaà pokazujuà ežo à
243
»susta a«à ià »po etka«à uà s isluà d ušt aà ià politike.à Toà jeà ideologijaà o o astajućegaà sklopaà oći.àUà ode i àd ušt i aàs eàfu k io i aà a io al o.à)atoàseàdispoziti à»upisuje«àuàtijelaà
poput znaka partikularnosti kulture. Bezà jeà ijeà ogućeàza islitiàod ija jeàži otaàuà jego ojà
slože osti.àFou aultàuàs oje à o i aliz uàpo ijestàod eđujeà»odozdo«.àNaposljetku,àtijeloà adikal oàod a ujeàpostoja jeàopćihàkatego ija.à
Naàpočetkuà izaàp eda a jaà .-1979. na College de Franceu oà asta kuà iopolitikeàiz ičitoà se postavlja u pitanje pojam univerzalnosti povijesti kao takve (Foucault, 2004:5). Umjesto
toga,àk ećeàseàuàa alizuàodàp o le atiza ijeàdogađaja.àNiàd ža aà itiàsu e e ost,à iàtijeloà itià
povijest ne postoje kao takvi. U ijekà jeà iječà oà ko stela ijià od osa.à Utolikoà seà u ođe jeà
pojmova poput dispozitiva i tehnologije sepstva pokazuju normativno-regulativnim
poj o i aà sklopaà s aga.à “eksual ostà stogaà ijeà iz a à po ijes ogaà sklopaà oćià tijelaà uà zada o àd ušt e o eàok i u.à“eksualnost se pokazuje u svojem tjelesnome imaginariju kao
kultu iàkôdà ode eàa tikula ijeàz a jaàoàspol osti.àIàzatoàseàseksual ostà eàpoja ljujeàtekà z a je à oà »o o «à štoà stojià uà te eljuà z a jaà oà tijelu,à aà toà jeà ago skaà st uktu aà željeà ià
represivni mehaniza à a io alizi a jaà želje.à »O o«à ijeà ištaà iz a à seksual ostià poputà
La a o aà »Velikogà D ugoga«à kojià p esud oà o ilježa aà t au atskuà p i oduà eal oga.à Nap oti ,à seksual ostà seà pokazujeà kultu i à kôdo à po ijes oà o liko a eà zapad jačkeà
civilizacije. Na ishoduà ode ostià u jestoà oslo ođe jaà željeà o aà postajeà jesto à
objektiviranja tijela u tehno-z a st e ojà t o ià u jet ogaà ži otaà A-life .à Dispoziti à oćià
oz ača aàs ezuàz a jaà s ijesti àoàseksual ostiàuàfo iàdisku saàoàd ušt e i àod osi a.àO ià gaà od eđujuà es odlji o à sfe o à slo odeà ià užitkaà teà ep esi i à odelo à adzo aà ià
kontrole. Disciplina u formi tehnologije sepstva rezultat je, naposljetku, procesa
su jekti i a jaà aà)apadu.àUàdispoziti à oćiàspadajuài stitu ije,àoso e,àdisku siàiàp akse.àDaà
bi susta à fu k io i aoà uža à jeà o à po edakà z a ja.à Poja à jeà uisti uà s oda à poj o i aà
ežeàizàge etike,àko pjuto skeàteh ologijeàiàki e etikeà Riege ,à .à
Kapitaliza àià u žoazija,àd ušt e iàpo edakàià o aàklasaàkaoàsu jektà lada i eàzas i ajuàseà aà
244
p ito à postajeà d ost ukaà a tikula ijaà oćià kao:à à dis ipli eà uà s isluà o ogaà ači aà o ga iza ijeàd ušt e ihàst uktu aàiàsu jekata/akte aàià à egula ijeàsta o išt aàkaoà io oći od demografije, policije, medicinskih institucija, kaznenoga sustava, pravne regulative do
tijelaàkaoàza a je aàp osto aàspo ta ogaàužitka.àO oàštoàpo ezujeàdis ipli uàià egula ijuàzaà
Foucaulta jest pojam nadziranja (surveiller) tijela u svim aspektima egziste ijeà čo jekaà
(Foucault, 1993). Disciplinu i regulaciju valja shvatiti nadzornim mehanizmima modernoga
d ušt a.à Dispoziti à oćià otudaà seà eà ožeà s estià aà dijalektikuà od osaà ep esijeà ià
emancipacije. Radi se Foucaultovom produbljenju pojma ideologije.à Isti aà išeà ijeà sa oà
pita jeàs ijestiàiàsa os ijestiàuàpo ijes o eà az itkuàz a jaàoàs ijetu.àKljuč aàulogaàpostajeà o aà kojuà oćà kaoà ežaà d ušt e ihà od osaà dodjeljujeà tipuà disku saà oà s ijetu.à Uà
Foucaultovom ranome djelu pojam episteme odnosio se na povijesno-diskurzivnu formaciju
z a jaà oà s ijetu.à Ti eà jeà ećà po ijestà sh aće aà izà pe spekti eà p o je eà susta aà ideja.à
Reprezentacija novovjekovne filozofije subjekta odgovara tako referencijalnome slikarstvu
a oka.à “likaà eà opo ašaà p i odu,à ećà p edsta lja o oà štoà seà azi aà d ušt e o à fo o à oći,à poputà Velas uezo eà slikeàLas Meninas. Znanje o prirodi poprima formu prirodnih
z a ostià sà Lei izo o à idejo à esko ač osti.à Mate atikaà ià fizikaà odà .à stoljećaà doà iologije,à li g istikeà ià eko o ijeà uà .à stoljećuà od eđujuà po edakà z a st e ihà poj o aà ià katego ija.à P e aà to e,à očigled oà jeà daà od osà z a jaà ià oćià p oizlazià izà ki e etičkogaà
pojma povratne sprege (feedback), a nije rezultatom formalne logike i dijalektike (Flynn,
.à Nadzo à seà išeà eà az at aà iz a jski à ači o à fizičkeà ep esijeà adà pojedi e à uà d ušt u.àNap oti ,ào àjeàu uta jaà už ostàp elaskaàizàzat o e ihàuàot o e eàsusta eà oći.à
Politika seksualnosti koja odgovara toj promjeni paradigme sada se svodi na pitanje
d ukčijegaà ači aà adzi a jaàtijela.àNaàt aguàFou aulta,àpoložajàtijelaàuàposthu a o eàsta juà ko t oleàži otaàizàlogikeài fo a ijskogaàkôdaàiz eoàjeà adikal oàGillesàDeleuzeàhipotezo àoà
nastanku d ušta aàko t oleà Paić,à : -188; Savat, 2009; Bogard, 2009; Newman, 2009).
4. Kraj »povijesti seksual osti«?
245
štoà jeà o djeà očitoà p ijepo oà teà katkadà izazi aà uà k itiča aàprigovor o apstraktnosti analize
po ijestiàidejaàjestàpop ilič oà eod eđe iàpoja à ode osti.àKaoàštoàjeàpoz ato,à ećàodàspisaà oàpo ijestiàludila,àzat o aàià asta kaà iopolitikeàuàEu opiàuà .àstoljeću,àFou aulto aàod ed aà oàto eàštoàči ià ità ode ostiàià kadaàseà ožeàuisti uàgo o itiàoà jego uàpočetkuà alikujeà
Borgesovoj pripovijesti Vrt sa razgranatim stazama.àNi aloàslučaj o,àBo gesàseàpoja ljujeàià
kaoà i o ijskoà azjaš je jeà idejeà e iklopedijeà ià ka tog afijeà z a jaà sà o zi o à aà
prosvjetiteljski san o apsolutnome znanju o svijetu. Knjiga prirode postaje Knjigom duhovnih
i prirodnih znanosti, a prosvjetiteljstvo kao volja za znanjem postaje san modernoga subjekta
oàapsolut ojà lada i iàu aà adàsila aà akaàià ez a ja.àNo,à»po ijestàseksual osti«à ipoštoà
se eà događaà uà li ea o eà tijekuà z i a ja.à Nijeà to,à dakle,à hegelija skaà teodi ejaà duhaà uà
aste elje o eà ačeluàtjeles ostià aà)apaduàkojaàseàod ijaàuà ep esta o à ap edo a juàuà uduć ostà kaoà a a tu aà po ijes ogaà luka st aà u a.à Nap oti ,à iječà jeà oà hete oge osti
po ijesti.àáào aà eàpostojiàkaoàs ho itiàpla àiz a lje jaàčo jekaàizàoko a ostiàp i odo .àákoà eštoàpostojiàu ap ijed,àpoputàp az eàpločeà aàkojojàseàdogađajuào atiàuàpo ijes o eàtijekuà ljudskeà ste,à o daà jeà toà s ođe jeà ideje,à supsta ije,à po ijesti, logike, etike, estetike na
zajed ičkià azi ikà ode ogaà do a.à Fou aultà gaà jeà p euzeoà odà Nietzs hea.à Tajà poja à od eđujeàdo aà lada i eàteh o-znanosti. Iz njega nastaje vladavina rada i jezika (ekonomije i
li g istike àuà .àstoljeću.àNa a o,à iječàkojaàod eđujeàs eàpoj o eàda aš ji eàjestà– ži otà
(bios).
Kakoàži otàpostajeà oć?àIàodakleàuopćeàidejaàdaàseàseksual ostàa alizi aàizàstajalištaà oći?à Vidjelià s oà ećà daà jeà Fou aultà uà s ojojà d ugojà fazià išlje jaà ge ealogijeà oći,à štoà seà
dokumentira povijesni à ist aži a ji aà ludila,à zat o aà ià seksual osti,à az ioà Nietzs heo uà
hipotezu.à No,à poja à oljeà koji à seà sadaà od eđujeà su jekti i a jeà sepst aà uà disku zi i à fo a ija aà z a jaà oà tijeluà ijeà išeà ostatakà etafizičkeà t adi ijeà odà “ hope haue aà doà
Diltheya. U jestoà oljeà su jektaà zaà z a je à oà u jeti aà lastiteà slo odeà kaoà željeà zaà
slo odo ,à ulazià uà ig uà poja à dispoziti aà oći.à “lo oda,à dakle,à eà ožeà ezà po ijes o
-epohal ihàg a i aà lastitaào jekti i a ja.àTeh ologijeàseksual ostià eàod eđujuàsa oàz a jeà
246
uàok i uà oćiàži otaàkaoàtak oga.àá heologijaàz a jaàoàseksual ostiàistodo oàseàdogađaàkaoà ge ealogijaà oći.à Uà slučajuà ode ogaà d ušt aà eoli e aliz aà da as,à očitoà je da se
p eklapajućeàte de ijeàslo odeàiz o aàseksual eào ije ta ijeà alazeàuàt a sg esijiào ogaàštoà p ipadaàpod učjuà» o al osti«.àDisku sà» o al osti«àod eđujeàk šća st oàuàs i às oji à
povijesno-epohalnim transformacijama. No, u toj promjeni jedno je nepromjenljivo:
seksual ostà aà )apaduà od ijaà seà u uta à st uktu i a ogaà jezikaà oći.à áà tajà jezikà od eđujeà teh ologijuàsu jekti ostià ode ogaàčo jeka.àNjego àjeà ači àži otaàsào uàst a uà i a ihà
opreka represije i emancipacije. Posve suprotno, Foucaultova je analiza biopolitike na kraju
p ičeàtekàk ajàutopijeàoàe a ipa ijiàseksual osti.àNo aliza ijaàp etposta ljaàotpo àslo odeà sp a à ti a ijeà zako a/ oći.à “à po oćuà togà sklopaà usposta ljaà seà po edakà » ep esi eà tole a ije«à D ugogà kaoà ià azlikeà uà kas ojà ode i.à Rezultatà jeà daà » igaà zaà se e«à uà aspodjelià užitkaà postajeà ži ot i à stilo .à Njego aà jeà te elj aà osà zada aà k šća st o .à )a a aàužitkaà ije,àdakako,àza a aàseksual ostiàu uta àg a i aà akaà o oga eào itelji.à
Sve druge osi pojavljuju se stoga danas kaoà odelià t a sg esijeà u uta à g a i aà togà općegà
Zakona.
Neàza o a i oàštoàFou aultàkažeàoà itiàt a sg esijeàuà az at a juàNietzs heo eàhipotezeàoà po ijesti,àisti iàià oći.àTo,à a a o,à eàpogađaài te p eta ijuàNietzs heaàuàfilozofijià ode e,à
nego idejuà t a sg esijeà e otiz aà uà djeluà Geo gesaà Bataillea.à T a sg esijaà sa oà do ša aà
)ako à ti eà štoà p elazià jego eà g a i e.à Bezà )ako aà e aà t a sg esije.4
Prema tome, bez
k šća st aà kaoà eligijeà ià kaoà etičkeà pozi ijeà » o al osti«à uà kas o eà kapitaliz uà e aà
moguć ostià o ogaà štoà adilazià g a i eà ep esi ogaà po etkaà sp a à tijelaà uopće.à Toà ijeà
pa adoks,à aà ijeà ià apo ija.à Radià seà oà dispoziti uà oćià )apadaà sà o zi o à aà ode uà a tikula ijuà io oćià odà .à stoljećaà doà da as.à à Fou aultà je,à pak,à aja ioà uà Povijesti
4
