Nagrada Desanka Maksimovi}

Nagrada

Nagrada

Desanka Maksimovi} 16

Mirjana Stefanovi} 2010

BIBLIOTEKA NAGRADE „DESANKA MAKSIMOVI]“ 1

Qubomir Simovi} / U^EWE U MRAKU 2

Stevan Rai~kovi} / RANE I KASNE PESME 3

Miodrag Pavlovi} / SRBIJA DO KRAJA VEKA 4

Tanasije Mladenovi} / NA KRAJU MILENIJUMA 5

Matija Be}kovi} / OD – DO 6

Milovan Danojli} / RAZGOREVAWE VATRE 7

Branislav Petrovi} / GRADILI[TE 8

Borislav Radovi} / PESME 9

Slobodan Rakiti} / PLOVIDBA 10

Radmila Lazi} / SRCE ME\ ZUBIMA 11

Milosav Te{i} / U TESNOM SKLOPU 12

Alek Vukadinovi} / KWIGA PRSTENOVA 13

Slobodan Zubanovi} / KAD BUDEM IMAO 64 GODINE 14

Miroslav Maksimovi} / [APAT KI[E O SLOBODI 15

Mirjana Stefanovi}

PROMAJA

Izabrane i nove pesme

Zadu`bina „Desanka Maksimovi}“ Narodna biblioteka Srbije

Beograd

2011

* * *

u|em u ku}u i zatvorim je u|em u sobu i zatvorim je

u|em pod ko`u i zatvorim je u|em u grudi i zatvorim ih u|em u srce i zatvorim ga onda otvorim srce i iza|em otvorim grudi i iza|em otvorim ko`u i iza|em otvorim sobu

i iza|em

i otvorim ku}u i iza|em

PRVI ^AS

bez zlo~ina

danas bez mistike

pojedeno je malo po~iv{ega Peri}a divili se li{}u od Bizmarka kroz grudi nam se pro{uwali Metodije i [ar~evo uvo smislili

da ~udo izdr`avamo – protoni i elektroni

stalno stra{no jure u nama i {ta da se radi

ako im daju odmor pre vremena naprave mikro i makro rusvaj po~ne da jezdi atomsko bra{no osetili se

kao nepoklopqeno maslo upla{eno kako }e ga lokati bol u stomaku drekne

i belim rezovima glave opet svanu

ZIMSKO

sneg topli sneg miri{e miri{e na harmonike i na mladi}e

sneg mrmqa mumla

zagwureno toplo kao beba sneg prede kao ma~ka o vrelini

i o sun~awima

sneg drhti kao angorski zec sa rumenim o~ima od drve}a zvezdani sneg

vru} i mek kao qudsko rame tepa i gugu~e na uvo

^OVEK ZA VOQEWE

nosi vindjaku

sa dignutom kragnom

u o~ima male sijalice i trolejbusi gleda samo svoja posla

u xepovima ko{~ate ruke kojima igra rukomet uvek ba{ ga briga

kad mu dune ~ita Prusta nikad ne}e biti slavan ni morfinista

nego miran kao velika ku}a koja ne lupa gluposti

OBJAVQUJEM

ja volim ludog lafa vranca i ubi}u mu se za vitkost i ne{to od crkve u wemu sad mu je najmek{e prostrto u mome topqenom grlu sad u svilenoj ambala`i mojih pogleda luwa

sad mi se vi{e sunce ne ra|a jer on na celom danu stoji sada ja vi{e nisam ja

nego ustreptalost na dve noge

U STOMAKU LETA @IVOTIWE

progutala nas vrela `ivotiwa - leto i zaroweni u wenu vru}inu

nagazimo na usijana ~uda o{amu}eni le`imo

u zapaqenom kazanu leta-vatrometa ko`a nam oprqena wegovom

oko nas pqu{ti zamedqani

u ludu trku zaigrani vazduh a crveno meso leta

usijano nam leglo na glavu ko`a nam zlatno maqava od leta glave nam `uto prazne od leta mi mu zamr{eni u galamu

POZDRAV

zdravo Savo na pragu

lezi mi pod krevet glatkoko`a

danas si jela

mnogo sun~eve kudeqe ruzmarinu moj zeleni reko moja najmilija sjajnodlaka

KUPA^ICA

pojela je leto juna i jula i ima ramena lepa

kao zrewe oplo|enog jajeta kao pas vu~jak

le|a - nasun~ani kamen

vru}a tvrda glatka i razdisana ima bokove lu~nog mosta

i noge da ti pamet stane ko`u

{to zuji dozivima leta opra{enu sun~anim maqama ispod we miris riba

a u o~ima sliku

svog zategnutog skoka u vodu

VATERPOLO

pun mi vid riba

koje se deru klize prskaju miri{e voda na zeleno iska~u ruke i lopta vika i pokreti

roniti galamiti izrowavati kliziti biti delfin

ili sasvim nova `ivotiwa sa sjajnom ko`om

i par~adima vode u vazduhu izorati telo vode

koja je legla debela i gusta i miri{e na lubenicu pobiti se i ismejati sa drugim fokama koje vijugaju glatke od sre}e {to su ja~e od vode i od vazduha

KO[ARKA

de~aci zavitlani mrdqivi neumirivi i mrkole|i prave meka i brza ~uda od ruku od nogu od le|a

od pticastih lukova rasmejane lopte pa se izme{aju

s mirisom mokre {qake i svojom grlatom vikom

zablesnuti oznojeni nezaustavqivi razmrdani rastr~ani

brzoruki izme{ani i jaki

sre}ni od ~uda u svojim mi{i}ima od koga su dahtavi

i sa pesnicom radosti u grlu

* * *

volim da treskam vratima volim da treskam vratima volim da treskam vratima osvoji}u sre}u

osvoji}u svemir osvoji}u dragana }utite kad govorim }utite kad pevam volite me kad nisam tu

ZRELA POMORANXA

radost u telu zrele pomoranxe radost u tvom telu

u ko`i tvoga lica u slovu l kao belo mleko kao tele i beba

u sjaju sjaja kojim prelivene ti o~i

ti zubi u nizu beli oko smeha ti dozivi dugi na ulicama ta tajna kojom tamno di{e grad u plaveti po kojoj Zemqa radosno se okre}e

PROLE]E

I[^EKIVAWE

sedimo

danas lepo vreme a zamislite ju~e onolika ki{a one lapavice

na pivu je spala pena na zavese je pala no} na satu je pro{la godina zvezdom je minulo stole}e mi sedimo

danas lepo vreme a zamislite ju~e onolika ki{a one lapavice

na pivu je spala pena na nas je pala zemqa pod wom sedimo danas lepa ki{a a zamislite ju~e onoliko vremena

RIBO NE RASTA^I

ribo ne rasta~i natrule pokrovce u preklawskom senu lipsavaju ovce majka nosi ~anak barenih kopriva otac pod krsta~om snegom se pokriva spregnuti u ~eze na{i kowi jure po pustome svetu da se dokusure ugasla je vatra truli krovna gra|a kraj izvora sestra kopilence ra|a sama }e ga bacit u dubine vira dok vetar u zurle wenog srca svira brat mi vojnik izbo no`em komandira Danica sad zvezda ma~ trga iz kora probija mi srce padam podno bora o tre{wu pred ku}om ve{a mi se majka ~ujem lave` pucwe sti`e vu~ja hajka ribo ne raskidaj natrule pokrovce u preklawskom senu lipsavaju ovce

PESMA OCU

mlad pod travom o~e klijni

iznesi mi belog cve}a rasto~eni

vodopijni

dete te se tvoje se}a puti trni tumaravi jarci silni i jendeci dete sâmo ti garavi mla~i{ se u sipkoj reci u masnome tvome mraku {etwe tihe me| korewem gore – dete izgruvano qubavima i zelewem na ramenu ruke nema pred o~i mu tu|i mraci – sunce pije voda lije – ti planduje{ ruke krije{ dete stari

ti garavi

mlad pod travom o~e klijni

iznesi mi belog cve}a oj rasuti

vodopijni

dete te se tvoje se}a gore – mrazi gore – `ega glad je gore i svi gresi

dete vi~e: nema wega rame prazno ruko gde si put poka`i

glasom ovi

kolena da grlim daj dete tra`i mrak ga lovi ti planduje{ ti se lola{ ti me truje{ ti me {ora{

u masnome tvome mraku {etwe tihe me| korewem gore – dete izgruvano zavetima i zelewem

PESMA MAJCI

grozna majko `ivodarko hodi meni sa jeseni ’zi|i ispod brda gruba hodi meni iz pepela ne krij mi se sred celera melema mi malo po{qi al ne {aqi qutih bodqi grozna majko `ivodajko eno tajko poludeo grize u`e noge stru`e sve po zraku na tavanu stucali ga u avanu neki crni mraci

topli pogled meni baci baci majko `ivodarko u krilo me vru}e uvij i snagu mi vedru ulij gluva majko `ivoderko usirilo ti se mleko {to mi `ivot zakiseli hodi majko

razveseli eno sestra morem vesla

ruke su joj crne grube o~i zvezdu sjajnu tra`e

usta puna crnog mraka ’zi|i mati iz buxaka morskog ribqeg i zelenog dete ti se jedno

davi davi davi u qubavi

majko spasi brata moga sita pita a uboga ruke nema tela nema lice mu je dijadema od rubina hladnih

mesto glave mermer zvoni grudi su mu avioni

sobe su mu pune para `ena mlada deca stara nema wega usred svega {to ga gladi {to ga radi

spasi majko sina svoga pokupi ga ispod stvari prona|i ga ispred groba i iz malo meke tvari koja `iva jo{te osta rasti `ivot majko posta meni majko ruku pru`i da je vidim da je qubim i dugo me tiho dr`i da ti }erka ne ogrubim pru`i ruku iz svog groba u koji te ja sahranih i na~ini mene roba svoga

daj da pla~em zbog ne~ega op{ta majko majko svega slobodu nam groznu uzmi i zgazi je ispod ~izmi ti bezdu{na

ravnodu{na

{to bez glave juri{ slavu ona tebi truli glavu spasla bih te al’ ne mogu jer gde ja da me}em nogu drugima na put

ko mi dade prut

zbori majko nepostojna hodi majko neprebolna majko ti me ti ne la`i i ne ka`i

meni

da je `ivot lep

PESMA MAJKE

malo malo mi zaspalo na ramenu na kamenu hladnom plakalo je zbog novembra plakalo je zbog decembra smrti biqa nevid-ciqa i zbog tame nepozvane plakalo je nedo~uto malo ludo malo malo isplakano u san palo na kamenu na kamenu hladnom

28

SAVSKI MADRIGAL

Dragan na foteqi tu|u `enu qubi Ana u svom }o{ku ispija kowake u wenom se krilu tvoja ruka gubi ja ko{ticom tre{we pucam u oxake kroz kante za |ubre gladne ma~ke riju u dvori{tu punom klimavih astala ne~je usne-p~ela na vratu mi spiju i na izlet kre}u ~ula radoznala a zatim }e do}i popevka kraj Save muzika }e strasna da huji ko bura otica}e voda u daqe prqave baca}emo u muq krunice bo`ura u zoru }e umor svalit nas u travu i drhta}e tela samotni~ku stravu

NEKO VREME

pred zelenog sudiju za razvode na pomirewe nisu do{li ni ona ni on ni oni}i predmet je zatvoren trenutak pro{ao

i sekretarica mo`e da obesi lepak za muve na tavanicu pre no {to sudija naru~i kafu i obqubi je na stolu za pisawe u deset minuta posle dva nezemaqsko vreme

i oboje izgladneli

]UTNA KRILA

to su te ptice iz vansebice moje

{to otvore pustoqne dvore i put povedu

ka nedogledu

u gustom jatu ka nepovratu pono}nog perja a }utnih krila tama me nema obavila

brzinom modrom u nesvetlo vu~e

nadire na ko`u nevinu i tanku a telo ne znaju} da bi ka uranku zuba stegnutih i belih jau~e

PROLE]E

Ope tupe mangupe man se daso dangube oko sveta sveta teta u ozonskoj sukwi {eta gde prona|e dva kreveta odmah spaja

pospe sjaja tela svaja glave zbraja

svra~a skorog poba~aja metlom gustom ~isti du{e pere, prostre da se su{e pa na vla`ne rujne du{e vrelim dahom derta pu{e kroz sulundar vetar du{e majke lo~u oci pu{e deca pala pod astala mile lutke grizu }utke posle cike na Micike a pre trke na bicikle znojni Rade zumbul krade kaliraju vojke mlade ki{e plahe na uzdahe skvase veru zoo-zveru po gradu se pra{nom veru neko s dere nekog deru jawci ginu cve}e cveta i ne umre{ – eto leta.

MA^ SE RA\A

~elo tvoje na mom ~elu tvoje telo u mom telu stoji jeka zverka ~eka bilo isto ma~ se ra|a slepa svetlost osloba|a

33

^IKALICA

gde si smrti gde si smrti hodi meni amo

gde si smrti tu si gde si hajde da s igramo

ruku pru`i ruku pru`i ruku meni daj

hajde sa mnom hajde sa mnom u zeleni gaj

pa da gledi{ pa da vidi{

da ne mo`e{ ni{ta eno deca deca eno ispred zabavi{ta eno qudi eno qudi crvqaju s u grobqu zabola sam im u grudi svoju trovnu bodqu i meni }e{ i meni }e{ svi mi dobro znamo al’ svejedno gospo do|i do|i da s igramo

PRIZORI

Zvuk je nevidqiva skulptura – setite se grmqavine.

* * *

Sa vrha planine odroni se kamen. Di`u}i pra {inu, gwe~e}i travke i rawavaju}i drve}e na pu tu, juri u dolinu pred moje noge. Tu preda mnom kamen se zaustavqa, otvara i rascvetava u pro stra ni mnogoqudni grad. U tom gradu gra|a -ni spavaju i ne sawaju -ni{ta.

SRE]A

Sre}a za kojom jurimo stoji netaknuta na da -le kom plavom brdu kao ogroman crveni cvet. Od `i vog mesa, vla`na, topla, neprekidno otvara i za tva ra svoje latice. Svetli dawu i no}u, sama, okru `ena mladom prole}nom travom. Svojim lelujawem mrsi sun~eve zrake, kao zavese, i to se vidi oda svud. Svojim pulsirawem bistri vaz duh i on pone kad sti`e do nas u plavim razma -hanim ~ar{avi ma. Sre}a ispu{ta glasove i je~i u nabubrelom zano su.

Weno postojawe omogu}ava da se podnesu po -ra zi svakodnevnice.

^ovek u wu naro~ito veruje izjutra, u kupa -ti lu, dok pere zube.

GOSPOD

Gospod bog ima glavu u obliku zdepaste pi -ra m i de od ~elika. U woj jedno veliko qudsko oko tamnoplave boje. Sedi na vedrom nebu, na grgu ra -vom svetlom oblaku, pu{i tompus i nare|uje.

SVE^ANA VE^ERA

Na sne`nom vrhu stoji trpeza. Za wome sedi dvanaest staraca. Pred wima je Zemqa kao veli ka lubenica. Seku je na dvanaest so~nih kri{a ka i kri{ke grizu svojim bezubim ustima. Po -{to isi sa ju slatki sok, pquju qude kao crne ko{tice.

PRIZOR

Go ~ovek s lisicama na rukama. U jezik su mu ude nuli kuku koja je lancem povezana sa ~etiri ustreptala lipicanera. Sad }e da o{inu kowe.

U BOLNICI

Bolesnik le`i na posteqi skvr~en i suv kao zmijska ko{uqica. Wegova bolest u obliku risa sklup~ala mu se na grudima i pobedni~ki prede. Te{ka kao tu~, `mirka u posetioce svo -jim svetlo `utim o~ima.

SVIWA

Sedi udobno zavaqena u naslowa~i. Okupa -na, odevena u dobro skrojen smok ing, sa belom leptir -ma {nom i blistavim man`etama, sviwa je sve`e izbrijana sve do kragne, od koje po~iwu naglo pre rezane ~ekiwe.

Sme{ka se i konverzira s lako}om i elegan -cijom, potkrepquju}i svoje izjave mahawem jo{ blat wavih papaka.

VELIKO OKO

Blago zatalasano pobr|e obraslo gustom nis -kom travom. Leto. Nigde drveta ni puta ni ku}e.

Nasred ovog ~istog pejza`a polo`eno je ve -li ko oko. Le`i na ob-lim vrhovima bre`uqaka tako da se ispod wega, kroz ulegnu}a, u daqini vide bre `uq ci ka kojima se mo`e slobodno pro}i.

Sme|e, elipsasto, sa uglovima pravog qud skog oka, ima crne trepavice koje, izgleda, iz rastaju iz same jabu~ice, po{to se kapci ne vi -de. Deluje na {minkano i, intenzivno u bojama, sija na suncu kao da su ga grubo premazali isu vi{e debelim slo jem laka. Krvni sudovi na beo -wa~ama su dre~e}e cr veni, hrapavi.

VEDRO NEBO

Di`em se na prste i po~iwem da skupqam nebo s konopca.

Nije ga lako obuzdati, kao da je `ivo. Spli -}e se oko nogu, obavija mi telo, zanosim se pod plavim teretom, ska~e mi do lica, do nosa, pro -sto }e me ugu{iti.

Miri{e na ozon i {u{ti, sad brzo, puno ble {tavih talasi}a – poigravawe oznojenog `dre -be }eg trbuha, sad u velikim mirisnim naborima ti {ine.

Sabiram ga u gu`vu, sve mawu i mawu. Najzad mi je celo u {aci.

Dok piqim u zatvorenu {aku u kojoj se nebo smeje, vrpoqi, pokre}e je, i iz koje stalno curi i iska~e nastoje}i da se oslobodi, }u{kam ga prsti ma druge ruke i, iako to `elim, ne gledam {ta je ostalo gore.

SOBA

Na dnu sne`noga smeta le`i soba staklenih zidova. Prostrana, svetla, zagrejana. U woj, sa ci garama i pi}em u rukama, okupani i dobro odeveni qudi.

Qudima na usta izlaze gadne `ivotiwe. @i -votiwe rastu i po~iwu dlakavu jurwavu.

Soba postaje sve punija i sve ~upavija. Qudi i `ivotiwe polako se gu{e.

ULICA

Do grla sam zakopan u asfaltu. Ulicom pro laze qudi. Iz wihovih prepunih usta re~i is pa daju kao va{ke, s no`icama. Padaju mi po li cu, gami`u po o~ima. Iz uskih visoko uzdig nu -tih gla va prolaznika vijore strukovi praziluka ponosi ti kao perjanice.

Moje lice se, upla{eno, vrti me|u wihovom obu}om.

KUCAWE SATA

Sat kuca u ti{ini no}i.

Otkucaji se pretvaraju u balvane koji se ras po re|uju po sobi popreko, od zida do zida, na rav -no mernim rastojawima jedan od drugoga.

Tako se soba od poda do tavanice ispuwava pra vim, lepo obra|enim balvanima, svetlim, jer kora drveta tek {to je skinuta.

Bezbolno prolaze kroz sav name{taj – poste -qu, orman, stolice, luster i kroz nas.

Iako sijalica nije upaqena, soba svetli, to liko da se ose}a kome{awe zlatnih mlazeva pra -{ine. Tako|e jako miri{e na sve`u jelovinu.

PREDEO

Nepregledno dno lobawe prekriveno je pe{~a -nim dinama. Na ko{tanom svodu svetli mesec. Tri kamile bez beduina lutaju pustiwom, nogu pred nogu. @ivci-{akali zavijaju u daqinama i pesak {kripi, {kripi.

MENGELE

Smrt se opet uvla~i ~oveku u glavu: lak to vima oslowena na arkadu, nogama bi da mu raz glavi ste gnute vilice. Na temenu je testerom pro -sekla kva dratno prozor~e, a kroz u{i protisnula ruke. Slepo pipa i prebira, zagleda kroz pro -zor, i nos je zamo~ila, kev}e u tamu a ni{ta ne vidi, do lik svoj, ru men i uzbiban.

ISKISLI ^OVEK

^ovek siroma’ ~u~i pod krevetom i su{i svo je pokislo telo. Prvo, kao mre`u, prostire preko ko nopca zamr{ena creva, zatim plu}a koja od te`ine padaju. Bubrege kao bordo prslu~e, do wih jetru, si}u{nu `u~ i srce – modru rukavicu.

Nos, o~i i u{i re|a po patosu.

Kosu rasprostire na ra{irene novine, udo -ve gura u blizinu {poreta, usne i obr-ve ka~i o eksere, ko`u kao nebo razapiwe o dno kreveta, a zube i kos ti bri{e maramicom.

ZVEZDA

U mraku, potpuno sâm na Zemqi, po kojoj se pro piwu ogromni crni talasi. Talasi bu~e i udaraju me sa svih strana. Daleko nad glavom ti -ho svetli jedna zvezda. Wu je opkora~ila majka u blistavoj haqini. Zagledana ni u {ta, pevu{i i ~e{qa se, sporo i sa u`ivawem. Wena zlatna kosa obavija zvezdu.

^UVAR SUNCA

U foteqi preko puta sedi prijateq i pije kam pari malim gutqajima. Uzimam kqu~ sa sto -la i otvaram vratanca na wegovim grudima. Iz grudi ispada Sunce, ohla|eno i zamotano u crne krpe. Udara o pod, tupo. Nagiwemo se i razmo ta -vamo krpe. Sunce izgleda tro{no i ugqenisano, samo {to iz wegove dubine, kao daleki nagove -{taj, dopire potmula svirka klavira.

Dok je slu{amo, vratanca na prijateqevim raz vaqenim grudima lagano se klate.

[QIVA U CVETU

Belo rascvetala {qiva u ba{ti, obasjana me -se ~inom. Iz no}i dole}u dve svetle}e {ake i od {qi vinog cveta prave prelepu devojku.

Naga i prozra~na, novoro|ena kora~a krovo -vi ma grada. Zaprepa{}eni pogledi okasnelih {e ta ~a je pridr`avaju.

Na nebu smirene {ake svetle u samozadovoq -stvu blagoslova.

NA POQANI

Oni sede u gomili na otvorenoj poqani, ne -mi, tu~eni ki{om, lica uzdignutih ka nebu.

Nad glavama im se smewuju godi{wa doba, a oni se ne pomeraju.

Jednoga dana slu~ajno nailazi {eta~ i do ko nim udarcima {tapa izvr}e ih – sasu{ene is -prane lutke.

Posle prolaze mladi psi i ne di`u}i nogu mo kre u otkrivene {upqine.

OTAC

Otac {eta pod zemqom, u qubi~astom pla {tu, mlad i vitak. Uz wega idu pratioci i veli -kim ba kqama osvetqavaju mu put.

Sve vreme }ute.

Nikad se ne odmaraju.

Kuda god da krenu, Zemqina tmina otvara im se. Podzemne vode pred wima mewaju svoje toko ve, `ice ruda se izvijaju, ilova~a ugibqe, a kri stali zakrivquju svoje ravne povr{ine da im na -~ine put. Otac i wegovi pratioci pronose svoju bezglasnu svetlost kroz temeqe ku}a, kroz korewe {uma, kroz usijano i te~no jezgro Zemqe. Pred wima se rastva raju mora i pomeraju kontinen ti, dok kora~aju, ne mi. Ponekad se toliko pri -bli`e povr{ini Zemqe da uznemire i `ilice trave pa ona gore zatreperi.

Na ~etiri kapije moj Otac izlazi u Svemir: jedna je u Crvenom moru, kraj peskom zasute fe -ni ~an ske galije. Druga na malom proplanku u Ka{mi ru, kraj ledenog jezerceta, uvek plavog kao qudsko oko. Tre}a je u podrumu-gara`i velike poslovne zgrade na [estoj aveniji u Wujorku. ^etvrta na O~evom grobu, izme|u wegovih ras -tav qenih kosti ju i komadi}a trulog drveta od koga je nekad bio sa~iwen wegov mrtva~ki kov -~eg.

Otac i pratioci nikad ne {etaju po svetu, od mah se otiskuju u Svemir. Po wemu ne kora -~aju, ve} lete, toliko brzo da se plamenovi sa bakqi stapaju u jedan dugi plamen koji unosi

zabunu me|u zemaq ske astronome. Kao modra za -stava opto~ena zlat nim jezicima, O~ev pla{t ponosito lepr{a Kos mosom, barjak mo}nog i sve -zemaqskog carstva mrtvih.

Pored zanemarqivih poku{aja nekolicine se vernoameri~kih i sovjetskih kosmonauta, Otac i wegovi bezimeni pratioci jedini su izasla -nici na{e planete koji se kre}u po Beskraju. Daleko br`e od svetlosti, zato mi wihova vanze -maqska putovawa izgledaju veoma kratka.

Ni po izrazima wihovih bledih lica, ni po naborima wihove ode}e, ni po plamenu wihovih bakqi ne mogu da doku~im: {ta su videli u Sve -mi ru i za{to se uvek vra}aju u zemqu. Ne mogu da ih upitam: na koju }e od ~etiri kapije idu}i put izi }i, da li }e ikad zastati u svome hodu i da li }e im se jedne no}i negde pod zemqom ras to~iti lica, da li }e dogoreti bakqe i istru li -ti haqine.

VELIKA MAJKA

Pred ku}om, me|u loncima s mu{katlama, se di Velika Majka. U krilu dr`i Zemqu raspu klu na dve polovine i poku{ava da je slepi pqu -va~kom. Wene reumati~ne i izo`iq~ene ruke, ve} ulepqe ne od razlitih okeana, pquva~ke i is -curele sluza vo-vrele Zemqine utrobe, uspevaju samo da komade razdrobe na jo{ sitnije delove.

Napokon, sa malom borom razo~arewa u o~i -ma, Majka odustaje od prvobitne namere i rasejano mrvi Zemqu u grumen~i}e. Zatim je dosipa u naj -bli`i lonac sa mu{katlom i, bri{u}i ruke o kecequ, ulazi u ku}u.

LETE]I KAMEN

Dr`im u ruci okrugao kamen.

Zamahujem iz sve snage i bacam ga uvis. Kamen pole}e i ve} na nekoliko metara od me ne izrastaju mu dva bela krila.

Ose}am da su to jaka krila, puna mi{i}a, po kri vena mekim gustim perjem koje u korenu mi -ri {e na lêtom zagrejanu pticu.

Sna`no ma{u}i wima, kamen se velikom br zi nom pewe uvis, uvis, uvis, sve dok mi, trepe -rava mrqa, ta~ka, ni{ta, ne i{~ezne iz o~iju.

PUSTA KO@A

Ko`a se prostire pusta kao Sa hara.

Koliko se mo`e sagledati, dopire do hori zon ta, dovoqno velika da bi od we neki global ni kon fekcijski xin mogao iskrojiti unifor -me za poli ciju sve tri velike sile.

Poku{aj da se u wu zasadi cvet – obi~na poq ska `alfija, ina~e pogodna za sve terene u okvi ri ma kontinentalne klime – bedno propada: ma qavi `buni} sa rumenim kqunovima cvetova spa -ru{uje se i sklapa brzinom koju oko lako prati.

Potreba za dodirom dovodi do posipawa mr -vi ca po trbuhu. Ali ova primamqiva hrana ne mo`e iz praznog neba da dozove nijednu pticu.

Najzad, po{to je `e| prevelika, pozvani su radnici da iskopaju bunar. Stigli su ve} do tri de setog metra, a jo{ uvek izbacuju sve nove i no ve a{ove sasu{enog epitela. Na~inili su ve li -ki be li~asti breg, kao neku tre}u, bezrazlo `no usto bo ~enu dojku.

Od vode nema ni traga, {to navodi na pomi sao da ko`a ne samo {to je pusta i ogromna po po -vr {ini, ve} je i wena tre}a dimenzija, dubina, sas vim neizvesna.

PROHLADNO SRCE

Srce se ukazalo kao veliki mra~an prostor, veoma visoko zasvo|en. Kao unutra{wost kate dra le ~iji je tlocrt proizvoqan, neodre|en, ve -ro vat no p-romenqiv.

U srcu je prohladno. Ono se ne mo`e sagle dati spoqa jer je okru`eno telom, ali malo di -fuzne svetlosti odnekud neodre|eno prodire. Mo`da je to fosforescirawe creva ili bioelek -tricitet ne urona.

Najja~i je, ipak, utisak praznine: i sasvim lagani koraci dugo i glasno odjekuju.

OKO

Kao kada se `umance oslobo|eno belanceta giba u polovini jajetove quske, oko se vrti u vla `nom zagrqaju svoje dupqe. Ispod tupe beli ne prqavog porcelana beowa~e i ne{to kolori sanog sjaja u krugu du`ice, a naro~ito kroz pro menqivo velik otvor zenice, ne mo`e se ni na slu -titi mno {tvo prizora koji su se u oku nasta nili.

Kao {i{mi{i strmoglavce oka~eni o viso -ke i vla`ne svodove pe}ine, oni, zatvoreni oko svoga jezgra, spavaju u prozra~noj ti{ini stak -la s te ma se. Tek s vremena na vreme, u nesanici, iznenada kao muwa, sevne elektricitetom nabi -jen `ivac se }awa, pogodi svoj prizor i razbudi ga iz dreme`a. Tada se ovaj rastvara, napiwe iz gu`vanu poko`i cu krila, otka~iwe se od tava nice, lepr{a po dvo rani i dugo igra u lêtu, oba -sjan u snop sabranom svet lo{}u `ivca koji ga je probudio.

PLU]A

Plu}a su jorgani od ru`i~aste svile nato -pqe ni krvavom sluzi iz utrobe `rtvenog ovna.

Predvojena skalpelom na tanke listove, ona pod mikroskopom otkrivaju zelene pejza`e ra -nog leta: sitnu travu posutu tratin~icama, jedro li{}e tek precvetalih lipa i bagrema, svetlost sunca omaza nu kao med oko svakog zrna hloro -fila.

Nad ovom ti{inom samoispuwene flore, di `e se ozonska izmaglica: plu}a se pu{e i mi -ri{u kao tek uzvareno mleko.

USTA-RODNICA

Usta saznaju sebe tek u drugim ustima, u po -qupcu.

Nabubrela, ispuwena tamom i svileno skli -ska, postaju uterus – sud u kome se u magnovewu stvara novo `ivo telo. I ve} se kre}e, di{e, tesno mu je.

To je zubato i so~no telo mlade qubavi, puno svetlaca i snage, kratkoveko, jer qubavnici }e ga rastrgnuti ~im se otkinu jedan od drugoga.

SUN^AWE

Sun~eva svetlost je ogromno brdo {to se na -va quje celim svojim difuznim teretom. Lagano, s ne`no{}u i sa upornom namerom, svetlost ula -zi u pru}eno telo, osvajaju}i }eliju po }eliju.

Svetlost po~iwe da te~e, da se preliva s kra -ja na kraj tela, sve dok ga ne ispuni celo. Onda prope va, glasno.

ODMOR

Telo kao rastresiti jastuk ba~eno na poste qu. ^ula poku{avaju da navuku neprozirne zave se. Spu stiv{i krila, misli se prizemquju, zbu weno }u }o re i po~iwu da se vuku, bezmalo na sto -macima. Najzad u prilici da budu saslu{ani, trnci umora ogla{avaju se kao jutarwi pevci, bude}i jedan dru goga.

Odozgo neko navaquje vru}u mirisnu lepi -wu i wena hranqiva te`ina polako prelazi u udove.

U VUNI

Sasvim meka, kudrava i bela, vuna se zako -vr}e do daleka. Kuqa u uvojcima na sve strane i vaqa se, smirena i svetla. Plovim kroz wu, ~ist, tiho leb de }i i bez pokreta. Talasam se i prevr}em ovijen mekotom vune koja me li`e i blago se lepi svuda po meni.

PODLEGAWE SNU

]elije mozga spu{taju se sporo-presporo u gu stu masu sna koja skoro boli od miqa, koja de -luje kao ~e`wa.

Sasvim polako, zastajkuju}i, napola ogrez -le, svaka zasebno, uma~u se u razmek{an san i on se bez glasno sklapa nad wima.

San jo{ neko vreme podrhtava kao prozra ~ni puding u ~iniji.

SPAVAWE

Bez nadzora glave, u toplom krevetu, ko`a ot vara svoje pore kao prozore i telo se kroz wih pu {i i isparava u nastojawu da slobodno komu ni cira sa okolinom. Unutarwi organi di`u gla -ve i gledaju u neko svoje nebo. Obodreni nadom, po~iwu sna`no da pulsiraju: to telo vredno pra -vi svoju krv i sebe.

SNOVI

Sti`u tajne poruke, iska~u iz tame kao an ti lo pe od duvanog stakla. Pune unutarwe svet -lo sti, mlake, li`u mozak svojim uzbudqivim upornim jezikom: laki elektri~ni talasi, miqe.

Slepi ego kre}e da ih obujmi, zadr`i u svo -me silovitom naru~ju, ali one ve} pri slutwi dodira zaklik}u lolinski i rasplinu se.

Za sobom su ostavile tragove: qeskave bari -ce uzbibanog svetla na podu.

SE]AWE

[areni svileni {al, davno prostrt na mar tovsku livadu. Prvo onu pravu, sa ruglom otpa daka i tek probu|enim insektima punim nasrt -qivosti, potom wen ulep{ani crte` utisnut u }elije pam }ewa.

Tu, pod hranqivim nebom lobawe, kroz {al se probilo cve}e, cve}e iz zemqe pome{ano sa cve}em od svile, pronikle su vlati trave, sab -qaste i bol no zelene, on sam je ote`ao, zazlatio se. Svako pri zivawe pod svetlosni snop pa`we obla`e ga novim zlatnim listovima.

Tako se s vremenom pretvara u rasko{an spo me nik, jedan od mnogih u gusto naseqenom pan -teonu korteksa.

GLAD

Vra}en u stadij protoplazme, organizam vi bri ra u elasti~noj opni. Izdu`uje se sad u jed -nom, sad u drugom pravcu, iste`e do krajwih granica... Du go ma{e pipcima po praznini.

Sterilna ravnodu{nost okoline ravna je agre siji, ugro`ava.

U samoodbrani, organizam kre}e u potragu za hranom – prepoznatqivim, prisnim delovi -ma se be. Eno je, hrana nejasno svetli razbacana u neutral nom prostoru.

Najzad – dodir. Sjaj intenzivne ne`nosti. Po tom relaksirano pro`imawe.

SPAJAWE SA VODOM

Staklena ~a{a vode, hladna i providna u mo jim ustima, u grlu. Zvone du` tela kristalni gut qaji i uti{avaju se u dubokoj tami stomaka. Nakostre{ene i izquspane }elije, iznenada ob livene, br~kaju se uz pocikivawe. Wihova nano vo ste~ena nabrekla i skliska glatkost – znak da se telo jo{ jednom spojilo sa rodnim krilom mora i te~nim dragawem uterusa.

SPAJAWE SA JABUKOM

Polazim ka jabuci, obradovanim okom koje je u lêtu zaka~ila, `eqom koju weno crvenilo eksci tira, razdra`eno{}u pquva~nih `lezda koje za pquskuju sluzoko`u, ~upavom {apom gla di koja se podi`e u stomaku, ispitiva~kim us tre ptalim vr {cima prstiju, dlanom koji se, oza -ren, svija oko wu{kaste oblosti, usnama {to se, ovla`ene i na bubrele, otvaraju, wuhom koji se propiwe da upije wene emanacije, zubima koji, o{tri i tvrdi, pro diru u sve`inu, naglo, slu hom koji cepti od grom kog, kroz uzlazni eho po -no vqe-nog pra{tawa ugriza.

Pipci ~ula ukusa, mesnati pupoqci na je ziku, razdragano se ste`u i otvaraju u soku raz -drobqene jabuke.

QUBAV

Dugim potezima dlanova, kao umiqatim no `em, skinuli smo jedno drugome ko`u. Tako mo -gu u mraku `ivci da se dodiruju sa `ivcima i da jedan drugoga ushi}eno nose na rukama. Tako se u ubrza nim talasima limfa preliva iz tela u telo.

Potpuno izme{ana u wenom naru~ju, ona po ~i wu da izbacuju iskre... Varnice, palacawe pla me nih jezi~aka, najzad rastu}a kro{wa pra{ta -vog naranxastog po`ara.

Iz wega vaskrsavamo okupani i ponovno svak na svome.

Svetlucavi signali ne`nosti, kao kotrqa -we rose niz stabqiku.

QUBOMORA

Opru`en na operacionom stolu, bez aneste -zije. Kroz sve telesne otvore, u dupqu su uvedeni ~eli~ni instrumenti.

Qu{te utrobu, vr{qaju u mraku.

Nekada{wi sklad organa koji zadovoqno funk cioni{u u blagom sjaju sopstvene svet los -ti, rasto ~en je u crnu klokotavu pulpu.

SAMO]A

Po{to su prerezane `ivotodavne niti koje ga vezuju s drugim qudima, u telu se polako ra{~i -wava i wegov unutarwi potporwak – skelet.

Otud utisak da se telo razmek{ava u qigavi sivi sutlija{ i slinavo razvla~i po }o{ko vi -ma prazne sobe. Bezobli~na sluz, sve vi{e nalik te~no sti, po~iwe da dobija oblik suda u kome se nalazi.

S vremena na vreme di`e se ti{ina poput ogro mnog vala besnog mora i bu~no udara tupe re cep tore isplutale na povr{inu.

SRAMOTA

Mokar blatwav rep landara po golim noga -ma. Ki{a sipi. Telo stisnuto oko sebe kao pu`: zubi glo|u stomak monotono, kao `vaka}u gumu. Potreba za jo{ ja~im zatvarawem.

ZAVIST

Naslu}ena negde iza granice vidnog poqa, ve li ka divqa guska lu~i tamnozelenu `u~ u ta -la sima. No{eni vazdu{nim strujawem, ta-lasi dopi ru bo~no, ne{to razre|eni i bez velikog in -sisti rawa.

Izrazita odbojnost tela. Poku{ava da se pred wima zatvori, da ih mimoi|e smawivawem svoje za premine. Ipak se ubacuju, kroz ko`u mo`da, rastvo reni u vazduhu koji udi{em.

Prisustvo zavisti zapa`a se naro~ito u gla -su: osu{en, raspuknut, i sav nekako u cik-cak, on me izdaje osobi kojoj zavidim. Iz dehidri rane fak ture moga glasa, oboje nepogre{ivo za -kqu~ujemo kako me je zavist savladala.

VOQA

Vrednost arhitektonskog, sa elementima pri merene monumentalnosti. Nadmo}an prostor pre -otet od sitnih oblika: skliskih punoglavaca, mas nih `lezda, `ustrih virusa. Hladno svetlu ca we vertikalnog ~elika, blistavo ~isti stak -leni zi do vi. Vrh koji probada nebo. U blizini disawe je veoma ote`ano.

STRAH

Strah je oklagijom razvukao telo u tanku ko -ru. Kora je od neodre|enog metala, kada se lizne ima galvanizirani ukus bakra.

Strah gu`va metal u poroznu loptu sli~nu oni ma koje deca prave od staniola. U sredi{tu, lopta je oblo`ena vla`nom i toplom sluzoko -`om. U mra ku sluzoko`e propiwu se i urlaju kola – brzina je mala, a neko previ{e pritiska gas. [lajfuju, okre }u se oko sebe, brek}u i uda -raju o sluzoko`u punu preosetqivih `ivaca. @ivci se tresu kao u`a reni konopci, proba -daju mozak, drmaju ga kao veli ko zvono. Mozak zvoni kao saborna crkva.

Idu}eg trena telo se kali u te{ku gvozdenu kuglu, sagorevaju}i pritom u niskoprocentnu pri mesu ne~isto}e sve {to je u wemu bilo toplo i meko – sluz, `ivce, mozak.

MR@WA

Puca qu{tura bola i mr`wa se razrasta na ~elu kao gvozdeni hrast naki}en zar|alim {iq -cima.

Snaga proisti~e iz ube|ewa da }e joj razode vena i detiwe rawiva `rtva, nepogre{ivo di ri go vana wenim elektri~nim impulsima, doplo -viti u razjapqenu gvozdenu kro{wu. Svojim {i qatim {krgutavim zubima mr`wa }e `rtvu raskidati, isitniti i sa`vakati, potom gurnu ti u deblo da je svari i isi{e joj hrawive so -kove.

Ovo `eqeno sjediwavawe treba da zatvori oma |ijani krug: mr`wa se i razgranala iz pod zemnog samoprepoznavawa subjekta u neprija teq -skom ob jektu.

BES

Usijan metak pogodi telo i od sredine ga jede. Goji se, pro`dire i raste, telo kopni i nestaje, u wega se pretvara, bes ga za~as do ko`e pojede, ispu ni do tanke same povr{ine, zategne i ko`a prsne i sroza se, bes stoji go i usijan, {i{ti.

OSVETA

Xinovskom gvozdenom {apom razbijam `rtvi glavu. Masne kapqice razdruzganog mozga prs -kaju mi u lice. Prvo povr{na nelagodnost zbog ispr qane ode}e, zatim muka od uzdrhtalih mla -kih ko madi}a koji su mi zasko~ili usne.

Polako se materijalizuje u`as prevelike in tim nosti: takvom nepodno{qivom poqupcu ni -sam se nadao.

Raskomadana poput vru}e poga~e i raspro strta svuda unaokolo, `rtva pobedonosno izla -`e krvavi reqef svoje nutrine. Uteruje me u stid i u povra }awe i uvla~i duboko poda se.

STID

Telo za{ti}eno u trodimenzionalnom nim busu od rumenog `elatina. Najgu{}i u sredi -{tu, razre |en po ivicama, `urno se zatvara u sebe pred pro jektilima koji ga rawavaju. Obla `e ih svojim iz lu ~evinama – suzama, one koagu -li{u i sedefnim naslagama zaobquju hrapave ivice povredioca.

Stid ima jedva primetan prijatan miris i `i li~asti buseni wegovog korewa trepere i pre -hra wuju se u venama i arterijama tela.

OPTIMIZAM

^vor golemih konopaca elektriciteta, mesin -gana grudva opruga, grmi i frk}e, hodi, dolazi! Ja, vetrovit ~opor na trista povodaca, ra -wa vog vrata zate`em.

RADOST

Dugi naranxasti trougli strelasto ustrem -qe ni ka `utom. Naviru crveni mehuri, rastu, pucaju i kiko}u se... @uto odozgo trep}e, igra i pocikuje neome|eno.

@ALOST

Telo kao krevetski ~ar{av potopqeno u kadu ispuwenu suzama. Mnogobrojne ~vornovate crne ru ke sna`no ga gu`vaju i muqaju. Pod pri tiskom se po lako ra{~iwava kao jako raskva{e -na hartija.

Na kraju u kadi – ledenim belim dlanovima Kos mosa, samo `itka bezbojna ka{a.

S vremena na vreme klokotne potmulim je ca -jem.

KONCENTRACIJA

Mozak za{iqen u visoku piramidu. Na vrhu molekuli zbijeni do krajwih granica, samo {to se ne pogu{e.

Tanki hiperosetqivi {iqak dodiruje pro -b le me postrojene kao li~inke.

Pronalazak re{ewa – zaslepquju}a bura elek -tri~nog pra`wewa. Kao da se vidi na hiqade svet losnih godina unaokolo.

RADOST STVARAWA

@iletastim kanxama grebe po svilenoj opni u koju je umotano srce. Cepa je, tanku i prozir -nu, i srce – jarko crveni mi{i}, elasti~no meso lepqi vo od krvi – probija, buja, raste u svim pravcima. Htelo bi da iscuri iz sebe, da se ras -pukne.

DISAWE

Celokupna povr{ina plu}nih mehuri}aal veo la u kojima se krv i vazduh neposredno dodi ruju iznosi kod ~oveka od {ezdeset do sto dvade -set kvad ratnih metara.

Tom velikom zastavom od najfinije svile ~o -vek ma{e celog `ivota.

RE^I

Strujawem vazduha u grlu i usnoj dupqi, rezo nancom glasnih `ica koju ono izaziva i pokre ti ma usana i jezika koji strujawe reguli {u, obliku ju se re~i. One kuqaju jedna za dru -gom kao krdo pu{teno iz tora na ispa{u i u trenutku dodira sa spoqnim smesta i{~ezavaju. Pre`ivi tek poneka, prihva}ena tu|im telom kao hrawivom vlagom, i bokori se zasejana u to -plu leju sive mo`dane mase. Mikrofilmovana u osetqivom neuronu i bezbedno pohrawena me|u milionima drugih registrovanih informacija, traje. Povremeno, potaknuta sple tom me|udej sta va koja su van wene kontrole, blesne kao varni -ca i, vrte}i tankim zlatnim repi}em, izvr -ca na svetlost svesnoga.

SMEJAWE

Kroz letwi pejza` razvla~i se na{ smeh u ob liku velikih jarko crvenih krpa. Zavla~i se u tra vu, ka~i o `buwe i lepr{a kao poderani bar -jak. Le`imo pod tom velikom zastavom.

NESTAJAWE

Kroz iznenadni otvor, telo samo sebe izba cuje u mlazevima. Strah da }e se, ako ovako nasta -vi, ispo vra}ati celo, kao kad se ispara xemper.

LIMUN

Limun – to su etarska uqa i prirodni vos ko vi, na {ta bi se wegov miris i masna ko`a lis -tova mogli rastvoriti. Iz centra svoga unutra belog stabla, limun u koncentri~nim krugovi -ma emi tuje radost. ^iwenica da ovog ~asa ~ula s neuobi ~ajenom `estinom primaju i repro du ku ju wegovu poruku, unapred ozaruje celo popodne.

ALT

Alt vinut u mrak i visine daleke-predaleke koje osvetqava svojom infuzorijskom svetlo {}u. Vra}a se opasan aluminijumskim lancem, s go -mi lom crvenih paradajza koji se po nebu, svud oko wega, kotrqaju. Vitla pred o~ima kao debe -li kono pac elektri~ne struje i pada na nas u mlazevima kao pqusak guste tople krvi u kojoj se davimo s u`i vawem.

UZALUDNA SNAGA

U telu je intenzivno prisustvo snage koja ne ma {ta da u~ini: u naletima se razbija o unu -tarwu stranu ko`e. Pod pritiskom povremeno dolazi do varni~ewa i snaga samu sebe spaquje. Dugi usijani krik sukne u nebo i nestane.

NO]

No}.

Po strani, blizu horizonta, fiju~e vreme kao lebde}a bela zapenu{ana reka. Podse}a na Mle~ni put oboga}en u intenzitetu, gustini, raz nosmernoj pokretqivosti koja proizvodi vrtlo -ge, zvuku.

Na svome kraju, u ti{ini, stojim uspravno, ne prirodno visok. Pred velelepnim prizorom koji mi se u daqini ukazao, nemam ose}aj infe rior nos ti, vi{e utisak usamqenosti, izlo`e no -sti. I hlad no}e: stresam se od belih kapqica.

LIPA

ku}a nam je na vrhu brega ku}a zatrpana zrelim jabukama otac-breg pred ku}om sedi i sedu bradu prebira

iz brade mu padaju zvezde koko{ke zvezde kqucaju koko{ke nam dukate nose majka kle~i me|u hlebovima majka muze krave u korito deca moja u mleku se miju deca moja sve jari}e ja{u bra}a moja travu pokosila bra}a moja stoku dojavila bra}a moja na krovu igraju pevaju im `eqne verne qube sestre moje tkaju }ilimove }ilimima ku}u okitile }ilimima livade zastiru da na mekom qube svoje drage lipa nam je dvore natkrilila {aputavim cvetom obavila ponela nas – mirisna galija poput neba a naspram Meseca ispod lipe sedim na klupi i ~ekam posledwi no}ni autobus poliva~i u naranxastim uniformama peru ulice {mrkovima i psuju

BUDILNIK RADIO TU[

TELEFON

budilnik radio tu{ telefon lift kola lift daktilografi papiri telefon dogovor

papiri lift semafori bioskop kola lift telefon novine Uganda Kina Amerika miris kafe cigareta telefon rumene pruge u {ari dalekog zapada iza zavese svetlosti televizija televizija buxet delegacija bomba u Bejrutu naoblaka Eskimi dalekog severa

knez P{ibislav hrabar pre trista godina kau~ na rasklapawe {u{tawe ~ar{ava efikasan qubavni zagrqaj mutav san pun razigranih Masajaca

RADNI DAN

Radomiru Reqi}u

ule}em u kancelariju na belom ~ar{avu imam velika krila od hartije

sle}em pa`qivo na svoj pisa}i sto sekretarica je izi{la na kratko i ostavila glavu na teleprinteru sve`e ofarbanu i nafriziranu

glava me do~ekuje s qubaznim osmehom po slovima curi crvena krv

iz Crvenog mora partneri se raspituju zvuk je iznerviran ali radoznao

za susednim stolom kolega sedi na dnu kafene {oqice buqi u novine i rasejano

{qapka stopalom po tankom socu oko sebe na visokim glatkim zidovima ima ucrtanu crnu sudbinu –

{ifrovane precizne mape na{eg sveta vadim iz xepa u papir umotanu u`inu jedem `urno dok se ne ohladi

telefon – zvani~na poseta Prometeja treba masovno izi}i na ulice

SASTANAK

kao koko{ke po drve}u

rakolimo i kre{timo na stolicama predsedavaju}i `eqan efikasnosti pu{ta na nos plave plamenove

ta~ka po ta~ka skida se s dnevnog reda i baca po stolovima

qudi kradom napu{taju svoja tela i odlaze na Korziku na Island na Avalu kroz prozore ule}u i izle}u

autobusi gradskog saobra}aja i vrapci gasovi iz auspuha i govanca

{krope nas po glavama

u pravi ~as poslu`iteqka dovla~i crevo i poliva nas mlazevima krepke kafe

REKLAMA

ska~e mi iznenada na ramena iz zasede

udara me ma~em pqo{timice vidim zvezde

vidim svoju jasnu nameru

sre}no usmeren svetlim putokazom spremno kre}em

da izvr{im zapovest

ROBNA KU]A

xemperi tepisi spava}ice zavese u nabubrelim rolnama napor pokretnih stepenica linije kupaca bez lica ote~ene {ake mu{terija ribe naplavqene u bare gu`vaju dodiruju pipaju bez svrhe i jasne namere vreli vazduh u talasima udara iz poda i zidova raskop~an potro{a~ kru`i obnevideo po spratovima bdije iz uglova oko kamere nevidqivo a svevide}e strogo prizor ikonopisan na ekranima

umno`ava se kontrolisan mnogostruko kupci – {uma koja je prohodala

razdra`eni raznorodnim prohtevima tapkaju od rafa do police

u ritualnim krugovima

ZVU^NA SUBOTA

susedi do kujne usisavaju pra{inu aparat zuji kao mlazna turbina iznad se tu{iraju

a ispod tuku

zakqu~ani u zvonkoj katedrali kupatila negde ukoso nesigurno poku{ava klavir dole u nizini jauk pretu~enih tepiha sa strane ka{aq bronhijalna hripawa odasvud proro~anski hor televizora u ve~nom naporu lift-Sizif se spoti~e i {tuca na svim spratovima redom

mi{ koji zna {ta ho}e bije bitku s gredom u plafonu

nemu{ta mu{katla tiho tera cvet na balkonu

OTVARAWE IZLO@BE

komade svoje tanko narezane xigerice slikar je rastegao do fino}e platna razapeo na ramove obrubio lajsnama

jo{ od jutros su{e se na zidovima galerije ~ista~ica je obrisala fleke s mermernog poda dolaze buquci zvanica u ekscentri~nim odelima

piju razvodwene naranxaste sokove odmeravaju se ogovaraju i pu{e

galerija je prepuna aviona od hartije uzdrhtali slikar u vansebici

razapiwe svoje `ivce od zida do zida balansira na poludeloj `ici i s visine pi{a gostima u ~a{e

KAD PESNIK PEVA

prelistava moderne francuske `urnale pretura po policama antikvarnica

tra`i alhemijske sredwovekovne formule ~ita Bibliju i skupqa

prigodne latinske poslovice oslawa se na re~nik sinonima traga u svojim spiskovima rima kopa da na|e zlato metafore proba da vaskrsne umrli jezik kojim niko `iv vi{e ne govori

i{~itava {to su napisali nepismeni narodi uz vatru u brdima

proba da sa`me svet u dve-tri magi~ne strofe

gleda kako se to radi u plemenu hteo bi i sam da ponovi stvar

prise}a se svojih nekada{wih qubavi upiwe se da ih davne prepri~a

– neke iskre zapaqenog tela i znoja preta~e u nemu{te komadi}e re~enica na stranim jezicima koje ne poznaju previ{e ni on ni wegovi ~itaoci (wih }e ionako biti sasvim malo) pripremio je ve} i tuma~ewe svoje jo{ nenapisane pesme

koja i ako se iz svih tih natezawa rodi ne}e ni{ta naro~ito izmeniti

ni pro{lost ni budu}nost

ni ki{u ne}e spre~iti da pada kad joj se pada nekmoli wegovu k}er da se ’vata s kim joj se ’vata

ima ve} bolove u krstima

i stra`wica mu je dobro utrnula vrti se na stolici kopa noktima perut riqa po nosu i zami{qeno pravi kuglice ispio je lonac kafe

i prazni ve} drugo paklo poku{ava i sa viwakom ali pesma ne dolazi

samo neke neve{te linije na hartiji neke kqakave ma~ke i kusi ze~evi kao kad je bio mali

PESNIK I NAROD

narod su dovezli autobusom pesnik je stigao kolima

pesnik i narod stoje licem u lice i gledaju se razo~arano

narod tupo zeva i ma{e za muvama pesnik je zbuweni ~ika u izgu`vanim

pantalonama pesnik ka{qe u mikrofon

i mrsi neuverqive stihove

nikad mu nisu bili jadniji ni prazniji – wegovi soneti ne odle}u narodu u u{i nego cure niz `icu kao tanki ispquvci pesnik poku{ava da digne glas i prospe

poeziju stihovi mu padaju po reverima i cipelama sav se ve} zagovnao u liriku

{ta ovaj sere – pita narod nestrpqivo i rado bi ku}i da ~ita novine i gleda

televiziju jer misli da se u wima de{ava `ivot

pesnik ima preku potrebu da se istu{ira ali su organizatori rekli mora bar pola sata

NO]NI VA[AR ISPOD ZEMQE

celog dana su pisali o Prometeju Orfeju i indijskim mitovima sad mogu malo da zapsuju

i vide gde }e u budu}im antologijama mu~ili se sa perfekcijom iskaza tumarali od znaka do hermeneutike proveravali ho}e l’ da funkcioni{u na brzaka priu~ene teorije

ima i {to{ta na papiru prekucano i sasvim zgodno sad vaqa izi}i na pijacu i plasirati povoqno grli se prezir s osmehom utana~uju strane vode}e

da li me on to stavqa u uxbenik ili mi nogu podme}e

do deset sve je napeto ko }e gde sesti i ho}e li u pono} ve} se pevaju gor{ta~ki narodni napevi ko je do{ao do{ao

za danas to ti je {to ti je kud zna dokle }e dospeti ko se sa prâvim opije kelneri znalci prilika `mire na grqewa skepti~no ~im se potuku pesnici zvone milicijskoj stanici

AERODROMI AERODROMI

svetski aerodromi blistave ta~ke mase qudi doletelih s nebesa `ustro energi~no s osmehom za dugim nogama stjuardesa visoki prostori nikl ~elici funkcionalna elegancija

staklo ~isto}a sklad i svetlosti u lepom licu civilizacija dok iza debelih zidova vremena

Ikar i Leonardo petqaju s pticama i voskom celokupne Gr~ke i Italije

oble}u zemqu s dosadom

HRAM

namu~ene stjuardese nasme{ene sve{tenice raznose hranu po nebesima

kusaju an|eli podgrejane bifteke s bademom u svetlucavim folijama mada vezani sigurnosnim pojasima posr}u

pquska na butine kafa mlaka

izme|u grguravog du{eka od ovcastih oblaka i Sunca – na skok usredsre|ene zveri

ogrnute svojom ko`om krvavom

bog – kapetan vazduhoplova izvodi slalom

^UDO U RIJU

Rio Rio

plave dojke i falusi zariveni u more i nebo

i ne prestaju ne`nosti nasrtaja ni umiqata ushi}enost davawa jeste ima rumenih bisera i velova od bele pene zlatnog peska

slatkog vo}a belih ku}a vrelog sunca ali opet

koji je to veli~anstveni koitus evo kako traje vekovima

SELF-SERVICE

Menhetn na poslu`avniku Atlantika ulice iscrtane policijskim sirenama na visokim spratovima

u kasetama qudi

ozra~eni televizijom preko mraka

doti~u se u strepwi telefonima

VENECIJA

davno se razi{li

potomci mu`evi i qubavnici vo|eni tajnim hodnicima vremena

naredila je da se s dvora iznese name{taj ra|en rukom najboqih majstora

okru`ena wime

odevena u atlasne haqine sedi hiqadugodi{wa lepotica u naslowa~i na `ivom pesku sjaj akvamarina u wenim o~ima ve`e je za more i nebo

POVRATAK

kada se vrati{ odebqao i onemo}ao vide}e{ sasvim slu~ajno u tvome odsustvu

i da niko nije primetio spaqena je tvoja slika lutka od slame

miris nagorelog mesa odnekud se prikradao neopa`eno

kada se vrati{

neko }e te slu~ajno ta}i i tvoje telo od pepela rasu}e se

[KOLA @IVOTA

`ivot je ono stra{no {to nam dolazi glave

KAKO SE TREBA RODITI

izaberite roditeqe dobre –

majku koja ume da pravi pi{ingere i oca koji ne}e umreti pre vremena samo zato da bi vas traumirao obezbedite sebi starijeg brata i obavezno mla|u sestru

– tako }ete biti s oba kraja u{u{kani

me|u svim zdravim dugove~nim mu{karcima i svim prâvim majstoricama za pi{ingere odaberite takve koji }e jedno drugome smrsiti najmawe konaca

u~initi najmawe preqube zaqubite ih jedno u drugo

iski}enim taksijem po{aqite na

registraciju pustite ih neka vam odmah rode brata

a posle dve-tri godine odmora

kada se uverite da se ipak ne}e razvoditi najboqe po povratku sa letovawa

na kojem su se snabdeli kalcijem fosforom proteinima i vitaminima dozvolite im neka vas za~nu

izvedu iz predegzistencijalne zebwe u zrelo leto – sredinom avgusta tako }ete imati velike {anse da se rodite kao majsko dete

KAKO TREBA RA\ATI

tu nema da se ’o}e i nema da se ne}e kad se jo{ ~ukun ~ukun ~ukun deda va{ namerio na ~ukun ~ukun ~ukun babu va{u po~elo je da se kre}e

i jo{ ranije i davnije i tavnije bilo je vru}e more

i u wemu belance

i od tad pored sve nevoqe `ivot bi napoqe napoqe iz mraka

u svetlost

i nikakve pilule ni kontraceptivni aparati ne mogu pomodreloj bebi na put u `ivot stati ona se jo{ u onoj

~ukun ~ukun ~ukun i tako daqe babi i u zubima

i o~ima

i rukama i kosi i slabinama i nogama i ko`i i jeziku i kostima

onog ~ukun i tako daqe dede i u belancetu

na usni toplog mora

spremala na put do svog prozora radovala se jo{ u Suncu

i bacakala no`icama nepostoje}im i krivim nepogre{ivo slute}i svojih pet samostalnih

minuta u kojima }e da zabrqa da zasviwi da se dere da `dere da pali da `ari da kuwa da luwa da poore i pokoqe

znaju}i kako mora i mora dobiti {ansu da bli`wem i sebi u~ini milion zala od sre}e je jo{ tamo u Suncu lumpovala i zato dok vam neka budalina

pi{e smu{ene qubavne sonete

i dok vas spadala na ulici o~ima li`u dok u vreloj no}i na Mesec uzdi{ete treba da razumete

te vam je ujdurme smestilo ono uporno ko skot dete

{ta ono haje

{to }ete biti ko jaje {to }e vas boleti grudi

i isko~iti vam sliv Amazona – plave vene – ono bi da krene

bqujte vi do mile voqe – ono ho}e napoqe `ivite o slatkoj vodi – i opet }e da se rodi briga wega boli da l’ ga mama voli ~ar{av zgu`van `ena bunca – na svet sti`e nov sin Sunca

KAKO SE TREBA UBITI

okupajte se i obucite ~isto rubqe popijte svoju posledwu kafu popu{ite svoju najmiliju cigaru telefonirajte prijateqima – recite im nek do}u {to pre jer mogu videti ne{to nevi|eno popnite se na krov svoga solitera koji ste pravovremeno odabrali zato {to je dovoqno visok

i ima terase nedovoqno izbo~ene odaberite stranu pod kojom nema drve}a, bara, posteqine {to se sun~a, ni izdajni~ki meke trave

pazite da asfalt bude gladak i dovoqno ~vrst

otpevajte naglas neku veselu pesmu potom jednostavno ispru`ite levu nogu pa za wom desnu

KAKO SVITI PORODI^NO

GNEZDO

mog su tatu streqali u ratu moje sestre le`e ukraj ceste mog su bratu sikirom po vratu moja mama

ubila se sama mene su me

zgrobili sred {ume

BEOGRAD, QUBAVQU

da li ume da misli ovaj qubavnik od grada {to kao vru}e srce

cveta iz unezverenog mraka

svi koji su do{li

u poderanim cipelama i cve}u i koji su do{li

sa bolesnim okom i pregorelim mislima i koji dolaze oki}eni nadom po mle~nom putu ro|ewa i neba

i do}i }e avionom i prenatrpanim vozovima dolaska ne govore o Beogradu

koji se ne vidi od qudi

taj ru`ni taj qudski zamazani grad sa ordewem qubavi

i glavama Beogra|ana {to lete kao de~ji

zmajevi po nebu

na vetru

i mislima koje se su{e

u vla`nim zadwim dvori{tima

i jorganxijama koji jo{ uvek ne odumiru jer se ovde qubav voli

a ogrev ne pojeftiwuje

i pekarama sve mnogobrojnijim jer hlebovi i bureci i jogurti ovde se vole

i studentima kojih je sve vi{e i vi{e jer studenti i studentkiwe

ovde se vole

sa ma~kama {to zavijaju po pono}i

131

i cve}em Cvetnog trga zamrzlog vodoskoka

i najlep{im devojkama na svetu nedeqom prepodne na Kalemegdanu toj velikoj senari {tenari i cve}ari zelenoj sukwi na sitne cvetove

i vojnicima koji svoja nenaoru`ana srca izvode u {etwu nedeqom

i ~etvrtkom posle podne po Beogradu nasme{ite se devojke lepe

i kupajte se samo u Savi jer ona je prava Beogra|anka malo prqava i opasna dokle sme

Wu Delhi, 1961

SINO]

jutro je a ve~e kao koma|e ne`nosti

provla~im kroz prste

na usni poqupcima ozvu~ene ta~ke jo{ bruje kad se dirnu blago

na ko`i jo{ gore vatrice i svetlosti – tvoji dodiri i telo u mraku pod ode}om na no}ni aerodrom li~i

QUBAVI MOJA

qubavi moja

ti {to si kraj mene u posteqi neka je slavno telo tvoje i neka bude voqa tvoja i neka bude carstvo tvoje u meni

hleb na{ qubavni uzmi danas i oprosti mi nesavr{enosti moje kao {to ja tebi tvoje opra{tam i ne dopusti mi da se izbavim od lukave i gladne mre`e u koju me splete krv moja kao {to tebe ja ne ispu{tam u isku{ewa van ove sobe u slobodi{ta van ove smrti amin

PRIJATEQSTVO

~udna ptica milunica ispod krila obavila ne`nim perjem utoplila neke qude neke `ene sladi male uspomene i skaku}u re~i meke na osmehe

sve je trajno ututkano vreme za ~aj u pet sati pola reci pola znamo zrelo vo}e ote`alo mir poluton tihi klici ruke su na kqu~u zlatnom u snu le`e kopqanici

KAD AMRITA TELEFONIRA

razbacuje kosu po hodniku ma~e}e repove u svim pravcima glas i smeh joj ska~u po stolici

od zida do plafona preko vaze i tepiha o~i obrubqene rado{}u, p~ele,

noge i ruke {estari, bele, pojavquju se ~ak u sobama

u kupatilu u mraku grgoq u proletwim vodama na terasi fikus pokre}e zelene jezike

ceo stan treperi od sunca i iglica

i kom{ije kod lifta prislu{kuju s osmehom

LALA

u dogovoru sa zemqom jo{ od jesenas uzgajam lalu ovo visoko kopqe

{to naranxastim vrhom para nebo trenutno najlep{a ta~ka

u aprilski umiqatom predelu krilo se u mraku

u prostoj lukovici umotanoj u stare novine u ladici stola

spustiv{i je u pravi ~as u mo}ne dlanove zemqe u neverici po~eh lepu igru

zbivawa su bila burna i veli~anstvena razmene energija precizne i slo`ene i trebalo je mnogo zaslepqene snage da se ustremi ponositi cvet

moje sau~estvovawe – povremene pomisli na zbivawa tajna

ozarene rado{}u –

vra}a mi se sada vi{estruko umno`eno evo moje lale – zato~nice ve~nosti {epuri se pred svetom i gleda me u o~i

ZUJNA ZOJKA

ti si zlatna hladna gladna

}utna budna {aputava pregolema

razblu|ena sita vrela ti si gola izvaqena na Ni~emu – tvrdoj steri [ta je Zemqa Zojki pod sisom je tvojom mlade` mrva – zrnce {to ti smeta taj mlade`i} u tvom znoju to mi zovemo planeta [ta sam ja Zemqi i to Ni{ta – sme|a ta~ka za mene je pregolemo ne mogu ga opasati ne mogu ga upoznati dok `ivim ne mogu ga obdelati ne mogu ga usvojiti za dana svoga ne mogu ga opleviti nit ga mogu nadvladati

do mraka svoga

samo mogu nastradati samo mogu opevati u no}i

samo mogu na|ubriti u smrti svojoj

taj tvoj mlade` zujna Zojka ve~ita

Zojka samu sebe ra|a kamewe u tvome telu harfa creva

jezik nemir crna plu}a surov sever

u `elucu vrele mase – predebela ve~na Zojka oblaporna talasa se Zojka u`iva

miluje{ se pipa{ zeva{ pa se tegli{ zapevu{i{ i smeje{ se palac si{e{ pod pazuhom ti se wu{i{ peva crevo jezik cok}e zubi {kripe

`ile trepte

pulsiraju crne jetre jedra crne galije krv ti kola po plaveti Zojka zujna Zojka Zojka moja matero

samo katkad znoj tvoj dopre do mene

vow surovi do nozdrva ja se prestravim

drhtim

i ne mogu da do~ujem ni da razumem

kako kuca srce tvoje nepojmqivo

tvoje Zojka – srce Sveta 1971.

SUTON

pile je na stolu uzeli smo no`eve uzeli smo viqu{ke oprali ruke

i popili vino

ti si mu odsekao glavu ja sam obrisala krv

jednostavna no} padala je sa neba svojim mastilom zamrqanim rukama prineli smo komade ptice ustima latice jasmina prosute po damastu venule su izme|u porcelana

no} je lomila kqun o na{e prozore jedna sve}a zapalila mi je kosu

~a{a vina prosula se po tvojoj ko{uqi u uglu pucketa orman

u vrtu bujaju bagremi

Wu Delhi, 1962

^OVE^UQCI

u ormanu

na najni`oj polici

stoji platno zamotano u trubu iz platna izlaze ~ove~uqci

u neprekidnim nepreglednim redovima vazduh je ve} pun

wihove cike i mlatarawa

nesigurno se me|u wima kre}emo kao brodovi na histeri~nom okeanu pqujemo ih iz hrane

~istimo iz u{iju

i sa sme{kom zatvaramo o~i da ih ne utrune

dok jedno drugome trebimo osmehe od ~ove~uqaka u nas se useqava strah ne}emo li se ve} o pono}i probuditi i sami usitweni

Beograd, 1965

KOMORNA GLAZBICA

bronzani Buda tibetanski

i katoli~ka Gospa s Isusom od obojenog drveta i Bogorodica pravoslavna u sedefu

i Kveclkoatl od terakote prekolumbovski i kineski Duh kuhiwe na hartiji od ri`e i hinduisti~ki Gane{ slonoglavi

i makonda iz Nigerije u tikovini i Heraklo helenski i Ra egipatski na gemi i na razglednici

i ja

{apu}emo molitve u mojoj dnevnoj sobi u ime poludelih plemena iza prozora {to u buci i besu istrebquju se sasvim ista samo malo druga~ija

Beograd, 1993

[TA SAWAJU

A [TA NAM SE DOGA\A

sve nam na{e starci prorajta{e dok nismo pazili

za trenutak kobni

mo`da kad smo ono misao svetlu poveli da pro{eta me|u zvezdama kad nam je pogled starateq sa wih

na daleke a drage prijateqe polazio ili dok smo nadu slu{ali kako se zaobquje i dozreva u spokoju kasnih kosova na obronku ne znamo ali ostarotine na{e razuzdane ugrabi{e priliku

bocu sa duhom zlim stucali su ludaci u avanu i avanom porazbijali prozore

kroz stakla razbita isuli perje iz jastuka i pekmezom nam zamazali slike

a bra{nom i biberom se isposipali po glavi i zejtinom ispolivali najboqe perzijanere i ispi{kili se s mukom u vazu od majsena i sve se jo{ dalo i moglo spasti

da huncuti ne prine{e zapaqeno kandilo svojim `utim i zlim hartijama

u koje zamotavahu i odmotavahu snove kao {to se jabuke spremaju za zimu

e tad je planulo i klavir i zavese i deca i kwige

i sada na vrelom zgari{tu onoga {to bilo nam je dom

u dimu i sumporu me| oxacima uzdrup~enim zli duh ska~e po ugqenisanim uku}anima i kezi se i re`i

a starci od pquva~ke grade fla{ice marqivo mravqivo nam ih nutkaju u to nam je duha namamiti

uloviti sabit i za~epit

1993.

PRETPRAZNI^KO VE^E

(28. XI 92.)

sarma nije za pesmu ali boravi u {erpewi

turskog ropstva lepa posledica puni ku}u milim duhovima samo {to ku}a vi{e nije ku}a – ne stoji na zemqi nego u vazduhu beli kavez me|u kavezima

u kaveze ~ame belke zverke i plove milodusi nasme{eni razvla~e blagovesti svetlosti

nude nam praznik na pru`enim rukama kao da dr`e golog Isusi}a –

ru`oguzo ~edo djeve Marije kojem Josif ne beja{e roditeq a to vaqalo se zamumuqiti u dugu pri~u visoku i va`nu

praznik je praznik zemqe koje nema a Isus dete pa~ije-sva~ije

i izme|u nove i stare prevare tiska se procesija crnih nevera kquju na moje zatvorene prozore kao kad orlovi zoroastrejski kidaju na kuli ti{ine izlo`enog Parsa svet je od nas okrenuo svoje dobro lice i be~i nam se onim najstra{nijim sami sebe svodimo na krpe

i hrpe krpa mrak u sebe trpa

huqe nam i zlikovci de~ijih lica prodaju svilu od ispu{tenih du{a ja takve haqine nositi ne}u –

zatvaram se sa svojom vru}om braniteqkom grlim i qubim nevin miris sarme

plami~ak radosti u smra~ewu uma

ALE I BAUCI

otkad znam za sebe

bili su Sveti Dvaesdeveti Sveti Prvi maj

Sedmi juli i Nova godina tada se slavilo putovalo u svet

peklo mesilo pristavqalo i zamotavalo i odra|ivali se i spajali dani

neradni s danima poluradnim u pijanstvu praso`derskih rituala a sa Bogom Gospodom vi|ali su se ~udaci i sujeverne babe

al’ evo ih opet na velika vrata stupaju Isus Marija Nikola \ur|ic \or|e Josif Dimitrije Sava Ilija Mrata Jovan

nema vi{e diferencijacija Ce Ka za`iveti klasici marksizma lewinski principi samoupravqawe i nesvrstani

sada samo voskrese i vaistinu voskrese i rodi se i vaistinu se rodi

i sre}na slava doma}ine i ~esnica polo`ajnik koqivo posekovawe usli{ewe ogwi{te ogre{ewe a Luka Toma Kozma i Damjan Petka Vra~i Verige Vasilije Trifun Matej Jeremija i drugovi

pewu se na ku}ne zidove i pale kandila i sve}e

i kr{tavaju se okasneli nekrsti matori u ga}ama u seoskim barama i osve}uju bilijarnice i zalagaonice primaju Svetog Duha i milost i za{titu

Bo`ju koji se opet – kao ve~an – domogao velikog B uistinu poznanstvo nam povr{no i skora{we jer {mekamo se tek jedanaest vekova

a na{i stari – ve{ci i aveti ale a`daje Dabog i bukavci

Vuk Maniti Vuk Demonski i cikavac ve{tice vile drekavci i zmajevi i \avo po predawu Bo`ji pobratim ]orava An|elija ]osa ~uma vetrovwak srka~a Bala~ko No}ilo bauci

i Zorilo Jedogowa karakonxule ku~ibaba lamwa mora i mra~nik nemani su|enice Perun i plakavac keze nam se i smeju iz ogledala vode na{e vrzino kolo

nepogre{ivo

u ~vor nerazvez sapiwu

crni Tanatos sa crvenim Erosom

1993.

BALADA O OGWI[TU

gre{nici su se ispovedali na ogwi{tu i zajam davao uzimao i vra}ao

stari qudi umirali na wemu

trudnice kao ne~iste ne smehu ga dota}i deca se prvi put na ogwi{tu kupala nevesta triput ogwi{te obilazila qubila ga pre no mlado`ewu

boravi{te predaka be{e nam ogwi{te vatru smo gasili tek kad smrt uni|e jo{ nam se po glavi dimi ogwi{te s ogwi{ta plamsa u glasu i ruci desnici nesre}nici ubici osvetnici na druge pa na se podignutoj

dok leva pipa topli radijator

1993.