Gor da na Đerić
UDK 316.648.8: 801.81 In sti tut za fi lo zo fi ju i društvenu teo ri ju Ori gi nal ni nauč ni rad Beo gradO
NE MIM
I
GLAS NIM
STE REO TI PI MA:
Konstruisanje „etničkog karaktera“
u usmenoj književnosti
*Istraživa ti znači ot kri ti ono što svi dru gi već zna ju, kaže se po ne kad. Ali am bi ci je su u sva kom sluča ju obrnu te. Mi želi mo da ot kri je mo ono što nam se čini važnim, ali što još uvek ne zna mo.
Knut Ćels ta li
Ap strakt: Pred met rada je ispi ti van je znača ja pojma ste reo ti pa i rea fir mi san je
ovog pojma u jed nom od nje go vih prvo bit nih znač en ja – kao „sli ka u našim gla va ma“. Tak vo shva tan je ste reo ti pa u ovom teks tu je polazište za di fer en ci ja ci je u ok vi ru sam og fe no me na: na je zič ke ste reo ti pe i ste reo ti pe u pos tu pan ju (ne ver bal ni, oče ki va ni na čin rea go van ja), na opšte ste reo ti pe i ste reo ti pe man je opštosti, na au to pro mo tiv ne i in tro spek tiv ne ste reo ti pe, za tim na trajne i sav re me ne ste reo ti pe i, najvažnije, na neme (pre -ćut ne) i glas ne ste reo ti pe. Funk ci je ste reo ti pa i ove po de le su, u najkrać em, pred met razma tran ja prvog dela teks ta. U dru gom delu teks ta tes ti ran je od nos izmeđ u ne mih i glas nih ste reo ti pa na ne koj vrsti „ino va tiv nog vo ka bu la ra“ u na rod nom pre dan ju. To dru gim reči ma znači da se u ovom delu teks ta pro ver ava funk cio nal nost ova ko di fer en -ci ra nih ste reo ti pa pu tem ana li ze ne kon ven -cio nal nih mo ti va us me ne književnos ti. Cilj je da se os vet li pos tu pak sa mo krei ran ja jed nog svojstva „na cio nal nog ka rak te ra“ pu tem „tak tič ke igre“ izmeđ u ne mih i glas nih ste reo ti pa. Sto ga je ispi ti van je ovih poe tič -kih stra te gi ja ko li ko u funk ci ji pri bližavan ja me ha ni za ma iz gradnje spe ci fič nih svojsta va „et no ti pa“, od nos no u funk ci ji po ka zi van ja dis po zi ti va sav re me nih priča o „ko lek tiv nom imidžu“, to li ko i u funk ci ji pro ve re una pred naznače nih pret pos tav ki i za da tih mo de la u ok vi ru ko jih se ispi tu je fe no men ste reo ti pa.
Ključne reči: ima go lo gi ja, nemi i glas ni ste reo ti pi, an tis te reo tip, pol nost, bi
-po lar nost.
I
V
X
X/
1
O
V
T
Š
U
R
D I
AJI
F
O
Z
O
LI
F
* Tekst je na pi san u ok vi ru nauč noist raživač kog pro jek ta „Mo guć nost pri me ne
Ovaj tekst je pri log prouča van ju na cio nal nog pred stavljan ja u književnos ti, od nos no pri log po seb noj in ter dis ci pli nar noj oblas ti istraživan ja koja se na zi va ima go lo gi ja.1 S ob zi rom na to da je zas
-no va na na te ma ti zo van ju kon struk ci ja „na cio nal -nog ka rak te ra“ i „dru gos ti“ u književnoj prak si, ima go lo gi ja prvenst ve no operiše pojmom ste reo ti pa.2 Govoreći o ste reo ti pu, go vo ri mo o re la tiv no
no vom ter mi nu koji je pos lednjih de ce ni ja iz ra zi to pri su tan u teo -rijskoj prak si. Ipak, uprkos uč es ta los ti upo tre be, ovaj po jam po la ko gubi na znača ju – prvenst ve no zbog ne dos tat ka pre ciz nog re fer en ta i odat le ne dos led nos ti u korišćenju. Postavši neka vrsta „pojmov ne na vi ke“, ste reo tip po čin je da deli sud bi nu svih os ta lih po mod nih reči ili pojmo va: što više is kust va po kri va, ili se češće javlja kao obja šnjenje ili od go vor na najrazliči ti je ne dou mi ce, tim brže gubi na svo -joj pre ciz nos ti i jas nos ti. Ili još kraće, ono što se po pu lar nim pojmom iden ti fi ku je, po jam ste reo ti pa čini sve ne pro zir ni jim. Do izos tan ka čvrs tog uporišta ste reo ti pa kao ana li tič ke ka te go ri je došlo je i iz dru -gih razlo ga. Reč je o tome da se u ovaj po jam, u za vis nos ti od iz bo ra po zi ci je sam og istraživača, uči ta va ju različi ta – najčešće ne ga tiv na – znač en ja, pa i samo pi tan je šta jeste odnosno nije stereotip ostaje ili usko određ eno (za potrebe datog konteksta) ili „samorazumljivo“.
Po jam ste reo ti pa, međ utim, nema jed noznač an ka rak ter, pa se ov la da van je ovim pojmom i nje go vo de fi ni san je u društvenoj teo ri ji po ka zu je kao složen za da tak. Pre sve ga, ste reo tip je važna ko gni tiv na funk ci ja, ne od vo ji va od ko mu ni ka tiv nos ti, zbog čega je sam fe -no men ti pi za ci je (šablonizacije, ka ta lo gi za ci je i sl.) opi siv kao iz raz nužnos ti je zič kog i mi sao nog eko no mi san ja. Nešto bliže određ enje, koje nas uvo di u „život“ sam og pojma, ste reo tip opi su je kao ma mac preovlađ ujućeg shva tan ja, pred vidljiv na čin go vor en ja i ponašanja
ĆI
R
E
Đ
A
N
A
D
R
O
G
1
Od polovine prošlog veka imagologija se razvija u okviru antropologije i socijalne psihologije. Zamah dobija u poslednje dve-tri decenije, otvaranjem „studija imidža“ i širenjem u druge istraživačke oblasti (istoriju književnosti, uporednu knji -ževnost, ekonomiju, psihologiju deteta, ženske studije itd.). 2001. godine Manfred Beller inicira pravljenje neke vrste imagološkog priručnika, pod radnim naslovom Imagology: A Handbook on the Literary Representation of National Characters, čije se štampanje očekuje sledeće godine. Više o konstruisanju „nacionalnog karaktera“ u književnosti i uopšte o tipologiji istraživanja, videti: Joep Leerssen, (2000) „The Rhetoric of National Character: A Programmatic Survey“. (267-292) In: Poetics Today, 21:2
2 Slobodno se može reći da su u imagologiji „nacionalni karakter“ i „etnički
koji se sto ga oče ku je. Tako shvać en, ste reo tip je po put već „pozna tog na či na“, uspos tavlje ni mo del uopštavanja, koji ima „tajnu re -duk ci je“ zbog koje se teško ili ni kad ne men ja. Dru gim reči ma, ste reo tip je „spo ra zum“ izmeđ u jed ne čo ve ko ve po tre be i jed ne čo -ve ko -ve sklo nos ti; on svo je mes to na la zi upra vo u sa dejstvu inače pro ti vu reč nih svojsta va čo ve ka – nužnos ti sažiman ja i po jed nos tavljen ja uti sa ka i pred sta va o sve tu, od nos no po tre be nji ho vog sa že -tog de fi ni san ja, na jed noj stra ni, i čo ve ko ve sklo nos ti da se po vo di za re to rič kim, pa ma kar ono označa va lo i najne ver ovat ni je stva ri, na dru goj stra ni. Kako je ova „preči ca u mišljenju i go vo ru“ ko li ko nužna to li ko i nor ma li zo va na u procesu same primene, ona pre svega služi kao sredstvo prepoznavanja i potvrđ ivanja, ali i kao me ha ni -zam vrednovanja i (pre)osmišljavanja.
Tre ba reći i to da su od sam ih vred nos ti i sadržaja koji pre no se važnije funk ci je koje ovaj fe no men obavlja, tj. da je do men nje go vog de lo van ja man je u stro go shvaće noj se man tič koj rav ni a više na ni vou čin jen ja, od nos no u sfe ri ope ra cio nal nog i mas kir nog. U tom smis lu, ste reo tip funkcioniše kao „pre poznatlji va mas ka“ za kom pleks nost i pro menlji vost po ja va koje po kri va. Bu dući da je ne ret ko sredstvo bazične ori jen ta ci je, on is tov re me no može od go va ra ti za do vol jen ju kra t ko roč nih po tre ba, od nos no iza zi va ti oče ki va ni efe kat u da tom kon teks tu i, na dru goj stra ni, ste reo tip može biti upo trebljen kao sredstvo us mer avan ja „kom pleks ni jih pro je ka ta“, od nos no u funk ci ji struk tu ri san ja, održavan ja ili (pre)osmišljavanja „sli ke sve ta“.3
Dosadašnje ra zu me van je ste reo ti pa više je određ ivao na čin nje go ve ana li ze i znač enje pre ne se no u širu upo tre bu, nego sama „pri ro da“ fe no me na. Iako je u teo rijskom promišljanju od sust vo sta va čest kva li fi ka tiv ste reo ti pa, upra vo je ovaj fe no men jed no od os -nov nih sred sta va kako u obra zo van ju sta vo va tako i u nji ho vom us tal ji van ju. Otu da su ste reo ti pi, shvaće ni u najširem smis lu, ne zao -bi lazno sredstvo sva kog ko lek tiv nog i in di vi du al nog angažmana. U ne kim od najtvrđ ih de fi ni ci ja ovog pojma, koje se ne ret ko sma tra ju pol aznim i ne spor nim, kaže se da je ste reo tip lažna pred sta va bu dući da je zas no va na na mi ni mu mu znan ja o ono me što je pred met ti pi za -ci je. Is ti na je da su nač el na se lek tiv nost (u smis lu nužnos ti re duk -ci je, „mi sao ne eko no mič nosti“) i se lek tiv nost in for ma ci ja (u smis lu ne -do voljnog pozna van ja) bit ne od li ke ste reo ti pa, da su spo sob nos ti
I
V
X
X/
1
O
V
T
Š
U
R
D I
AJI
F
O
Z
O
LI
F
kla si fi ko van ja, od va jan ja, za tim ap sor bo van ja, od nos no aku mu li ran ja, takođ e kva li fi ka ti vi koji idu uz ovaj po jam. Po red ob je din ja -van ja re du ko va nih i po jed nos tavlje nih znan ja u za jed nič ki imen itelj (to jest „sli ku“), za ovaj po jam, koji se prvenst ve no vezuje za zbirno predstavljanje, važi da su njegove funkcionalne odrednice – podele, razdvajanja, klasifikovanja.
Uvažava jući vred nost ovih pret pos tav ki, u dal joj ana li zi po la -zim od prvo bit nog određ enja ste reo ti pa u teo rijskoj prak si, kao sli ka u našim gla va ma,4 u težnji da na gla sim i nji ho vo „apri or no znač e
nje“, koje nije i ne mora biti ver ba li zo va no. Sto ga pred loženo sta -novište pod jed na ko uvažava oče ki va ni na čin rea go van ja i us tal je ni na čin go vor en ja. Kako je u sav re me nom ra zu me van ju ste reo tip sko ro uvek ver ba li zo va na pred sta va (re to rič ki kliše), ova šira sli ka fe no -me na na vo di na di fer en ci ja ci je u ok vi ru sam og pojma na je zič ke ste reo ti pe, od nos no ste reo ti pe u je zi ku/go vo ru, koji su nje go vo inherentno, ne ophod no svojstvo, i na ste reo ti pe u pos tu pan ju (ne -ver bal ni, oče ki va ni na čin rea go van ja), ali i na opšte ste reo ti pe i ste -reo ti pe manje opštosti, na au to pro mo tiv ne i in tro spek tiv ne ste -reo ti pe (Herc feld), na trajne ste reo ti pe i sav re me ne ste reo ti pe koji potvr đ u -ju svo je vre me, od nos no odražava -ju dis kur siv nu modu. Tak vo stanovište po dra zu me va se man tič ku razli kov nost u prak tič noj i teo -rijskoj ope ra cio na li za ci ji, dru gim reči ma, pažnja se us me ra va ko li ko na stereo tip kao ka te go ri ju prak se (u smis lu predznan ja, os nov ne ori jen ta ci je, potvrđ ene saznajnosti ili funkcionalnosti) toliko na ste -reo tip kao verbalizovanu kategoriju.
Pan dan na ve de noj po de li (na ste reo ti pe u pos tu pan ju i je zič ke ste reo ti pe) bilo bi razliko van je ovog fe no me na na neme (pre ćut ne ili ću teće) i glas ne ste reo ti pe. Ako bi se ovaj ideal-tips ki mo del mo gao dal je razvi ja ti, nemi ste reo ti pi bi u tak voj ra spo de li više od go va ra li tzv. in tro spek tiv nim, t(r)ajnim i opštim ste reo ti pi ma, dok bi u do me -nu glas nih ste reo ti pa bili oni koji se tiču au to pro mo ci je, mar kant nih mes ta u opi su „sav re me nog stan ja“, mode u dis kur su i uopšte užeg te mats kog ili vre mens kog kon teks ta. Ova gru ba po de la je sas vim uslovna i lako se može ospo ri ti čin jen icom da su i opšti ste reo ti pi, upra vo zbog „po li tič ke ko rekt nos ti“ ili ne ka da uprkos njoj, ne ret ko
ĆI
R
E
Đ
A
N
A
D
R
O
G
4 Naglašavajući da stereotipi nisu neutralne slike, koje su tu samo zato da bi
uspostavile „red u zbrci“, Walter Lippman u delu Public Opinion (1922) prvi put
vrlo glas ni u buk val nom smis lu.5 Ipak, ova po de la, ko jom se neki od
pro ble ma sa fe no me nom ste reo ti pa još više naglašavaju, ni ka ko rešavaju, (po seb no u kon teks tu „društveno poželjnog“ i uvođ enjem po pu lar ne sin tag me „po li tič ke ko rekt nos ti“)6 ko ris na je u približa
-van ju kompleksnosti razloga u prilog obesmišljenosti pojma i na drugoj strani neophodnosti preciznijeg ovladavanja njime.
Za de fi ni san je ti po va ste reo ti pa nužna su kon teks tualna ogra -nič en ja, zbog čega bi tek za ovim nač el nim po de la ma us le di le po de le na ras ne, pol ne, et nič ke, pro fe sio nal ne, ideološke i dru ge ste reo ti pe. Pro ble mi sa određ enjem ovog fe no me na do dat no se kom pli ku ju u si tua ci ja ma kada se različi ti ti po vi ste reo ti pa „sreć no udružuju“ pre li -va jući se iz jed nog u dru go dis kur siv no pol je, kada su na pri mer pro fe sio nal ni ste reo ti pi u službi „ci vi li za cijskih ste reo ti pa“ (i obrnu -to) ili kada et nič ki i pol ni ste reo ti pi pomažu ideološke ste reo ti pe. Upra vo je je dan od na či na sav la da van ja pro ti vu reč nos ti i ne jas noća u sam om fe no me nu „fik si ran ja za kon tekst“, koji nas sva ka ko ogra -niča va (te mats ki ili vre mens ki npr.), ali koji daje mo guć nost da se stva ri si tui ra ju i uči ne vidlji vi jim. Po red de ter mi ni sa nos ti ili „za da to -sti“ kon teks ta, ka rak te ra ili tipa ste reo ti pa, bol jem ra zu me van ju ovog fe no me na do pri no si pret pos tav ka o pos to jan ju ko li koto li ko usta lje -ne, (više)funk cio nal ne i da tom kon teks tu po treb ne pred sta ve, koja se na različi te na či ne i iz različi tih po bu da po navlja ili prak tikuje.
Tak vim pred sta va ma po navljan je (u ver bal nom smis lu) i prak -ti ko van je omo gu ću ju kon -ti nui tet, pri vid nu ili stvar nu važnost: na jed noj stra ni, is kaz koji se pre pozna je kao ste reo tip pos ta je opšte re -to rič ko mes -to određ enog kon teks ta; na dru goj stra ni, dos led nost u ću tan ju ili pre ćut ki van ju, takođ e može biti i jes te opšte mes to određ enog kon teks ta, kon sti tu tiv ni deo same prak se. Vi tal nost veze izmeđ u ova ko označe nih ti po va ste reo ti pa je ne sumnji va: ono što se ćuti ili pre ćut ku je, op sta jući kao kon sti tu tiv ni deo znač enjskog kon ti -nuu ma, na pre du je iza površine „re to rič kih ku li sa“, prak ti ku je se u
I
V
X
X/
1
O
V
T
Š
U
R
D I
AJI
F
O
Z
O
LI
F
5
Primeri su u „javnom jeziku“ prilikom doslednog preimenovanja „crnaca“ u „obojene“ i „Afro-Amerikance“, „Cigana“ u „Rome“ ili nešto novijeg preimenova nja „Balkana“ u „Jugoistočnu Evropu“, čime se „politički-korektnim imenom“ umesto navodnog oslobađ anja od negativnih konotacija samo naglašava postojanje predrasude.
6 Za određ enje nekog iskaza kao
sam oj pri nu di „sve ta živo ta“, kat ka da i u osmišljavanju trajni jih, „kom pleks nih pro je ka ta“. Iz ove per spek ti ve, ću tan je je „glas ni je“, jer mu tek go vor en je daje potpuni smi sao, os vetlja va jući upra vo ono što je u ću tan ju „najzlat ni je“. Pod ću tan jem se, da kle, ne po drazme va samo ne pre vo di vost u je zik ili ne go vor en je u buk val nom smis lu, nego mno go više ono što os ta je „iza iz go vor enog“ kao ne ar ti ku li sa no ali „pri sut no“, pre ciz ni je, kao to li ko „gla san osta tak go vor en ja“ da bi os tao neču jan i da bi se mo gao dru ga či je ma ni fes to va ti osim ću ta -njem.7 S dru ge stra ne, i glas no (iz go vor eno) sko ro uvek referiše na
„nemi po re dak stva ri“ i us tal je ni „šablon“ u mišljenju ili pos tu pan ju. Hi po te tič kim uspos tavljan jem lest vi ce važnos ti ova ko di fer en ci ra nih ste reo ti pa na di jah ro nom pla nu, nemi ste reo ti pi bi, uprkos svo joj sta -tič nos ti (ili zah val ju jući upra vo njoj), ima li „veću težinu“ od glas nih ste reo ti pa. Zato se u najkrać em može reći da je agre siv nost glas nih ste reo ti pa us lovlje na kumulativnošću ne mih ste reo ti pa. Iz dal jeg po jed nos tavlji van ja bi sle di lo da se glas nim ste reo ti pi ma stva ri men ja -ju, prevred nu -ju, di na mi zu -ju, dok su nemi ste reo ti pi tu da oču va ju us tal je ni po re dak stva ri. Ako je to tako, onda izmeđ u po navlja juć eg (iz go vor enog, glas nog) i pre ćut nog (ne mog) pos to ji jak od nos. Po tre ba pri bližavan ja pri ro de ovog od no sa na vo di na uvo đ e nje dru gih ter -mi na. To je, pre svih, an tis te reo tip ili „obrnu ti ste reo tip“, kao dru go ime za ste reo tip mo ti vi san „ne mim po ret kom stva ri“.8
Pokušaću da pro ver im ove pret pos tav ke ana li zom ma ni fes to -van ja pol nih ste reo ti pa u kon teks tu tra di cio nal nog dis kur sa, od no -sno us me nog pre dan ja. Pod pojmom pol nih ste reo ti pa ovde se u prvom redu po dra zu me va ju vre mens ki, gra ma tič ki i se man tič ki nata ložene pred sta ve o „muškom“ i „žens kom“ i o nji ho vom uza
-ĆI
R
E
Đ
A
N
A
D
R
O
G
7
Videti: Edward T. Hall, The Silent Language. Anchor Books Doubleday,
New York 1990
8
Antistereotip se može razumeti kao glasna reakcija na stereotipe dugog
trajanja ili neme stereotipe. U literarnoj imaginaciji ovaj fenomen se manifestuje kao
jam nom od no su.9 Na pred uve de na dis tink ci ja na neme i glas ne
stereotipe tre ba da pri bliži na čin krei ran ja „pol ne pre ra spo de le“ u tra di cio nal noj so ci jal noj poe ti ci i po seb no da ukaže na stra te gi je nas tan ka jed nog svojstva „na cio nal nog ka rak te ra“ koje se obič no na zi va „muškošću“. Ova ana li za se, međ utim, ne iscrplju je u de taljnoj re kon struk ci ji mo guć eg dis po zi ti va i da nas po pu lar nog ste -reo ti pa u ko lek tiv nom sa mo ra zu me van ju. Is ti na, njo me se ot va ra ju pro ble mi ko lek tiv nog samoodređ enja i pred stavljan ja, ali još više tes ti ra pred loženi na čin in ter pre ta ci je ovih pro ble ma. U krajnjem smis lu, da kle, ana li za koja sle di je pokušaj da se po red os vetlja van ja pos tup ka sa mo krei ran ja „na cio nal nog ka rak te ra“ pro ve ri ope ra tiv -nost di fer en ci ja ci je na neme i glas ne ste reo ti pe u kon strui san ju kako „au to re pre zen ta tiv nog imidža“ tako i „dru gos ti“. Iz tih razlo ga, širo -ki kon tekst us me nog pre dan ja sužava se na one nje go ve tvo re vi ne koje u os no vi ruše po dra zu me va ne kon ven ci je uvođ enjem mo ti va sek su al ne ini ci ja ti ve žene. Iz men je nim znač en jem, las civ ni go vor u na rod nom pre dan ju pos ta je sredstvo i „ključ osnaživan ja“ ono ga što i u pol noj i u kul tur noj hi jer ar hi ji sta bil no op sta je kao nemo ili ver -bal no neoznače no u sam om kon teks tu. Obrtan jem „real ne si tua ci je“ i iz ne ver avan jem kon ven ci je, „površinski go vor“ (koji se može sves ti na au to pro mo tiv ni ste reo tip) upra vo mar ki ra najs kri ve ni je i du bo ke pro ble me za jed ni ce o ko ji ma se u zad atom kon teks tu ćuti.
Taktička igra nemih i glasnih stereotipa u poetičkoj praksi
...ali ni go vor ni ću tan je nisu pov la -sti ce ni jed nog roda, a rod ni pojmo vi ar ti ku li sa nos ti mogu pružiti ogrom ne mo guć nos ti za upo tre bu iro ni je i dru -gih sred sta va ru gan ja.
Majkl Herc feld
I
V
X
X/
1
O
V
T
Š
U
R
D I
AJI
F
O
Z
O
LI
F
9 Pored „praktične različitosti“, koja se ostvaruje dodeljivanjem specifičnih
Pol nost se ra zu me va kao bi po lar na ka te go ri ja. Dru gim reči -ma, bi na ri zam ili opo zit nost je u sam oj os no vi ra zu me van ja od no sa međ u po lo vi ma, u sam om „pol nom kodu“. Kao i sva ki dru gi, i pol ni bi na ri zam op sta je na grup nom označa van ju (od nos no ste reo ti pi ma) i na du bokoj ko di ra nos ti ulo ga. Da nas je jas no da su i u ovom opo zit nom kodu ulo ge osetlji ve i pro menlji ve, ali idući u prošlost, ko di ra -nost pol nih ulo ga se javlja kao čvrs to sis te ma ti sa na i široko razgra na ta mreža. Tako u sis te mu „dvojnih kla si fi ka cio nih obe ležja“ drevne slo vens ke kul tu re, od nos no u pa ra dig mi nje nih bi nar nih opo -zi ci ja, je dan od glav nih pa ro va, po red opo -zi ci je des ni-levi, jes te opo zi ci ja muški-žens ki. Srpski po pis bi nar nih opo zi ci ja nema osam pa ro va iz drevnog slo vens kog po pi sa i sadrži de vet no vih pa ro va ko -jih nema u slo vens kom po pi su. I same po ve za ne, bi nar ne ko re la ci je pre ma ori jen ta ci ji u pro sto ru (des ni-levi) i bi nar na ko re la ci ja pre ma polu (muškižens ki) im pli ci ra ju i dru ge veze. Sle di da u srpskom po pi su „muškom“, od nos no „žens kom“ polu, pre ma na ve de noj pa ra -dig mi od os ta lih pro stor nih opo zi ci ja od go va ra ju: muški – gorn ji : žens ki – don ji; muški – prednji : žens ki – zadnji; muški – is toč ni : žens ki – za pad ni; muški – ulazni : žens ki – iz lazni; muški – uzdužni : žens ki – po preč ni; muški – kuća : žens ki – šuma.10 Bi nar ni sis tem
pra vi la ovog po pi sa samo ok vir no upu ću je na „(a)si me tri ju“ međ u po lo vi ma, po zi ci je i ulo ge koje pra te žens ki pol. Žens kom, da kle, odgovara levo, što ko no ti ra sa na lič nim, zadnjim, dru gim. Pre ma ovoj ra spo de li, ulo ga žene jeste da sle di,11 od nos no pra ti, a ne da pre
du zi ma. To je sko ro opšti (pre ćut ni) kliše o ženi i u sav re me nom sve -tu, zbog čega ni ova po de la, kao ni do mi na ci ja gra ma tič kog muškog roda u pro fe sio nal nom pred stavljan ju „žens kog jast va“,12 iz van
ĆI
R
E
Đ
A
N
A
D
R
O
G
10
Videti: Nikita Tolstoj, Jezik slovenske kulture. Prosveta, Niš, 1995.
11
U arhaičnoj nominaciji Crne Gore sinonim za ženu, tj. suprugu, je stopanica, što bukvalno znači da ona „smerno stupa iza muža“. Videti: Vladimir
Dvorniković, „Žena kao problem“ (203-208) U: Borba ideja. NIU Službeni list SRJ,
Tersit, Beograd 1995.
12 Intervjui sprovedenii u okviru istraživanja „Politika i svakodnevni život“
(prir. Z. Golubović, I. Spasić, Đ. Pavićević) pokazuju da prilikom ličnog predstavljanja ispitanica, na formalnom planu iskaza, postoji izrazitija upotreba muškog roda, posebno kada ispitanice govore o svom profesionalnom i etničkom
samopoimanju. Na postavljeno pitanje Ko ste Vi? pored odgovora „majka“, „uspešna
razlo ga iz ok vi ra već po dra zu me va juć eg „so cio lo giz ma“, ne daje ni -kak ve dru ge od go vo re, od nos no os ta je nema za razlo ge koji bi išli dal je od „po dra zu me va juć ih“. Ali upravo trajnost karaktera ove (a)simetrične raspodele više navodi na upitanost o uzrocima njenog opstanka nego što poziva na uzaludnu borbu da tako ne bude.
Pa siv nu ulo gu žena ima i u na rod nom pre dan ju, od nos no folk lo ru, čiji je je zik u dos lov nom smis lu ko di ran, pa je tu mač en je tvo re vi na na rod nog pre dan ja prih vatl ji vo je di no sa stanovišta funk ci ja koje obavlja u datom kon teks tu a ne u smis lu „trajnih is ti na“ kul -tu re u ko joj je nas tao.13 Pa siv nost žene i nje na man je vidlji va ulo ga
iz van po ro dič nih od no sa, jes te uo biča je ni, po dra zu me va jući obra zac ponašanja koji se može pra ti ti u različi tim sfe ra ma. Oče ki va no bi bilo da se i u sfe ri in tim nos ti ovaj obra zac ponašanja potvrđ uje. O do me nu sek su al nog, međ utim, po da ci se mogu re kon strui sa ti tek pos red no, u ovom sluča ju ana li zom las civ nih mo ti va u us me nom pre dan ju. Iako je teško pret pos ta vi ti da u pat ri jar hal noj kul tu ri, i poseb no u poe zi ji na ko joj je ova kul tu ra de lom zas no va na, ini ci ja ti -va žene u sek su al nom od no su uopšte pos to ji,14 pažlji vim či tan jem
mo guće je pro naći pri me re koji upu ću ju na su pro tan zaključ ak. Dru -gim reči ma, pos to ji vidlji va na pe tost izmeđ u ono ga što čini „žens ko jast vo“ u tra di cio nal nom ra zu me van ju i pred sta va tog „jast va“ u pojedinim tvo re vi na ma us me nog pre dan ja. Zato je iz do me na uobičajenog od no sa, tj. „otvrd lih sta vo va“ o žens kim ulo ga ma,15 in
-ter esant no izdvo ji ti izu zet ke koji naiz gled ruše uo biča je ne pred sta ve o žens kom pos tu pan ju. Upravo ova „neobičnost“ usmerava na tra ga -n je za „skrive-nom porukom“ i razlozima upliva „kreativ-nog“ u
„konvencionalno“. I
V
X
X/
1
O
V
T
Š
U
R
D I
AJI
F
O
Z
O
LI
F
13
Drugačije rečeno, cilj ovakvog tumačenja je u razumevanju „povratne sprege“ izmeđ u teksta i konteksta u kome je nastao. S druge strane, ovakvo istraživanje je važno za savremenost, jer sve što čini deo „kulturnog pamćenja“ jeste i sastavni deo sinhronije jednog društva.
14
Srpska patrijarhalna tradicija, onako kako ju je opisao Gerhard Gezeman, pretpostavlja verbalno zanemarivanje lascivnih tema. Ovu tradiciju identifikuju oni elementi koji na prvo mesto stavljaju uzorne porodične, bratske i plemenske odnose, tako da bi seksualne teme narušile ozbiljnost tradicionalno negovanog obrasca. (Gezeman, 1968: 145-146)
15 To je zapravo stereotip ili čvrsta konvencija tretiranja žene u usmenoj
tradiciji (vidljiv i u srpskoj narodnoj poslovici Teško zemlji kuda vojska prođ e i
đ evojci koja sama dođ e) pa bi se svako paradigmatično odstupanje od te konvencije
Iz ne ver avan jem klišea muškožens kih od no sa i pro na laže -njem izu ze ta ka od uo biča je nih „pra vi la“ u us me nom stvaralaštvu pokušaću da pokažem u ime čega je iz ne ver avan je pre poznatlji vog klišea bilo mo guće. Kao građ u za to ko ris tiću is klju či vo za pi se usme nog pre dan ja iz različi tih pe ri oda koji tre ti ra ju in tim ne aspek te muško-žens kih od no sa. Ana li zu ću za poče ti prime ri ma iz na rod ne poe zi je u ko ji ma su las civ ni mo ti vi „pro prat ni sadržaj“ eps ke na ra ti -za ci je. Sti li -za ci ja pes me „Ropstvo i ženid ba Jakšića Šćepana“, koja pre ma Vu ko voj kla si fi ka ci ji spa da u red najsta ri jih ju nač kih pe sa ma, zas ni va se upra vo na sek su al noj ini ci ja ti vi zal jublje ne Hajku ne,16
koja se ogle da u ot vor enom po zi van ju Šćepana na lju bav ni čin: Oj Šćepane, oblju bi mi lice.17
U nas tav ku pes me na ovu sme lu po nu du Šćepan od go va ra „da hrišćanski za kon ne dopušta da kau rin lju bi turs ke bule“, jer
Nebo bi se ve dro rast vo ri lo A iz neba pad nu lo ka men je, Ubi lo bi i mene i tebe.18
Hajku na sam ou ver eno in sis ti ra na svom nau mu, rešena da se i pokrs ti, ako joj pret hod no Šćepan obeća da će pos le toga po sta ti nje -go va lju bav ni ca:
Ako ćeš mi dati vje ru tvrdu, Da me hoćeš uzet za lju bov cu, Ja se hoću pokrs tit za nago; Da pašino bla go po ku pi mo, Da bježimo stojnu Bi jo gra du.19
Iako nač el no las civ ni, ovi sti ho vi ne izražava ju samo žens ku upor nost, od luč nost, sek su al nu ini ci ja ti vu ili erots ku želju. Hajku ni -no a prio ri pre fer iranje pred stav ni ka hrišćanstva nije usaml je no u na rod noj poe zi ji. Aleks an dar Kos tić u delu Sek su al no u našoj na rod noj poe zi ji na vo di i pri mer Hajke de vojke iz dru ge va ri jan te pe
-ĆI
R
E
Đ
A
N
A
D
R
O
G
16
Od kad ga je okom vidijela,/ Teške su je muke popanule:/Preonoć je na snu ga gledala,/ Preodan je groznica vatala. „Ropstvo i ženidba Jakšića Šćepana“, Vuk, II, 95
17
Op.cit.
18
Op. cit.
sme „Ženid ba Ba no vić Se ku le“, koja se Se ku li obraća sko ro is tim reči ma kao Hajku na Šćepanu:
Ajde, dušo, oblju bi mi lice!20
I u još sta ri jim pes ma ma, ini ci ja ti va je takođ e mar ki ra na za pri pad ni cu „dru ge vere“. Tako se u bugarštici „Sul ta na Grozda na i vlašić Mlađ en“ sul ta ni ja na slič an na čin obraća Mlađ enu:
Lju bi mene, Mlađ ene, u ovoj drob noj ruži!21
Stils ki – uvođ enje u lju bav ni čin je man je-više ti pi zo va no i svo di se na „ne pos red ni lju bav ni po ziv“ ne kom muškarcu, kako u Vu ko vim tako i u sta ri jim za pi si ma pe sa ma. Te mats ki – ovi mo ti vi su razuđ eniji: od si tua ci ja u ko ji ma za roblje ni hrišćanin priv lači pažnju žene ono ga u či jem je zarobljeništvu, do si tua ci ja „naiv nih iga ra“ i op kla da. Ono što je dos led no isto jes te prin cip po kome je muškarac hrišćanin a žena mus li man ka. Taj prin cip je re li gijski22 i u pes mi
„Ajka Šarengaća“23, koja peva o is toi me noj de vojci sprem noj da „uz
op kla du da se ništa neće de si ti“ pre spa va za jed no sa muškarcem. I ovaj hrišćanin je ta kav da Ajka za bo ravlja na op kla du „pa budi Jovu ki tom bo sio ka“ i sko ro srdi to po zi va na lju bav ni čin.
Uvođ enjem mo ti va sek su al nog od no sa na kome in sis ti ra žena, na rod ni pe vač kao da go vo ri o od no su i ri va li te tu dve ju vera, hrišćanske i is lams ke, ili o ri va li te tu dve ju kul tu ra. Time razvi jan je ovog mo ti va pos ta je me di jum pre no sa i po ka zi van ja „ozbiljni jih društvenih od no sa“, jer se upra vo pravilnošću u od stu pan ju od uobičajenog obras ca po ka zu je kako je sva ki od žens kih i muških li -ko va u na ve de nim pes ma ma u me to ni mijs-kom od no su sa ce li nom (kul tur nom, ver skom, et nič kom), od nos no, kako je sva ki od njih „sli ka u ma lom“ te ce li ne. Otu da je jas no da se ovi po ets ki klišei kao „re to rič ke mas ke“ nas ta le gru pi san jem pre ma slič nos ti, u os no vi gra de pos redstvom dve ju stils kih fi gu ra – me to ni mi jom (deo pred
-I
V
X
X/
1
O
V
T
Š
U
R
D I
AJI
F
O
Z
O
LI
F
20
Kostić, 1978: 82
21
V. Bogišić, 56(navod preuzet iz A. Kostić, 1978: 141)
22
Erotski motivi usmenog predanja otkrivaju pored religijskih i rasne stavove, iako u znatno manjoj meri. Videti npr. pesmu „Marko Kraljević i kći kralja
arapskoga“(Vuk, II, 64) u kojoj seksualna inicijativa potiče od tamnopute žene, koju
Marko Kraljević odbija s gađ enjem, iako je prethodno prihvatio njenu pomoć u
planiranju bekstva. Zbog toga je prinuđ en da se požali majci sledećim rečima: Zagrli
me crnijem rukama,/(...) Ona crna, a bijeli zubi/To se mene mučno učinilo.
stavlja ce li nu) i me ta fo rom (deo je sli ka ce li ne).24 Ova vrsta po ve za
-nos ti po ka zu je i to da se sek su al -nost, ili još bliže ovom kon teks tu – „muškost“ – kao za jed nič ki „ve zu jući atri but“, može pro jek to va ti na širi kul tur ni iden ti tet.
Da je kul tur no i re li gijsko „nad me tan je“ pu tem sek su al ne moći važna od li ka us me nog pre dan ja jas no je i iz pe sa ma „Ajku na se stra Asan-agi na“,25 „Tvrđ a Srbi na u vje ri“26 i „Opet tvrđ a u vje ri“27
iz Vu ko ve zbir ke. Ova pes ma je in ter esant na i zato što se u njoj na la -zi pri mer ne kro fi li je. Nai me, Emi nu je za ro bio Bane-kau rin, želeći da je pokrs ti, zbog čega ona skače sa kule. To nije njen „tri jumf“ jer je, pre ma sti ho vi ma, pos le se dam dana „mrtvu Bane Emku oblju bio“. Mo tiv ne kro fi li je (u su prot nom sme ru) fi gu ri ra i u jed noj ver zi ji da -le ko pozna ti je pes me „Smrt vojvo de Pri jezde“, ali se on, za razli ku od Erlan gens kog ru ko pi sa, u Vu ko voj zbir ci za ne ma ru je, tač ni je, izos tavlja.28 Razli ke koje se javlja ju u sta ri jim i no vi jim za pi si ma
usmenog pre dan ja, kada je reč o mo ti vi ma iz do me na sek su al nog, svo de se na od nos izmeđ u nerazmišljanja i razmišljanja o kul tur nom obras cu koji se os tavlja u nasleđ e: što su no vi ji za pi si pe sa ma, to su i re li gijski i na cio nal ni obras ci upeč atlji vi ji. U nji ma, ulo ga žene, odnosno „žens kog ka rak te ra“ u ver na ku lar nom us mer avan ju, nije nevažna kako se čini. Ona je, iako „po za dins ka“, važna, jer se po -sred nim podcrta van jem „žens kog ka rak te ra“ is ti ca lo ono što je za vre me koje se ope va bilo ključ no pi tan je. Sto ga, na čin narušavanja
ĆI
R
E
Đ
A
N
A
D
R
O
G
24 Videti: Majkl Hercfeld, Kulturna intimnost. Socijalna poetika u nacionalnoj
državi. Biblioteka XX vek, Beograd,2004: 137
25
Vuk, I, 741
26
Vuk, I, 650
27
Vuk, I, 651
28 Završetak pesme „Smrt vojvode Prijezde“ u Vukovoj zbirci je ovakav:
O Prijezda, dragi gospodaru, /Morava nas voda odranila,/Nek Morava voda i sarani. /Pa skočiše u vodu Moravu. /Car je Memed Stalać osvojio,/ Ne osvoji dobra ni jednoga./Ljuto kune Turski car Memede:/Grad-Stalaću, da te Bog ubije,/ Doveo sam tri iljade vojske,/ A ne vodim, nego pet stotina. Međ utim, Erlangenski rukopis (br.70) beleži i stihove koji sa današnjeg stanovišta kompromituju cara Memeda, a ne Prijezdinu ljubu ili posredno hrišćansku veru. Ipak, ovih stihova u Vukovoj zbirci
nema: I mrtvu je care izvadio,/ I mrtvu je care obljubio. Razlog izostavljanja upravo
„po dra zu me va juć eg“ obras ca in ti me muškožens kih od no sa pod -stiče na razmišljanje o znača ju dru gih društvenih od no sa, pre svih pro ble ma potvrđ ivanja „ko lek tiv nog iden ti te ta i sa mo pouz dan ja“, u ko ji ma sek su al nost pos ta je je dan od najvažni jih sim bo lič kih ozna či -tel ja u kon strui san ju ko lek tiv ne po seb nos ti. Pret pos tav ka je, da kle, da je ti pi zo va nost „las civ nih mes ta“ u usme nom pre dan ju mas kir ni je zik za pri sut ne pro ble me i za prevred no van je od no sa moći u van -teks tu al noj rav ni i, još važnije, da prin cip pre ma kome se narušava dos led nost u tra di cio nal no muškoj ini ci ja ti vi konstituiše širi kul tur ni obra zac od pol nog. Pre ma nave de nim pri me ri ma, us me nom stva -rala štvu je ima nent na „la bil nost“ žene dru ge re li gi je, pa se može pret pos ta vi ti da su po ets ki klišei o las civ nom glas ni, au to pro mo tiv ni ste reo ti pi koji se pre pozna ju kao no sio ci dru ga či jeg smis la. Os nov na funk ci ja preosmišljavajućih „klišetiranih izu ze ta ka“ je za pra vo u tome: u su prot nom sme ru, po ka zu je se, „la bil nos ti“ žene nema, osim u pes mi „Ba no vić Stra hin ja“, gde je nje go va „ver na lju ba“ ipak ote ta i gde je glav ni mo tiv ve liči na Stra hin ji nog opro sta.29
Sfe ra sek su al nog u ovim pes ma ma pos ta je me ta na ra ci ja za izražavan je važni jih so ci jal nih od no sa i pol je na kome se više odmeravaju „sna ge kul tur nog iden ti te ta“ a man je is ka zu je „pol na rav no prav nost“ ili „sek su al na slo bo da“ kako bi se to da nas re klo. Po ka zi van je ovih „slo bo da“ može samo „na prvo či tan je“ iz gle da ti kao „cilj“ a ne „sredstvo“ po ets ke po ru ke, jer je u nizu pe sa ma in ten ci ja u is ti can ju priv lač nos ti i naglašenih oso bi na „muškosti“ pri pad -ni ka hrišćanstva. U to ime se pos to jeća kon ven ci ja u so ci jal -nim od no si ma oneo bičava sek su al nom ini ci ja ti vom žene, čime se po -vršno znač en je ovog mo ti va transformiše u simp tom i „rešenje“ već pos to jeć eg ne ver ba li zo va nog kon flik ta. Kako do men erots kog ili las civ nog nije samo sredstvo u funk ci ji sti li za ci je i umet nič kog okvira „glav ne priče“, tako se i pol je re le van ci je u ana li zo va nim pe -sma ma premešta sa te mats ke u idejnu ra van, i to u nemu sfe ru i pretekst, od nos no „iza pred stav nog pla na ne pos red ne radnje“. Dru -gim reči ma, tips ka me ta fo ri za ci ja lju bav nog čina re or gani zu je osnovni smi sao: prei nač en je pol ne kon ven ci je u površnom znač e -nju, pos ta je „glas ni“ sim bol razli ke u širem so ci jal nom kon teks tu.
Činjenica se mio tič kog du aliz ma las civ nog dis kur sa nagove -štava na čin krei ran ja i mo de lo van ja kul tur nog sis te ma, u kome
I
V
X
X/
1
O
V
T
Š
U
R
D I
AJI
F
O
Z
O
LI
F
idejni efe kat – iza pred stav nog pla na las civ nih sti ho va, kao svo jevr -sne se mio tič ke ilu zi je – ima suštinski ka rak ter.30 To je su ge stiv ni
govor o ono me što se pre ćut ku je i što kao da le ko važnije leži u mo ti -va cio noj os no vi sam og las civ nog go vo ra. Sto ga sek su al ni mo ti vi u ovom kon teks tu, iako vred nos ni i preosmišljavajući, os ta ju u funk ci -ji potvrđ ivanja kul tur nog sis te ma, jer se na vod nim „krea tiv nim rušenjem“ društvenih kon ven ci ja sta bi li zu je od nos ka ženi ta kav ka kav jes te. Upra vo ova ino va ci ja u kon ven ci ji upu ću je na nje nu stra -te gijsku važnost u kon strui san ju „na cio nal nog ka rak -te ra“. Prin cip je, čini se, jed nos ta van – tips kim narušavanjem tra di cio nal nih dru -štvenih kon ven ci ja, ono što se naiz gled prevred nu je i men ja za pra vo se potvrđ uje ili, pre ciz ni je, tips ka re or gani za ci ja polnih odnosa je način da se kreativnim odstupanjem od konvencije potvrdi sama konvencija.
Las civ ni sti ho vi, međ utim, obavlja ju i dru ge funk ci je u da tom kon teks tu, bu dući da per for mi ra ju samoo pažlji vi sta tus ko lek ti va. Kao sredstvo u iz gradnji „ko lek tiv nog sa mo pouz dan ja“, mogu se tu -ma či ti u znač en ju dis po zi ti va do da nas zlou po treblja va ne pred sta ve o sek su al noj moći srpskih (bal kans kih) muškaraca. Dru ga či jim či tan jem, to može biti priča o poče ci ma „ero ti zo van ja“ i „au to eg zo ti -zo van ja“ u do me nu ko lek tiv ne re pre zen ta ci je – sa mo pred stavljan ja „viška“ us led opažlji vog „manj ka“ u da tom društvenom kon teks tu. Uvažava jući van teks tu al nu real nost, od nos no di jah ro nu per spek ti vu položaja Srba, od sust vo sve ga os ta log, do mi na ci je bilo koje moći, nadomešćuje se fan tazmom o „muškosti“. Na taj na čin „muškost“ (u znač en ju ja kih per for ma ti va: „muškarčina“ ili „pra vo muško“) po sta je „mera svih stva ri“, najvažnija di men zi ja ko jom se upi su je gra -ni ca izmeđ u „dva sve ta“. Da bi tak tič ka in ver zi ja moći uspešno funk cio ni sa la,31 kon teks tu al na uslovlje nost se stavlja u dru gi plan ili
se pre ćut ku je, a upra vo iz nje proiz la ze os nov ni mo ti vi ti pi zo van ja las civ nog. Ukrat ko, „nema po zi ci ja podređ enog“ posredno se tran s -for miše u poziciju „nadređ enog“ preko seksualne dominacije kao najvažnije.
ĆI
R
E
Đ
A
N
A
D
R
O
G
30
Iako je moguće da su lascivni motivi usmene poezije, izmeđ u ostalog, projekcija „muškog sna o zadovoljstvu“, „čarima Istoka“, „raspusnosti“ itd., za ovu analizu ta pretpostavka ostaje nevažna.
31 Videti : „The Study of Power“, posebno deo „Proverbs and Images“ u:
Ova ilustra ci ja osa mos tal ji van ja jed nog od di fer en ci ra juć ih ste reo ti pa pri bližava na čin krei ran ja se mio tič kog pro sto ra u ko lek tiv -nom pa mć en ju, upu ću jući is tov re me no na re flek si je u sav re me n os ti, od nos no efi kas nost i trajnost ovog ste reo ti pa u ko lek tiv noj uo bra zil ji. Zato na ve de ni pri me ri mogu pos lužiti kao „po kazni model“ za vrednovanje i de fi ni san je et ni ci te ta pu tem sek su al nos ti, od nos no „muško sti“, bu dući da ti pi zo va ni nagoveštaj sek su al nog čina izmeđ u pred stav ni ka različi tih vera za do bi ja znač en je po ets ke esen cijali za ci -je ko lek tiv nog.32 Ona je, kao i u dru gim dis kur si ma, i ovde ne mo guća
bez ste reo ti pa, od nos no „ujed nača van ja“ ili iz na laženja slič nos ti po ne kom os no vu. U kon kret nom sluča ju, kada se slič nost ost va ru je pravilnošću do del je nih ulo ga u pol nom od no su, sek su al nost ima znač en je „ho mo ge ni zu juć eg sim bo la“ u ko lek tiv noj per cep ci ji. S dru ge stra ne, to je na čin da au to pro mo tiv ni ste reo tip pos ta ne vred -nost, za jed nič ko obe ležje ili „vrsna razli ka“ za ceo kolektiv.
Literatura
Bjelić, I. Dušan/Koul, Lusinda (2003), „Seksualizovanje Srba“, Bal kan kao metafora: izmeđ u globalizacije i fragmentacije. (Ur. Dušan I. Bjelić i Obrad Savić) Beogradski krug, Beograd, str. 352-387.
Dvorniković, Vladi mir (1995), „Žena kao prob lem“, Borba ideja, NIU Službeni list SRJ, Tersit, Beograd, str.203-208.
Đerić, Gordana (2003), „Svakodnevne diskursivne prakse o „osobinama naroda i važnosti nacionalnog identiteta“, Politika i svakodnevni život. Srbija 1999-2002. (Ur. Z. Golubović, I. Spasić, Đ.Pavićević). IFDT, Beograd, str. 175–211.
Đerić, Gordana. (2005), Pr(a)vo lice množine. Kolektivno samopoimanje i predstavljanje: mitovi, karakteri, mentalne mape i stereotipi. Institut za filozofiju i društvenu teoriju / IP „Filip Višnjić“, Beograd Forel, Au gust (1926), Etički i pravni sukobi u polnom životu (u braku i van
braka). Izdavačka knjižar nica „Napredak“, Beograd
Gezeman, Gerhard (1968), Čojstvo i junaštvo starih Crnogoraca. Cetinje Hall, T. Ed ward, (1990), The Si lent Lan guage. An chor BooksDoubleday,
New York
I
V
X
X/
1
O
V
T
Š
U
R
D I
AJI
F
O
Z
O
LI
F
32 U tekstu „Seksualizovanje Srba“ autori ispituju način na koji se nacija
samodefiniše uz pomoć scientia sexualis. Videti: Dušan Bijelić & Lusinda Koul,
Hercfeld, Majkl (2004), Kulturna intimnost. Socijalna poetika u nacional -noj državi. Biblioteka XX vek, Beograd
Kolozova, Katerina (2003), „Identitet /jedinstva/ u izgradnji: O smrti Bal -kana i rođ enju Jugoistočne Evrope“, Bal kan kao metafora: izmeđ u globalizacije i fragmentacije. (Ur. Dušan I. Bjelić i Obrad Savić) Beogradski krug, Beograd, str. 295-307.
Kostić, Đ. Aleksandar (1978), Seksualno u srpskoj narodnoj poeziji. Medicinska knjiga, Beograd-Zagreb
Leerssen, Joep (2000), „The Rhet o ric of Na tional Char ac ter: A Pro gram -matic Sur vey“, Poetics To day, Vol. 21, No. 2, pp. 267-292
Lippman, Wal ter (1922), Pub lic Opin ion, Hartcourt&Brace, New York Mac ken zie, W. J. M. (1975), „The Study of Power“, Power, vi o lence, de ci
-sion. Pen guin Books, pp. 49-61.
Stef. Karadžić, Vuk (1987), Srpske narodne pjesme I , II. Prosveta-Nolit, Beograd
Stef. Karadžić, Vuk (1987a), Srpske narodne poslovice. Prosveta-Nolit, Beograd
Tolstoj, I. Nikita (1995), Jezik slovenske kulture. Prosveta, Niš
Gor da na Đerić
SI LENT AND AU DI BLE STE REO TY PES:
The Cons ti tu ti on of “Eth nic Cha rac ter” in Ser bi an Epic Poe try
Sum ma ry
The ar ti cle de als with the ex pla na to ry re le van ce of the con cept of ste reo ty pe in one of its ori gi nal mea nings – as a “men tal ima ge”. This mea ning of the term is the star ting point for furt her dif fer en tia tions, such as: bet ween lin guis tic and be ha vio ral ste reo ty pes (in the sen se of non-ver bal, ex pec ted re spon ses); uni ver sal and par ti cu lar ste reo ty pes; selfre pre sen ta ti ve and in tro spec ti ve ste reo ty pes; per ma nent and con tem po ra ry ste reo ty pes; and fi nal ly, what is most im por tant for our pur po ses, the dif -fer en ce bet ween si lent and au di ble ste reo ty pes. The se dis tinctions, along with the functions of ste reo ty pe, are dis cus sed in the first part of the pa per. In the se cond part, the re la tions of si lent and au di ble ste reo ty pes are tes ted against the in tro duc ti on of “in no va ti ve vo ca bu la ries” in po pu lar lore. In ot her words, the ex pla na to ry po wer of this dif fer en tia ti on is che cked through an ana ly sis of un con ven tio nal mo ti ves in Ser -bi an epic po ems. The goal of the ar gu ment is to cla ri fy the pro ce du re of self-crea ti on
ĆI
R
E
Đ
A
N
A
D
R
O
of mas cu li ni ty as a re le vant fea tu re of the “na tio nal cha rac ter” through “tac tic ga -mes” of si lent and au di ble ste reo ty pes. The exa mi na ti on of the se “poe tic stra te gies” ser ves a two fold pur po se: to il lu stra te the pro cess of con struc ting par ti cu lar fea tu res of the “eth notype”, on one hand, and to check hy po the ses and mo dels which are ta -ken as fra me works in ana ly zing ste reo ty pes, on the ot her.
Key words: ima go lo gy, si lent and au di ble ste reo ty pes, anti-ste reo ty pe, sex, bi po la ri ty
I
V
X
X/
1
O
V
T
Š
U
R
D I
AJI
F
O
Z
O
LI
