UDK 930.271(497.11)“12”
Irena [padijer
PISAR KTITORSKOG NATPISA SVETOG SAVE
U STUDENICI
Ktitorski natpis u Bogorodi~inoj crkvi manastira Studenice iz 1208/9. jedan je od najstarijih datiranih spomenika srpske pismenosti. U radu je spro-vedena paleografska analiza natpisa.
Kada je pre vi{e od pola veka otkriven natpis u prstenu kupole stude-ni~ke Bogorodi~ine crkve, bilo je jasno da je godina 6717. od stvorewa sveta po carigradskom ra~unawu vremena (odnosno 1208/9), koja se pojavila na wemu, vi{estruko zna~ajna za pouzdanije bavqewe srpskom pro{lo{}u.1 Pre svega, dobili smo datirawe najstarijeg studeni~kog slikarstva. S druge strane, tada su se prvi put pojavili natpisi na `ivopisu pisani srpskom redakcijom sta-roslovenskog jezika — imena svetih, nazivi praznika, natpisi uz scene i na svicima i kwigama. Podsetimo se da su datirani pisani spomenici iz tog doba veoma retki — me|u wima su, na primer, jo{ potpisi Stefana Nemawe i kneza Miroslava iz 1186. i Poveqa Kulina bana iz 1189. godine. Ostali spomenici koje sa sigurno{}u sme{tamo u to vreme nisu datirani: Miroslavqevo jevan-|eqe (posledwe decenijeXII veka), Simeonova Hilandarska osniva~ka poveqa (1198), Vukanovo jevan|eqe (oko 1200), Stefanova Hilandarska poveqa (oko 1199–1202), svi pisani na pergamentu, ili, pak, oni pisani na kamenu kao {to su Miroslavqev natpis na crkvi Svetog Petra, Blagajski natpis, Kulinov nat-pis i sl. Sasvim je, dakle, jasno, da nam tekstovi isnat-pisani u Studenici
pru`a-1Natpis je otkriven 1951. godine, o ~emu je {iru javnost obavestio Svetislav Mandi} (S. Mandi},Na nedavno otkrivenim freskama u Studenici prona|eno je ime slikara Save iz tri-naestog veka, „Politika“ br. 13895, Beograd 21. juni 1951, 4); on je prvi i objavio natpis:S. Mandi},Otkrivawe i konzervacija fresaka u Studenici, Saop{tewa 1 (1956), 39, i predlo`io dopunu o{te}enih mesta:S. Mandi},Setite se Save gre{nog, Drevnik, Beograd 1975, 81–88; za-tim su ga objaviliV.Djuri},A Tsitouridou,Namentragende Inschriften auf Fresken und Mosaiken auf der Balkanhalbinsel vom 7.bis zum13.Jahrhundert, Glossar zur fruhmittelalterlichen Geschichte im ostlichen Europa,Beiheft Nr. 4,Stuttgart1986, 8–10,Nr. 8,arekonstrukcijom natpisa bavili su se i
ju retku sliku stawa srpskog kwi`evnog jezika i wegovog pravopisa krajem pr-ve decenije XIII stole}a.
Slikari studeni~kih fresaka bili su, kao {to znamo, Grci. Pitawa koja su se u nauci tokom vremena nametnula, izme|u ostalih, jesu: ko je ispisivao tekstove (Srbi ili ti isti gr~ki majstori) i odakle su oni preuzimani?2S ob-zirom na to da je li~ni udeo svetoga Save u `ivopisu glavne studeni~ke crkve bio najve}i mogu}i, od same zamisli pa do realizacije, odgovori se nalaze upravo u Savinom odnosu prema nizu pitawa vezanih ne samo za koncepciju oslikavawa hrama i celog slo`enog programa `ivopisa ve} i Savinog delova-wa u neposrednim istorijskim okolnostima.3 U tom smislu izdvajaju se dva pravca u kojima se istra`ivawa vezana za tekstove ispisane u Studenici mogu kretati. Prvi se ti~e natpisa na svicima, kwigama i freskama koji predsta-vqaju duhovnu, teolo{ko-umetni~ku vrednost. Drugi pravac se odnosi na nat-pis u podno`ju kupole, koji predstavqa, iako li~ni, neposredni jezi~ki Savin izraz, zapravo istorijsku stranu wegove zamisli, ~ime se cela ta delatnost stavqa u realni vremenski i prostorni kontekst.
U vezi sa prvim pitawem (natpisima na svicima, kwigama i freskama) dosta je pisano. Iako je bilo mi{qewa da je Sava „taj posao poverio Srbima, koji su, po svoj prilici, bili prepisiva~i srpskih kwiga, jer je na mnogim me-stima, pre svega na svicima svetiteqa, i danas uo~qiva wihova neukost u vlada-wu slikarskom ~etkicom“,4ipak je vremenom preovladao stav da su gr~ki ri „izveli srpske natpise i to kao legende uz scene i svetiteqe i (…) na slika-nim svicima i kwigama“ kako je to 1986. ustvrdio Ivan \or|evi},5a zatim, iste godine, dokazao \or|e Trifunovi}.6On je na primerima pisarskih gre{aka ne-dvosmisleno pokazao kako ispisiva~ima teksta slovenski jezik nije bio mater-wi, a pismo im nije, ili bar nije u dovoqnoj meri, bilo poznato. U pitawu su
2Na pitawe porekla tih tekstova skrenuo je pa`wu i \or|e Trifunovi}: „Imaju}i u vi-du predistoriju srpskog `ivopisa uop{te, smatramo da jo{ nisu postojali srpskoslovenski pre-vodi gr~kih priru~nika (erminija). Gr~ki slikari su, zna~i, pred sobom mogli da imaju samo gr~ke priru~nike, ukoliko su se wima slu`ili. Neko iz studeni~ke sredine je morao da prevede ili prilagodi prevedene tekstove na srpskoslovenskom. Prevod i tekstovi nisu se improvizova-li neposredno pred ispisivawe. Na svicima se navode kratki odlomci iz bibimprovizova-lijskih i bogoslu-`benih kwiga i crkvenih otaca. Tek predstoje ispitivawa koja bi trebalo da poka`u — da li is-pisani tekstovi poti~u iz postoje}ih prevoda odgovaraju}ih kwiga ili su prevo|eni neposredno za ovu priliku. Mo`e se pretpostaviti i jedna i druga mogu}nost.“ (\. Trifunovi},O najstari-jim natpisima u Bogorodi~inoj crkvi manastira Sudenice, Pravoslavqe, 460, 15. maj 1986, 10.
3V. o tome iV. J. \uri},Vizantijske freske u Jugoslaviji, Beograd 1974, 32;V. J. \uri}, Sveti Sava i slikarstvo wegovog doba, Sava Nemawi} — Sveti Sava. Istorija i predawe, Beograd 1979, 246;I. M. \or|evi}, O najstarijem zidnom slikarstvu u studeni~koj Bogorodi~inoj crkvi, Pravoslavqe, 460, 15. maj 1986, 4–5;Lj.Maksimovi},L’ideologie du souverain dans l’Etat serbe et la construction de Studenica, Studenica i vizantijska umetnost oko 1200. godine, Beograd 1988, 34–49;V.J.Djuri},La plus ancienne peinture de Studenicaala lumiere de l’historiographie, Studeni-ca i vizantijska umetnost oko 1200. godine, 171–184.
4\uri},Vizantijske freske u Jugoslaviji, 32.
5I. M. \or|evi}, Natpisi na svicima i kwigama u najstarijem studeni~kom zidnom sli-karstvu, Osam vekova Studenice. Zbornik radova, Beograd 1986, 197.
pisawe ta~ke kao interpunkcijskog znaka izme|u „T“ i „ debelog jer“ koji nika-ko ne mogu pripadati dvema re~ima na svitku Jovana Prete~e, zatim deoba jednog slova, „jeri“, na dva sastavna dela na svitku svetog Jeftimija — „jer“ na kraju reda i „i“ deseteri~no na po~etku slede}eg, ili ime uz lik svetog Jovana u sce-ni Raspe}a napisano sa debelim „jer“ na kraju koje li~i na B.
U svetlosti ovih saznawa logi~no je pretpostaviti da je i ktitorski nat-pis isnat-pisao gr~ki majstor, tim pre {to se gr~ki slikar potnat-pisao neposredno ispod tog velikog natpisa, na Svetom ubrusu, sitnim slovima na svom mater-wem jeziku. Smatramo, ipak, da bi u tom pravcu trebalo sprovesti i konkretnu paleografsku i jezi~ku, pre svega ortografsku analizu.
Natpis je pisan srpskoslovenskim jezikom, ra{kim pravopisom, sa upo-trebom samo tankoga „jera“. Tanko „jer“ se pi{e na kraju sloga odnosno re~i, tj. u slabom polo`aju (hramâ, bástâ, velimâ, anâgelâskii sl.), zatim kao nosi-lac sloga, tj. u jakom polo`aju (sâ9danâ), kao i za ozna~avawe vokalnosti „l“ (vlâkanâ) i „r“ (grâ~âskago). Za glas „u“ upotrebqava se samo „onik“ ( `oupa-nomâ,priemâ{oumou) i u jednom slu~aju „i`ica“ (savu). Upotrebqava se samo osmeri~no „i“, a deseteri~no samo u oznakama za brojne vrednosti (0 »öù9›0,v›0). Od prejotovanih vokala nalazimo samo na jednom mestu ä (nemaneä). Intere-santna je upotreba „jat“ u re~ima stranog porekla (alïkâse, stï±anomâ).
I dok ispisani tekstovi u ostalom delu hrama „predstavqaju jedinstvenu sliku su~eqavawa i ukr{tawa raznih pravopisnih tradicija u Srpskoj zemqi — starocrkvenoslovenske, zetsko-humske i starije ra{ke“,7a na pojedinim me-stima ~ak i preovla|uje starija pravopisna tradicija koja se ogleda naro~ito u upotrebi oba jera, „jat“ u vrednosti „ja“ kao nasle|e zetsko-humske {kole, kao i nejotovanih vokala, dotle u natpisu u tamburu nalazimo elemente Savine pravopisne reforme (upotreba samo tankoga jera), koja }e postati osnova no-vom, ra{kom pravopisu starog srpskog kwi`evnog jezika.
Pismo natpisa je ustavno, zlatna slova na tamnoj osnovi su oblika us-pravnog pravougaonika, visine 10–12 cm, pisana izme|u dve linije, u redu, blago nagnuta na levu stranu; bez ukrasa su, svedena i izdu`ena, naro~ito pri kraju natpisa — verovatno zbog raspolo`ivog prostora (sl. 1).8Ta~ka kao in-terpunkcijski znak nalazi se izme|u dve linije u sredini reda ili malo gore. Upore|uju}i natpis iz kupole sa ostalima u hramu, na{li smo dosta sli~nosti sa pojedinim natpisima na svicima. To su pre svega svici koje dr`e sveti Va-silije Veliki (sl. 2)9i sveti Atanasije (sl. 3) u apsidi, a blizak je i onaj {to u ruci dr`i prorok Solomon iz Blagovesti, koji se nalazi na potrbu{ju luka izme|u naosa i oltara, na severnoj strani (sl. 4).
7Isto.
8Kalk koji koristimo u analizi natpisa qubazno nam je ustupio wegov autor, akademik Gojko Suboti}.
9Snimke natpisa na svicima iz Bogorodi~ine crkve u Studenici donosimo prema
Kada se analiziraju pojedina slova u natpisu, pada u o~i naro~ito „K“, pisano tako da se i gorwi i dowi krak na krajevima povijaju ka stablu, ali ga ne dodiruju (sl. 5 i 6). Sli~an oblik nalazimo i na nekim gr~kim spomenici-ma. Takav je slu~aj sa natpisima iz Lagudere na Kipru (crkva Bogorodice Ara-kiotise, `ivopis pre 1192) — na svitku koji dr`i sveti Vasilije ili pak sve-ti Melesve-tije Ansve-tiohijski (sl. 7 i 8).10
Na{u pa`wu je, me|utim, osobito privuklo pisawe slova „^“ u stude-ni~kom ktitorskom natpisu (sl. 1 i 5). Kao {to se na snimcima vidi, ono se uop{te ne razlikuje od slova „i`ice“, odnosno gr~kog „ipsilon“. To naro~ito pada u o~i kada pisar ispisuje „i`icu“ tj. „ipsilon“, na primer, u re~i „pri-jem{umu“ gde imamo obrnut slu~aj — da slovo koje bi trebalo da bude „i`ica“ („ipsilon“) zapravo vi{e li~i na slovensko „^“. Pisar o~igledno brka ta dva slova i zamewuje im mesta. Kako je moglo do}i do toga? Rekonstrukcija procesa bi mogla izgledati ovako: sveti Sava sastavqa ktitorski natpis, stavqa datum i potpisuje se u vidu molitvenog obra}awa pastvi i svima onima koji }e ikada stajati dole u naosu i upu}ivati svoj pogled prema kupoli. Ispisuje ga ~itkim slovima na pergamentu i daje glavnom majstoru sa preciznim uputstvima kako da se prostorno organizuje ceo sastav i da se odredi veli~ina slova koja bi se mogla ~itati odozdo (na visini od oko 12,5m). Mogu}e je da se Sava, kao ~ovek u punoj snazi od trideset i tri-~etiri godine, pritom i peo na skelu. Slikar je potom prionuo na posao i, kako vidimo, vrlo uspe{no izvr{io povereni mu zadatak. Na izvesnim mestima probio se wegov li~ni manir ili preovladao duh tradicije gr~ke pismenosti, ali se, ipak, veoma trudio da ta~no preslika wemu nepoznata slova, tipi~na za slovensko pismo, kao {to su, na primer „jer“, „jat“ i „jeri“, kojih nema u gr~kom. Pa ipak, sa slovom „^“, kojeg tako|e nema u gr~kom, desilo se ne{to drugo. Najstariji oblici „^“ u slovenskoj pismenosti dosta podse}aju na gr~ko „U“, sa stablom koje je na sredini i iz koga se ra~vaju dva kraka {to obrazuju „~a{icu“, koja mo`e biti dubqa ili pli}a (osobito u ranijim periodima). I tu je lako moglo do}i do zamene. Ali, ~ak i onaj drugi oblik slova „^“, sa zaobqenom ~a{icom, mogao je biti poznat gr~kom slikaru. Takav oblik, gotovo identi~an slovenskom „^“ mo`e se na}i na gr~kim natpi-sima na svicima u jednom du`em vremenskom periodu, samo {to on ozna~ava ne-{to sasvim drugo. Taj oblik predstavqa ligaturu nastalu od „ipsilon“ i „jo-te“ i mo`emo ga na}i u re~i „UIE (MÔ)“ = „sine (moj)“, na svitku koji dr`i Bogorodica, kao na primer, u ve} pomenutoj crkvi u Laguderi na Kipru (1192) (sl. 9) ili u Manastiru (u crkvi Svetog Nikole iz 1270–1271) (sl. 10).11Tako je Grk lako mogao napraviti gre{ku „prepoznaju}i“ u poznatom obliku slovo koje to zapravo nije, pa je umesto „^“ svuda ispisivao „i`icu“.
10Ilustracije su preuzete iz kwigeD.and J.Winfield,The Church of the Panaghia tou Ara-kos at Lagoudhera, Cyprus:The Paintings and Their Painterly Significance, Dumbarton Oaks Studies XXXVII(Washington2003).
Dakle, pisar natpisa je sasvim izvesno bio Grk, a da li je u pitawu sli-kar koji je ostavio zapis odmah ispod, na Mandilionu, na gr~kom jeziku, to se ne mo`e pouzdano tvrditi. Poznato je, me|utim, da se pismo pisara u tekstu ko-ji oficijelno ispisuje i u li~nom zapisu koko-ji ostavqa na drugom, mawe istak-nutom mestu, dosta razlikuje. Ono prvo obi~no je ustav ili poluustav, a ovo drugo naj~e{}e brzopis. Pa ipak, izvestan individualni manir, tragove istog duktusa mogu}e je, katkad, prona}i u pisawu pojedinih slova — ovde, ~ini se, u ispisivawu slova „e“ — u oba slu~aja, natpisu (sl. 11) i zapisu (sl. 12),12 ima-mo nagla{enu sredwu crtu koja izlazi iz poqa slova, {to bi ima-mo`da ima-moglo upu-}ivati na istu osobu.
No, kada posle osam vekova i{~itavamo ostatke natpisa o zidawu i ukra-{avawu manastira Studenice i o tome kako se oko toga trudio i „duhovno slu-`io“13 najmla|i Nemawin sin, onda, pored tehni~kog pitawa o neposrednom ispisiva~u slova, treba imati na umu i jednu mnogo va`niju stvar. Moramo bi-ti svesni da u srpskoj pismenosbi-ti ne postoji sa~uvani tekst koji je u fizi~kom i vremenskom smislu bli`i i neposrednije vezan za svetog Savu od ktitorskog natpisa u podno`ju kupole studeni~ke Bogorodi~ine crkve.14
Irena [padijer
THE SCRIBE OF THE FOUNDER'S INSCRIPTION OF SAINT SAVA IN STUDENICA
The founder's inscription situated at the foot of the tambour in the Church of the Virgin in Studenica originating from 1208/9, is one of the oldest dated speci-mens of Serbian literacy. It was uncovered in 1951, during the conservation works in the monastery.
Former research (conducted by Dj. Trifunovi}), has ascertained that inscrip-tions on the scrolls, books and frescoes in the monastery were written by the Greek artists who decorated the church. Scribal errors indicate beyond any doubt that Slavic was not the mother tongue of the scribes, and that they were not, or at least not sufficiently, familiar with the orthography of this language. In this paper, the
12Prepis gr~kog zapisa studeni~kog slikara preuzet iz:Mandi}, Otkrivawe i konzerva-cija fresaka u Studenici, 40.
13Up.\. Trifunovi}, Glagol rabotati u studeni~kom natpisu iz 1209. godine, Zograf 2 (1967) 6–7.
ktitorskog
natpisa
Svetog
Save
u
Studenici
523
Sl. 2. Studenica, sveti Vasilije Veliki, svitak Sl. 3. Studenica, sveti Atanasije, svitak
Irena
[padijer
Sl. 5. Studenica, ktitorski natpis, deo
Sl. 7. Lagudera na Kipru, Bogorodica Arakiotisa, pre 1192.
Sl. 8. Lagudera na Kipru, Bogorodica Arakiotisa, pre 1192.
Sl. 9. Lagudera na Kipru, Bogorodica Arakiotisa, 1192.
Irena
[padijer
Sl. 11. Studenica, ktitorski natpis, deo
